Ja to imam otprilike jednom u sest meseci. Osecaj je jeziv. Pokusavas da se pomeris, kao ako mrdnem makar prstom, probudicu se. Ali jok... nece. Zena kaze da sam se zadnji put drao k'o konj, sve u nastojanju da se probudim. Ne sedi niko na meni, ali imam osecaj da mi je neko iza ledja, a ne mogu da se okrenem da vidim ko je. Uglavnom me hvata kada sam premoren.

Takodje sam dozivljavao i drugi oblik ove paralize sna, kada osetim kao da je neko seo na ugao kreveta. Tacno osetim kako se dusek ugiba, ali i ovde ne mogu da se mrdnem i da vidim ko je. Naravno, nije niko.

Meni se dešavalo. Prvo sam se plašio, a posle sam naučio da kada se opustim, za čas se probudim. I tako svaki put. Nema više straha. Nemoj da pokušavaš da se mrdaš, samo malo iskuliraj par sekundi.
Pored toga imao sam i ona iskustva sa propadanjem i osećajem da ustajem i hodam a da zapravo još uvek ležim. E to je tek nešto :)

To sa propadanjem je mislim ql :D Bar mislim da lebdim u pm :)

Meni se desilo možda 7-8 puta u poslednjih par godina, obično kada sam premoren ili totalno poremetim spavanje (tipa, radim nešto noću, pa legnem u 8 ujutru, pa ustanem tek uveče i onda ne spavam 2 dana :)) Prvih par puta je bilo užas, a kasnije kad se desi, nekako si svestan o čemu se radi, pa nije tolika panika, ali je osećaj i dalje jeziv. Nije mi se desilo da vidim nekoga, ali skoro svaki put osetim nečije prisustvo, a jednom sam čak čuo i nešto što je ličilo na šaputanje. E to je tek bilo jezivo, baš kao u nekom horor filmu :) Tehnika koju koristim je, da se prvo smirim, skupljam snagu, a onda uradim jedan "Hulk smash" :) Mada, mislim da to nema nikakve veze i da to stanje prođe bez obzira da li se smiriš i kuliraš ili pokušavaš da se iscimaš, ali se ja cimam za svaki slučaj :)

A što se tiče tog lebdenja, kod mene to obično prethodi ovom prvom. I nije baš da lebdim, više je ono kao neko nekontrolisano letenje na sve strane, pritom prolazeći kroz sve živo... zidove, vrata, pod... :) Na trenutke imam osećaj kao da mogu da kontrolišem putanju, ali veći deo vremena zapravo letim tamo amo po nekoj inerciji. Otprilike, osećaj kao da igraš simulaciju letenja sam sa sobom koristeći džojped koji veći deo vremena gubi kontakte, pa ono pritiskaš dugme k'o lud i u jednom trenutku uspeš da odeš u pravcu u kome želiš, a onda opet preuzme inercija :) Teško opisati, ali onaj ko je iskusio ovako nešto, zna o čemu pričam.

Sve u svemu, zanimljivo iskustvo, ali je ipak najlepši osećaj kada se konačno probudiš i uveriš sa da je sve prošlo, ono ne možeš više da prolaziš kroz zidove i to :)

Ma da, premor čini čuda. Moji "tripovi u snu":

- padam i padam i padam i jezivo padam (ali ne padnem nego se probudim u znoju)
- u životnoj sam opasnosti, i samo da pomerim ruku ili nogu, da nešto otvorim, da se sklonim, ali jok, ne mogu
- (filmski trip) treba oružjem da upucam provalnika koji preti, ali ne mogu da pomerim prst ili uperim pištolj (inače, osim u vosjci nisam nikad imao oružje u ruci)

Ne znam koliko često, ali povremeno, možda nekoliko puta godišnje.

HVALA BOGU,pa nisam imao te tripove,sorry ali ljudi vi kao da opisujete stanje neki droga.Jezivo.
Ja sam imao obicaj da ustanem rano,vozim celu noc,pazarim ceo dan,vozim celu noc (800km),opet ceo dan u akciji
i onda odvalim ceo dan spavanje,ali ovakve stvari su stvarno negativno iskustvo.Obicno kad sanjam to nesto znaci i
desi se obicno neko sr*nje.Sta kazu lekari,posto ovde niko nije pomenuo da je isao da se posavetuje.

Ja hvala Bogu ništa kao što ostali pričaju, ali ponekad ovo što je Java opisao.
Posebno ovo propadanje. Ni ja nikad nisam pao :), ali frka je neverovatna.

Bem ti temu, spavam sinoć i pomislih u toku sna samo da mi se ne desi ono što sam pročito na forumu.

jao kol'ko mi drago da jos neko pise o ovome.
najjezivije stvari.

nemogucnost pomeranja,
ali jos ludje - osecaj propadanja kroz samog sebe, i onda sekund pre nego sto "potpuno" potonem trgnem se i skocim iz kreveta, ali taj pokret ima delay dok mi se "dusha" vrati nazad u telo, i taj povratak "dushe" me kao lansira iz kreveta. zvuchi kao neko lupetanje, ali tachno takav osecaj...
a to potpuno tonjenje bi bio prelaz ili u smrt ili u neku drugu dimenziju, tako osecam...


takodje, staalno sanjam kako mogu da letim i svaki put sam uveren da je realno i mislim "eto sve te godine sanjanja i sad konacno mogu stvarno da letim" i onda se probudim :(

Au sunce ti, al ste svi prsli...

Cesto sam se tripovao da sam veliko situacija iz zivota sanjao, dok nisam procitao objasnjenje da u stvari mozak ima ono par milisekundi delay u odnosu na oko, u nekim situacijama, pa mislis da si vec video nesto, a u stvari si tek tada prvi put. Zaboravih sada kako se zovu ti fleshbackovi.

deja vu?

Meni se ovo desava relativno često. Ali ne paničim par sekundi i dođem sebi.

Da, hvala.

Svi ovi što lete dok spavaju da krenu da vežbaju astralnu projekciju.
Garant ima nekoga sa pravim predispozicijama.

Menjajte droge ljudi ili dilere, sve je danas prskano sa necim!!!

Po meni,to nije stvar za ismevanje.Malo razmisljate vise o tome,udubite se pa onda,

Propadanje + paraliza sna (nemogućnost pomeranja, stezanje u grudima i nedostatak vazduha). JEZIVO. Nema lebdenja, nevidljivih na krevetu, tajanstvenog šaputanja.

Deja vu mi je skoro kao dobar dan. Hm, baš su mi oko i mozak sinhroni, zar ne?

Jeste li nekada sanjali da sanjate?

Imao sam par takvih snova, i to sanjam, u snu sanjam i u tom snu sanjam...
Ono sto sam najvise ko klinac mrzeo je kad sanjam svoju zgradu i udjem u lift, kliknem cetvrti sprat a on me vozi na peti i jos iznad, a peti je poslednji sprat. I ono kao zaglavim se i ne mogu da izadjem, sve se uplasim i nekako uspem da izadjem napolje, i uvek me juri neki medved. Nasao sam resenje da smanjim taj san, skocim sa cetvrtog sprata i probudim se :) J**iga ne moze da me j*** 100x isti san :)

Sto se tice Deja Vu, to je tek slucaj mislim imaju taj trip svi 100% Uvek me tripuje da mogu i buducnost da vidim.

Sto se tice paralize sna, ima necega o onome sto pricaju da je kao osecaj da neka osoba sedi pored mene :/ Malo pokusavam da se prisecam kakvih je situacija bilo... Al jednostavno je nezamislivo to kada zelis da se pomeris, svestan si svega,a ne mozes nista...

Nisam ni znao za ovo, ali ne mogu da verujem da je toliko cesto da ima svaki drugi covek na forumu. Ili se malo laze.

dobro je ne desava se samo meni :) i meni se to isto desavalo kad sam radio 3. smjene zaredom pa zaspem u 8 ujutru..danju ima vise spoljnih zvukova nego nocu i moguce da oni uticu na podsvjesni rad mozga

Nemoj, iskreno ne izmisljamo, jedino sto je mozda sumnjivo je sto neki to drugacije dozivljavaju :/

Ono bitno je, u snu si svestan, zelis saljes signale mozgu da se pomeris probudis, iskreno veliki pritiskom to radis, a ne mozes da se mrdnes i probudis. To je najbitniji detalj po meni, i onaj najgori od svih.
Sad sto neko lebdi, propada, ili mu sedi neko na ledjima / pristima pritiska ili ga jure krokodili to je druga prica :)

BTW, Ovo nije nista strasno.... Zamislite samo ljude koji se posle spvanja bude sa oziljcima :/

Nije ti palo na pamet da oni koji to nisu doživeli prosto nemaju nikakvu anegdotu da ispričaju, pa se zato i nisu javljali na ovoj temi?

Negde sam citao da kad ne mozes da se pomeris u snu, ili kada te neko juri a ti ne mozes da mu pobegnes vec usporeno trcis... zapravo, ne mozes noge i ruke da pomeras od pokrivaca i onda se to reflektuje kao paraliza u snu..

Demantujem, meni se desavalo da kad sam mrtav umoran i legnem na kauc, koji nisam namestio za spavanje (j**iga od umora ne mogu, tako da nema prekrivaca), instant dobijem paralizu sna, znaci zaspim, sve mi je crno i svestan sam i ne mogu da se pomerim.

Medjutim razmisljacu o ovoj teoriji, Zimi i leti, posto se leti ne pokrivam.

Pored propadanja i meni se desavalo to sa liftom da ide sve brze i probije krov izleti i onda pocinjem opet da padam :)

Takodje da bezim, ili recimo vozim biciklu i idem u neku provaliju direktno, a ne mogu da uticem na volan..

A najjezivije mi je bilo pre par meseci, kad sam se tukao u snu, i kad me neko stego za "jajca". Osetio sam bol kao da je bilo u stvarnosti. Cak sam se i probudio i dalje sam znojav osecao bol...

