-ti sendvici vec postoje na nasem trzistu.
-licno su mi odvratni a probao sam ih poprilican br.raznih vrsta
-zapitaj se zasto kuvano jaje u tom sendvicu moze dugo da stoji a da se ne pokvari-puno hemije
-razne salate u njemu su uglavnom bez nekog ukusa
-ja ih nebi kupovao a ni preporucivao

- da li biste vi licno ponekad kupili takav sendvic
DA, ali ne cesto i zavisi od cene. Takvi sendvici su uglavnom skuplji od ostalih vidova ishrane u gradu (mada to ne mogu da tvrdim jer nisi izneo projekciju cene sto je veliki faktor)

- da li biste svom detetu dali novac za sendvic umesto za krofnu, kiflu, burek, pljeskavicu (imajuci u vidu ne samo cenu, vec i znanje u kakvim uslovima i od cega se proizvodi). Pa makar kostao i malo vise, ali upakovan po svim propisima, umesto u masnu hartiju. Sa naznacenim rokom trajanja, spiskom sastojaka itd.

NE, pazi ovako, ako sam health-freak ili zaplasen "procesom proizvodnje" napravicu mu moj sendvic, ako nisam onda cu pustiti dete da kupuje tamo gde i njegovo drustvo. Veci problem od deklaracije i sterilnog pakovanja koji ti imas je sto vending masina servira samo hladne sendvice, dok u blizini svih tvojih ciljnih objekata postoji neka sendvicara koja pravi tople sendvice na licu mesta, od narodski receno "danasnjeg hleba". Sa stanovista lokalne kulture ja mislim da mi ipak preferiramo topla jela. Hladna ishrana, sendivic, odresci, itd, je nekako vise zapadnjacki fazon.

- koja je neka orijentaciona cifra koju biste bili spremni da odvojite za sendvic (obe vrste). Na srpskom trzistu ne postoje u ponudi, osim u tragovima, a to je uvoz iz Hrvatske. Cene po svetu su sarolike, od 1,2 evra na nekim mestima, do recimo 4,5 evra koliko sam platio na atinskom aerodromu. Dobro, aerodromi su prica za sebe, nije toliko relevantno - ali samo za ilustraciju.

Vending masina nema ali po marketima ih ima. Nisam gledao odakle su ali znam da su prilicno skupi u poredjenju sa ostalom hranom i da uglavno retko ko uzima. Sto se tice neke moje orijentacione cene, ne sme da predje cenu bureka sa mesom, dakle 90-100 dinara, eventualno 150 zbog lokacije ako je neko prometno mesto de zurim a nema mnogo jeftinije konkurencije (tipa knez i slicno) sto mislim da nije cenovni rang koji ti se isplati ako uzmes u obzir da radis sa kvarljivom robom i da ces imati mnogo vise bacene hrane nego prosecna pekara. Brw, najskuplji sendvic koji sam ja video je bio u kosti na heahrow aerodromu za 5 funti

- koji tip sendvica bi pre kupili? Obican ili venecijanski?
svejedno.

- koje sastojke biste voleli da sadrzi jedan sendvic - dajte recepte i ideje. Cevapi i mesano meso otpadaju za pocetak
hehe nice try . ja preferiram dve kombinacije, egg&mayo i BLT (bacon lettuce tomato). Ako me put nanese u costu ili slicno mesto a nemam vremena da jurim hranu, to su dva sendvica koja uzimam. Znam, potpuno nekreativno


Za kraj, imho, ovo ti nije dobro trziste. Ovakvi proizvodi su za uzurbanu raju sa kratkim lunch pauzama i viskom para u novcaniku u sredinama gde e radna snaga skupa. Ovde se poslovicno pati od nedostatka drugog i preterivanja u prvom a za radnu snagu znas i sam. Pekare ce ovde carovati jer rade sa svezom robom i proizvode shodno potrosnji. Tebi da bi se uopste isplatilo sa logisticke strane moras da pravis sendvice sa duzim rokom upotrebe sto ce naici na marketinski otpor (shodno sadrzaju poruke malog genija). Uvek ce se postaviti pitanje zasto da uzmem sendic star tri dana i vending masine kad imam pekaru? Ako je sendvic "mekan" onda je pun hemije, ako nije pun hemije onda je bajat

Ono sto npr ja nisam video u BGDu a nedostaje mi je "deli place". Neko da mi na licu mesta napravi svez BLT. E tu vec mozemo da pricamo.
[/quote]

Pa upravo pokusavam da saznam koji nivo cena bi bio prihvatljiv, da bi se na osnovu toga napravila racunica o isplativosti investicije. Mislim, do cena svih inputa je lako doci, ostaje pitanje koliko je trziste spremno da plati - a tu ne postoje podaci, posto ne postoji trenutno ni roba na tom trzistu.
Znam nase navike i kulturu ishrane, to sam i objasnio vise puta ljudima ovde. Medjutim, stalno se vracamo na jedno pitanje: ako je kultura ishrane manje - vise ista u celoj ex-Yu, kako to da se sendvici proizvode u Hrvatskoj, Bosni, Sloveniji (po principu koji sam naveo - sa domacim sastojcima i receptima), a u Srbiji ne.

Ajde da kazemo da je Hrvatska turisticka zemlja,gde dolaze turisti koji imaju naviku da jedu sendvice; Slovenija je manje-vise tranzitna, najveci promet je na pumpama po autoputu. Ali Bosna? No, nije ni bitno, jedina moja ideja koju sam ovde sugerisao je da ciljna grupa potrosaca - a to su skolarci i studenti. Svakako nisu pumpe duz autoputa (kojeg?), marketi itd. Bar ne u dogledno vreme.
Zasto skolarci i studenti? Pa, ako imaju izbor da u pauzi predavanja trose vreme cekajuci u nekom redu za pljesku ili krofnu ili da skrate to vreme instant resenjem iz vending masine - to je sad pitanje na koje pokusavam da nadjem odgovor.

