1. Ako otvoriš firmu moraćeš da plaćaš porez a od doprinosa samo PIO. Naime, s obzirom da se tebi dorinosi već plaćaju i da je logično da ne treba opet da ih plaćaš, zakon kaže drugačije: oslobođen si za zdravstveno i nezaposlenost a PIO mora da se plati.

2. Porez ne plaćaš a PIO mora da se plati na minimalac.

3. Za početak kreneš kao preduzetnik pa posle ako se posao razvije onda razmišljaj o konverziji u doo.

4. Može.

Hvala na odgovorima!

Pošto i ja imam slične nedoumice kao kolega sa foruma, molio bih ako može i meni pojašnjenje. U radnom sam odnosu, poslodavac mi plaća doprinose i PIO na punu zaradu. Otvorio bih doo za trgovinu na veliko. Obim posla ne bi bio veliki, par transakcija (faktura) mesečno. Interesuje me sledeće:
1. Koliki bi mi bili naniži doprinosi za PIO (doo bih registrovao u nerazvijenoj opštini, četvrti stepen nerazvijenosti), da li je to 4404,84 po ovoj tabeli http://www.pio.rs/lat/osnovice.html ili može i niže (obzirom na stepen nerazvijenosti opštine)
2. Da li je potrebno da imam poslovni prostor ili mogu da registrujem firmu na kućnu adresu
3. Koliki je porez na dobit za nerazvijenu opštinu, i da li se on plaća samo na razliku u ceni
4.Ukoliko u jednom mesecu nemam nikakav promet,koje sve troškove kao firma imam, da li su to samo troškovi za PIO i knjigovođu ili još neki pored ovih.
5. Koliki su troškovi osnivanja DOO, znam da je bilo depozit 250e odmah i 250e u naredne dve godine, da li je to ostalo isto ili se nešto promenilo i koje se još takse kod osnivanja plaćaju ?
6. Koja banka ima najniže provizije za ovakav vid poslovanja (održavanje računa i provizije) ?

Imam još neka pitanja, ali otom potom, bio bih zahvala da mi neko odgovori na ova.

1. Doprinosi ne zavise od razvijenosti opštine.
2. Sedište firme može biti registrovano na kućnu adresu ali ako ima robe mora da postoji magacin.
3. Porez na dobit je sada 15%, postoje određene olakšice za firme u nerazvijenim opštinama 2 godine od osnivanja.
4. Troškova ima različitih, uglavnom su ti koje si naveo plus akontacije poreza na dobit i možda neke lokalne takse.
5. Minimalni osnivački kapital je ranije bio 500e, sada je 100 din. Troškove registracije ne znam tačno, oko 7-8 hiljada.
6. Svaka banka ima svoj cenovnik pa pogledaj na njihovim sajtovima pa uporedi.

Za osnivački kapital sam u međuvremenu video da je smanjen na 100 dinara. Kako to da se onda puno firmi registruje na nerazvijene opštine ako nema odmah u startu neke povlastice u smislu manjeg poreza na dobit ili nekoh drugih manjih troškova. Gde mogu da pogledam šifrarnik delatnosti i kako da registrujem firmu da bi pored trgovine na veliko prehrambenom robom mogla da se bavi i uvozom iste ?

U međuvremenu sam našao Uredba o klasifikaciji delatnosti

Svaki grad ima svoju Kancelariju za lokalni ekonomski razvoj gde bi svi novi investitori i ulagači trebalo da se informišu o uslovima obavljanja posla na toj teritoriji. Vidi šta sve mogu da ti ponude, ako je neki ozbiljniji biznis sigurno možeš "dogovoriti" i nešto preko standardne ponude.

Ok, hvala, ipak je to mala firma, ali sa velikim ambicijama :) Pošto će to biti trgovina na veliko hranom, koju šifru da prijavim ( da li 4632, 4633, 4636, 4637 ili 46389) ?