Podseti me na san, kad sam sanjao da sam na moru sa burazom i da me je gusio u vodi.
Probudio sam se skokom iz kreveta drzaci se za vrat udisajuci brzo vazduh...

e da, kad neko vec pomenu resenje skok sa 4. sprata :)

moje resenje sa bajsom posle 1000 istih snova kako idem u provaliju i ne mogu da okrenem volan, pa se probudim u poslednjem trenutku, je bilo da jednostavno sidjem sa bajsa, podignem ga, okrenem u drugu stranu, sednem i nastavim da vozim :). Mislim da je to i bio poslednji put da sam sanjao taj san

Meni se "paraliza" u snu desava nekoliko puta godisnje! Deluje strasno ali kratko traje! Uvek nekako uspevam da pomerim jedan deo tela i obavezno se nakon toga probudim!
Ipak, meni je strasniji san u kome moram pobeci od neceg nedefinisanog, odnosno brzo trcati, a noge postanu teske k'o olovo!

Kad neko pomenu deja vu... Meni se cesce desava vuja de (osecaj da mi se ono sto se trenutno desava nikada ranije nije dogodilo).

Mislim da je naziv za to Alchajmer...

U, bre, pa ti si u problemu!
Mada, kad bolje razmislim, i meni se čini da tu tvoju poruku nisam nikad ranije pročitao... Da nije zarazno?!

:)

kao onaj matori vic, kad bakuta pita unuka

"sinko, kako se zove onaj nemac sto mi stalno krije stvari po kuci"
- "Alchajmer baba, Alchajmer..."

Meni se to ponekada desi od dobre prepecenice Sljivovice , toliko se paralisem da to traje po ceo dan , svestan budan al ne mogu da mrdnem , vec imam utisak kao da sam stavio sobu na ringispil , e to je zaebano verujte

Pokušaj da stekneš naviku (nekako) da ne zaspiš sa prekrštenim nogama.
Inače snovi jesu predmet popriličnog interesovanja čak i naučnika iz domena objektivne nauke, međutim najčešće se sve završi onom mišlju čika-Gurdžijeva:
"Većina ljudi celi svoj život provede u jednom snu, neki se u tom snu bave i naukom, a neki čak pišu i knjige."

Alchajmer je kada imas utisak da se nista nije dogodilo ranije :)

Meni se jednom desilo "da sanjam da sanjam da mi se desilo nesto strasno", i u tom "snu u snu" sam se probudio i onda bio ubedjen da se to stvarno desilo sve dok se stvarno nisam probudio... :) cudno je to spavanje :)

A desavalo mi se nesto slicno poput te paralize, recimo da sam svestan svega sto se desava oko mene ali u sustini nisam, i otvorim oci posle par sati takvog spavanja a vreme kao da je proletelo, a imam utisak da nisam ni spavao... srecom pa me je taj period prosao, bilo je sve usred ogromnog stresa :)

Evo i ja da se upisem. Povremeno (nekoliko puta godisnje) imam paralizu sna. Na pocetku je bilo ono: "U hebote!", ali posle sam shvatio da to nije nista strasno

Meni se dešavalo to da ne mogu da se maknem, a osećam kao da se gušim. Recimo spavam na stomaku i tako mi se zabije faca u jastuk da osetim da ne mogu da udahnem, a ne mogu ni da se probudim/pomaknem tj. osećam se paralisano. I onda nakon nekoliko neuspešnih pokušaja da se probudim/pomaknem, skupljam snagu i mislim se sad ću ili da se probudim i pomerim (da bih mogao da udahnem) ili da mrem :) I onda se onako ritnem i kao udahnem i kao hebote opet ovo.
Nije mi se skoro dešavalo, al već sam naučio kako ide :)
A u snovima mi se redovno dešava da recimo bežim od nekoga ili nečega, ne mogu da trčim kolko god se trudio, nego sve nešto ko usporen snimak. I kad treba da karam, sve nešto ko kiša oko kragujevca te aj samo ovo te čekaj ovako te ovo, pa taman kad treba ono, ja se probudim :)

Cudni su vam ti snovi, ne znam da sam i sam imao takva iskustva - mozda zbog onog Svabe sto krije stvari po kuci ;-)

Ali imam jedan drugaciji ali jedanko interesantan dogadjaj od pre par godina. Legnem u 23h i probudim se u 08h -
ali sa osecajem da je prosao bukavalno 1 sekund tj. da sam samo trepnuo od kada sam legao.

Odvratan osecaj, desilo se jednom ali cesto na to pomislim pre spavanja - da se ne ponovi.

Pozdrav

hehehe @bttp

ovo zadnje se i meni desavalo vise puta...
a jos mi se desava da kada sam premoren jako kada tonem u san, osetim kao da me neko iz sve snage pukne samarcinom po glavi, toliko da skocim iz kreveta..

Evo da se i ja upišem kod vas narode.

Takođe povremeno doživljavam paralize sna, i to na način koji je najbolje opisao pokretač teme. Samo što ja ponekad mogu da otvorim oči i mogu da kontrolišem brzinu disanja.

Malo sam posle bazao internetom tražeći detaljnije podatke o paralizama sna i ispada da se radi o tome da se pojedinac probudi u određenoj fazi sna, ali da mozak ne pošalje signal buđenja telu, koje je prethodno "ukočio" da se osoba ne bi povredila reagujući na doživljaje u snu. Iz nekog razloga se češće dešava kod ljudi neredovnog sna, preumornih, onih koji spavaju na leđima, kao i kod popodnevnih dremki. Može da traje od nekoliko sekundi pa do nekoliko minuta.

Takođe se tvrdi da će svaka osoba u životu barem jednom doživeti paralizu sna.

U početku mi nije bilo svejedno, ali sam nakon što sam saznao o čemu se radi, kada se to desi postao donekle u snu svestan, odnosno setim se da je to paraliza sna i ništa opasno, pa se najčešće opustim i nastavim da spavam.

E, da, ovo je najgore!
Zna li neko uzrok tome i kako ga otkloniti, pa da i u snu imamo ta mala ljudska zadovoljstva?

hahah da ovo nisi napisao verovatno se nikada ne bih setio.
apsolutno isti san sam sanjao kao klinac, a 5. sprat je bio poslednji sprat i u mojoj zgradi.

Niko ovde od korisnika paralize sna nije rekao koliko je to ozbiljno ili je normalna stvar.
Da li je neko isao kod doce na pregled i koji su saveti.
Setih se da mogu uci u klub..
Kada hrcem,da me zena ne bih marisala,trudim se da budem jedno vreme budan,To i mislim
dok mi ne kaze da prestanem.A ja u i kazem pa budan sam.
Zamenih krevet pa sada nemam modrice..

Nisam opisao kako se kod mene manifestuje paraliza sna. Jednostavno se probudim i ne mogu da mrdnem. Paralizovan skroz! Samo mogu da disem i to je to. Prvo me je hvatala panika, ali sam posle jednostavno oguglao na to pa kad se probudim u tom stanju jednostavno sacekam malo i opet mogu da se pomeram, a ponekad jednostavno tako paralizovan opet zaspim pa kad se posle probudim sve bude u redu.

Meni se dozivljavanje paralize desava retko ako sam jako umoran ili ako koristim odredjena sredstva za spavanje. Imao sam i drugih efekata poput prodornog zvuka u usima pri padanju u san ili lucidnih snova gde u sred sna postanes svestan da sanjas (interesantan efekat kojim odmah ukapiras da zapravo sanjas je ako "vidis" neki tekst - ako pridjes da procitas, to nije moguce posto mozak u snu ne moze da kreira senzaciju pravih slova)

Ako nekog to brine - to su sasvim normalne stvari koje same po sebi nemaju nikakve posledice niti su znak neceg patoloskog.

Sto se mene tice, spavam u proseku od 5 do 7 sati dnevno, nikad nisam uzimao sredstva za spavanje, spavam skoro iskljucivo na ledjima i sklon sam paralizi sna.

Prvi put cujem za tu paralizu sna, i neverovatno da toliko ljudi ima problem sa tim.
Ili to imaju samo ljudi koji posecuju ovaj forum :o

Zapravo, paralizovan si svaku noc i to nekoliko puta, svaki put kada ti mozak upadne u REM fazu sna.

Videti ovo recimo: http://www.livescience.com/216...chemicals-sleep-paralysis.html

Paraliza u REM fazi je neophodna, inace bi u protivnom ljudi skakali i udarali tj. motorne komande u snu bi bile izvrsene. Da se to ne bi desilo, u REM fazi (u kojoj se sanja) dolazi do hemijske paralize koja sprecava izvrsavanje motornih komandi. U REM fazi je aktivnost mozga slicna budnom stanju - zahvaljujuci paralizi je moguce sanjati da trcite, recimo, bez da stvarno krenete da trcite :-)

U odredjenim slucajevima se desi da taj mehanizam bude i dalje aktivan nekoliko sekundi ili desetina sekundi posle budjenja, sto izaziva efekat koji je obicno vrlo neprijatan i koji ljudi registruju kao privremenu nemogucnost pokreta (paralizu). Osim ako to nije hronicna pojava to je sasvim normalna stvar tj. moze da se desi bilo kome bar nekoliko puta u zivotu.

Hronicna paraliza je sasvim druga stvar i obicno je znak nekog neuroloskog poremecaja tipa narkolepsije itd...

Postoji i obrnut poremecaj - nedostatak paralize u snu. Kao sto mozete da zamislite, to uopste nije naivna stvar i moze dovesti do povreda ili cak smrti osobe koja ima taj poremecaj (da ne govorimo o problemima potencijalnog partnera te osobe :-)

Ja, od kako se secam sebe, dozivljavam paralizu sna, kakvu sam opisao, 2-3 puta godisnje sem sto kod mene paraliza ume da traje i duze od nekoliko desetina sekundi pre nego sto mogu da se pomerim. U tim momentima sam poprilicno svestan. Jedino sto mogu da radim je da otvorim oci i disem i da sacekam da mi se mozak i telo "odglave" .