Ovo za hemiju ne stoji, mozda ono sto je uvezeno za nase trziste sadrzi nesto od toga, ali inace nema potrebe za hemijom apsolutno. Najkraci rok upotrebe imaju bas sendvici sa jajima (do 7 dana), ovi ostali do dve nedelje. Bas zbog toga ja preporucujem vending masine sa mogucnoscu kontrole potrosnje, statistike, dnevnog dopunjavanja robom itd. Ideja je da se sendvic ne zadrzi duze od 2-3 dana u masini.

Inace, ovu BLT kombinaciju neces naci u ponudi (ako dodje do ostvarenja projekta). Izabrao si kombinaciju sa najskupljim modulima za doziranje. Zao mi je, pravi rucno

Inace, moje ispitivanje nastoji da bude apsolutno objektivno, ne pokusavam da ubedim nikog ni u sta. Cilj je da prezentujem pravu sliku stanja ozbiljnim ljudima sa ozbiljnim namerama. Samo moram malo neke stvari da naglasim i da objasnim, a vi samo cepajte sa misljenjima.

Svrati do OMV pumpi, imali su ovakve sendviče u ponudi (možda ih još uvek imaju), znam da su se loše prodavali, mislim da su najjeftiniji bili oko 170 dinara, ali nisam sasvim siguran. Najbolje da sam svratiš i da se raspitaš.

Ne mogu sad za ostalo da odgovorim, ali ja bih za tako nešto dao u Srbiji 100, 120din max...

Ja bih komotno mogao da potpisem @mmix-ov post jer se slazemo u velikom delu.
Cena? Sitnica. Vidi, uporedi taj sendvic sa lepinjom sa kajmakom.
Tek stavljen kajmak, zagrejana, topla sveza lepinja puna kajmaka.
CENA?
Da bude skuplje od toga, to nema sanse da prodje.
Dakle, 100-150, zavisi od cena.. nije svugde ista cena, niti su svugde iste lepinje.

Mislim da je exodusbgd realan u vezi cene.

Znaš kad ih ja pojeo bilo šta što sadrži jaje a starije je od par sati?

Pa jeo si sigurno ruska salata npr.

jaje koje je dobro skuvano cak i da je bilo inficirano salmonelom posle kuvanja je bezbedno i moze u ljusci da opstane nedeljama. van ljuske isto moze dugo narocito ako se upakuje u sterilnim uslovima. Nista ne fali tim sendvicima sa stanovista bezbednosti hrane, problem je ubediti ljude u to, narocito u Srbiji gde je nivo paranoje ionako visok a postoji "safe" alternativa. tj alternativa koja se dozivljava kao bezbednija (jer ruku na srce niko nema pojma kako te pekare izgledaju dalje od kase )



PA nije da ne stoji, hleb za te sendvice mora da ima mnogo vise od kvasca, brasna i vode. Ti sastojci su naravno bezbedni, ali ja iz prve ruke mogu da ti kazem da ljudi ovde imaju veliki otpor prema tim hlebovima koji su svezi duze od 12 sati. Strah iz neukosti, ali strah svejedno. Isto kao sto se boje pomracenja, nukleranih elektrana, haarpa i slicnog. Fore radi, idi ulicom i pitaj ljude da li bi jeli hleb u koji je dodata guar guma pa ces videti i sam, a cinjenica je da je guar guma zapravo korisna jer podstice varanje, poboljsava apsorbciju kalcijuma i regulise glukozu (pored toga sto produzava rok trajanja i svezinu hleba). To je jednostavno stanje svesti na koje ces tesko da utices.

Drugo, ako je BLT komplikovan onda ne znam tacno sta ste planirali jer je BLT medju jednostavnijima koje sam vidjao , ali mogu odmah da ti kazem da ako je jedino sto planirate da plasirate u obliku hleb&namaz + eventualno suhomesnato da tu nece biti bas mnogo prodje. Tek onda vas pekare siju, imaj u vidu da "pekarke", iliti zapravo kasirke u pekari, ne sede zaludne ceo dan, kad nema musterije na kasi, onda seku lepinje, stavljaju namaz, i sveze sastojke, i pakuju u folije sendvice za prodaju a sve to u okviru plate koja im je vec ukalkulisana (dakle bez ikakvih inkrementalnih troskova za vlasnika pekare, i necemo psotavljati pitanje dal su prale ruke posle pipanja para). Tako u obliznjoj pekari mogu da kupim svezu lepinju sa kajmakom, pecenicom, zelenom salatom i paradajzom za 150din, 130 ako je sa majonezom umesto kajmaka, 110 ako je sa pizza sunkom, ali sta god da izaberem od toga imam svezu salatu i paradajz. Automatska masina za L&T je mozda skupa, ali pekarka je "jeftina" i lepo pere, sece i slaze oba (ovo apropo mog prethodnog koemntara da su ovi sendvici bolje usmereni za trziste na kojem je radna snaga skuplja)

_{[Ovu poruku je menjao mmix dana 24.12.2012. u 12:12 GMT+1]}

ukratko,ne bih kupovao,osim ako ne crkavam od gladi,a u blizini nema nista pametnije

uvek bih radije odabrao "svezi" sendvic u nekoj pekari/prodavnici brze hrane, nego ovaj koji stoji u izlogu danima (da ne pominjem ostalu hranu,jer nije uporediva)
a pri tome imam i neki osecaj da ce ovo biti skupo do jaja, barem 200 din

A cesto je i prijatnije kupiti od pekarke nego masine :)

U vezi sa jeftinocom radne snage: u Japanu se prave uglavnom rucno...ustvari, jako je malo automatizacije u toj proizvodnji sirom sveta. Svuda mozes da vidis mnostvo radnika pod maskama i rukavicama kako slazu sastojke na pokretnoj traci, pa opet proizvod na kraju izadje dosta jeftino, ali pre svega zato sto je rec o velikim brojevima i stabilnoj potraznji.