cao svima

iscitala sam sve sto ste pisali, ali opet nisam nasla sazet tekst o svim nametima na agenciju kao dopunsku delatnost.
danas sam bila u poreskoj, nazalost zapala me jedna nadobudna babuskera, izblajhana, sa ogromnim ustima i uzasnio cinicnim hladnim ocima. Grozno. Na sve sto sam je pitala davala je kratke i drske odgovore. Toliko mi se smucila, da sam u momentu pozelela da odustanem, zahvalila se, ustala i izasla glavom bez obzira, u neverci na kakvu spodobu sam naletela.
evo ovako, rekla mi je da je osnovica 36000 dinara, sto u startu znaci 7200 dinara samo za PIO, interesuje me koliki pausal mogu da ocekujem mesecno?
da li sam obveznik poreza na prihode od samostalne delatnosti? ako jesam, sta je moj prihod?
ima li i koliko znacaja moj prihod tj zarada koju ostvarujem kod mog poslodavca? uracunava li se i ona u neki prihod, podleze li nekom porezu vezano za agenciju? il mi predstavlja neku olaksavajucu okolnost mozda?
ukratko, moze li mi neko jednostavno nabrojati koji se sve i koliki porezi placaju na agenciju za konsaltnig na primer, osnovanu kao dopunsku delatnost?

bila bi veoma zahvalna da mi neko odgovori :)

Ovde na formu ima par stotina poruka koje se bave odgovorima na vaša pitanja, to znam sigurno jer sam jedan deo ja sam napisao a drugi deo sam pročitao. Meni deluje kao da vi hoćete, bez nekog posebnog truda, da dođete do sažvakanih informacija. Potrudiću se u kratkim crtama da pomognem:

Visina paušala zavisi od dosta faktora, možete očekivati 10-15 hiljada mesečno s obzirom da ste već zaposleni. Ako su vam rekli da će vam osnovica biti 36 hiljada, onda će vam PIO i porez biti 11.520 din.
Da, obveznik ste poreza na prihode od samostalne delatnosti, on je 10% na dobit. Prihod je ono što zaradite, trošak je trošak a dobit je prihod-trošak. Ukoliko ste paušalac onda plaćate porez na osnovicu koju vam odredi poreska uprava.
Prihod koji ostvarite van agencije nema direktno veze sa prihodom koji ostvarite u agenciji. Međutim, i jedan i drugi ulaze u osnovicu za godišnji porez na dohodak građana.
To bi otprilike bilo to.

Ono što mene zanima je kakav to konsalting vi planirate da radite? Mislim, koja oblast?

Dragi Sajo, tacno, zelim da dodjem do potrebnih informacija, sazvakanih, bez velikog truda. Naravno :) Ovo i nije toliko za cudjenje, obzirom da je rak rana nasih javnih sluzbi i servisa gradjana upravo neorganizovanost, nered, neljubaznost, nerad, glomazna birokratija itd..
Ocekivala sam kad odem kod poreskog inspektora na savet, da cu jasno dobiti sve informacije, pogotovo sto nisam pala s marsa, vec sam imala konkretna pitanja.

Sto se tice oblasti konsaltinga i sifre delatnosti, malo sam u dilemi, pa mozda mi mozes pomoci.
Pravnik sam vise godina, nazalost ne radim sa poreskim propisima i nemam dodira poslednje tri godine sa tom materijom, nije mi strana naravno, ali nisam imala iskustva sa osnivanjem preduzetnika i svim u vezi istog..

Dvoumim se da li da osnujem pod sifrom 70.20 Konsultantske aktivnosti u vezi sa poslovanjem i ostalim upravljanjem ili pod sifrom 69.10 Pravni poslovi (konsultacije i davanje saveta u pripremi pravnih dokumenata), obzirom da planiram da radim pre svega konsalting u oblasti javnih nabavki koji pored davanja saveta itd podrazumeva i izrade tenderskih dokumentacija, pripremanje ponuda za ucesce na tenderu, pisanje zahteva za zastitu prava ponudjaca itd..Sve ovo ja radim i inace, ali prosto sada zelim da to ozvanicim, da se ne patim sa placanjem, da to bude malo poslovnije i ozbiljnije, a i moze sasvim solidno da se zaradi :)
Jasno vidim kod sifre 69.10 da su advokatski poslovi pruzanja pravne pomoci itd prva stavka kod ove sifre, a druga "konsultacije i davanje saveta u vezi pripremi pravnih dokumenata", nadam se da se radi o dve razlicite stvari i da ovo drugo mogu da radim kao pravnik? Jesi li istog misljenja ili ja gresim? Ako gresim, sta ti mislis za koju sifru da se opredelim i koja ce mi biti negde "najsira" obzirom da ne planiram da se zadrzim samo na ovome ako uspem lepo da postavim na noge agenciju i da imam cak i saradnike pravnike honorarce kasnije?

