Misliš sa 48 frejmova/sekundi ? I mene zanima ovo, 3D projekcije su na 48fps ali ne volim 3D a 'oću da vidim kako izgleda kad je "brže" :)

Ja sam isto zeleo da izbegnem 3D i otisao da gledam u Koloseju 2D. Slika je bila uzasno mutna (sigurno je bila 2D projekcija :))

Sad covek da se pita da li da skine blue ray verziju koja ce sigurno izaci za 3-5 meseci i da ustedi na vodi, kokicama a pored toga i vise uziva u filmu...

Zadnji put su mi uzeli pare, sramota.

Ja Gospodare prstenova nisam gledao do ove godine. Jednostavno nisam imao zelju. I onda sam u HD pogledao za 3 dana sva 3, i posle mesec dana opet.. Iskreno, mislim se da sacekam i sva 3 hobita da izadju i da identicno uradim,

Cek bre...u bioskopu na platnu hoces da gledas film u digitalnom HD kvalitetu?
E pa to nema.

Ja nisam gledao ali drugari koji jesu kažu da je ovaj 3D u 48 frejmova skoro identičan HD-u.

Broj frejmova nema veze sa HD-om.

Gledao ja isto u Koloseju i bila ok slika, nista mi nije smetalo. (mada, bio sam sa dve drugarice, mozda je zbog toga :))

Jel moze neko da objasni ovo sa frejmovima, pogotovo sa tih 48 komada, i njihovoj korelaciji sa HD rezolucijom?

Malo si pogresno postavio pitanje, jer HD rezolucija nema nikakve veze sa brojem slika u sekundi. HD video mozda i ima, ali nije definisano po kojim standardima. Cisto sumnjam da bi bilo cije oko primetilo razliku izmedju 30fps i 48fps.

E sad, film je u 3D, kamere funkcionisu drugacije. Potrebno je snimati razlicite frejmove za svako oko, dakle, FPS celog filma se deli po ocima. Ukoliko bi bio 30fps, svako oko bi dobijalo po 15fps. Koliko sam shvatio, 48fps se koristi da bi svako oko dobilo svojih 24fps.

Pogledajte wikipedijin clanak o HD videu. Nema tacne definicije sta je, samo da je iznad nekog proseka horizontalnih linija, oni to gledaju po PAL/NTSC sistemu, dakle sve preko kolicine linija za ove sisteme je HD video. Sada imamo full HD, koji je 1080p, zastupljen na dosta monitora/televizora, sutra cemo imati nesto 2x bolje. U bioskopu neces primetiti nikakvu razliku, niti je sam kvalitet snimka generalno preterano povezan samo sa pikselima

Ja i dalje mislim da se koristi analogna tehnologija u bioskopima, neka me neko demantuje ako nisam u pravu.

To nije tacno, HD video je 720 linija, FULL HD je 1080 linija. Oni ne navode sa koliko informacija su te linije opisali, a ne koliko linija ima.

48fps je neki novi standad u nastajanju koji holivud pokusava da progura sa obzirom na napredak u tehnologiji. U osnovi izmedju svaka dva frejma koje oko registruje ima medju frejm koji cini da su scene sa brzim promenama prijatnije za oko i manje mutne. I za 3D to znaci 48fps po oku, znaci 96fps ukupno.

U odgovoru na pitanje, NE, u Srbiji ne postoji 48fps projektor. Trenutni 3D projektori rade sa 48fps ali za 3D (2x24fps). Ja ocekujem da ce se oni upgradeovati u nekom trenutku ali verovatno ne na vreme za hobita.


@Zlatni_bg, da, ali to se polako istiskuje sada, skoro svi bioskopi danas rade i sa DCI digitalnim kopijama veoma visoke rezolucije, obicno DCI 4K (4096x2160). Kolosej i Cineplex sasvim sigurno, mozda je jos analogni film ostao u starim bioskopima. Snimanje se i dalje radi uglavnom analognim kamerama, ali i to se polako menja, IMAX sada ima 4K 3D kameru.

EPIC RED kamerom je sniman hobit. Pogledaj specs :) http://www.red.com/products/epic#tech-specs

do 5K rezolucija (5120 x 2700), do 60fps po kanalu (120fps total sa beam spliterom).


_{[Ovu poruku je menjao mmix dana 30.12.2012. u 10:57 GMT+1]}

Znači ništa od 48fps u Srbiji, šteta.

Nisam znao da su snimali sa RED Epic kamerom, to su sjajne vesti. Biće sve više lepih filmova za male pare ;)

moras da definises sta je lep film ? ako mislis da lepota filma zavisi od tehnologije kamere, onda nisi na pravom tragu.

kada pricamo o estetici tesko da ces pronaci jednog rezisera i direktora fotografije koji ce reci da je film iz vizure njegovog posla lep zbog tehnologije kamere.
bitna je, ali je daleko od presudnog.
3D je nesto sto za sada egzistira kao sjajan potrosacki mamac i mocan vizuelni efekat. pre svega eksploatisan u visokobudzetnim holivudskim akcionim blokbasterima. i to ne svim...

inace digitalna tehnologija je naglo krenunla napred, ali je u filmovima nekih autora napravila i korak "nazad". neki reziseri su nakon pocetnog iskustva snimanja filma digitalnim kamera, sledeci film snimali na filmsku traku.
nakon snimanja snimak sa trake se digitalizuje i u digitalnom obliku montira...
cela procedura se prolazi zbog nekih esteskih prednosti slike zabelezene na filmu u odnosu na digitalne senzore... sto naravno nije bitno za sve autore i za sve tipove filmova, posebno ne za akcione blokbastere...

Wikipedija:



HD ready i FullHD su oznake na monitorima/televizorima, generalno ekranima, koje iznacavaju ta neka 2 najzastupljenija standarda sto se tice 16:9 rezolucija trenutno. Tacnije, radi se o organizaciji DIGITALEUROPE koja deli te sertifikate, tj dozvoljava vam da stavite FullHD na vas proizvod, ukoliko postujete da ekran ima 1920x1080 piksela i najmanje 24fps. Verujem da si na to mislio, posto Wikipedijin clanak opisuje sta je tacno High Definition Video.