U svakom slucaju se predvidja i izvestan broj manualnih pozicija, za slaganje salate, sunke i eventualno neceg drugog. To i nije toliki problem, sve moze da se odradi na jedan ili drugi nacin. Bas zato sam pitao za recepte koji bi mogli da prodju ovde - samo je mmix za sada odgovorio. Ja bih recimo stavio obavezno domaci kulen, integralni hleb, neki beli sir, ajvar. Linija se projektuje prema zahtevanim receptima, a ne da instaliras liniju pa posle da places zato sto ne moze da zadovolji 20% potreba.

Po mom misljenju, cena pakovanja ne bi smela da predje 1 evro +/- 10%, a sam sendvic u ocima konzumenta ne treba da predstavlja obrok koji ce mu zameniti rucak, vec vise kao instant resenje za brzo utoljavanje potreba - nesto kao cokoladica kitket, u kombinaciji sa 0,33 picem koje moze dobiti iz istog automata, cisti da pregrmi sledecih par sati.

Pre dosta godina sam trcao u kantinu FTN-a da bih platio oho-ho za par virsli sa senfom u pauzi predavanja i pri tom cekao na red gubeci vreme da dobijem bezvredan obrok, ali nije bilo drugog resenja da se izdrzi do kraja radnog dana i pravog obroka. Da mi je neko onda ponudio takvo instant resenje, bez sumnje bih ga odabrao. Sad ne znam kakva je situacija, ali ne verujem da se puno promenilo.

Pa konkurencija je ucinila svoje, bar o nekim mojim obzervacijama. Ne racunajuci fransize, kako strane, tako domace, i male pekare se vise trude.

Ne znam, cifre stvarno nemama pa da mogu nesto smisleno da predlozim u vezi man vs machine odabira, ali i dalje mislim da ti je negativan marketing najveca prepreka za uspesan plasman. A ad bi to promenio potreban ti je dobar (samim tim i skup) maketinski plan (nesto tipa "ako je sendvic dovoljno dobar za Staniju, bice i za mene" fazon), ljudi ce svasta progutati uz dobru reklamu.

Uglavnom su svi rekli nesto slicno onome kako ja razmisljam na tu temu pa ne bih ponavljao te razloge. Ono sto ja hocu da sugerisem je sledece. Niko nije obratio paznju na marketing u vezi proizvoda (bar nije kometara o tome bilo). U danasnje vreme je bitnije kako se neki proizvod reklamira nego sam proizvod. Dobro, nije bas samo u danasnje vreme, pocelo je to odavno u svetu (Coca Cola je napravila prvi veci skok u prodaji zahvaljujuci reklami...) i vrlo je poznato i velike sume novca se ulazu u reklamu, reklamnu kampanju. Dosta dobrih i kvalitetnih proizvoda je propalo jer nisu imali dobru ili adekvatnu reklamu, nisu dobro prezentovani narodu! Kod nas je to malo kasnilo, kao i sve ostalo, i to mislim na celu EX YU teritoriju ali je doslo i to prilicnom snagom.

Dosta ucesnika, a i inace, nije ni culo da takvih sendvica ima kod nas. Ja, iskreno, nisam znao da ima jer nikada nisam video to kod nas. Medjutim, znao bih da je to, taj proizvod, ti sendvici reklamirano svaki cas u svakom reklamnom bloku na televiziji, da ima banera na sajtovima, forumima koje posecujem, da ima na bilbordima kad prolazim gradom kolima, peske... Sto veca reklama, sto vece ulaganje u reklamu - veca zarada - garantovano! Jos ako se desi da je kvalitet bar pristojan... I, naravno, cena mora, sa naglaskom na mora!, da bude pristupacna djaku/studentu pod obavezno.

Ja to onako realno gledajuci ali malo i iz profesionalnog iskustva baziranog na konkretnom radu sa/na reklamama, marketingu...


Pozdrav!

Samo cu reci da nema tog sendvica koji moze da zameni menzu :)

Ali, ali, ako nekim slucajem ne bih mogao da stignem u menzu onda bih vrlo rado kupio ovakav sendvic :) Vise puta sam morao da kupim nesto jer nisam mogao da stignem u menzu i to su obicni neka peciva sto se kod nalazi po pekarama naravno i ne volim kad ih jedem (pre cu i da gladjujem nego da jedem to), tako da bi ovakav sendvic u toj prilici bio pun pogodak.

Al postoje i ljudi koji se ne hrane u menzi, koji kupuju u obliznjim pekarama, tako da msm da bi oni voleli da mogu da kupe ovakav sendvic.

Takodje, mislim da pare nisu problem i da bi ljudi (studenti u mojoj situaciji) vrlo rado platili i malo vise za dobar sendvic.