Sledece sto me interesuje je, posto je prihod kod pausalca sve ono sto se fakturise koliko shvatam, da li mozda znas na koji nacin poreska odredjuje osnovicu za oporezivanje prihoda? Ako sam recimo ostvarila prihod od 2 miliona da li je to osnovica na koju placam porez na prihod od samostalne delatnosti ili moze biti manji i od cega zavisi? Uzima li se vec placeni pausal u obzir?

Trece pitanje, koji prihod tj bruto ili neto zarada kod poslodavca ulazi zajedno sa prihodom od agencije u osnovicu za godisnji porez na dohodak gradjana?

Volela bi da pre nego pocnem imam jasnu predstavu o svim nametima koji je ocekuju, limitima o kojima treba da vodim racuna itd..

Evo i ja da kažem koju reč, možda će neke informacija biti od koristi.

Pre neki dan sam baš pričao sa drugarom koji ima preduzetničku firmu - agenciju koja radi 2 godine
On je to otvorio ''iz radnog odnosa'', paušalac je
i ima dva plaćanja mesečno (akontacije):
1. doprinos za PIO
2. porez na prihode od samostalne delatnosti

Za prvu godinu su mu u zbiru bile obaveze oko
9.000 din a u drugoj 13.500

Razlika je bila tolika jer se navodno radilo o ujednačavanju između opština
Inače registrovan je u Beogradu u jednoj od centralnih opština.
Ranije su postojale veće razlike pa su ljudi otvarali u Sopotu, Barajevu i slično
ali mislim da je sada svuda ujednačeno.

Naveo je da radi u stanu u kome živi. Nema zaposlenih jer je njegova dodatna delatnost.
Nije u PDVu (ima negde recimo 2mil prometa) i nema knjigovođu - ima samo svesku u kojoj zavodi račune koje je izdao za ostvarene usluge.

E sada sporili smo se oko jedne stvari pa me interesuje da li neko može da mi odgovori.
Da li još išta od obaveza on ima kao preduzetnik u smislu porez na dobit,
ili je to sve u ovoj stavci porez na prihode.
Konkretno da li može da podiže novac sa računa samo na konto materijalnih troškova
ili može da podiže i kao ostvarenu zaradu tj. dobit i da troši kako god hoće?
Ja sam tvrdio da on SVE podignute pare mora da pravda računima za troškove koje
je imao u poslovanju, a on tvrdi da ne mora da ih ima i da može da
sa podignutim parama raspolaže kako hoće i da je sve plaćeno porezom (konkretno 10%)
i da sam naziv kaže da je to porez na prihode.
Delatnost mu je ??? nešto u vezi izrade projekata za legalizaciju, iako mi tvrdi je sve to liberalizovano i
da osim nekih delatnosti za koje treba posebna dozvola države, može da se ravnopravno bavi i drugim delatnostima ako bi hteo.

Hvala unapred na odgovorima.


<sub>[Ovu poruku je menjao dvp dana 07.12.2012. u 11:51 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao dvp dana 07.12.2012. u 11:54 GMT+1]</sub>

nema pravdanja troskova kod pausalca, koliko ja znam moze da podize i trosi za sta hoce, zna se kako dnevno 150 hiljada maksimum bez ugovora.

sto se tice drugih poreza, imas u odgovoru na moje pitanje na ovoj strani da mora voditi racuna i o porezu na dohodak gradjana gde mu ulazi zajedno prihod od agencije i ono sto zaradi kod poslodavca, s tim sto ne znam da ti odgovorim da li se bruto ili neto zarada tj prihod koji je ostvaren kod poslodavca racuna. cekam i ja odgovor :)

Kriterijumi za visinu paušala su razni: delatnost, zona, opremljenost radnje, broj zaposlenih, prosečna zarada u toj oblasti rada i području itd... Najbolje da pogledaš uredbu o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza ua prihode od samostalne delatnosti. Koliko se sećam, visina prihoda ne utiče na određivanje paušala za sledeću godinu ali može, to sve zavisi od procene poreske uprave.

Što se tiče odabira delatnosti, tu ne mogu mnogo da ti pomognem, izaberi ono što najviše odgovara onome što radiš. Takođe treba da znaš da se paušal između ostalog određuje i po tim šiframa delatnosti pa pogledaj koje delatnosti spadaju u koje grupe pa na osnovu toga izaberi.

Za godišnji porez na dohodak se gleda neto prihod. Mislim da se kod paušalca ne gleda stvarni prihod već onaj po rešenju poreske uprave (osnovica) što je dobro za njega, ali to svakako proveri.