Elem, kao sto sam rekao, a moram jos jednom... rezolucija nije jedina presudna za izgled celog snimka... :) Mnogi telefoni danas snimaju u HD/FullHD rezoluciji, pa nijedan od njih ne dostize cistinu i jasnocu slike kao mnoge kamere koje nemaju opciju snimanja videa u HD.

Meni iskreno nije dozivljaj da gledam nikakvu 3D sliku, taj trenutni 3D sistem je bar za mene poprilicno opterecujuci za oci i neprirodan. Burazer ima neki ogromni LG 3D televizor, i nikad ne gleda nista u 3D na njemu. Meni je to vise dokazivanje koliko je tehnika napredovala nego zaista promena u kvalitetu video zapisa i docaravanje svega.

Tržište bi moglo već jedanput da ukloni 3D iz priče. Ok bilo je popularno 90ih malo, sad se opet malo vratilo, videli smo da je glupost i sad bi moglo da padne u večni zaborav.

Negde sam pročitao da u ušću ili delta cityju imaju projektor koji bi mogao da pušta 4k u 48 fps ali da iz nekog razloga nemaju takav snimak pa ništa od toga. Najbliže u Zagrebu.

Pa jbg, i kad su se kompjuteri pojavili prvi put neki ljudi su rekli da to nije za njih i vodili knjigovodstvo na papirnim karticama uz brdo racionalizacija zasto je to bolje. Tako je i sad sa filmadzijama. Nema nista sto analogna tehnologija moze a digiatlna ne moze (sa dovoljno piksela), cak je mutna slika moguca kao digitalni efekat . Narocito su rasprostranjene dve zablude, da analogni film nema "rezoluciju" i da je film uniformni "senzor". Film nema "beskonacnu" rezoluciju cak i da ima najcistiju mogucu optiku ispred sebe, film na samom dnu ima granulaciju koja predstavlja njegovu rezoluciju i postoji dubina do koje film moze da se uvecava (CSI? ). Procenjuje se da ima maksimalno 12 miliona efektivnih piksela u jednom 35mm frame-u, u jednom digitalnom 5K frame-u imas 14 miliona. Drugo, hemijska komponenta filma nema uniformnu osetljivost preko svih talasnih duzina vidljivog spektra, istina, digitalni senzori pokrivaju manji opseg ali se na kraju taj analogni film (sa skrajnutim snimkom) opet digitalizovao u digitalni format cime su izbacene sve prednosti a zadrzane sve mane analognog filma, pa sad ti vidi koji je bolji na kraju.

Tu je u pitanju neki iracionalni otpor iz tradicionalizma, ili cak i neiskustva i straha od novih tehnologija. U svakom slucaju analogni film polako ide u penziju.


_{[Ovu poruku je menjao mmix dana 31.12.2012. u 09:01 GMT+1]}

Iskreno sumnjam u to, ne vidim ni jedan razlog zasto im snimak ne bi bio stavljen na raspolaganje i zasto cineplex ne bi konkurisao koloseju da moze. Pre ce biti da ta investicija u projektore jos niej isplativa zbog jednog filma sa cenom karata koja je moguca u Srbiji, koliko bese, 400 dinara valjda, znaci 3.5evra. Ortak mi kaze da je u Zagrebu u CineStar areni karta 52 kune sto dodje oko 7 eura.

Sto se tice 3Da ne ide on nigde Bioskopi su ocajni da zadrze publiku dalje od torenta i kucnih bioskopa i 3D je jedan od tih stvari koja im jos uvek igra. Kucni 3D stvarno ne moze da se poredi sa bioskopskim, mene na TVu zaboli glava posle pola sata od treperenja aktivnih naocara, dok je sistem sa srebrnim ekranom i pasivnim naocarama u bioskopu sasvim dobar. Sad imas i 48fps filmove proci ce godine dok home oprema ne bude mogla da se izbori sa time.

Karta 400 i voda 0.5L 140 dinara :)

Nekako tržište uvek samo izniveliše koja će se od tehnologija zadržati i s obzirom da je bilo sasvim dovoljno vremena da svi ukapiraju da je 3D jedna velika glupost, stvarno očekujem da to već jednom padne u zaborav. Barem meni je zanimljivo možda prvih 5 minuta posle toga ne vidim nijednu prednost u odnosu na klasičnu sliku, štaviše slika je dosta lošija.

Karte su bre 500 dingera (tj. 400+100 za cvike) i to odavno!


Analogni film svakako ide u penziju.
Ali ja ipak radije gledam filmove u svom kucnom bioskopu, gde zvuk i sliku namestim kako mi odgovara, naravno 2D.

Samo 3D trenutno jedino drzi bioskope, mada i sa tom ultra fancy bioskopskom 3D tehnoligijom ide subtitl kao sa pocetka devedesetih.
Da je cena karte za bioskop niza (recimo 250 din) ne bi niko ni pitao dal je 2D ili 15D nego bi isao da gleda.
Bioskop treba da bude najjeftinija zabava!

@mmx

sve sto kazes ima logike.
ali, iako je na papiru digitalni senzor podjednako dobar ili jos bolji nego fotohemijski. praksa kaze drugacije.

tradicionalizam i konzervativnost nisu ozbiljne smetnje u pravom filmskom biznisu. dosta ozbiljnih autora
je probalo snimanje digitalnim kamerama i opsti je stav da se gubi na nekim elementima kvaliteta slike.
posebno kada se radi na dugometraznim filmovima bez mnogo specijalnih efekata...

Kojim? (ozbiljno pitam)

Dosta tih autora nema pristup EPIC RED-u i slicnoj opremi, radili su sa nekom slj ili home high level opremom tipa 1080p (to imam i ja na mom SR-7).

Cuj, ceo taj proces smo vec prosli cirka 2005-2006 sa DSLR still fotografijama, i silnim autorima koji su se kunuli u film, u tople boje, u ovo ili ono, dok se nisu docepali 15+ mpx aparata, onda su svi ti "argumenti" nestali. Ajd sad da vidis nekog profi fotografa bez digitalne opreme. 18mpx aparati i post-produkcijska obrada RAW snimaka sa senzora je manje vise postala norma. Kako 5K kamere budu dostupnije i nize-budzetnim autorima tako ce i analogni film nestajati i naci ce se samo u rukama par najtvrdokornijih ludita.

Slazem se da je preskupo...
Ali radije idem da gledam 2D nego 3D.