_{[Ovu poruku je menjao Sonec dana 26.12.2012. u 20:46 GMT+1]}

E Sceko, bas mi je drago sto si se javio Moracu da ti donesem malo kafe odavde kad budem dolazio, samo javi koji aparat si nabavio

A sto se tice reklame: naravno da nema reklame, kad niko ni ne pokusava da ozbiljnije udje na to trziste, pa ono malo sendvica koje moze da se nadje ponegde je valjda samo pokusaj po sistemu app. Koliko sam ja video, uglavnom su sendvici iz zagrebacke Montane koja verovatno u paketu sa drugim proizvodima ubacuje to na nase pumpe i markete. Nemaju oni ambicije da osvajaju srpsko trziste sa tim proizvodom, to je cisto onako...
Nasa koncepcija je drugacija, ponavljam da je ciljna grupa skolska i studentska populacija - a ne marketi i ona bedna mreza pumpi uz puteve. Za razliku od celog sveta, gde je obrnuto, ali mi nismo kao celi svet.
Drugo, moje je misljenje da jednostavno mora da se iz starta krene sa dobrim kvalitetom i da se taj kvalitet po svaku cenu odrzi, bez kompromisa posto je hrana u pitanju. I trece, proizvod mora da na neki nacin bude u posebnoj klasi, koja se ne moze uporedjivati sa necim drugim. Znaci da bude negde izmedju pljeska sa kajmakom za 150 dingi i krofne za 50 - da ne ostavlja prostor za odlucivanje; ako imas 100-120 dinara sto ti je keva dala za uzinu, to je to.

Mislim, da ne gnjavim oko cele filozofije, ali to su otprilike ideje koje ja pokusavam da objasnim investitorima kad me pitaju koja je pozicija tog sendvica na srpskom trzistu.
U pravu si za reklamu, naravno. I oko toga postoje ideje, ali ako dodje do realizacije to bih radije prepustio profesionalcima, s tim da je ipak osnovna poenta kvalitet, lepo pakovanje, dostupnost i upotreba domacih proizvoda, a marketing strucnjaci ce vec da znaju kako to da uz nase sugestije prezentuju. To ce verovatno zavisiti i od odobrenog budzeta (ako se plan prihvati), pa cemo videti.

Ovom recenicom si ubelezen kao "rado vidjen gost u domu mome". :) Javljam, cim ja odlucim tako sto supruga uperi prs' s' komentarom "Ovo kupi"! :)))


Pozdrav!

@morihei ueshiba

Ja moram da kazem da bi rado probao taj tvoj sendvic ako cena ne bude veca od recimo 100-130 din. vec za 150 radije jedem nesto drugo :)

U sendvicu volim jaje, majonez, margarin, iceberg, masline, prsutu, piletinu i extra ako ima budjavi sir!

I jos nesto, bolje da sendvic bude mali jeftin a dobar, nego veliki jeftin i los kakvi su najcesce.

A naaajbolje ako je sendvic veliki, jeftin a vrlo kvalitetan. :) Pa zar nije tako?! Onda sam sebe reklamira...


Pozdrav!

Pa dobro ljudi, jeste li vi programeri ili zidari

Za sendic gde je pakovanje najskuplja stavka u njemu, 80 din za list sunke malo majoneza i mariniranih pecurki (ili su olive/krastavcici) izmedju dva trougaona parceta hleba je sasvim dovoljna cena. Nigde nisi naveo kolika je tezina tog sendvica i kolike su dimenzije trouglova kao i tezinski sastav namirnica.

_{[Ovu poruku je menjao Goran Mijailovic dana 27.12.2012. u 01:47 GMT+1]}

Ovo za velicinu se i ja pitam :)
Ja ne mogu da jedem polovicno, ili jedem ili ne :)
Svakako bih probao. Da li bih kupovao i nadalje i po kojoj zavisilo bi od toga da li mi se svideo i velicine. Nema poente platiti ga 150din ako mi treba tri komada. Onda bi mogao da prodje jedino u nekoj bas zurbi inace bih seo negde i rucao.

Ja bih moram svaki put pola da bacim . U obzir dolazi samo pršut...
Nekako imam više poverenja u mesta na kojima možeš sam da izabereš svoje priloge...

Nego proletos sam video u Nemačkoj - Aldi/ Lidl, neke aparate za uvek sveže perece, zemičke, više vrsta hleba...
Jako mi se svidja, u svako doba sve sveže. E to je već nešto...




Sa ovom spravom uništiš kompletnu pekarsku ekipu u kraju.

Google slike

@morihei ueshiba: U prvom postu si napisao, citiram:



Da me ne shvatiš pogrešno - kao neko ko je blago alergičan na gluten, a i sledbenik režima ishrane po Gary Taubes-u: zašto ne meso?

Ono, teško za procesuiranje, lako kvarljivo, ili...?
======

Inače, mislim da ti je u Srbiji drastično bitniji marketing nego išta drugo: Next sokovi su bili niko i ništa dok pomorandže nisu počele da skakuću po ekranu: svi su tanjire trljali TAŠ-om (koji i dalje smatram boljim) sve dok nisu počeli da ga koriste ovi iz Viljaribe i ovi iz Viljabaha :D a kako je krenulo - počeću i ja da kupujem tampone: nikad se ne zna ;)

Isto važi i za Čipsi: dok ona nije rekla da "živi brzo i hrani se lako" - ništa; a kad sedneš pa izračunaš da li ti je jeftinije da koristiš Kalgonit - ili svakih nekoliko godina da pazariš novu vešajku: preneraziš se...
======

Naoružaj se: Strpljenjem, marketingom, i pre svega lovom! Jer, ideš u borbu protiv armije slatkih pekarki i simpatičnih sportistkinja koje mašicama vrte pljeke na svakom ćošku; ta borba prsa u prsa neće ići u tvoju korist ako one imaju bolja prsa od tebe ;) - OSIM AKO: marketing.

Budeš li navukao fensi društvanca da prihvate tvoj proizvod: proći ćeš kao Bakardi Brizer. Poželjan, i skup. A ako te odbiju, bićeš pamćen kao i Rič Prošeko ;)

sta ti dodje santa leda??

Ovo valjda Iceberg salad

@newtesla
ide i meso u sendvice, ali ne moze cavapi i bataci zbog tehnologije doziranja. Meso je obicno curece ili pilece mleveno ili komadici tunjevine, to moze da se dozira; Ide i sunka ili kobasica.
Dacu vam malo kasnije preciznije specifikacije u vezi dimenzija i tezine, mada sam nesto razmisljao da se za srpsko trziste povecaju gabariti (zato sam i pokrenuo diskusiju).