Hvala na odgovoru, poznato mu je za tih 150.000... :) ... samo što on nema toliko para za podizanje, pogotovo ne odjednom :)

A to što kažeš za dohodak ... to je ono: ukupni dohodak?
Zbir primanja u firmi gde je stalno zaposlen i ostvarenih priihoda preko agencije, jel to?
Da ne znaš kolika je tu godišnja granica preko koje mora da se plaća ekstra porez i koliki je?

Pa daaa, jedino u tom smislu ima smisla da on novac od agencije pravda nekim računima
jer onda to ne bi ulazilo u negov ukupan (zbirni) prihod već u poslovanje agencije.

Paušalci su ozakonjena siva ekonomija. Prvashodno su namenjeni za sitne zanatlije kojima treba "firma" a koriste se i od strane većih interesnih grupa koje preko paušala vrte velike pare (advokati, taksisti...). Ti možeš da zarađuješ prosečno do 250.000 din mesečno a da pritom državi platiš 15.000 na ime poreza i doprinosa, što iznosi smešan procenat nameta. Pogotovo ako nemaš obavezu imanja fiskalne kase, onda ti zakon omogućava da potpuno legalno radiš u sivoj zoni.

Da se vratim na temu.

Paušalci ne pravdaju troškove. Oni podižu novac na ime materijalnih troškova i onda taj novac troše kako hoće. Samo je bitno ispoštovati tu formalnost, paušalac ne sme da podiže PLATU/ZARADU koliko hoće već po rešenju poreske uprave ali zato može da podiže novac za materijalne troškove i da ga troši kako želi, nikakve papire ne mora da vodi. Sve to što je podigao jeste plaćeno porezom od 10% ali ne u celosti. 10% ide samo na paušal dok on može da zaradi koliko hoće, na taj ostatak se ne plaća nikakav porez jer se računa da onaj od 10% pokriva i taj deo. Kao što rekoh, siva zona potpuno legalizovana.

Pausalci, tj. "Mali poreski obveznici" su kategorija privrednih subjekata koja postoji u svim evropskim drzavama i nema veze sa sivom ekonomijom, vec je jednostavno ustupak drzave firmama najcesce iz usluznog sektora tipa "one man show" da na jednostavnij nacin i uz malo papirologije vode svoje poslovanje - ukratko...

To sto se kod nas zloupotrebljava u nekim slucajevima je druga prica, a te zloupotrebe se lako otkriju (npr. pausalac ima prihode samo od jedne ili nekoliko firmi - ocigledno pranje novca).

ja se izvinjavam, ali ovo "ako ima prihode od jedne firme" i sl...to mu dodje isto kao "uputstvo" na sajtu Agencije za borbu protiv korupcije, u odeljku "kako prepoznati namesten tender" hahaha sorry ali moram da se nasmejem :) A iz prakse od 10 godina znam da se ponudjaci valjda u strahu da im neko ne otvori ponudu, kao po pravilu pojave se da predaju ponudu u zadnjem satu poslednjeg roka, a Agencija kaze da je jedan od "sumnjivih znakova" da su neke ponude fingirane tj fiktivne taj sto se toboze predaju kao po pravilu u sliucno vreme...smesno...Ili, ja recimo koja vec godinu dana radim za jednu veliku firmu konsalting u javnim nabavkama, i sada zelim da to ozvanicim i da radim mnogo vise, pa sada ako ne uspem nedaj boze u tome, treba da strepim sto sam radila sa jednom firmom?

Kad smo vec kod toga, sta pausalac dostavlja poreskoj upravi na kraju jedne kalendarske godine kao dokaz ostvarenog prometa tj prihoda? potvrdu banke, fakture?

i jos jedno pitanje..Ako ja koja zivim na Cukarici, hocu da otvorim agenciju sa sedistem recimo u Krnjaci (ne znam kojoj opstini pripada), uglavnom u nekoj opstini gde su manji nameti, ili cak u unutrasnjosti, da li treba da se dostavi neka kopija pravnog akta o poslovnom prostoru agencije (ugovor o zakupu pp, ili vlasnistvu) ili je dovoljna prijava adrese u obrascima za registraciju u APR-u? Da li ce mi nesto traziti u poreskoj upravi po ovom pitanju, obzirom da njih ne zanima moj trosak kao pausalca? vrse li kontrole pausalaca u sedistu agencije? ne znam kakva je praksa..ranije sam nacula da ne vrse kontrole takve vrste kod pausalaca, ako uredno placas sve dazbine. Zna li neko nesto o tome?