U Cineplexx Kragujevac Plaza vikendom je najskuplje. Ali recimo Utorkom 2D je samo 200 din po osobi.
Mislim da je to odlicna cena

Ne, to je samo normalna cena ako zele da napune bioskop.

Bioskop treba biti jeftina zabava za masu... previse puta sam bio skoro sam u sali.

nisam imao vremena da zavrsim prethodni post, jer uvek neku sitnicu treba dokupiti u prodavnici pre zatvaranja :).

kratak odgovor: ne znam :).
duzi odgovor: nisam strucan po tom pitanju, ali sam saradjivao sa stranim reziserima, direktorima fotografije i editorima koji apsolutno nisu ograniceni budzetom ili znanjem u smislu izbora kamere.
iz radoznalosti sam se intresovao zasto ne koristimo digitalnu kameru, vodjen logikom kao sto je mmxova, a ono sto sam prethodno napisao je bio odgovor u najgrubljim crtama.
mogao bih da udjem u detalje tih diskusija, ali ne bih da se upetljavam. ono sto je bitno je poenta, da zaista ima nekih vizuelnih prednosti, po recima ljudi kojima je to posao...

Kaze se "koji su se kleli", Miljane, Miljane... :)))

Inace, jos uvek je ubedljivo najbolje i najskuplje raditi sa "klasicnom" filmskom kamerom. Skupo je zato sto je skupa obrada takvog materijala kao i sam film koji kosta mnogo. Skupo je i zato sto neke stvari nije moguce ispraviti u sledecem koraku/koracima kao sto je digitalizacija... Skupo je sto je svaki sekund snimljenog materijala kosta "nepovratno" ma kako da je bilo, uspesno ili ne - za razliku od digotalnog kad moze da se brise sve sto je lose/nebitno/pogresno... a isto mesto moze da se koristi za nova snimanja/tejkove. Skupo je zato sto nema mogucnosti "preprodukcije" koja se koristi u digitalnoj tehnologiji kamera. Skupo je zato sto previse zavisi od laboratorije koja prva obradjuje negativ, ako se tu pogresi nema popravke, mora da se snima ponovo (sto se desava...). I jos dosta stvari postoji kao razlog sto je klasicno snimanje na filmsku traku skupo, skuplje od bilo kog digitalnog!

Zasto je bolje, jos uvek? Zato sto je kvalitet "usnimka" na filmsku traku jos uvek neprikosnoveno kvalitetniji bez obzira na "ogranicenost granulacije po pitanju rezolucije". Ta rezolucija ne moze bas tako jednostavno da se poredi sa rezolucijom na digitalnim kamerama, mislim na prijemnu matricu fotoosetljivog dela... Previse je to komplikovano i obimno za objasnjenje, kratko i svima razumljivo!, ovde na forumu i na temi koja to ne obradjuje.

Ali moze nesto drugo da se kao primer da, opet ukratko a da svi razumeju. Vrlo je slicno sa Audio varijantom. Snimak koji se dobije na studijskom analognom magnetofonu je prilicno kvalitetniji nego snimak istog izvora zvuka na bilo kom digitalnom snimacu/magnetofonu. Svako ko je imao priliku da cuje LP plocu sa gramofona kad uporedi zvuk istog materijala/pesme sa CD-a istog trenutka razume razliku koja je uvek u korist ploce i gramofona. Ali i to je mnogo obimno za detaljno razjasnjenje ovde i sada!

A narocito SADA - sto znaci da je veceras Nova Godina... ima pametnijih stvari od price o analogiji i digitaliji u ovom trenutku... lepsih, slanijih, sladjih, tecnijih, sa mehuricima... :))) Tako da...

Sve najbolje i najlepse zelim svim dobrim ljudima, ma gde se nalazili ove hladne i maglovite zavrsne noci u ovoj godini! Budite mi zdravi, veseli i uzbrdo brzi! :)))


Pozdrav!

Zvuk je potpuno druga boljka od videa. Ogranicenost digitalnog audio snimka lezi u sempling teoremi, zbog koje gubi vise harmonike, sto se opet resava vecim sampling rate-om, za neku frekvenciju T definicija zvuka ce prevazici greske koje neminovno nastaju u proizvodnji i reprodukciji vinil medija. Video ne radi po tom principu, on registruje zbirnu usvetlost koja na senzor pada iz veoma malog prostornog ugla (kolikog zavisi od optike). Samim tim definicija slike itekako zavisi od "piskelizacije" senzora ili filma.

Ja sam i dalje rad da neko konkretno objasni sta je to BOLJE oko analognog filma u odnosu na trenutno raspolozivu digitalnu tehnologiju. jer sve sto ja cujem (ne samo ovde) je "to je tako". Dole sa dogmama

PS: Ne znam ja gde se klu ali u moje selo se kunu Ono, keve mi, analog je bolji

Ako budem raspolozen ovih dana cu to napisati. "Ako budem raspolozen" - mislim na to da li cu smoci snage da se toliko raspisem a da ne koristim primerene citate ili linkove jer volim da "svojim recima" a prilagodjenim svacijoj "spoznaji" objasnjavam ono sto objasnjavam. A koga stvarno zanima moze da dodje kod mene u Studio da se konkretno uveri i upozna sa razlikom izmedju digitalnog i analognog, na svoje oci i usi. :)))

Sada se definitivno odjavljujem cak i "sa citanja"! :))) Zazeleo sam srecu i veselje svim dobrim ljudima pa ostaje samo:


Pozdrav! :)

Planiram ovih dana da idem da gledam The Hobbit - An Unexpected Journey pa bih vas zamolio za preporuku gde da gledam ovaj film u 3D projekciji? Takođe da li postoji i online kupovina ili rezervacija karata za preporučeni bioskop? Unapred hvala!

Sorry, ali kada neko kaze ovako nesto to samo znaci da je zaljubljen u inherentne distorzije konkretnog analognog procesa snimanja i reprodukcije, bas kao sto su zaljubljenici u LP ili lampase zaljubljeni u distorzije njihovih sistema.

Razlog zasto je analogna tehnika vec odavno otisla putem ptice dodo u snimanju zvuka je zato sto je inferiorna u svakom pogledu od digitalne tehnike proslih generacija (a-la 80-te, DAT says hello).