@deedee5
Ovo je lepo, ali jedna monstruozna logistika stoji iza toga... nismo taj kalibar.

Vending machine sam sretao uglavnom u velikim firmama kod nas, tamo gde se zaposleni čekiraju elektronski kad ulaze/izlaze, imaju ograničeno vreme za pauzu, menza/kantina ne radi 24h a zaposleni često imaju potrebu da ostaju dugo. I sam sam često krkao razne kikirikije, čipseve, čokoladice, napolitanke i šta god se moglo izvući odatle, kad glad pritisne, a do najbliže klope imaš barem 15-20 minuta, a već si ispucao vreme za pauzu. Da je tada bilo ovakvih sendviča, sigurno bih radije to odabrao nego razne slane grickalice, naravno kad je cena dovoljno prihvatljiva.

prodavati tramezzino u Srbiji je kao i prodavati sanke u Saudijskoj Arabiji.

Da, upravo to, opako dobro popravlja smek bilo kog sendvica.


Ja ne bih preterano insistirao na nekom povecanju dimenzija u odnosu na standardne, kod nas je i onako sve predimenzionirano pa tako mozes da naidjes na mesta gde ima pljeskavica od pola kile mesa...to je za svinju a ne coveka.

^^Aha, ja znam bar za jedno mesto: pekara Bulevar - Rol ima pola kile :) opanak beše 450 grama

...i tu se nadovezujem na marketing: koliko god da je bakara u pravu (a jeste) - ako staviš u ponudu nešto što je veličine Sava panje; ima unutra mesa od pola svinje, i curi na sve strane dok se jedeždere: pridobićeš jedan bitan deo populacije: krkatori. Podgrupa su šoferi, šljakeri i tako dalje, a zajedničko im je da su neverovatni prenosnici viralnog marketinga! Pitaj kamiondžiju gde je najbolje pečenje u gradu!!!!

S tim što je dovoljno da imaš samo jedan takav u ponudi: samo jedan, i pridobićeš ih. Sa dva si ih već kupio zanavek ;)

Sa druge strane Gausove krive su ti "vrapci": metroseksualci i roze ženski rod koji jede samo neke salatice i mrvice na čačkalici: isto savršeni prenosioci viralnog marketinga: u stanju su da za dva dana proglase neko mesto za "in" za jelo: sve što treba je da im ispuniš želju - da to što kupe zviždi zdravljem na sve strane (makar i farba... nije mnogo bitno) - i da ostanu polugladni ili četvrtgladni posle toga što kupe i pojedu :)

Oni na sredini Gausove krive su neverovatni po količini bezpogovornog slušanja jedne od ovih krajnosti, i kao vojska bezpogovorno kupuju što ove dve krajnosti proglase za dobro: jeste da su nemoguće loši u viralnom marketingu, ali su većinski donosioci para.

Dakle, moj predlog: jedno 2 ultra-mega-drečavo-fluorescentno zdrava sendviča; bar jedan po dimenziji manjeg šofera/zidara, i ostali u sredini; hint: ovi u sredini gledaju cenu, u obliku "value4money"; žderivoji gramažu a vrapci spisak moderno-zdravih stvari na pakovanju, i dizajn pakovanja ;)

Aj pa srećno!

^ Odlicna analiza. Ja bih samo da dam jos jedno moje razmisljanje, ako ne smeta.

Mislim da je sam izgled, odnosno forma proizvoda nesto sto je veliki plus i vrlo bitan momenat u vezi trouglastih sendvica. Na prvi pogled, a taj "prvi pogled" je izuzetno bitan!, se razlikuje i od parceta pice, bureka, gotovog jela, pljskavice, pogacice, virsle, klasicnog kifla - sendvica... od svega sto je povezano sa "malim, brzim obrokom" na koji smo navikli, bar vecina na nasim prostorima. Jos jedna pogodnost je to sto se ta vizuelna komponenta uplice pri poredjenju tog trouglastog sendvica sa bilo cim drugim u vezi osecaja dok se konzumira osim sa drugim sendvicem ali je na keca "interesantniji" zbog svog oblika pa mora da je bas los kvalitetom da bi se zanemarilo to sto podsvesno unapred ima prednost.

Malo psiholoskog momenta vezanog za lokalnog potrosaca plus kvalitet plus mala cena kostanja a pristojna velicina... i kad se na to doda dobra marketinska strategija - para kol'ko 'oces! :)


Pozdrav!

Mislim da gresis, i da je "krkatorima" sendvic na zadnjem mestu spiska zelja.

Baš tako - uglavnom uđu, pitaju "Ima li nešto sa roštilja" i izađu, ili naruče kilo mešanog.

Ono što ne volim kod kupovnih sendviča je što često nemaju ravnomerno raspoređene sastojke - viri spreda lepo parče salame, a kad otvoriš, ono unutra nema ništa, ta salama što viri spreda je i jedina, i tu je još samo kapljica kečapa u drugom ćošku i tragovi salate. Trouglaste sam letos uzeo kad smo se vraćali s mora pa stali na pumpi, jer su klinci poklopali ono što smo spremili pre puta, a bili smo i suspruga i ja gladni, nisu bili loši, ali se sećam da su bili skupi, a nije bilo ništa drugo "normalno" za klopu (nismo baš bili za čips/smoki varijantu). Sa mojih 195cm i skoro 130kg nisam baš za sendviče veličine krekera, što se mene tiče slobodno može biti dimenzija šatorskog krila :-) E da, ko razume malo češkog, može ovde videti šta (ne) valja kod tih sendviča sa benzinske pumpe na ćošku: http://www.stream.cz/peklonataliri/762426-peklo-na-taliri-bagety

Mislim da su sendvici vecini na zadnjem mestu. Ili je tu rostilj ili pizza (parce) ili burek ili oni topli sendvici ("index" i ostali) i palacinke. Ostali jedu peciva, kifle, perece, salate (uglavnom ribe) i to je to.
S obzirom da je morihei ueshiba u Italiji, bolje bi bilo da ovde plasira pizza-e (parce >= 1 €), cannoli-e i tako to, garant bi vise zaradio.