Velike firme ne pilićare na ovaj način, već mnogo perfidnije ... Ti svoje angažovanje možeš uvek dokazati nekim ugovorom i sl.

Mislio sam na mala preduzeća, gde vlasnik ili direktor otvori paušalnu radnju na sebe ili nekog iz bliže rodbine, pa pušta keš kad mu zatreba... e to je lako utvrditi.

Mislim da je Goran u pravu. Realno, nema tu govora o ozakonjenoj sivoj ekonomiji, već više o ustupku države jer se radi o malim iznosima prometa (mislim da je do 4 miliona dinara godišnje).
Naravno da ako neko ima 5 ili 10 preduzetničkih radnji može da ''posivi'', ali mislim da to nema šanse jer sigurno upada u oko poreskim inspektorima.

A generalno solo preduzetnik, u slučaju agencije o kojoj pričam ipak na godišnjem novou ... imao posla ili ne,
u državnu kasu mora da uplati minimum 12x13,5 hiljada = 162 hiljade dinara.

To je oko 1.500 eur, što nije mala cifra i izdatak za solo preduzetnika, priznaćete.

Tebi nema veze činjenica da može potpuno legalno da se uzima do 250.000 din mesečno za 15.000 din poreza i doprinosa sa sivom ekonomijom? Dati 6% na porez i doprinose tebi nema veze sa sivom ekonomijom baš ni malo? Koliko je porez na dohodak: 10%, koliko je pio: 22%, koliko je zdravstveno: 12 i nešto%, u slučaju paušalca sve stane u 6%! Naravno, neće svi da imaju maksimalni promet preko paušalne radnje ali govorim o tome da je to zakon omogućio. Pre par meseci ovde pita čovek šta da upisuje kao pazar sad kad mu je ukinuta obaveza imanja fiskalne kase. Reko da može da upiše šta hoće (!!!), jer je država ukinula _jedinu_ kontrolu koju je imala za prijem keš novca, svaki dan može da upiše da ima 10.000 din pazara a on može da zaradi milion. I to ti pretpostavljam nema veze sa sivom ekonomijom nego se privrednicima olakšava poslovanje za jednokratni trošak koji se zove fiskalna kasa.



Ovo niko ne spori. Jasno je da su paušalci većim delom sitni privrednici koji jedva zarade za paušal koji imaju da plaćaju ali znam i dosta njih koji nisu tako mali a kriju se iza tog statusa. Model sa pravednijom raspodelom nameta je mogao da se napravi da se htelo, i opet da svima bude poslovanje na jednostavan način i malo papirologije. Onaj koji malo zaradi treba malo i da plaća a onaj ko mnogo zaradi treba i mnogo da plati nameta (poreza i doprinosa). Da se taj model malo više poštuje u Srbiji ne bi teret poreza i doprinosa bio samo na najsiromašnijima već i na bogatijima. Konkretno sad sam spominjao paušalce, ali slična analogija se može primeniti i kod drugih oblika firmi, tamo su profiti mnogo veći a opet je teret nameta na siromašnima.

Znam da nije u skladu sa ... bla bla bla ... ne znam već sa čim. Ceo smisao ove nazovi ekonomije mi je pogrešan...
i zato se ekonomija i svet i nalazi u ovakvom stanju u kojem je danas.

Ako pođemo od početka to jest da smo na početku nekog posla jednaki, nelogično je da onaj ko je sposobniji, preduzimljiviji, pametniji itd. i koji će naravno
zaraditi više ... plaća veće namete nego onaj ko je manje sposoban, preduzimljiv i mudar. Taj će čovek koji će se ako ne bude destimulisan raznijati (R-A-Z-V-O-J) i nametima
upumpati državi još više novca.
Logično bi bilo takvog čoveka nagraditi što je i slučaj kada radite u privatnoj firmi... što više ostvarite dobita to ste stimulisaniji.... eeee a kad je u pitanju država to ne važi.
E pa tu nešto nije u redu tj. ceo koncept i tzv. nauka ekonomija tu podbacuje.
Isključite na trenutak šta su vas učili kroz sistem obrazovanja, već razmišljajte zdravorazumski.