Danas kada je mainstream high-end digitalni audio u 192 kHz rezoluciji uzorkovanja sa 24-bitnim dinamickim opsegom (144 dB !) potpuno smesno izgleda poredjenje sa analognom cije su distorzije samog procesa skladistenja drasticno vece od jednog digitalnog "kvanta", pa je pricanje o ogranicenosti digitalnog uzorkovanja sampling teoremom u najmanju ruku cudno posto se poredi sa procesom ciji su sami sumovi veci od onoga sto digitalna tehnika moze da registruje.

Zaboravimo na kratko i cinjenicu da do danas ne postoji relevantni listening test koji pokazuje da ljudi mogu da primete razliku izmedju 48 kHz i 64 kHz, ili izmedju 16 bita i 24 bita - hajde da ostavimo to po strani i zadrzimo se na maksimumu koji digitalna tehnika danas pruza (koliko god sulud taj maksimum bio uzevsi u obzir ogranicenost naseg cula sluha) - taj maksimum je toliko daleko iznad mogucnosti matore analogne tehnologije da je svako pominjanje iste kao tehnicki superiorne ravno delirijumu.

--

Analogna audio tehnologija moze biti predmet umetnickog rada - bas kao sto su analogni foto aparati uvek zastupljeni u nekoj meri u umetnickoj fotografiji.

Ali na polju tehnicke superiornosti je progres odavno poslao analognu audio tehniku u muzej, gde joj je mesto.

Teorijski si potpuno u pravu. Ali ja moje pisanje baziram na iskustvu koje nije malo po godinama provedenim u profesionalnom radu u Studiju (vise od 30 godina). Analogna tehnika se sve vise upotebljava u procesu snimanja. I to najbitnije komponente kao sto je mikseta. Magnetofoni su neka druga prica. Zasto se ne upotrebljavaju odavno analogni visekanalni magnetofoni? Najvise iz razloga prakticnosti. Ni jedan analogni magnetofon nije u stanju da pruzi komfor rada kao bilo koji softver te namene. Jenostavno su ogranicenja, fizicka ogranicenja nesto sto je u danasnje vreme potpuno izbacilo analogne magnetofone iz bilo kakve varijante kad je u pitanju usnimavanje. Medjutim, sam kvalitet snimka, zapisa onoga sto se snimi i kasnije reprodukcije - jos uvek se nije postigao takav kvalitet kada su u pitanju digitalni snimaci. Da bi se to dokazalo nije dovoljno teoretisati jer teorija je tacna i cinjenicna ali praksa pokazuje nesto sasvim drugo.

Ni jedan mix koji se radi samo u kompjuteru ili kombinacijom kompjutera i digitalne miksete nikada nije bolji od kombinacije - kompjuter (kao izvor zvuka, snimač) i analogna mikseta. To nije samo moje ili samo moje subjektivno misljenje vec dokazano u svetu a dokazuje se svakodnevno i to se moze videti na snimcima sa YT-a na kojima su svetski vrhunski igraci u svetu audio produkcije. Znaci, svi osvedoceno najbolji svetski producenti rade tako sto kombinuju kompjuter na kome se snima i sluzi kao magnetofon i analognu miksetu, i sto je bitno naglasiti - i u procesu snimanja/usnimavanja i u procesu mixanja! Da je bolje raditi sve u digitalnom domenu svi bi to radili, kako u svetu tako i kod nas. Samo jos jednu opsku da dam a u vezi rada u svetu i rada kod nas. U nasim studijima je oprema, hardver u rangu sa vecinom vrhunskih svetskih studija a sto se digitalnig snimaca, softvera tice potpuno je identicna sa softverom koji svi vrhunski akteri u procesu snimanja u Studiju koriste (Pro Tools je identican bilo gde u svetu a u nasim Studijima koji ga upotrebljavaju je i odgovarajuci propratni harver za Pro Tools, kao i za ostali softver, Nuendo, Cubase...!).

Mozemo teoretisati danima i ja se tu uopste necu mesati jer je uglavnom sve to tacno i sve ide u prilog digitalizaciji ali samo dok se ne udje u Studio i pocne sa radom. Tada se desava potpuno druga prica, a muzika se stvara u studiju.


Pozdrav!

Sto znaci, tradicija diktira odlucivanjhe pre nego razum.


Take your pick:

Ti.. Shvatas da je ovo kontradikcija? :)

Ne. Razum odlucuje u korist digitalnog snimaca plus analogna mikseta. Razum zasnovan na realnosti svakodnevice. Pre softvera su postojali digitalni magnetofoni koji su mnogo kostali i bili pravi boom u svetu Audio Produkcije pa nisu zaziveli jer se pokazalo da nisu ni blizu analognim magnetofonima. Sve su radili, princip rada je bio identican analognim magnetofonima a razlika se ogledala samo u samom zapisu na traku koji je bio digitalan (kao na DAT trakama/kasetama). Ok, tadasnja znanja i mogucnosti digitalizacije su bili daleko od danasnjih pa je i razumljivo. Od pojave Pro Tools-a i Nuenda verzije 1,5 su uvedene mogucnosti manipulacije tejkovima koje analogni magnetofoni nisu imali a nemaju ni danas (ima jos softvera koji to i tako rade ali to nije bitno sada). To je toliko bitno da se svaka greska, anomalija, nepravilnost, nemogucnost, greska... konvertovanja analognog signala u digitalni zapis svela na beznacajnost kad je realan rad u pitanju. Znanje proizaslo iz dugogodisnjeg iskustva nagoknadjivalo je sve sto je falilo i zato je "digitalni snimac u vidu softvera na kompjuteru" postao danas nezamenjiv i podrazumevan u svakodnevnom radu.

Onda su se, logicno/podrazumevano/ocekivano/neminovno..., pojavile digitalne mixete. I to je izizvalo svojevrsnu "revoluciju" u studijskom radu a zadrzalo se u principu samo u vidu manjih i jeftinijih mixera za potrebe manjih Studija koji su bazirani na malim prostorima/prostorijama gde je mala mixeta, po gabaritu, kao zamena za vece i skuplje odlicno "radila posao".