Sta god da jedes ne mozes da jedes isto svaki dan, pre ili kasnije dolazis sigurno do sendvica.

Recimo ja sam na poslu najvise voleo da jedem ribu na razne nacine, to je najbolji fast food.

Ako nemam drugog izbora, da. Pod drugim izborom smatram sve sto je za jelo, ne racunajuci grickalice i sl.




Ne.



Do 3 €



Svejedno.



Sto jednostavnije, to bolje, majonez, salata, sunka, paradajz. Recimo.

Par puta sam kupio taj trouglasti, i bili su jako suvi. Od tada kada sam na putu, radije uzmem neko pecivo (mada im je i to vecinom suvo) ili one sendvice sa mlecnim hlebom (kiflama) dosta su "socniji" . Ne znam da li ima veze sa nacinom proizvodnje, obzirom da su datumi uglavnom isti.. Sa aparata definitivno ne bi uzimao, bez nekog posebnog razloga..

Pozdrav

Idemo redom:

-dimenzije hleba za sendvic je oko 120 x 120mm, debljina 12-13mm. Posle se sece dijagonalno da se dobiju dva triangla. Znaci da je debljina jednog triangla negde 30-tak mm, u zavisnosti od tipa, tj. kolicine i vrste sastojaka. Onda se ta dva triangla stave u jedno pakovenja, tezine oko 130grama. Znaci da je jedan triangl minimum 65 grama. To vazi za uobicajen tip vazdusastog (flaficastog ) belog hleba koji se uglavnom koristi. Meni se on licno ne dopada zato sto je kao guma, bez ukusa i bez nekog nutritivnog kvaliteta. Ja preferiram hleb sto je moguce vise integralni, on je tezi i fizicki, a i u pogledu kvaliteta. Odnos hleba i sastojaka u tezini je otprilike 50:50.

Ako bi se odlucili za venecijanski tip (sa videa), on se pakuje po jedan komad i mnogo je bogatiji sastojcima. Na istoj liniji mogu da se prave i jedni i drugi, tako da sve zavisi kako bi trziste prihvatilo.

Ovde je problem shvatanja sta je to sendvic. To sigurno nije kompletan obrok i ne treba ocekivati da ga zameni. To je varijanta brze hrane sa coska, ne mislim samo na triangl, vec i ne sve tipove koje se mogu naci po pumpama i marketima. Mnogo hleba, nesto malo sastojaka i to je to. Sluzi da ti utoli glad, malo podigne secer u krvi i da ti nesto energije do postenog obroka. Treba da kosta upravo toliko koliko vredi. Nema smisla otvarati sendvice i meriti kolicinu sastojaka posto su ukusi razliciti i ono sto je za nekog optimalna kolicina kacapa, za nekog drugog ce biti premalo itd. Sve te brze hrane se prave prema nekom proseku, s tim da se moze naci nekoliko vrsta, pa kome je sta najpribliznije to ce da kupi.

Pogresno je misliti da kolicina sastojaka utice mnogo na cenu. Isto vazi i za pakovanje. Na cenu vise utice sve ono sto se ne vidi - sva ona sila propisa koje treba postovati, radna snaga, u zadnje vreme sve vise i vise transport, trgovacke marze, kamate...Da li je u sendvicu 20 grama prvoklasnog kulena ili 20 grama samlevenih kuhinjskih krpa u obliku neke kobaje, ne utice drasticno na cenu, ali utice drasticno na prodaju. Ono sto je na nasim geografskim prostorima obicno kljucno - kolicina, kvantitet, tezina, mislim da je moguce uspesno kompenzovati kvalitetom - pa nekako to na kraju dodje na svoje mesto. Ako ne - pa sta da se radi, posao ce da propadne, a mozda ce ljudi koji o tome odlucuju (a to nisam ja) reci: ne vredi, necemo ni da pocinjemo.

Malo oko navika u vezi hrane:

Samo jedna recenica: Benvenuto su McDonald's Italia
Da se ne rasplinjavamo previse, sta Mek trazi u Italiji - sigurno je da su u zemlji cuvenoj po dobroj hrani cak i oni nasli svoju poziciju na trzistu. Meni je to neverovatno, ali to su cinjenice.


Objasnjenje: ne trazim ja neki nacin da nesto plasiram da bi zaradio, vec je rec o nekoj vrsti istrazivanja u vezi konkretnog produkta i njegove moguce pozicije, tj o isplativosti investicije u nesto sto ne postoji na konkretnom trzistu, pa je veoma tesko predvideti uspeh. Ja tu dodjem vise kao neki konsultant na amaterskom nivou, koji je delom zainteresovan i licno - ali nisam nosilac projekta i ideje o zasnivanju proizvodnje. Ta ideja postoji vec nekoliko godina, sad se odmaklo malo napred pa je potrebno konkretizovati neke stvari za sta su potrebni podaci sa terena.
Pizza (kao i linije za proizvodnju) postoje, mozda je to dobra ideja, ali u uslovima poslovanja koje sada postoje u Srbiji mislim da je neisplativa. To bi bila neka druga tema, hajde da se drzimo ove.