To bi moglo tako kad bi resursi bili neograničeni i kad bi za svakoga bilo dovoljno. Nažalost svetsko bogatstvo je ograničeno i mora da se vodi računa o raspodeli. Nije u redu da 5% ljudi poseduje 70% bogatstva a da svi ostali jedva preživljavaju. Para i resursa ima dovoljno za sve samo je loša raspodela. Zato i ovima sposobnima i preduzimljivima i pametnima treba nametnuti velike poreze jer ako nastave da se bogate ceo svet će spasti na svega par korporacija koje će sve da kontrolišu, što već skoro da imamo. Takođe zaboravljaš da i taj koji ima velike poreze i dopinose i pored toga dosta zaradi, bahaćenje mora da se plati jer zbog toga trpe pa čak i umiru siromašni.

http://www.forbes.com/sites/br...anies-that-control-everything/

Malo smo skrenuli sa teme, tj. sa tehničkog prešli na filozofski nivo pa čisto da spomenem da ne želim previše da širim priču u tom smeru jer to posle nema kraja.

^A mozda da izbacis iz svoje price to "nije u redu".

Znas sta nije u redu?

To da svi isto koriste resurse drzave a neki da papreno placaju te usluge, a neki da ne placaju uopste.

Potreban mi je savet, od marta ove godine postao sam penzioner ( 40 godina radnog staza i 62 godine zivota ), ali sam nastavio i dalje da radim u svojoj firmi kao pausalista ( samostalna zanatska radnja za proizvode precizne mehanike ). Placam redovno porez i doprinos za PIO fond, moje pitanje glasi: " da li se u sledecoj godini mogu preregistrovati na skraceno radno vreme od 4h "?
Jer sam sad najnormalnije oporezovan sto se tice poreza i doprinosa za PIO fond, ako bi postojala mogucnost skracenog radnog vremena nadam se da bi i nameti proporcionalno bili manji ( pogotovo mislim na namet za doprinos PIO fondu ) jer je meni ovo dopunska delatnost. Hvala na razumevanju i savetu kako da objektivno u sadasnje vreme smanjti troskove poslovanja.

Nova uredba o pausalnom oporezivanju se moze pronaci ovde:
https://www.paragraf.rs/propis...ezivanje_obveznika_poreza.html

Pazljivo procitajte pa trazite kako da spustite koeficijent ispod jedan (ukoliko ranije vec niste spustili)

Za ovo sto konkretno pitate odgovor je - ne, radno vreme po novom uopste ne utice na osnovicu, izaberite nesto drugo od ovoga sto utice.

Kad bi u poreskoj upravi podneo: " Ugovor o rad na nepuno radno vreme " da li bih tada imao mogucnost za umanjenje obaveza? Naime, u skladu sa članom 40. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje (“Službeni glasnik” RS, broj 84/2004, 61/2005… 68/2014) propisano je da se za zaposlenog koji radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog poslodavca, a zarada koju ostvaruje je niža od najniže mesečne osnovice, doprinosi obračunavaju na važeću najnižu osnovicu.

Moja poreska uprava za osnovicu doprinosa za obavezno PIO odredila je iznos za ovu godinu u iznosu od 39.995,92 dinara. Akontaciju doprinosa za obavezno PIO placam u iznosu od 10.198,96 dinara, kad sam pitao nacelnika odeljenja za finasijske poslove PIO da li ce iznos od 10.198,96 dinara u PIO doprinosu uticati na srazmerno povecanje penzije ( do sada sam 10 meseci uplacivao ). Dobio sam negativan odgovr, ispada da sam " djaba " upacivao. To mi je povod ako je ova izjava tacna, da se potrudim i promenim resnje u kom bi osnovica za uplatu doprinosa bila kao najniza plata u Srbijiji ( trenutno 25.801,00 dinara ).

Zaboravio sa da dodam da sam ja poslodava i radnik.

<sub>[Ovu poruku je menjao dobri nikola dana 04.12.2020. u 12:53 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao dobri nikola dana 04.12.2020. u 12:54 GMT+1]</sub>

Ti nisi radnik , vec preduzetnik . Tako da za to vaze posebna pravila .

Ako stvarno zaradjujes manje nego sto placas kao pausalac , mozes da se prebacis da budes preduzetnik koji vodi knjige .

Tada bi placao poreze i doprinose na stvarnu zaradu , a ne na predpostavljenu .

Tu treba samo dobro preracunati sta je manje , jer bi verovatno morao da angazujes i knjigovodju da ti vodi knjige , sto treba uracunati u trosak .

Po ovom linku sto je objavio Pctel mozes za neke delatnosti da trazis umanjenje na osnovu godina zivota 50 +. 60 + je samo za lekare i slicna zanimanja .