Svaki Studio koji ima potrebu za snimanjem bubnjeva ili akusticnog klavira ili grupe gudaca, duvaca ... pa sve do Studija u kojima je moguce smestiti i snimiti smfonijski orkestar mora posedovati adekvatan hardver za tako nesto. Danas se pod tim podrazumeva pre svega velika mixeta, velika i po gabaritu i po mogucnostima. Digitalne mixete su se pokazale i kao neprakticne po pitanjima komplikovanijih snimanja jer je bilo potrebno visestruko vise vremena samo u postavci svih parametara koje su predhodile samom snimanju. Narocito je bilo neprijatno kad je u pitanju snimanje simfonijskog orkestra koji sam po sebi ima veliki broj mizicara, pa sve to ozvuciti pa sve to organizovati po sekcijama na mixeti pa svaki kanal posebno... previse se vremena gubilo na tehnickim detaljima a sam zvuk je bio losiji od snimanja analognom mixetom.

Ono sto je odmah prihvaceno i preslo sa digitalnih mixera na analogne je automatizacija, motorizacija reglera, potenciometara i prekidaca. U kombinaciji sa kompjuterom kao sastavnim delom mixete dobija se mogucnost snimanja trenutne situacije kompozicije/pesme, sejvovanje toga i pozivanje po potrebi. Pre toga se radilo tako sto kad se uradi/smiksa neka pesma pa se ide dalje miksanjem sledece, sledecih pesama - vracanje na predhodnu sa istim parametrima je bilo skoro nemoguce jer se radilo po secanju, osecaju, trenutnom raspolozenju... iako se snalazilo tako sto su se pozicije markirale markerima u boji ali nikada nije moglo da se desi da se dobije identican zvuk. Sto je automatizacijom postalo normalno. I korak dalje, svako pomeranje reglera ili bilo kog drugog elementa mixete je moglo biti zabelezeno u ril tajmu, sto znaci, dok ide pesma u trenutku ima potrebe da se podigne nivo, pojaca, gitara dok ide solo gitare a da se nakon sola spusti nivo, smanji - to se odradi a kompjuter zapamti i pri sledecem prolazu ili pri zavrsnom prolazu pesme to se i fizicki desava bez ucesca covekovih ruku, a moze i da se programira.

Kao sto rekoh, danas je uobicajena kombinacija, recimo, Pro Tools-a i analogne miksete. Nema nikakve veze sa tradicijom i slicnim varijantama misljenja nego je bazirano na visegodisnjem iskustvu po sistemu "probe i greske". Kako ce biti u buducnosti, ne znam ali sam siguran da bu bliskoj buducnosti od recimo najmanje desetak godina nece biti promena na tom nivou.


Nije kontradikcija. Sve u vezi audija i digitalizacije neminovno pratim pomno i detaljno jer mi od toga zavisi mogucnost bavljenja poslom koji obavljam, i vrlo sam azuran u apdejtovanju svega vezanog za svoj posao pa iako na pogled sa strane moze delovati kontradiktorno, narocito ako se objektivno povrsno posmatra, potpuno je tacno ono sto sam napisao.


Pozdrav!





_{[Ovu poruku je menjao Sceka dana 04.01.2013. u 22:00 GMT+1]}

Namerno sam citirao samo taj mali deo jer sam hteo da odvojim od audija i sl. Znaci, totalno nevezano za neku odredjenu temu, teorija ne moze u isto vreme da bude i tacna i u suprotnosti sa praksom. Znaci, to ne moze nikako, bilo da se radi o ovome o cemu se radi u temi bilo da se radi o nekom drugom polju.

Tako je, ali ja nisam rekao da je teorija koja kaze da je digitalni snimak bolji od analognog zapisa tacna. Ja sam rekao da se slazem sa svim teoretisanjem u vezi digitalizacije analognog audio signala u digitalni, AD konverzija - to je sve tacno! Ali nije bolje od ciste analogije, kvalitetnije, upotrebljivije... To je razlika. A ja sam govorio samo i iskljucivo o Audio pojmu i svemu o tome, ne uopsteno govoreci.


Pozdrav!

Ako nesto vazi u opstem slucaju, vazi i u pojedinacnom. Znas ono.. Ako su svi krokodili zeleni i onda je i onaj sto cvrkuce tamo u zbunju sigurno zelen :)

@Sceka,

Ne pricam ja o teoriji nego o cistoj praksi.

Da bi smo mogli da pricamo, moracemo da definisemo neke pojmove:



Teorijski, maksimalni kvalitet bi bio apsolutno identican signal originalnom, ali to je nemoguce posto je sama priroda do neke mere neodredjena, pa mozemo samo pricati o nekom kvalitetu ispod 100%, ali na srecu postoje nacini da razlika bude drasticno manja nego sto ljudsko uvo moze da detektuje.

Dakle, ovo o cemu ja pricam je mera objektivnog kvaliteta - koja se dobija iskljucivo merenjem, a ne necijom "procenom".

Fundamentalni limit analognih sistema snimanja lezi u inherentnim nesavrsenostima procesa snimanja i reprodukcije - dakle, magnetno upisivanje tj. "tape bias", okretanje motora koje unosi svoje nelinearnosti itd.. itd.. itd...

Poenta price je da su ti limiti daleko veci od limita modernih sistema za digitalno snimanje. Digitalni sistemi unose gresku kvantizacije i njihovi kristali koliko god precizni imaju neki jitter - ali su te 2 stvari na modernim sistemima toliko male da su jednostavno neuporedive sa distorzijama analognih sistema.

Drugim recima, distorzija koju analogni sistem unosi je mnogo veca nego distorzija koju digitalni sistem unosi svojim limitima.

I tu se svaka prica zavrsava oko objektivnog kvaliteta - objektivni kvalitet analognog sistema ne moze nikako biti veci od objektivnog kvaliteta modernog digitalnog sistema.

Da stvar bude jos gora - analogni sistem unosi nove greske svakom novom generacijom kopiranja. Digitalne kopije su uvek identicne.

Analogni sistem, takodje, unosi greske vremenom - uz pomoc CRC-a je moguce ocuvati digitalnu kopiju >identicnom< sve dok sam medij ne propadne do te mere da vise nije moguce citati podatke.

--

Dakle, sto se objektivnog kvaliteta tice, tu nema nikakve price.

