Suštinski otvaraš privredno društvo za obavljanje poslova međunarodne špedicije, dakle registruješ tu pretežnu delatnost. Međutim, ''kvaka'' je u činjenici da bi mogao da radiš moraš da imaš ispunjena dva glavna uslova (pored nekih drugih): da ti firma zapošljava carinskog agenta (ili ti to sam da budeš) i da imaš bankarsku garanciju.

Prvi se tiče obuke i polaganja stručnog ispita kod Uprave carina. To je obuka od dve-tri nedelje, ne znam ni ja tačno, posle koje se polaže ispit radi dobijanja licence. Sve to košta, a dodatne informacije potraži na njihovom sajtu.

Drugi uslov je da nađeš banku koja će ti dati garanciju: naime sve poslove kao posredni zastupnik (što špedicije jesu) gde zastupaš stranku pred carinom znači da špedicija podnosi carinske papire carini u svoje ime, a za tuđ račun (tvog kljenta). A, osim u nekim izuzecima, svi carinski postupci zahtevaju polaganje garancije za nastanak mogućeg carinskog duga.

Na kraju, tu su sporedni, ali ne i mali, troškovi: nabavke softvera za elektronsko pdonošenje carinske deklaracije, zakup prostorija, oprema (a minimum minimuma je: kompjuter, softver za obradu carinske dokumentacije, veza sa internetom i štampač), obrasci i setovi deklaracija, druga kancelarijska oprema.
Plus, redovna procedura oko otvaranja firme (PIB, tekući račun, e-banking, itd...).

Na kraju, proceniti rentabilnost uzevši u obzir konkurenciju i ponudu i tražnju.