Zanimljivo je kako se sve odblokira u trenutku kada te neko probudi :)
Meni se inace nikada nije desila ta paraliza. Doduse, to bi bio manji problem nego nedostatak paralize u toku REM faze sna s obzirom na to sta sve sanjam... :)

Nezgodno je to bez paralize :)

Ja svakoga dana ili jutra doživljavam tu paralizu. Doduše, ne baš takvu, tog tipa, da ne mogu da mrdnem a gledam unaokolo po sobi.. kod mene je više ona 'zombie' paraliza.
Uspešno (uvek) ubijem tu paralizu, čim navršim prvu jutarnju krmeljušu. Do tad, sve mi je teško i jako sam usporen.

@Odin D. - e o tome pricam :)



U normalnoj situaciji da - posto je mehanizam sna takav da funkcionise kao "flip-flop" mehanizam sa 2 stabilna stanja (budnost i san) izmedju kojih se prelazi za jako kratko vreme. Na ovome radi vise nezavisnih sistema u mozdanom stablu, hipotalamusu i talamusu koji koriste vise razlicitih neurotransmitera i neuromodulatora i deluju jedni na druge medjusobnom inhibicijom (tako da sistemi koji promovisu budnost inhibisu sistema koji promovisu san - i obrnuto).

U patoloskim stanjima neki deo tog mehanizma zakaze, a razloga moze biti puno - i tada se moze desiti da neki od sistema duze vreme ostanu u predhodnom stanju tako da (delimicno) budna osoba primeti da nesto ne stima 100% - kao, recimo, u slucaju te paralize sna koja ostaje aktivna nekoliko sekundi posle budjenja mehanizama svesti. Medjutim "lavina" neurotransmitera/modulatora koji dolaze is upravo "probudjenih" pobudjujucih podsistema vrlo brzo savlada i taj poslednji "uspavani" podsistem i paraliza prestaje.

Kao sto rekoh, sve dok je to retka pojava ili je posledica uzimanja odredjenih medikamenata koji promovisu san to samo po sebi ne predstavlja nikakav problem.

Koga zanima vise o ovoj temi:

http://www.nature.com/nature/j...437/n7063/abs/nature04284.html

Iako je rad fokusiran na hipotalamicki podsistem (tzv. VLPO zonu - ventrolateralni preopticki nukleus) ima jako dobar uvod u "flip-flop"-like mehanizam sna i pregled ostalih podsistema koji ucestvuju u tranziciji izmedju budnosti i sna (i obrnuto) i njihovih kljucnih neurotransmitera i neuromodulatora.

To se zovu lucidni snovi i/ili astralna projekcija.
Obozavam ih. Mogu da letim...sta god hocu. Sve zavisi kako shvatis, nema razloga za strah sve je to normalno...i vrlo vrlo zabavno.

Jednom u životu mi se desilo nešto na granici "paralize sna", pa nisam siguran da li se radi baš o toj pojavi. Događaj je od pre jedno 15 godina.

Uglavnom, gušim se (u snu ili na javi, ne znam), s jasnim razlogom zašto - i nos i usta su mi u nekom jastuku. Želim da se pomerim, ali nema šanse, dajem sve od sebe, rukama, nogama, glavom, ali ne mogu ni makac, paraliza, čak mi prolazi kroz glavu da 100% umirem, da je gotovo.

U sledećem trenutku se nekako oslobađam, i primećujem da mi je jedna ruka totalno utrnula zbog lošeg položaja, a zaista je i jastuk bio tu.

E sad, da li je gušenje bilo samo proizvod sna, ili sam stvarno počeo da ostajem bez kiseonika, i da li je paraliza bila samo u snu, ne znam. Imam utisak da sam bio budan, jer se razlozi gušenja poklapaju.

Sećam se da sam još dugo toga dana bio pod utiskom "ljudi, od ovog' može da se rikne!".

Neverovatno, ali ova 3 "tripa" sto si naveo vaze i kod mene :) Cesto popiz#$m, pogotovo kad dodje do tog pucanja, a ja ne mogu da "stisnem" :P
A i to oko padanja, cudno, redovno mi se to desava, al' sto kazes, nikada ne padnem, samo se probudim u znoju...

Ko zna da li biste se probudili ako biste pali :)

Ma najčešće se desi da je jorgan pao sa kreveta pa ostanem nepokriven, ili sam u nekom nezgodnom položaju pa ruka utrne ili slično.

A jel ima neko snove koji su posledica pune bešike (koja je posledica puno večernjih piva ) ? Meni se ceo san svede na to da sve vreme jurim neku klonju ili slično

Nadaj se da je neces naci Znam neke koji jesu pa im se nisu svidele posledice

Ni ne nađem ! Mislim, bar nisam do sada našao !

ha ! Meni se ovo desava jednom nedeljno minimum. Znaci vrlo jak zvuk, kao da je prosao supersonicni avion pored mene i nestao.

Snovi koji mi se ne dopadaju naucio sam da ih prekinem. Jednostavno sanjam sanjam i odjednom mi se nesto ucini nemogucim i kazem okej ovo je san i onda kao mi je bas bzvz probudim se.

I ja to znam, al' one druge ne znam kako da produžim... to je to ;)

najbolje je kad se spremam da kresnem ribu i san mi se prekine ! Uzas, za mene je to nightmare :-)

Pa, ako ti je nocna mora onda i dobro da si se probudio :)

E ovako ja sam mislio da sam jedini koje mi se to desava al slucajno sam naleteo na ovaj forum i video da nisam.
Ja to kapiram da mi se desava zato sto mozak jos uvek spava ti mozes da otvoris oci al mozak ne moze da vrsi funkciju pokretanja delove tela takozvana paraliza sna. To dodje nesto kao izmedju jave i sna.
Isto mi se desava otvorim oci nemogu da se pomerim,mogu al jako tesko i cujem neko lupkanje kao da je srce sto se vise naprezem to sve jace i jace lupka i ko da hoce da mi iskoci nesto iz grudi, desavalo mi se tako kad se probudim da vidim neke brojeve na plafonu ili kad se tako probudim isto nemogu da regaujem a zmurim isto vidim brojeve kao stari neki zapis koji se pomeraju kao da je neka filmska traka, imao sam isto osecaj kao da mi sestra ulazi u sobu ja je vidim i zovem al nemam snage da je doviknem da me malo mrdne da se probudim, al posle kad sam ispricao svojima kazu da nije ni ulazila a ni cula nista hmmm... Da otkrio sam foru kako se probuditi iz takvog sna ili se totalno opustite i u roku nekoliko sekundi cete se potpuno probuditi ili da skupite snagu i da savijete prste na nogama sto vise mozete i tako drzite sekund dva takodje cete se probuditi, probajte to ako vam se opet desi takva neka slucajnost :)

Izvinjavam se na spamu al nasao sam na nekom forumu citat o ovome i ja sam ga samo prekopirao, obavezno procitajte...

E ovak,ljudi malo ste prenapuhali AP.Dozivljavam je (svjesno) vec 5 godina!Izpocetka je bila strasna i jeziva ali AP je (kad je shvatis) predivna stvar.Odgovorit cu vam na neke stvari!
kako postici AP?MORATE BITI JAKOO UMORNII (preporucujem 100 trbusnjaka,sklekova i cucnjeva da se umorite,nakon toga tus i na spavanje)Morate lezati(na ledjima) strogo MIRNO (ni prstica da micete!) nekih 10-20 min bez da mislite inasta(ja se koncentriram tako sto slusam svoje disanje)!
Zatim cete osjetiti kako vam se tijelo paralizira,ali i dalje se nesmijete micati!Kad paraliza zavrsi
onda dolazi izlazak,tj izlazite iz materijalnog tijela i dobivate astralno!
Iz pocetka vam nesavjetujem izlazak iz kuce dok ne uvjezbate i savladate AT,jer mozete izgubit to tijelo!
Prvih par AP ce vam bit soba,kuca od prije par godina ili necete bit u svojoj nikako!
Kada ovladate tijelom mocete da idete kroz zidove i kuce! AP je mocna stvar nemojte se zezati sa njom,dokaz koliko je mocna dokazuje vam da ja (koji vidim stvarnost) mogu da razbijem prozor,izlog obliznjeg ducana ,i ujutru to staklo bude stvarno razbjeno!NE LAZEM,POKUSAJTE PA CETE VIDJET!
A za otimacinu dusa,NIKAD NEMOJTE DA DOTKNETE ZIVOTINJE U AP i NE PRICAJTE SA DUHOVIMAA! Ako vas uhvati zivotinja ona vam uzima dusu,i vi padate u komu u kojoj ostajete dok se ne izborite sa zivotinjom za dusu sto moze trajati godinama!
A za duhove,njih se ne bojte samo nemojte da pricate sa njima,oni ce vas samo pratit al vi im mozete lako pobjec!
Putovanje kroz dimenzije je istina,mozete ic dje god ocete samo to morate zamislit i pozeljet u AP!
Ja koristim AP da obilazim gradove,proputovo sam europu citavu sve glavne gradove u AP
iso sam i na Sunce i Mjesec,znaci vi radite sa AT sta ocete! Stoga nadam se da sam pomogo! Uzivajte

Bilo je samo pitanje vremena kada će da se potegne neka "Zona Sumraka" priča na ovoj temi.

Paraliza sna nije nikakav uvod u druge svetove i paranormalno, radi se samo o blagom poremećaju sna.

hahahahaa, kako me nasmeja lepo ovako uz jutarnju kafu... :)

Veceras cu da probam, ali idam najdalje do WCa!

Ni slucajno! Jesi video da lik kaze da je prvih par puta (iZpocetka :D) bilo strasno i jezivo ;)
Al vidis, posle je ok :D

si siguran ?

Da testiramo ovo?

Jap, i za prvi, i za drugi deo rečenice (ukoliko nije hronična pojava, onda bih se ipak malko zabrinuo).