Kao sto rekoh, postoje sasvim drugi razlozi zasto neko jos koristi analognu tehniku snimanja tu i tamo:

a) Umetnicki (mada, ako neko zeli, recimo, pucketanje vinila, to moze da ubaci kao efekat :-)
b) Prakticni (recimo, gomila opreme koja sasvim dobro radi posao, sasvim razuman razlog)
c) Iz cistog neznanja

Nemam nikakav problem sa a) i b) - ali c) treba sasecati u korenu, kada god je moguce. Neznanje je majka svih gresaka.

Meni je savrseno jasno da vecina audiofilske industrije radi zato sto masa korisnika (u koje racunam i mnoge profesionalne korisnike) nema bas puno pojma o sustini (nauci, ne umetnickom dojmu) obrade signala (o mogucnostima ljudskog cujnog sistema i da ne pricamo) i prepricavaju misljenja "eksperata" koji cesto rade kao marketinske pozicije kod proizvodjaca opreme.

Jos gore je kada se prepricavaju stare price - deda majstor je tako rekao, i to je to...

To treba da prestane. Digitalna tehnika audio snimanja je odavno omogucila snimanje i reprodukciju vernijeg signala. E sad, ako neko juri nesto drugo, a ne verno skladistenje i reprodukciju - to je onda sasvim druga stvar.



Na stranu sto je ovo logicka greska ako pricamo o argumentima ali sam prilicno siguran da se danas ogromna vecina audio materijala procesira digitalno - a tamo gde se ne procesira razlozi nemaju veze sa kvalitetom, tipa neko hoce da ima "jedinstven zvuk" tako sto ce i dalje da analogno priprema svoj audio.

Poenta je upravo da takva osoba voli distorzije i njih naziva "jedinstvenim". Nema problema - sasvim validan razlog, ali taj razlog nema veze sa kvalitetom kao objektivnim merilom.

To je slican razlog onima sto neko danas vozi oldtimere - da bi bio "jedinstven". Ali to te oldtajmere i dalje ne cini nista manje ogranicenim po pitanju mogucnosti u poredjenju sa modernim automobilima ako se prica o objektivnim merilima.

Sto se tice video zapisa niste u pravu da je digitalna tehnologija presisala analognu. Rezolucija klasinocg 70mm filma je i dalje znacajno veca od rezolucija senzora, tako da se i danas filmovi snimaju klasicnim kamerama. Ne svi, mnogi su vec usvojili digitalne kamere kao standard iz prostog razloga sto je onda mnogo lakse manipulisati dalje snimljenim manterijalom, ali se moze naci dosta velikih naslova u zadnjih nekoliko godina koji su snimani na klasican nacin.
Dobar primer kvaliteta 70mm filma je kultni fotografski spektakl Baraka iz '92. Ovaj film je u eri DVD-a i BluRay-a digitalizovan skeniranjem sa originalnog filma u nekoj suludo visokoj rezoluciji za to vreme (pre recimo 6,7,8 godina) od nekih 8k cini mi se. Ako pogledate digitalnu kopiju, deluje nestvarno kvalitetno, ne vidi se ni jedan detalj koji ukazuje da je izvor klasican film, a ne digitalni zapis.

@Ivan Dimkovic,

Vrlo mi je tesko da odgovorim na ovo jer se potpuno slazem sa svim navodima tehnicke prirode koje si naveo a sa druge strane svakodnevni rad u Studiju govori nesto drugo. Kompromise koje svakodnevno moram da resim su posledica znanja (baziranog na teoriji i potkrepljenog probanjem/praksom!) i potreba snimanja. Sve, apsolutno sve sto si naveo a tehnicke prirode je tacno. Problem nastaje kad se postavi vokal (muski ili zenski - nebitno) ispred mikrofona i to sto peva treba da se na kraju smiksa. Prvi korak u procesu je da se taj vokal/glas zabelezi. Ono sto sam mogao da uradim na Studer A800 24-voro kanalnom magnetofonu, analognom, nikada nisam mogao da postignem snimajuci na bilo koji Digitalni snimac, pocev od ADAT-a pa do sadasnjih Nuenda i Pro Toolsa. To je inace bio veoma veliki problem jer prelaskom na digitalne snimace/magnetofone smo svi koji smo u tom poslu imali problema sa svim analognim izvorima zvuka, pocev od vokala preko gitarista pa sve do violine. Klavijature nikada nisu bile problem, najbrze se to prilagodilo.

Pazi ovako, vokal kome snimim ceo materijal koji izadje promovise se i sve sto ide po redu sa tim... dodje posle par meseci da snimi jodnu pesmu, duet, za potrebe trenutka (praznik...) i nastaje problem. Ne zvuci mu glas kako treba, kako je navikao, kako ga ljudi znaju... jednostavno je razlika koju ne moze da zanemari. A zasto nastade frka? Samo zato sto se ta numera snimala, vokal za tu numeru!, na digitalni magnetofon, odnosno, Pro Tools. Naredni problem se javio sa snimanjem bubnjeva, sto je i logicno jer je u pitanju istovremeno koriscenje najmanje 6 pa cak do 12, 13 mikrofona, naravno u isto vreme. Sada, kad je proslo dosta vremena, vise niko ne obraca paznju na to jer je nemoguce da neko koristi analogni magnetofon pa se "narod navikao". Ja u studiju imam dva 24-voro kanalna magnetofona koji nisu upotrebljeni, cini mi se, skoro deset godina. Ali ne zbog nekvaliteta u odnosu na kompjuter vec zbog prakticnosti.

Vrlo tesko mozemo diskutovati ovako "na prazno". Ja stalno ponavljam, pricam, ko god zeli moze da dodje u Studio i da se uveri sam - bez ikakvog uplitanja/sugerisanja sa moje strane u to sto pricam. U roku od pola sata je moguce pokazati vrlo prosto razliku izmedju analogije i digitalije. Sve drugo, narocito ovako "na papiru" moze da se beskonacno ponavlja. Zato i kazem, necu ulaziti u polemiku jer nema svrhe. Naveo sam cinjenice iz realnog zivota kod nas i u svetu a na bazi dogadjanja na izvoru muzike. Sve ostalo... slazem se. :)


Pozdrav!

Razlika moze da postoji samo u smislu da analogni sistem ima neku distorziju koja se toncu dopada, sto je simpaticno ali svakako nije nikakvo merilo kvaliteta u objektivnom smislu.

Pravilno podesen analogni i digitalni sistem ce rezultovati u sumu koji je veci u analognom i nista drugo.