Koja ti je sifra delatnosti , da se vidi u onoj tabeli u koju kategoriju spadas ?

Ja cu jos jednom da ponovim ono sto sam rekao i ono sto je i ademare rekao - zaboravi radno vreme. Ako hoces da umanjujes osnovicu, gledaj druge nacine.

Sifra delatnosti je bila: 9529 a vodio sam se kao szr za popravku proizvoda precizne mehanike. Neznam da li je vodjenje knjiga jedino zakonsko resenje kako bi opravdano smanjio osnovicu za oporezivanje.

_{[Ovu poruku je menjao dobri nikola dana 04.12.2020. u 15:31 GMT+1]}

To je koeficijent 2.4 . Frizeri imaju malo veci , casovnicari manji na primer .

Ta tvoja delatnost je podlozna zoniranju .

To treba da vidis u tvojoj PU kako je opstina podeljena na poslovne zone , i ako jeste onda od lokacije moze da se umanji koeficijent . Ili da se poveca ako imas dobru lokaciju .

Drugo je sto treba videti , da li su ti u PU obracunali popust na godine zivota 10 % .

Invalidi mogu da dobiju jos 15 %, ali to treba covek da bude pravi invalid .

Obaveza se racuna tako sto se prosecna plata u opstini , mnozi sa brojem radnika na teritoriji opstine , a deli sa ukupnim brojem stanovnika ?

Prilicno komplikovano . Onda to sto dobiju mnoze sa tvojim koeficijentom delatnosti , i ovi eventualno popusti .


Kada bi vodio knjige , onda bi placao porez na dobit , a sebe bi mogao da prijavis na minimalac . Ne verujem da moze sebe da prijavis na 4 sata , to mozes da pitas u PU opstinskoj .


U svakom slucaju je predvidjeno postepeno smanjivanje koeficijenata svake godine , pa bi sledece imao 2.15

Hvala drugari na razumevanju i pomoc koju ste mi dali, sto se vremena rada tice razumem vas u potpunosti. U novom resenju nisam naisao na umanjenje vezano za godine zivota.

Postovani drugari, mislim da sam sebe nasao u opciji: " Zaposleni sa nepotpunim radnim vremenom ".

Zakonom o radu je definisano da se radni odnos moze zasnovati i za rad sa nepotpunim radnim vremenom, na neodredjeno ili odredjeno radno vreme. Osnovna zarada za rad sa nepotpunim radnim vremenom utvrdjuje se srazmerno sa vremenom provedenim na radu, odnosno srazmerno sa procentom ugovorenog nepunog radnog vremena u odnosu na puno radno vreme.

Clan 39 i 40 zakona o radu upravo govori o radnom odnosu sa nepotpunim radnom vremenu sto meni u principu i odgovara jer bi sebi skratio radno vreme na 25% u odnosu na puno radno vreme.

Kakav je Vas savet po ovom stavu da smanjim prevelike mamete jer se i srazmerno posao smanjio, hvala na razumevanju i dobronamernom savetu.

Ukoliko ti je to jedini posao, onda namete placas na 100% minimalne osnovice, nebitno da li ti je radno vreme 1%, 25% ili 100%.
Ako imas jos jedan posao, onda ima logike jer obe osnovice u zbiru treba da budu vece ili jednake minimalnoj.
Ja bih u takvoj situaciji svakako prosetao do biroa da vidim imaju li u ponudi bilo kakav posao, moze i za minimalac.

Naravno da bi ti mogao da budes radnik kod nekog drugog poslodavca sa nepotpunim radnim vremenom .


Ali kako si Preduzetnik pausalac, onda to nije moguce . Preduzetnik ne moze sebe da zaposli sa " nepotpunim radnim vremenom " .

Poreska uprava odredi pausal , pa i kad Pausalac ne radi nista , slabo ide posao na primer , pausal je isti .

@ademare
Ako sam ja dobro pratio, on nece vise da bude pausalac, nego da predje na knjigovodstvo i obracunava sebi zaradu.
Ukoliko ne moze kao preduzetnik da zaposli sebe sa nepotpunim radnim vremenom, moze da se preregistruje u DOO i onda ce moci, naravno pod uslovom da ima jos jedan radni odnos tako da mu zbir osnovica u obe firme bude iznad minimalne.