To onda znači da ja mogu, dok spavam, da skoknem preko okeana, provalim malo u pentagon, zdrknem im svašta nešto tamo po kompovima ... i vratim se... potpuno nevin, jel' ?

ali samo ako upotrebiš



Večeras ću da probam, pa ako uspem, eto mene u sledećih mesec dana u potrazi za novom civilizacijom. Kad se već može hodati po suncu...

^^

Ma, sunce onda više nije zanimljivo.. daj bre da vidimo kako izgleda 'di edž of di juniverz' ..

Nego šta ako odem previše daleko, pa budem dugo u komi. Pa istraumiram celu familiju, ostavi me žena...
Moram da obavestim sve da sam se astralno projektovao negde daleko i da se vraćam za mesec dana.

Tema (pri tome mislim na paralizu sna, a ne na astralne projekcije i ostala čudesa) je prilično zanimljiva, pogotovo za nas koji je povremeno i doživimo.

Ali ste vas dvojica brate baš preterali sa četom, i to kvari temu.

Razumem ja da su lakoverni pogodna meta za ismevanje, ali to što vi radite baš i ne priliči osobama koje znaju bolje.

Pazi kad sam znao da ova tema ima potencijal da raspline na sve strane i izgubi sustinu. Lucidni snovi, mesecarenje, vantelesna iskustva tokom sna (astralna projekcija/putovanja itd.)... Ako se ovako nastavi stizemo i do grejeva i reptilijanaca vrlo brzo...

Sećam se tih članaka o astralnoj projekciji iz Trećeg oka, tamo početkom/sredinom 90-ih... bujna mašta radi svašta što se kaže

Pa nemaš iskustva na ovom forumu ni malo :)

Slabo posecujem MadZone...

...ni Hardware ne oskudeva gremlinskim temama! :)

Eh ti gremlini

Auh sasvim slucajno naleteh na ovu temu...Mogu samo da ponovim ono sto su mnogi vec rekli, jezivo da jezivije ne moze biti, uzas, apsolutni horor! Meni se desava redovno od 15-e godine, sad mi je 36. Pod tim redovno mislim otprilike jednom-dvaput u mesec dana, a nekada i cesce. Uglavnom je to samo neko polu svesno stanje, u kom cujes zvuke ali prosto nisi siguran da li je to sve stvarnost ili sanjas, ustvari kao nepotpun izlazak iz sna. Nemanje snage i moci da pomeris cak ni prst je nesto toliko uzasavajuce da se ne moze opisati. Ne mozes cak ni rec da izgovoris, mozes samo da pustis malo glasa iz grla, utrnulost celog tela. Ja sam nekoliko puta imao nekakve prikaze koji su bili toliko stvarni da sam mislio da su stvarno tu, ali uglavnom ne vidjam nista vec samo ne mogu da mrdam i cujem zvuke i glasove oko sebe za koje opet nisam siguran da li su stvarni ili ne. A ponekad, posto se iz sve snage trudim da se probudim iz tog stanja, uspem da otvorim kapke za koji milimetar i da vidim malo od stvarnog sveta i to je isto jezivo.
E sad kako se budim iz toga, pa kad se to desi jedino sto sam u stanju da radim to je da mrdam glavom levo-desno i to radim sve jace i brze i tom prilikom imam osecaj kao da razmrdavam i ostatak tela. Znate onaj osecaj kad vam utrne ruka pa pocnete da je cimate i osecate kako vam se vraca osecaj, e to je nesto slicno. Samo sve brze i jace tako cimam glavom dok se potpuno ne osvestim.
A najgore je sto nekad ni to ne upali odmah, vec se to stanje produzi na nekih minut i jace, i sto duze traje a ti se sve vise bezuspesno iz petnih zila trudis da se probudis, to je uzas veci. Zarobljen si u tom uzasu a nema ni nazad ni napred, ne mozes ni da ponovo zaspis a ni da se probudis.
E sad, dosao sam do jednog zakljucka u koji sam 100% siguran, a to je da se ovo stanje u 95% slucajeva kod mene dogadja onda kada posle poremecaja normalnog ritma spavanja pokusavam da se vratim na normalu, kao sto je vec neko rekao u svom postu:


Znaci recimo nedelju dana se naviknem na to da lezem kasno uvece negde pred zoru i budim se kasnije u toku dana, a onda kada prvi dan pokusam da legnem u normalno vreme, dodje do pojave tog stanja posle nekih sat dva sna, zato sto mi je organizam navikao da u to vreme bude aktivan to jest budan, i onda kao da me vuce u budno stanje. Cim unormalim spavanje nekoliko dana to odma nestaje.
Ma sve u svemu jedna od onih stvari koja ti definitivno nije potrebna.

Jednom sam pao sa visoke zgrade. U snu, naravno. :)

Kako sam već puno puta sanjao da padam sa velike visine, u toku pada sam vrlo brzo postao svestan sna i bio sam prilično opušten. Kod takvih snova sam navikao da ću se probuditi u poslednjem trenutku. Međutim, tada sam 'ladno u snu pao dole na beton. Bio sam živ, ali nisam mogao dobro da vidim od krvi koja mi je lila preko očiju. U snu me je najviše bolela glava i u životu u snu nisam osetio toliku bol kao tada.

E, sad, šta se desilo u stvarnosti? :)

Opasno sam se prehladio. Cela glava mi je bila upaljena -- uši i nos zapušeni, grlo boli i kada dišem, oči pune suza i krmeljaka i, kao što u snu nisam mogao dobro da vidim od krvi koja mi je lila preko očiju, tako u stvarnosti nisam mogao dobro da vidim od suza (inače, ako krenu da mi suze oči, onda znači da sam se baš gadno prehladio).

Ovo je do sada jedini put da sam u snu zapravo pao do kraja. :)

And that's about it. (:

_{[Ovu poruku je menjao Stefan Markic dana 14.09.2012. u 19:15 GMT+1]}

Slucajno naleteh na ovu temu i hvala Bogu dragom da postoji ova tema, u suprotnom bih pomislila da sam zaista luda i da mi je potreban psihijatar.
Naime, meni se ovo prvi put desilo kada sam imala 15 godine. Secam se, spavala sam sa mamom, jer smo se tada doselili u novu kucu i nismo prebacili sve stvari.
Tata je bio na nekom putu a ja i ona same. Spavam tako i odjednom otvaram oci i nesto mi stoji na grudima, vidim samo senku, ne mogu da disem, ne mogu da se pomerim,
Vidim krajem oka mamu, ali ne mogu da je dozovem, ne osecam telo, samo tezinu te spodobe koja mi stoji na grudima. Ne znam kako sam se probudla, ali sam plalkala, mama mi je smirivala govoreci da je to ruzan san, a ja nisam mogla da joj objasnim koliko je to bilo stvarno. Proslo je par godina, nije mi se ponavljalo, a onda je pocelo ponovo od moje 20 godine{sada imam 31} skoro konstatno, desavalo mi se da 4 dana u nedelji konstatno dozivljavam sledece: Lezim u krevetu, ne mogu da se pomerm, a osecam da mi nesto skace po krevetu, neke krike, a ja paralizovana sam skroz. Taj strah ne mogu da opisem, ne znam kako se otrgnem, tehniku nisam pronasla, sem da se prepustim i posle svega lepo isplacem.
Zadnjim 6 meseci mi se nije desilo, ali strahujem svaki put kada odem u krevet, zbog toga iskljucivo spavam sa upaljim svetlom, upaljenim televizorm, otvorenim vratima.
Desavalo mi se i da letim, ali to i volim da sanjam, jer mi je nekako opustajuce, ali PARALIZA SNA je najveci moguci kosmar!!!

Niko od vas ovde nije napisao kako da to kontrolisem -_- Mene stalno xvata panika i stvarno ne mogu psixicki da podnesem to...strax me da zaspim :(

Zelenooka1992@ zar ne mozes sebe da naucis da u tom trenutku kontrolises paniku?! jer ipak vidis da se to mnogima dogadja i da to nije opasno! samo se u trenutku kad to pocne seti da je to san!

Pokusavam ja,evo i sada sam procitala apsolutno svaki post(jos sam se vise istraumirala i necu smeti ni veceras spavati) pricala sam sa roditeljima,prijteljima,cak sam razmisljala kod psixologa da idem -_- Sve to sto mi se desava stvorilo je neopisiv strax u meni.Znam da ovo izgleda kao preterivanje ali je jednostavno tako

Do pre desetak, petnaest godina desavalo mi se relativno cesto da sanjam kako letim, a zatim kako padam/propadam. Cesto bi to bio san u kojem se nalazim na vrhu neke visoke zgrade, sve je ravno i nema nikakve ograde, a ja se priblizim ivici i posmatram sta se doogadja na tlu. Uglavnom, dok padam osecao sam vise neprijatnost nego strah, a da bih to prekinuo pocinjao sam da vicem, najpre poluglasno, a zatim sve glasnije: "aaa aaaaaaa aaaaaaaaaaaaaaaaa". Ta buka koju sam napravim me probudi, shvatim o cemu se radi, okrenem se na drugu stranu i nastavim sa spavanjem. Nisam tome pridavao neki znacaj, a sada se vise i ne secam kada se poslednji put desilo.

Medjutim, u poslednjih nekoliko godina, recimo dva puta godisnje mi se desi paraliza u snu i kao sto su mnogi vec rekli, ume da bude veoma neprijatno. Prvih nekoliko puta sam se i uplasio, mada u poslednje vreme ne osecam neki strah, ali je ipak jezivo. Mozda izgleda malo kontradiktorno, ali je tako. Evo bas pre petnaestak dana, probudim se usred noci i osetim da ne mogu da mrdnem. Pokusavam da pomerim ruku, nece, noge ne reaguju, pokusavam da okrenem glavu, nista. Jedino sto uspevam je da otvorim oci, ni to u potpunosti i da malo saram pogledom po sobi. Na kraju pokusavam da nesto kazem, ali nista, kao da sam nem. Pokusavam opet da pustim bilo kakav glas i jedva nekako uspevam, a onda me to probudi.