I to je zbog elementarne fizike, dakle realnosti - a ne nekakvih teorija - i to se lako moze izmeriti. Sve ostalo je najobicnije mahanje rukama.

Ako postoje neke druge razlike a one su tu samo zbog nekih drugih faktora koji nemaju veze sa kvalitetnom snimanja i reprodukcije - tipa neki drugi izvor dodatnih distorzija u opremi, nejednak nivo glasnoce koji izaziva lako prepoznavanje (i preferiranje) nekog od snimaka i sl..

Nema nikakve potrebe odlaziti u tvoj studio - posto su jasni limiti magnetne trake, osim ako tvoj studio nema neki magnetofon iz druge dimenzije koga su napravili jednorozi - tesko da moze da bude bolji od fizickih limita te tehnologije.

--

A sad ide najbolji deo - fakat da ti pricas o "razlikama koje se mogu cuti za pola sata" samo pokazuje da nesto ili debelo nije u redu sa tvojom opremom ili nas samo lozis. Zasto? Pa zato sto nema sanse da neko moze da provali razliku izmedju ispravnih i dobro podesenih high-end sistema, bez obzira da li su analogni ili digitalni - zato sto su distorzije studijskih sistema za snimanje i reprodukciju svakako daleko ispod praga cujnosti ljudskog sluha.

Prednost digitalne tehnologije dolazi do izrazaja u cuvanju i editovanju materijala zato sto je proces bez gubitaka, ali prve generacije snimaka kvalitetnih sistema su daleko vernije originalu nego sto ljudski mozak moze da registruje. Ovo vazi i za studijsku magnetnu traku - sve te distorzije koje se mere instrumentima su premale da ih registruje sluh.

Tako da, ako se kod tebe cuje razlika, nesto debelo nije u redu. Sorry, ali nesto ovde debelo ne stima.

Moje iskustvo sa ABX testovima je pokazalo da je najveci izvor laznih detektovanja nejednaka glasnoca - prosto je neverovatno koliki % ljudi podsvesno preferira nesto glasniji signal. Kada se glasnoca izjednaci rezultati se vracaju na statisticki ocekivane.

Zbog toga je u ABX testovima kljucno obezbediti da je nivo glasnoce konstantan u A i B snimcima.

_{[Ovu poruku je menjao Ivan Dimkovic dana 05.01.2013. u 19:34 GMT+1]}

Odlican primer :) Pokazuje da to o cemu ti pricas nije kvalitet nego ono na sta je neko navikao da cuje. Jbg, ja sam navikao da jedem parizer i moz' mi ti nuditi stisnjenu sunku, dzaba, nije to to (iako je i kvalitetnije i ukusnije). To ne znaci da je parizer bolji, samo je pitanje navike.

Pogledaj i ovo: Samsara

Pazi, da ti objasnim neke stvari koje su od krucijalnog znacaja u Audio produkciji/svaranju muzike/rada u Studiju - a koje je normalno da ljudi ne znaju jer je to van potrebe znanja svih koji se ne bave tim poslom.

Nema tog pojma "dopadanje" koje je relevantno u procesu snimanja. Ko god radi samo prema svom "dopadanju, svidjanju", ko god se rukovodi samo svojim afinitetima - ne moze dobro da radi u Studiju. Licno, unosenje licne note je potpuno irelevantno a narocito za tehnicki deo posla u Studiju. To licno, iako nije "dopadanje, svidjanje" je toliko mala nijansa da cak i vrlo mali procenat samih muzicara moze to da uoci/spozna, da se ne prica o ostalima.

Rad u muzici se sastoji od dva dela. Nastanak muzike, muzickog dela, kompozicije se desava kod autora, kompozitora na nekoliko nacina. U "umu" kompozitora, svirajuci sam na nekom isnstrumentu (klavir, gitara...), svirajuci u saradnji sa drugim ljudima, muzicarima. Drugi deo je objedinjenje razvoja pocetne ideje posle razrade finalizacijom u Studiju, posle cega se prezentuje drugima kao zavrsen, uoblicen "proizvod" (ako se tako moze nazvati, tretira se tako u svakom slucaju!).

U Studiju se radi sledeca stvar koja je jedino bitna. To je - koristeci svu raspolozivu tehniku ostvariti autorovu ideju. Sve je podredjeno pesmi, kompoziciji. Cak i sam autor vrlo cesto nema mnogo uticaja na desavanja tokom nastanka pesme jer promene nastaju u trenutku nadahnuca, pa kad god se to dogodi. Neretko se u Studiju menjaju celi delovi kompozicije jer je autor u odredjenom trenutku dobio inspiraciju za to. Razlog je potpuno nepredvidiv, moze biti izgovorena rec, zvuk kise i vetra koji je cuo dok je izasao do kola da uzme note, slucajno odsvirana fraza na klavijaturi, slucajno podignut regler reverba...

Kako god, u Studiju se radi tako da se kompozicija dovede sto blize savrsenstvu vidjenja te kompozicije u autorovom dozivljaju dok slusa. Snimatelj (u Studiju je snimatelj, tonac je na radiju ali to je neka druga prica...) i Producent su ljudi koji su odgovorni da u saradnji sa Autorom koristeci svoje znanje omoguce da kompozicija na kraju zvuci onako kako je Autor zamislio i to je jedino bitno, sve je podredjeno kompoziciji, pesmi. Sto znaci, na primer, ako je Autorovo vidjenje da se Harfa cuje sa leve strane u trecem planu pa da se posle cetiri takta na njenom mestu pojavi flauta koja ce u roku od dva takta sa tog mesta da predje u prvi plan, sredina desno - mora se ispostovati to i takvo vidjenje Autora i Producent i Snimatelj su ti koji to moraju da omoguce - bez obzira sta o tome oni mislili!!! Tako se radi zavrsni deo pre prezentovanja "narodu".

Znaci, sve sto je navedeno u prethodnom pasusu vazi kao pravilo inace. Znaci, ja kao Snimatelj i Producent u Sudiju apsolutno ne vodim racuna o licnom dozivljaju i afinitetima dokle god realno mogu da postignem maksimalne rezultate. Danas se to postize uz pomoc kompjutera. Ja to maksimalno koristim bez obzira da li je to bolje ili losije od analognog magnetofona. Pokazalo se kao neuporedivo prakticnije, moje znanje kompenzuje sve nedostatke - rezultat je odlican. Kraj. Tacka.