Inace, kako to rade u komsiluku (njihove sendvice mozete naci u marketima i pumpama):
http://www.montana.hr/sendvic/bez_konzervansa.html
Receptura za Srbiju bi bila slicna.
A evo kako to izgleda na Tajlandu, obratiti paznju na kolicinu sastojaka...ne vise od 15% na ukupnu tezinu:



_{[Ovu poruku je menjao morihei ueshiba dana 28.12.2012. u 13:31 GMT+1]}

S obzirom na dimenzije, planiraj minimum 2 u paketu, ili cak duple pakete. Ovde prosecni sendvici imaju pa sigurno 200-300g. Ti venecijanski deluju veci (a i bogatiji) tako da bi oni vec mogli da prodju na komad

Ako je tako, u cemu je onda problem da za nase trziste budu "obilnije" varijante sendvica? Nasem narodu to znaci po vise osnova, pocevsi od osecaja "sitosti" kad se vidi a narocito kad se proba nesto sto sadrzi vecu kolicinu "punjenja", pa sve do varijante "kosta ali i vredi, vidi koliko sunke ima...".


Odgovor je u onome sto ja stalno pricam - marketing je ucinio svoje.

Nas narod je vrlo jednostavan i vrlo prosto gleda na sve, pa tako i na sendvice. Ako dobija dovoljno za novce koje da za taj sendvic onda je sve u redu. Ako misli da je to malo za te novce, ili, da je dao previse novaca za tako malo necega sto dobija onda nista nije u redu i nece drugi put to da kupi. Tacka. Naravno, u sve to je upetljan kvalitet kao polazna osnova svakog odlucivanja.

Primetih da u linku ima varijanta i "tamni kruh" i to kod vise sendvica. Ja licno, radije bih uzeo bilo kakav sendvic sa tamnim/crnim hlebom nego sa belim (znam sve o tome tako da "farba se..." i slicno je nebitno u mojoj prici), ma sta se nalazilo izmedju, kao "fil/punjenje/namaz...". A najvaznije je u stvari da se ima izbor!


Pozdrav!

posto se srpska i italijanska kuhinja podosta razlikuju ja sam godinama sretao i slusao ljude nase ljude i Italijane koji su na slican nacin pokusavali da zarade (sto je ok) tako sto bi Italijanima uvaljivali srpska jela, a Srbima (u Srbiji) ove italijanske specije.

Nikad nista od toga nije moglo da zazivi. Cak ni u Trstu gradu sa oko 15,000-20000 Srba, relativno blizu granice ili pak SLovenije gde redovno stize srpska roba.

Ovo pogotovo vazi za ovu take away food.

Prvo da bi ljudi u Srbiji poceli da jedu tramezzino (to se svakako nece desiti al ajd) on bi morao da se procuje nesto na nivou svetskog branda tipa McDonalds ili pak obicne pizze. Ja bih licno voleo da vidim koji ce Srbin pojesti zamrznut i suvonjav sendvic za 200 din kad ima frisku pljesku za te pare ? Cak da je cena i 100din ljudi ce opet uzeti burek. A ako bi isli sa cenom od 80 svi bi rekli, uf ko zna sta je ovo kad kosta samo 80 din.

Ti gotovi sendvici po meni mogu eventualno da prodju na autoputevima ono bas da nahvatas musteriju pa da mu ga uvalis za 250din.

(da se razumemo ja volim tramezzino i sam ga spremam, to je jedan od deluxe sendvicha za mene, ali to je sasvim druga prica...)

Pa nije uopste problem. Osim sto si kod automatske proizvodnje u odredjenom stepenu limitiran zbog cisto tehnickih problema - da se razumemo, sve moze da se napravi i da se tehnicki izvede, samo je pitanje koliko ce da kosta. Nije problem ni sendvic od 15cm debljine sa 10 raznih nadeva unutra,ali problem je posle kako toliko rasiriti usta

Naravno da bi u nekoj fazi trzistu bilo ponudjeno da bira izmedju recepata, pravile bi se akcije, dalja istrazivanja, ali to sve spada u deo posla kada je linija vec u pogonu, ljudi zaposleni,sa dobavljacima potpisan ugovor itd. Ovo je faza kada se postavlja pitanje da li uopste ulaziti u investiciju. Ako se trziste opredeli za venecijanski tramezzini, obilato punjen - ok, to ce da se pravi, nije problem. Uostalom, linija je fleksibilna, mogu da se prave razne vrste sa raznim nadevima, doziranim vise ili manje i to u hodu bez nekih problema.

To je ok razmisljanje, tako sam i ja poceo da razmisljam na pocetku. A onda sam se setio guzve za vreme pauze u srednjoj skoli i na faksu, cinjenicu da sam gubio dosta slobodnog vremena cekajuci u redu za burek ili pecivo (koje btw ne nalazis uvek sveze iz furune, nego ti podgrevaju u mikrotalasnoj) i cinjenicu da sam mnogo puta rekao: e, u ovu pekaru vise ne ulazim pa makar crko od gladi, pa ipak posle nekoliko dana, kad dodje frka, a nema neke alternative...

Tramezzino nije italijansko jelo (osim venecijanske varijante istog), pa tako nije u pitanju uvaljivanje italijanske kuhinje Srbima. Mozda bi eventualno moglo neke tipove nazvati nekim italijanskim imenima zbog egzoticnosti, ali to je vec stvar marketinga. A triangle sandwich jeste brand tipa pizza na svetskom nivou.



_{[Ovu poruku je menjao morihei ueshiba dana 28.12.2012. u 20:21 GMT+1]}

Ja ti dadoh jednu finu analizu, a sada ću je još malo dopuniti: razmišljaj u pravcu kafića, koji bi mogli da čak imaju neku mikrotalasnu i posebne modele za podgrevanje (nešto kao deda stoja piroćanac roštilj u maksiju) pored toga što imaju hladne varijante; a možda čak i klubovi/splavovi: 90% omladine ide nešto da ždere posle kluba; ako im daš neku fensi varijantu, pridobićeš bar ribe koje ionako ne vole burek/pljeskavica varijante. A gazdama kluba lako za hendlovanje. po beogradskim kafićima sve više se zaleće varijanta sendviča, ali inicijalno su sputani potrebnim prostorom, aparaturom i dozvolama.