Meni se evo i jutros desilo.Postalo je ucestalo,vidim da ljudi pisu kako im se to desi jednom u 5-6 meseci,dok je meni tako svaku 3-4 noc.Procitala sam negde da su japanski naucnici(valjda su japanski) utvrdili da oci ustvari nisu otvorene.Mada ja mogu zivotom da garantujem da ix ja otvorim i jutros sam bas zapamtila svesku koja je stajala pored jastuka,procitala sam i potpis svoj na svesci,kasnije kad sam se "otparalisala" ,bukvalno je sveska stajala tako kao sam je videla,tako da je njixova teorija sr***.Inace,juros mi nije bilo toliko strasno,mislim da sam na neki nacin sama izazvala tu "paralizu" posto sinox pricax o tome.Uglavnom,i dalje ostajem pri proslom postu,bojim se,strax me je,i nikako mi se to ne svidja

Zelenooka1992@ zar nisi procitala u postovima da ljudi koji to dozivljavaju je uglavnom zbog neceg sto im se desavalo preko dana?! umor, stres, itd probaj sebe da analiziras preko dana sta radis i sta se s tobom desava!

Zelenooka1992...
...hmmm...8+13=21...
...koje li muke tebe muče, mlada damo, u najlepšim godinama tvog života?!
Pritom zelenih očiju.
Znaš li da su te oči zelene najopevanije u pesmama?
A znaš li zašto?
Zato što su zelene oči odlika najlepših žena sveta, od kojih je jedna i Ketrin Zita Džons, pa su kao takve najčešće i bile subjekt, nažalost, samo muškog maštanja, koje je u strahu od prvog koraka, najčešće pretakano u najlepše ljubavne pesme o zelenim očima.
Otkud strah, pitaš se?
Pa pogotovu danas ženska lepota može biti i hendikep za ženu koja je poseduje, a razlozi za to su mnogobrojni, od manjka muškog samopouzdanja, do problematične materijalne situacije.
Ljubav?
Ne zaljubljenost, nego baš ljubav, e to je nešto što je danas moguće naći samo u romanima o Džejn Ejr i Ani Karenjini.

O tempora, o mores !

Nadam se da sve ovo nisi shvatila kao neko udvaranje, sačuvaj Bože, jer to mojoj šestoj deceniji života ne priliči više, već je ovo bio samo pokušaj da ti pomognem u sagledavanju života i situacija iz vizure koje možda nisi svesna, a može itekako da manifestuje probleme na koje se žališ, bez da sada ulazimo u nekakvu dublju analizu toga.
Pokušaj večeras da pre spavanja odgledaš i ODSLUŠAŠ ova dva klipa:





pa mi sutra-prekosutra reci kako si spavala i koja ti se verzija više sviđa, ne ulazeći sad u tvoje muzičke afinitete.

Ja cu sad da zamolim clanove ES-a da ne budu skepticni, jer cu da napisem ovde svasta, na osnovu neposrednog i posrednog iskustva.


Koren ovog mog posta se nalazi u temi koju planiram uskoro da otvorim, vezano za odredjene dokaze i konverzije metafizickog u fizicko, zapravo dokaze da postoje sile odnosno misaoni entiteti za koje se sumnja da postoje.



e sad, odgovor Corpse Bride clanu:


Ti devojko, i MRTAV sam ozbiljan, imas na sebe bacenu kletvu i moras da se resis toga. Ovo ti govorim jer je kroz slicne stvari proslo dvoje ljudi iz moje okoline, i na kraju krajeva nije resenje da sa 31 godinom skoro ni da ne spavas mirno.

Ja koji iskljucivo verujem u naucni metod, u isto vreme i u Boga (izvodljivo kroz agnosticki teizam kao personalni stav, ako nekom zvuci cudno), imam razloga da verujem na osnovu iksustva ljudi da te takve "magije" postoje, a da pritom sasvim moguce imaju i naucno objasnjenje, koje je dalekooo od trenutnog razumevanja civilizacije. Ja licno se ne razumem u magiju, iako sam obrazovan po pitanju okultnog, ali sledi prica:


Moj jako dobar drugar, koji je veceg IQ-a od svih nas iz drustva i pritom skeptik extraordinaire je otisao na selo sa svojima, da pomogne u berbi oraha (cale ima 50+ oraja na selu) i proveo je tamo 10ak dana. U medjuvremenu, jedna jako luda komsinica je dolazila par puta, seoska zena, da vice na berače oraja. Komentar je bio da je zena luda, jer je njena cerka u mladosti umrla od Leukemije, sto ona nikad nije prezalila. sada vec baba-zena, bila je jako bizarna i drala se koristeci neke srpske arhaicne reci.

Taj moj drugar je spavao u sporednoj kucici sa svojim drugarom, jer su očevi prijatelji bili u glavnoj kucici. Prilikom 6-7 dana, na konaku, umoran od berbe je zaspao dok je drugar ostao budan sa telefonom u ruci. u jednom trenutku, po svedocenju tog mog drugara, u snu je video tu staricu kako mu se dere, i kako u snu skace na njega iz koraka, zaleta, i udara ga u glavu. On se tada trgnuo iz sna, dok je drugar stojao nad njim u neverici, jer je ram od slike, onaj starinski tezak kao tuč, pao momku na glavu i otvorio mu celo. pritom po svedocenju oca, isti taj ram koji nije pomeren iz te kuce od 1960ih.

Nakon odlaska u najblizi dom zdravlja i usiveno celo, otac ga je poslao autobusom u beograd, da bi sve nakon toga bilo mirno. godinu dana skoro je proslo, kada je on poceo da se gusi u snu, i da sanja CRNO bice kako mu stoji na grudima, na glavi, na telu, i gusi ga. Nije bilo ni strano da se probudi sa hematomima na vratu, od gusenja (O nauko gde si sad ? If you die in Matrix, you die in real life).

Nekoliko meseci je to bilo konstantno, i jedini nacin da on zaspe je da neko drugi bude prisutan u sobi bez obzira na svetlo (da li demon ima formu, sad vec postaje creepy) sto je postalo naporno kako za njega tako i za njegove.

Nakon odlaska u pravoslavne manastire, usled očaja, i razocarenja jer pravoslavni monasi ne priznaju crnu magiju i kao resenje nude jedino molitvu (koja je i pokusana, ali nazalost nije pomogla), na nagovor jedne prjateljice i njenu preporuku, su otisli licno kod jednog visko cenjenog muslimanskog svestenika, cije ime ce ostati anonimno iz postovanja prema njegovim godinama i radu. Cinjenica je da sa korenima u arapskim zemljama, njihva religija dan danas neguje veoma jaku "belu magiju", kao i crnu.

On je, mrtav ladan izjavio, bez IKAKVE pozadine dogadjaja ili objasnjenja, nakon drzanja momka za ruke:

"vama je kletvu bacila emotivno unistena zena usled smrti svojeg pokolenja. Nju su bol i tuga iskrivili do te mere da ne poznaje vise osecanja osim besa i ljubomore."

Na njegov nagovor, iako ima godina da je skoro ceo prosli vek gledao uzivo, odvezli su se u to selo, i licno je izasao pred staricu, koja je videvsi ga, pala na kolena i pocela da place. On je rekao: "vise nikom neces naneti zlo, oduzimam ti pravo", gde se jako surovo okrenuo i ostavio je klececi.

Po povratku u beograd (na svu srecu ne predaleko), napisao je neke reci na meni nepoznatom jeziku, na papiru (video sam), i umocio ga u nekakvu vodu. dao je bocicu te vode mom drugaru, i rekao mu da svako vece u ciniju ubaci kap vode, i umoci taj papir, i izgovori reci napisane na drugom papiru (iznenadjujuce, srpski tekst bez ikakve konekcije sa religijom ili molitvama bilo koje religije) i da tako mora da zaspiva citavih 6 meseci, da "demon zaboravi na njega".

prve noci, konacno, nije apsolutno nista sanjao, i spavao sasvim pristojno, 6 sati. narednih 6 meseci je spavao iskljucivo 6 sati i budio se odmoran, iako je ranija praksa bila da spava 9-10 sati. Navika molitve je postala toliko jaka da se veoma uplasio da napusti praksu, na sta mu je receno da ne brine, jer ne samo da je oterao demona, vec izazvao bol u njegovim mislima, koji vise nikada nece doci.



skepticizam na mestu svakako, ja prvi koji sam iskljucivo emipirisjki i naucno vodjenih misli, ne bi nikad verovao da zapravo nisam video pre svega hematome na njegovom vratu. Cak se libim i da objasnim metafizicke pojave aktuelnom naukom, ali nikada ne bih ni pomislio da takve neke sile imaju formu nalik na bajke i price iz davnina.


Corpse Bride, nemoj se plasiti zbog ove price ali pokusaj da nadjes nekoga, i to nekoga ko nije sarlatan. a to ces znati ako taj neko NE NAPLATI ni dinara za svoju pomoc. takvim ljudima je najveca nagrada, po njihovim recima, sto se bore protiv zla i izvojevaju pobede, pare im ne trebaju. Sarlatani traze novac, pa makar rekli "daj koliko das" - to je prevarant. U svakom slucaju pokusaj da kontaktiras nekoga da vidi o cemu se radi.


Nadam se da vas nisam smorio sa ovom pricom, i nadam se da necete da me labelujete kao ludaka :) i ne bih vam ni ispricao da nije iz neposrednog iskustva.

meni se svidja prica :)

Freerunner,
s nestrpljenjem očekujem tvoju temu i zamolio bih buduće diskutante da im tolerantnost u diskusijama na ovu temu ne manjka, a ES timu se zahvaljujem na izuzetnoj i evidentnoj fleksibilnosti u odnosu prema nekim temama.
Mislim da je i objektivna nauka na najboljem putu pokušaja definisanja pojava i stvari kojima je pažnja do sada posvećivana samo sa metafizičkog stanovišta.
Ne dozvolimo sebi takav nivo sujete koji će nas ubediti da smo BAŠ sve na svetu razumeli i nepogrešivo definisali.
Otvorimo um i pomerimo granice.
O pojavama do sada objektivnom naukom nedefinisanih entiteta je već previše primera u svetu da bismo više uporno tako nešto zanemarivali.