E, sad, ja imam utisak da je dobri nikola sklon ignorisanju cinjenica koje su mu neprijatne, tako da mi mozemo godinama o tome da pisemo, on ce to ignorisati

Dobri nikola, da li si ti zaista spreman da radis jos jedan posao plus da raj pausala zamenis paklom racunovodstva? Ako jesi, trebalo bi da mozemo iznaci resenje.

Kao paušalac imaš mogućnost da privremeno zamrzneš preduzetnika. Za vreme dok je zamrznut ne smeš da radiš ali ti se i ne obračunavaju paušalni porezi i doprinosi. Zamrzavanje može na dnevnom nivou da se obavlja.

Može i obrnuto da držiš preduzetnika zamrznutog a da ga odmrzneš samo kada imaš neki posao da odradiš.

Procedura je relativno jednostavna i brzo se završi. Otprilike treći dan od podnošenja zahteva dobiješ rešenje.

Jedino moraš da dobro vodiš računa da ne izdaš nijedan račun u vreme kada ti je preduzetnik zamrznut.

Drugari, nebih da se igram sa tim da zamznem rad na odredjeno vreme pa da ga po potrebi odmrznem jer, ne znam kad ce mi musterija doci. Hteo bih da ostanem ako je ikako moguce i dalje pausalista ali ako je ikako moguce hteo bih da smanjim namete koji su trenutno po novim resenjima oko 16.000,00 dinara.

Podneo sam zashev za rad sa nepotpunim vremenom koje bih u principu i postovao, nemojte me zaboraviti da sam penzioner i da mi je ovo dopunska delatnost. Videcu sa radnicom PU-e koja me inace vodi da me imaju uvidu da je meni delatnost koju mi oporezuju dopunska a ne primarna.

Da li to negde pise?

I drugo pitanje - da li si odustao od pausala i presao na isplatu licne zarade?

Tako sam i mislio.
Pausalno oporezivanje ne poznaje termin "dodatna delatnost"



Evo jos jednom - pausalac mora da placa celokupan pausalno utvrdjen namet, nebitno je da li radi 1h ili 200h mesecno. Molba da se skraceno radno vreme uzme u obzir ce biti odbijena, jer nema zakonsko utemeljenje.

Preduzetnik koji se opredeli za isplatu licne zarade ce se naravno opredeliti da mu zarada bude u vrednosti minimalne osnovice za doprinose. Mozda cak ima nacina i za manje od minimalne osnovice u slucaju penzionera. Ali, nevolja je sto moraju da se vode knjige.

Ako je jedina opcija vodjenje knjiga da smanjio dazbine da li postoji mogucnos da ih sam vodim jer nemam nikakvih ulaza ili izlaza robe?

Zakonski postoji mogucnost. Problem moze biti jedino u nedoststku koncentracije ili motivacije za usvajanje novih znanja.
Ako sam dobro pratio, nema vise prostog knjigovodstva, moze samo dvojno. Svaka promena se unosi na dva, nekada cak cetiri konta. Treba prouciti kontni okvir i izdvojiti konta koja ce se koristiti u kontni plan. Sigurno se mogu naci informativniji forumi i druga mesta na internetu za tu problematiku, ali - postavlja se pitanje da li onih koji znaju kako da vode knjige na papiru uopste ima medju zivima. Svi koriste neki specijalizovani racunovodstveni softver, koji je za ove potrebe preglomazan i veoma tezak za koriscenje. Na sve to, nije ni jeftin.
Sta da ti kazem, probaj da proucis bilans stanja i bilans uspeha ida uradis probni zavrsni racun za proslu godinu. Jednom kada u tome uspes mozes razmisliti o samostalnom vodjenju knjiga. Idealno bi bilo naci nekog mentora, kod koga mozes da odes, platis mu, lupam 20 evra za sat objasnjavanja, pribelezis pitanja na neki papir i na svakih mesec-dva, pravac kod njega. U medjuvremenu - citas, citas, citas. Bitno je da taj zna postupak rucnog vodjenja knjiga na papiru.vecina racunovodja danas to niti znaju niti razumeju. Oni su mehanicki naucili u koje polje u programu se unosi koji podatak i gde se klikne za stampanje zavrsnog racuna, a kako od unetih podataka nastaje zavrsni racun,to nemaju pojma.

Upravu ste, od prvog januara prosle godine ukinuto je prosto knjigovostvo koje bi mi odgovaralo. Jer u mom slucaju nemam nikakvih ulaza za rezervne delove ( zaboravoio sam da kazem da sam automehanicar - specijalista za sisteme ubrizgavanja goriva ).