(slušaj: oboji ga fluo zeleno; stavi natpis guarana, drmni unutra taurin, kofein, neki prost šećer (grožđani) i ekstrakt guarane; žele od citrusa i klinci ima da ga kupuju kao alva!!!)

Sve dalje od ovoga: i moraćeš da me primiš kao beta-testera pored mašine sa kulenom i paradajzom

Ops, ovo sa kaficima mi nije palo na pamet. Fala na dobroj ideji
Ovo za testera smatraj dogovorenim, samo prethodno da dostavis sanitarnu knjizicu, uverenje da nisi krivicno gonjen, krstenicu ne stariju od 6 meseci, potvrdu od nadleznog doktora specijaliste da ti je osetljivost cula ukusa u granicama normale, kao i vazece osiguranje od povreda na radu (u slucaju da kulen bude preljut pa pretrpis ostecenja sluzokoze). Sve to u dva primerka, overene kopije zadrzavamo ,a originali ostaju tebi. Propisi su propisi...

Mogu da Vam pošaljem DNK lanac mejlom :D

Kolika je energetska i nutritivna vrednost sendvica?
Mozda bi ga ponekad kupio za dorucak na poslu - kada bi sa casa jogurtom usao u 100 din.
Trenutno kupim 'dobru ovsenu kasu' u megamarketu za oko 60 din i smuckam ujutru kad dodjem na posao i kad izadjem na pauzu za dorucak kupim 1/2l jogurta za oko 60 din = oko 120 din dnevno.
kasa je 204kcal: 3g proteina, 32g uh i 6.3 masti, a jogurt je oko 200kcal: oko 18g proteina, 23g uh i nesto malo masti.
+razmisljam da sam pravim i pakujem kasu kako bi se vratio u 100 din za dorucak dnevno :)
Tesko da to mozes da pobedis sa sendvicem?

Edit: Bili su sendvici na slican fazon i pakovanje u prodavnici u krugu gde radim pre jedno godinu-dve dok pored nisu otvorili pekaru, pa su vrlo brzo odustali sa sendvicima + u letnjem periodu moraju da stoje u frizideru iz dva razloga - pokvare se ako ne stoje i inspekcija ih kontrolise.
(razumeo sam da je ovo preko masine, samo kazem :) )

_{[Ovu poruku je menjao joojant200 dana 29.12.2012. u 00:24 GMT+1]}

moj recept:

dva lista, izmedju

namani sir
tunjevina, moze i skusa, samo ne sardina
sir mozzarella ili asiago
majonez eventualno.

tri lista:

hleb
namazni sir
tunejvina
oliva
hleb
aziago/mozarela
neko lisce
majonez
hleb

sendvic napraviti uvece umotati u foliju i ostaviti u frizideru da hleb malo upije sastojke i postane kompaktniji.

Jesti ujutru, a moze i za poneti. Idealan za putovanja, rad na terenu...

sve i da vam krene sto nije nemoguce, poslovanje u Srbiji je pomalo specificno. Zapravo ako vam i krene vrlo brzo ce vam preuzeti posao neko ko je spreman da puno vise ulaze, ima veze u polici, medijima i dr. Mnogi stranci i nasi povratnici su se opekli tako. Srpski biznis uoste nije naivna stvar. Puna bara, malo krokodila...

Iz iskustva mogu da kazem da je najbolji od tih trouglastih sendvica onaj sa namazom od tunjevine.
Licno mislim da u Srbiji nece to dobro da prodje imajuci u vidu gomilu brze hrane po kome je Srbija (Bg) poznata.


Ja ih ponekad kupim jer nema nista bolje a ne zato sto je to predobro.

Generalno, sve dok ima gomila fast food koji rade veci deo dana(dakle sveza ponuda jela), sendvici u celofanu ne verujem da bi mogli da budu dominantni u obrocima.

U Sloveniji su dosta zastupljeni po firmama, fakultetima i pumpama ali zato sto im je brza hrana svedena bukvalno na kebab, burek i picu.

Evo, juce kupio dva komada samo zbog tih podataka.
sendvic sa majonezom i tunjevinom, prosecne vrednosti za 100 grama:
- energetska vrednost: 328 Kcal/1378 kJ
- proteini: 10 gr
- ugljeni hidrati: 19 gr
- masti: 23,7 gr

sa kuvanom sunkom i majonezom:
- e.v: 291/1211
- proteini:8,4 gr
- ug.hid: 20,1
- masti: 19,6 gr

Pakovanja su po 140 grama, pa vrednosti treba pomnoziti sa 1,4, ko bas hoce precizno.
Ostatak do 100 grama je voda, so, dekstroza, arome, ima nekih antioksidansa,konzervansa i kojesta...ali sve je uredno navedeno lepim sitnim slovima
Aj kad sam vec otvorio, pojeo sam po jedan mada inace nemam potrebu da ih jedem. Ovo je bilo za ljubav naucnog istrazivanja Sta ja znam, ovaj sa tunjevinom i nije tako los. Fali neka salata unutra i kap neke ljutenice da bi bio ok. Ovaj sa kuvanom sunkom mi se nije svideo, a i hleb je k'o guma. Za nase zahtevno trziste naviklo na kvalitet moralo bi malo da se digne taj nivo, ali cena je bila 1,2 e...ne moze bas vise ni da se ocekuje.
Btw, proizvodjac doticnih je jedan od vecih u Italiji, a 85% proizvodnje je manuelno.