Ocemo i drugi deo!!!

Ovaj ce da pobedi onog sto je pisao o piramidama :)

_{[Ovu poruku je menjao Silencer dana 20.01.2013. u 10:40 GMT+1]}

Koga, ovog?

[att_img]

Jedan ne zna padeze, a drugi sa 3000 postova nema forumske kulture da sliku preko 1000 piksela u sirinu ili duzinu stavi u spoiler ili link. :)

hteo sam da napisem jos sto-sta ali ako ce svaki moj post da izazove neprikladne sale, onda batalim temu. hvala vam :)

Lično mislim da ima veze sa astralnom projekcijom, tj. nesvesnim i nenamernim "napuštanjem" tela. Gledao sam i po drugim forumima, tako da sam stekao takav utisak.

Par puta sam doživo tu paralizu sna i znam da nije prijatno iskustvo.

Zukorlić 100%. On pravi te Matrix okrete dok ljudi kleče & plaču.

Zukorlic ima 40ak godina, ovaj koga Freerunner pominje "ima godina da je skoro ceo prosli vek gledao uzivo".

@Freerunner: Ne verujem u te mambo-dzambo, vracke i ta cudesa, ali ipak sa druge strane, vise puta sam se zapitao da li je to moguce....Tvoja prica je stvarno jeziva i ko zna sta je tu po sredi, a nije ni iskljuceno da ta starija zena nesto muti. Zivim na selu vec duzi niz godina i kada vidis kakvih likova ima, dodje ti da se stvarno zapitas cime i se oni bave. Gledam neke bake, kao da su iz najgoreg horor filma - tacno se da primetiti da se bave nekim cudnim aktivnostima....

Inace, sto se same teme tice, imao sam jedanu, da kazem slicnu avanturu pre jedno 10-ak godina: Umoran legao oko 3-4 ujutro i zaspem k`o top. Prodje, valjda, nekih sat-dva i ja se budim, onako, bio sam u nekom stanju izmedju jave i sna, i odjednom sam video/zamislio da je nesto odozgo krenulo prema meni, nekakav obris coveka i sta ti ja znam (lezao sam na ledjima) i velikom brzinom se spustilo meni na grudi. Osetio sam neverovatnu strah i nisam mogao ni rec da izustim, ni da se pomerim, a u glavi nekakvo brujanje/zujanje i tako me drzalo mozda nekih 30-ak sekundi i onda je odjednom otislo. Ja sam se probudio, ustao i tresao se kao malo dete od straha, uzas jedan! Da kucnem u drvo, na svu srecu se vise nije ponovilo. Sta je u pitanju, stvarno ne znam. Negde sam citao da je moguce i da je srcka u blazoj varijanti....Bem li ga:)

^
Nije lose, nije lose....

Sta, sad znaci da je ok da se po koji put isparalisemo dok spavamo, he, he, he...?:)

@Freerunner (& ostali)

Ako je neko maksimalni nevernik onda sam to je. Nit religija (zvanična-nazvanična), nit horoskop (kineski, indijski, srpski, majmunski) a još manje magija, crna bela i ostale glupoosti. Kad čujem za rašljarstvo ja odma' počnem sprdnju. Niti verujem u alternativnu medicinu. Takav sam. Jedino i isključivo verujem u normalne, logične i ponovljive uzročno-posledične relacije.

Ali jedan deo Freerunerove priče me je podsetio na nešto što se desilo u mom okruženju. Dakle, sve je istinito, iz prve ruke.

Desilo se pre oko dvadeset godina. Umre tetka. Žena u godinama, sa tušta i tma boljki. Nedugo zatim umre teča, čovek u godinama. Kako to već biva, onda moja sestra od (te) tetke počne da rašćišćava stan u kojem su živeli pokojni tetka i teča. Poklanja odeću, obuću i slično. I, nađe duboko u ormanu, zavežljaj, u novinskom papiru, malo voska, pramen nečije kose, crveni konac, i tako još neke suvarke, dal od nekih biljaka, šta li. Sestra bi to bacila odmah, ali eto tako se desilo da joj je u poslu oko raspremanja ormana pomagala komšinica. Komšinica poumnja na crnu magiju (zatucana glupača) i zamoli sestru da ne baca nađeni zavežljaj. Sačuva to sestra. Prolazili dani, nedelje i meseci, sestra potpuno zaboravila na događaj, dok jednom prilikom nije ispričala događaj kolegama u kancelariji. I jedan od prisutnih je posavetuje da ode kod tog-i-tog, iz sela iz okoline Knjaževca, sigurno će joj reći o čemu se radi. Ne bi sestra ni išla, nije luda, ali posle oko godinu dana, poslovni put je nanese u Knjaževac. I sad sledi poenta: dakle vraća se sa poslovnog puta, oko 6-7 uveče. Odlazi u selo i pita za osobu. Nalazi ga, i na zaprepašćenje, nije starac, već mlađi čovek od oko 35 godina. Ništa mu ne priča zašto je došla, već mu pokazuje sliku sa svadbe na kojoj su osim tetke i teče još neki ljudi. Ne govori zašto je došla, nema uvoda. Lik uzima fotografiju, prstom pokazije na tetku i teču i kaže "Ovi ti više nisu živi. Ako pretražiš kuću i kojoj su živeli, možda ćeš naći njihovu kosu ulepljenu u vosak, i još nekoliko sitinica, sve zajedno umotano u neki papir ili platno. To je sve šta mogu da ti kažem"

E sad, ne znam zašto sam vam ovo ispričao, ali nadam se da ne može da škodi. Neka se neko ne ponese da počne da mi objašnjava kako su ovo gluposti i prevaranti. Jer, kao što rekoh ja isključivo verujem u logične i ponovljive uzročno-posledične relacije.

Od zatucane glupače bih pre očekivao da insistira na tome da se zavežljaj uništi ili baci.

To je bilo figurativno. Ne poznajem osobu.

Na osnovu ovoga što si napisao, prvo bih posumnjao u komšinicu da je ona postavila zavežljaj.

Ne, pogrešno si shvatio poentu...
...ali mi je posebno drago što se i na ovoj temi čaura polako otvara uz tešku leptirovu muku da izađe van...
...nemojte mu makazama pomagati Freerunner...
...jer pre zore još nikada nije svanulo.
Za sada sam potpuno zadovoljan i pričom kako je zora najlepša kad zarudi.

Bojan Basic
Davno još, kad sam položio vozački ispit i kad sam dobio vozačku dozvolu, jedan stariji instruktor mi je rekao:
-Sinko, TEK si sada stekao uslov da naučiš da voziš.
Da bih sada u 60-toj shvatio da još uvek ne znam da vozim i verovatno da nikad i neću znati.
Najpogubniji su oni vozači koji kategorički tvrde da im je vožnja u malom prstu, pa makar bili i u mojim godinama.

^ biću javno neskroman i "priznaću" da sam ja odmah "pravilno" shvatio poentu... ;)

Ali, nasuprot poenti (koju predlažeš)...sada ti želiš da daš instant Pouku Freerunner-u, umesto da ga pustiš da sam prođe sve potrebne faze...

Dakle, citat si shvatio, ali ga suštinski (u sebi i drugima) NE primenjuješ :)

@gilopile tvoja priča je interesantna...a posebno (možda sam pogrešno pročitao) što je taj "teret" muškog pola.

Grešim...ili se ni ti ne sećaš baš najbolje? :)

koj off topic :)

E$ se mnogo promenio.

@Java Beograd:
"Ako je neko maksimalni nevernik..." - ista priča.

Ali, šta? Ja sam lično u jastuku, koji nije uvek bio naš, našla "zamotuljak". U ušivenom parčencetu krpe crvene boje bilo je parče papira ispresavijano više puta u obliku trougla, a na papiru ispisano nešto nekakvim arapskim slovima. Trebalo je da poverujem da je možda ta stvar odgovorna za neke moje/naše probleme? Ili da potražim (skupocenu) pomoć "stručnjaka"? Ili da proverim šta se događa sa bivšim vlasnikom jastuka, kom je to možda namenjeno?

Neke meni bliske osobe su sasvim drukčijih životnih uverenja, nisu na tako previše niskom duhovnom nivou kao ja, i koliko god se ja trudila da iz njih izvučem nešto za šta bih se uhvatila i možda promenila svoj nepokolebljivi materijalizam, ništa, ama baš ništa, nisam izvukla. A oni, ti produhovljeni-energetisani-prosvetljeni-ilištaveć, na kraju izgleda ne "talasaju" kroz nas učaurene u svoju neveru. Kao, nismo im interesantni. Nemaju razloga da nam daju argumente. Što da se trude, kad ima toliko drugih koji upijaju njihova blagotvorna (ili nečija destruktivna) dejstva?

Poenta - ne veruješ => ne deluje na tebe, veruješ => misliš da deluje. A neki sociolog bi mogao lepo da objasni zašto sa dubinom krize u drušvu raste praznoverje.

Da, shvatio si...da još moraš krila da naprežeš...što jeste u principu sjajno...

Samo je trebalo veću pažnju da posvetiš ovom setu diskusije...i dilema bi, pa skoro, nestala.
Kad učenik bude spreman,učitelj će doći.
Pokucaj i otvoriće ti se.


Drago mi je...

Boris Tadic i Minnie9:

Nije zukorlic, naravno :) zapravo mozete da provalite ako jos jednom procitate moj tekst, i ako ste upuceni u domace kulturno-religijske teme



Gilopile i Java Beograd:

Drugovi, ne verujem ni ja, pogotovo ne u "magije" i demonolike stvorove koji odskacu od svakog rezona biologije, postojanja i svega. Ali kad cujes takvu pricu, jos iz prve ruke .. zapitas se dal je nas svet zaista cista nauka, ili je "Tolkinovska" magija provucena kroz svet na taj nacin da je nikad ne primetimo osim kada smo sami, ili na ivici. Ja licno sam imao jedno iskustvo koje je na granici objasnjavanja naukom. Ukratko - nas trojica idemo novosadskim autoputem, za novi sad. ja vozim. zvuk motora i nase pricanje i ostali zvuci iz auta, kao da sve te zvuke neko iskljucuje na Volume down. pritisak u usima (vojvodina, nema promene vazdusnog usled visine). u jednom trenutku, nakon sto je zvuk "nestao", sve krece da usporava - osim misli, to jes nase percepcije okoline. ja u panici pokusavam da zaustavim auto, da bi skapirao da mi i ruke na volanu i noga na gasu idu u slow motion. U jednom trenutku, cuje se onaj tupi Bas, kao kad palis zvucnike u struju - vraca se zvuk, vraca se "normalna brzina" prostora i vremena oko nas. Pomislih apsolutno da sam poludeo i da je mozak otkazao, da bi skapirali u sekundi da smo svi trojica istripovali istu stvar.

Malo je reci da smo stali, us*ani od straha i popusili sve pljuge koje smo imali, pokusavajuci da skapiramo. Ja sam nakadno rezonovao da smo upali u kvantni dzep - teoretski izvodljivo ali bi moralo da ima daleko vece posledice, poput gravitacionih efekata, iskrivljenog prostora pre ulaska u "dzep", radijaciju, i jos milion stvari koje sa sobom nosi "kvantni dzep". Eto, to je jedna od situacija koju ja imam kao iskustvo, a nikad necu moci da je objasnim i podosta sam siguran da je niko nece verovati osim nas trojice.


Valerijan:

Nisam shvatio poruku Vasinu, onako kako je on namerio, odnosno na koji deo moje price je njegova pouka prenesena, tako da necu komentarisati po tom pitanju. :)


javicu na ovoj temi, moju najavljenu temu o nekim stvarim koje se doticu ove teme takodje, pisem veceras. :)

Negde sam došao do saznanja da je verovatno najveća greška, zaludan posao, ovakve "stvari", "događaje", provlačiti kroz matricu objektivne realnosti, praktično osvetljavati senke na zidu Platonove pećine da bi smo ih bolje videli.
Zato sam i apostrofirao ove dve reči, jer već pri samom pokušaju, pomisli oko objašnjavanja toga teško da ćemo naći pogodan, odgovarajući izraz za TO,jer niti je u pitanju STVAR, a pojam 'događaj' jako je ograničen SUBJEKTIVNIM DOŽIVLJAJEM toga.
Takođe sam došao do saznanja da lekcije oko ovih stvari čovek može naučiti/savladati SAMO na dva načina...
...NA LAKŠI...
i
...NA TEŽI.
Meni je suđeno bilo da to apsolviram na teži (ne smem ni pomisliti da je najteži) način.
I sada učim dalje.
Satipo pre tragedije, pre samog ulaska u auto "video" sam ...i samo stresao glavom ušavši u auto, upalio ga i krenuo...
Sad je već sedma godina kako mog deteta više nema.
Samo je trebalo da ZNAM da protumačim tu suptilnu poruku, a učen, vaspitan u ovom objektivnom svetu, svetu senki na zidu Platonove pećine, da izađem tada iz automobila i mirno sačekam da se "kvantni džep" pomeri sa mog pravca putovanja.
Ovo "kvantni džep" upotrebio sam u rečenici samo iz razloga što pogodniji nisam našao, a pomenut je već u diskusiji.

Freerunner, svi ljudi na svetu vibriraju različito, neko na višoj, neko na nižoj frekvenciji u zavisnosti od složenosti lekcija koje MORAJU da savladaju i njihove spremnosti za te lekcije.

Ovog puta nećemo širiti temu spekulativnom činjenicom da smo svi mi, negde, na nekom nivou svog kvantnog postojanja sami i birali SVE ONO ŠTO NAM SE U ŽIVOTU DESILO I ŠTO ĆE SE DESITI.
Ima li ikoga ovde na temi, a da bar jednom u životu nije bio zbunjen dejavu efektom?

Mogu li se "razumeti" predajnik radio Beograda i radio aparat čija skala stoji na frekvenciji radio Požarevca?
Isto tako i SVI MI i ovde na temi i oni van teme, NIKO od nas nema iste lekcije, niko od nas ni ne osciluje na frekvencijama koje su usklađene, po amplitudi, talasnoj dužini.
Međutim stvari se definitivno pomeraju sa mrtve tačke, leptir je počeo da izlazi iz čaure, sinhroniciteta je sve više, a tome u prilog najviše idu SAMO priče o tome, bez ikakvih daljih pretenzija u smislu pokušaja razumevanja, još manje objašnjavanja, pa i metodologijom objektivne nauke, koja je takođe svoje majušne nožice zamočila u taj okean, jer se postiže upravo suprotan efekat.
Čovek materijalnog sveta je zbog svoje mase inače inertno biće, a znanje o materijalnom svetu je tek inertno i suprotstavlja se svakoj promeni pravca svog kretanja.
Postoji li sutra?
Ako postoji, možete li mi ga pokazati sada?

Freerunner, u onoj prvoj prici ne vidim nista neobicno, neverovatno ili tesko za pogoditi/predvideti.

Sigurno takvih prica ima kolko hoces, moje dve.

Poceo da se zabavljam sa curom i posle jedno dve sedmice joj pokazujem neke fotke, izmedju ostalih i porodicne, kad ona nabada prstom i kaze – njega sam vec upoznala ajd dalje. Ja je belo gledam. Tad sam ziveo sa roditeljima,porodicna kuca, ima nas zilion, sto stanara sto gostiju koji defiluju, pitam je ponovo, curu koja govori pet jezika, videla vise sveta nego sto cu ja ikad i nije nimalo lujka, njega, pa to je moj pokojni deda? Ona misli da je zezam. Objasnjava mi da je prosli put usao u sobu, pozdravio se uzeo knjigu iz biblioteke i izasao. Koju bre knjigu? Ona kaze naslov, jer joj je deda pokazao pri izlasku, ustaje dolazi do biblioteke i iz prve vadi tu istu. Evo ovu...

Druga, kada sam video coveka koga mozes slobodno da opises kao zivotinju po izgledu, ne moras ni da znas da je majstor vise bor vestina kako se trese od straha. A nije tip ni po karakteru koji se trese, ali bas nikad. Mutio neku ribu pa zaglavio sa njom i njenim drugaricama na sedeljci kad su one iz dosade resile da se malo poigraju sa ‘duhovima’ prizivanje i sl gluposti. Kaze on ja sve vreme razmisljam kad cemo ostanemo nasamo kad da je odvojim od ovih ludaca kad se izdesavalo.. i nece dalje da prica. Samo je rekao jezivo i da je pobegao ostavivsi ih same. Detalje nikad nisam cuo ali takav strah ne moze da se isfolira. Nit je bilo razloga. Covek je bio van sebe.

Mozda bi bilo najpametnije neka vrata i ne otvarati - moje skromno misljenje.
Pozz,

Ako razmislite o svim natprirodnim pojavama u koje verujete, uvidecete da ste strasno kontradiktorni. Morate u jedno prestati da verujete, da bi drugo imalo smisla.

Bilo bi intersantno čuti od tebe neku klasfikaciju pojava za koje ti smatraš da su natprirodne, pa da onda malo bolje razumemo konstatacije koje si izneo.
Makar par očiglednih primera koji bi nesporno potvrdili tvoj stav.

uf, otisla je tema u "paranormalne aktivnosti" ali, tako mozemo da klasifikujemo sve ono sto ne razumemo ili nemamo neko logicno objasnjanje za to..

ja licno ne verujem u to, ali verujem ljudima da veruju u takve pojave.. svi smo svedoci nekih cudnih prica i iskustava ljudi i njihovog relnog straha od necega sto im se desava a ni sami ne razumeju sta to..

mislim da je sve to projekcija koja dolazi iz mozga i koja nema bas puno veze sa duhovima/demonima i ostalim cudnim pojavama...

primera radi.. ako se nalazite u situaciji u kojoj se osecate ugrozeno/nelagodno i razimisljate o tome, mozak sam projektuje stvari/objekte da vidite i verujete da ste stvarno to videli.. jer sta oci vide, mozak veruje u to..

to je neko moje subjektivno misljenje...

To je kao trebalo da bude neka ironija, sarkazam, sta li? Nisi ni svesna toga da si u stvari rekla istinu. Sto se argumenata tice, verovatno ih ne bi prihvatila ni da te neko lupi po glavi njima. Sta je materijalizam, pa jos nepokolebljivi, mogao bih da nagadjam, ali necu. Umesto toga, reci cu samo ovo. Umberto Eko u "Fukoovom klatnu" citira izmedju ostalog Kroulija i ako se ne varam Dajen Forčn. Vilijam Batler Jejts se takodje zanimao za okultno. Obojica cuveni pisci, prvi profesor univerziteta, drugi dobitnik Nobela za knjizevnost, neko vreme mislim da je bio i clan Kroulijeve Zlatne Zore, koji je u ortodoksnim krugovima bio poznat i kao satanista.

Poentu si totalno omasila. Znas kako, ni ja ne verujem onim inzenjerima u Porseu i Aston Martinu sto koriste parcijalne i integralne jednacine da opisu prostiranje gasova u cilindru motora. To su sve gluposti, svecica baci varnicu, gas se zapali i opala, vozikamo se okolo. Kakva matematika, kakvi bakraci!

Slazem se sa sociologom, koji bi verovatno rekao da se "davljenik i za slamku hvata", ali magija i okultno nisu praznoverje.

Zavezljaj sa koncem, kosom, voskom isl je klasika, ko zna koliko slicnih musterija je imao taj momak, sigurno je mogao pretpostviti sta je u pitanju. Ako vec nisi, procitaj knjigu Voje Antonica, odlicno objasnjava kako operisu ti magovi, vracare, vidovnjaci isl.

Ovo isto se i meni desilo kad me udario auto, ali sam cula da se to javlja kad je ljudima zivot u opasnosti, sto nije tvoj slucaj, tako da ne znam sta bi moglo u pitanju...

Ja nisam shvatila...ko je leptir a ko busi balon :) ?
Ni ovaj drugi deo citiranog mi nije bas najjasniji...

Imam jos jedno pitanje, ako nije previse licno, koju ste pouku izvukli iz toga sto vam se desilo? Kakvu ste lekciju naucili?

U ovim pricama nema niceg cudnog. Akteri tih dogadja su mogli da znaju. Ona cura je mogla da ga zeza za dedu u knjigu. Onaj svestenik ume dobro da pogadja. Ona slika ga udarila a on sanjao da ga neko ko mu je usao u podsvest udara, pa ovo je veoma logicno da sanjas

Bez trunke ironije, potpuno svestan onoga što Vam govorim, upitaću Vas, šta mislite zašto ste baš Vi prisutni na ovoj temi, da ne budem sada pretenciozan, pa je bolje reći, OVAKVIM temama, jer sam gotovo siguran da Vam ovo nije prvo razmišljanje i razgovor o ovim stvarima.
Jeste li našli baš sve odovore na Vaše nedoumice u objašnjenjima Voje Antonića i jeste li njima zadovoljni?
Da ne generalizujem toliko, bar na ono o čemu ovde pričamo...
Nerado sada ovo činim...promakao Vam je u komentaru na Javino izlagnje detalj oko ključnih ličnosti sa fotografije, koji behu prepoznati od strane tog čoveka.

U ovom, uglavnom materijalnim vrednostima okrenutom svetu, normalno je da mnogima promiču sitni detalji koji ukazuju na to da te vrednosti baš i nisu svima prioritet.


Da je samo jedno...
...oprostite na šali, ali vedar duh je nešto što poslednje treba čoveka da napusti.
I pored svega što ga u životu snađe.
Pokušaću na ovo da Vam odgovorim najjednostavnije što mogu...
...recimo da sam shvatio(?!?), pa bolje reći prihvatio, način kako da vršim nekakvu trijažu suptilnih informacija kojima sam sasvim nevoljno izložen i stižu NE ZNAM ODAKLE i NE ZNAM OD KOGA.
Jednostavno budu u glavi, mislim da me razumete ...
One najvažnije su po pravilu i najsuptilnije, tihe, gotovo neprimetne, pa čak ih možete dobiti i od nekoga drugog u sasvim jednom neobaveznom ćaskanju, jednostavno se u trenutku kada stignu do Vas malko, ALI SAMO MALKO, drugačije osećate, recimo kao da ste osetili dašak prolećnog povetarca kroz malo odškrinuti prozor, a zima je i svi prozori zatvoreni .
Čak je i pregruba komparacija, ali bolja mi ne pada sada na pamet.
Uglavnom, pre svih bitnih dešavanja u mom životu imao sam takve senzacije, pa čak i u vidu snova.
Sanjao sam smrt svog najboljeg druga toliko realno da me je probudilo sopstveno ridanje.
Umro je od infarkta u 41.godini, pet godina nakon što sam to sanjao.
Šta se sve MOGLO protumačiti kao upozorenje na predstojeću tragediju u mojoj porodici, usledilo je kao rezime nakon.
Rukom mog deteta i danas stoji ugraviran tačan datum tragedije, zapisan na radnom stolu, dve godine ranije.
Koincidencija?
Možda, ali ih je u mom slučaju previše, navedena je samo jedna.

To onda podrazumeva da je sve vec predodredjeno sudbinom, inace se ne bi moglo predvideti.
I oslobadja odgovornosti ubice i manijake, jer je predodredjeno da se tako desi.

I ja sam ostala zbunjena. Ako je Vasastajić osetio/dobio upozorenje pre tragedije, da li posle svega misli da je tada mogao da je izbegne, da je samo hteo da poveruje svom osećaju, ili "sutra" negde već postoji i tragedija je bila neizbežna, ovako ili onako, u saobraćaju ili drugde? Ova druga mogućnost verovatno donekle može da olakša put prihvatanja, preživljavanja, podnošenja bola, a meni izgleda kao da joj je to i svrha.

Biciklista mi je lepo i tačno rekao: "Sto se argumenata tice, verovatno ih ne bi prihvatila ni da te neko lupi po glavi njima", ali radi se upravo o tome da oni ne žele ni da me zagolicaju njima, a o lupanju ni govora! Dakle, grupa ljudi "radi", energije, informacije, blablabla... sve velikim slovima napisano (objavljuju i knjige (probala da čitam, ne ide)), pomažu ljudima u vezi sa njihovim psiho-fizičkim zdravljem... Iako mi je jedna osoba iz pomenute grupe ljudi vrlo blizak rod, niko iz porodice nikad nije imao prilike da oseti bilo kakvu blagodet njihovih moći, mada naša vera i saradnja, navodno, nisu neophodan uslov za to.

Upravo da bih izbegao dugoročnu, bolje reći doživotnu, zbunjenost, morao sam da prihvatim stvari onakvim kakve jesu, bez ikakvog pokušaja racionalizacije, razumevanja, ali to je bio proces, nimalo jednostavan.
Možda je takav jedan proces najbolje opisao čika-Jova u đulićima-uveocima...
Ja i dalje ne znam odgovore na pitanja koja ste postavili, niti ih tražim, ali trebalo je stići do stadijuma kada se prestaju tražiti odgovori, jer su u principu svi koji Vam na pamet padnu tačni, a ni jedan ne zadovoljava u potpunosti.
Niko Vam neće zameriti ako Vas ovo sve i dalje zbunjuje, ja ponajmanje, jednostavno Vi i ja imamo sasvim drugačije lekcije za savladavanje i nemojte nikada učiti lekcije koje Vam nisu namenjene, pogotovu se ne zavaravajte da će te ih savladati ako Vam neko "šapuće na času".
U ovim stvarima razumu i bilo kakvoj racionalizaciji nema mesta, zato ih samo treba nemo saslušati, AKO VAM JE VEĆ DATO DA IH ČUJETE, i ništa više.
Ne trčite, ne jurite, ne proganjajte ono što Vam spontano nije ušlo u život.
Zamislite ljude iz doba Žila Verna dok čitaju njegova futuristička dela o najavi tehnološko-tehničke revolucije.
Ko je tada mogao i u svojim najluđim snovima da pretpostavi da je taj čovek do u tančina opisao tehnički svet budučnosti?
Teško je tako nešto pretpostaviti danas, razumem ja to, jer živimo upravo u takvom svetu, nijansa gore-dole.
Dakle u ono vreme Žil Vern je dao tačnu viziju budućeg, materijalističkog sveta, a danas imamo pisca sličnih osobina, samo onog koji se sada bavi u svojim delima, na sličan način, ali onom drugom dimenzijom ljudskog postojanja, nematerijalnom , duhovnom.
To je Džejms Redfild.
Mislim da će mnogi od nas biti svedoci realizacije njegovih vizija, koliko god tvrdokornosti bilo u prihvatanju tako nečega.
Mogu misliti šta je tek nauka Vernovog vremena imala da kaže o životu i putovanju pod morem i slanju ljudskih posada na Mesec.
Nama, običnim ljudima, to danas čak više nije ni interesantno.

Biće tu problema oko prihvatanja nekih neminovnosti, a sve uslovljeno uglavnom inertnošću po pitanju otvaranja uma, pogotovu za, po današnjim merilima, nepojmljive stvari.
U svojoj završnoj reči na suđenju vinovniku saobraćajne nesreće, danima sam razmišljao šta ću reći, hoću li stegnuta grla uopšte moći bilo šta da kažem, da bi u trenutku kada mi je sudija dao reč, bez grča u grlu iz mene izletela salva rečenica kojima sam uglavnom zamolio sud da okrivljenog što blaže kazni, apelujući i na tužilaštvo da svojim eventualnim žalbama ne dovodi u pitanje blagost sudije i njegove odluke.
Za dvostruko ubistvo iz nehata i ne znam tačno koji je opseg i vrsta kazni, niti me zanima, već me je tada najviše mučila činjenica kako će mala devojčica osuđenog da živi bez tate dok je on na odsluženju kazne.
Samo je hteo tada nekome da pomogne, a ne da izazove bilo kakvu nesreću i naše su se sudbine ukrstile.
Da, llux, moglo bi se reči da je krivica dimenzija isključivo materijalističkog aspekta postojanja, dok u duhovnom postoje samo lekcije.
Pogotovu je smešna i bez ikakvog utemeljenja sa aspekta delovanja religije, insistiranje na grehu.
Ne kaže li čak i mudra izreka da se čovek na greškama uči.

@Vasastajić
Sve ovo me podseća na ono što je rekla Eva Ras: "Bog je svemoguć i on vam daje teret koji možete da podnesete. On vam ne daje sudbinu koju ne možete da nosite. Živim ovakav život, jer njemu treba da neko živi takav život. Vernik sam i verujem da se sve događa njegovom, a ne mojom voljom. I nisam ogorčena, ne prepirem se s njim zato što je mnogo lep svet koji je stvorio."



Meni se ovakva poređenja ne čine odgovarajućim, niti potkrepljuju tezu, a za sličnim uvek posežu oni koji brane kontra stavove od mojih. Zamera mi se na neduhovnosti, zatvorenosti za "drugačije", "novo", "vančulno". Znam da je naša precepcija ograničena, ali ne mogu da se odvojim od osnovnih logičkih principa, koji mnoge pretpostavke iz sfera do kojih ja "ne dobacujem" dovode u kontradikciju.

Ipak, sve ove reči Vasastajić-a deluju tako toplo i dobronamerno. Kad porastem, ako tako bude trebalo, kašće mi se samo. Ili kad pročitam Džejms Redfilda.