I ne zaboravi jednu stvar. I te kako je merilo kvaliteta u objektivnom smislu misljenje ljudi koji se bave studijskim radom. Misljenje ljudi koji se bave studijskim radom na vrhunskom svetskom nivou je da je u danasnje vreme idealna kombinacija Pro Tools (kompjuter) sa analognom miksetom koja ima sto vise kanala i automatizaciju. Kraj. Tacka. Sve ostalo je teoretisanje koje nije nicemu relevantno.

-- -- --


Da si nekada bio u Studiju ne bi ovo rekao a narocito ovo:


Poenta mog zvanja u Studio da se neko/bilo ko uveri i jeste ta sto vlada zabluda teoretisanja koju si ovde napisao. Vrlo lako prosecno ljudsko uvo moze cuti razliku. Problem je u tome sto 98% ljudi slusa gotove snimke sa CD-a ili sto je najgore u danasnje vreme na kopjuteru kao *.mp3 varijantu sto nema veze sa nasom pricom, i jedno i drugo je degradirano u odnosu na ono sto se radi u studiju. CD kao nosilac zvuka zato sto je to sticajem okolnosti jos uvek standard a *.mp3 kao nesto sto je samo i iskljucivo prakticno i nema nikakve veze sa kvalitetom. Nazalost, nema drugog nacina jer su to standardi.

I jos nesto, vrlo bitno i interesantno kao informacija, malo poznata. Nebrojeno puta mi se desilo da neko prisustvuje mixu pa me sretne posle izvesnog vremena i redovno i sa nevericom postavi pitanje "Kako to toliko drugacije zvuci na CD-u koji sam kupio od onog sto sam cuo u Studiju?!". I svi, listom svi konstatuju da je ono sto su culi u Studiju po svim kriterijumima daleko bolje od istog materijala koji je na CD-a.

Tako da, jedna stvar je "teoretisanje" po pitanju Audija a sasvim druga stvar je ono sto se dogadja u praksi, svakodnevno.


Pozdrav!

Ne. Zale se na kvalitet svog glasa. Konkretno, zale se da nema punocu i snagu kao ranije, zale se da zvuci kao da se radi u nekom amaterskom Studiju... i jos masu fraza upotrebljenih u smislu kvaliteta. A poredi se svoj glas. Kao kad bi ti poredio svoj glas snimljen na mobilni telefon i tvoj glas snimljen na kompjuter. Sigurno ne bi slusao i pricao o nekoj "navici" nego iskljucivo poredio kvalitet onoga sto cujes. Ne poredis neciji i svoj nego svoj sa svojim. Nema tu mesanja parizera i sunke! :)


Pozdrav!

Kako ti tacno objasnjavas, sta je uzrok za tu razliku izmedju analognih i digitalnih snimaka (u korist analognih, naravno)?

Ivan Dimkovic je ponudio svoje obrazlozenje za jednu tvrdnju. Ti si to odbacio kao "teoretisanje", uz poziv na prakticnu demonstraciju. OK, da preskocimo demonstraciju i da prihvatimo tvdrnju da je analogni snimak,… bolji, prirodniji, puniji,… kako god - superiorniji. Kakvo je tvoje objasnjenje tog fenomena (na osnovu tvog visedecenijskog iskustva iz struke)?

Ako sam mogao da procitam konkretne argumente za jednu tvrdnju, rado bih procitao i argumente za drugu. Ili barem nesto vise od: "Kraj. Tacka."

Ovo o cemu ja pricam nije nikakvo teoretisanje vec praksa, a u to bi se i ti uverio kada bi organizovao pravilan ABX test pod kontrolisanim uslovima u kojima ces uklnoniti eksterne smetnje i druge faktore koji prave razliku i nemaju nikakve veze sa procesnom snimanja i reprodukcije kao sto su, recimo, nejednake glasnoce snimaka.

Neces videti nigde ABX testove koji su objavili svoj materijal kako bi se mogli ponoviti i koji pokazuju bilo sta od tvojih "prakticnih tvrdnji" da je analogno snimanje zvuka objektivno kvalitetnije od digitalnog.

Nema ih (bas kao sto ne postoji ABX test koji dokazuje da neko, bilo ko, moze da razluci 192 kHz od 48 kHz semplovanog zvuka, recimo).

Mozes izvoleti da ih citiras, kao i izvor - pa da vidimo. Sumnjam da cemo tako nesto videti.

A znas zasto?

Zato sto su te tvrdnje poput tvoje nista drugo nego laicki pristup problemu za koji je neophodan naucni rigor kako bi se zaista utvrdilo o cemu se tacno radi. Kada se test odradi naucno, sa pravilnim pristupom testu - uz eliminaciju svih faktora koji nemaju veze sa onim sto se testira a cine razlike (koje nisu predmet ispitivanja, tipa nejednaka glasnoca koju sam vec pomenuo), dolazi se do ABX rezultata koji su identicni sa nasumicnim pogadjanjem sto ukazuje da nije moguce utvrditi razliku izmedju A i B npr..

A u tvom slucaju se ne radi ni o kakvoj prednosti analognog sistema vec o distorzijama (koje vrlo verovatno i ne dolaze od samog medijuma snimanja) koje se nekome vise svidjaju od vernijeg digitalnog zvuka. Kao sto sam vec rekao, to je sasvim OK - ali nema veze sa objektivnim merilom kvaliteta.

--

Da stvar bude grdja - i pravilno podeseni studijski analogni i digitalni sistem ne bi mogli da se razlikuju na slepom ABX testu. Nema to veze sa ljubiteljstvom mp3 zvuka vec, sa, opet, objektivnim ogranicenjima ljudskog sluha. Samom pricom o razlici samo potvrdjujes da u tvom lancu postoji neki izvor cujne distorzije. Taj izvor je manjkavost tvog sistema, a ne nekakva mana bilo kog sistema snimanja.



Nope, ovo o cemu ja pricam su objektivne i merljive cinjenice. Zbog toga "audiofili" i "eksperti" beze od ABX testova i merljivih stvari koje ne vrdaju vec na jednoznacan nacin pokazuju sta ima vise suma... jbg, nemaju dusu ti ABX testovi i merenja ne moze da se mase rukama i koristi apel na autoritet ;-) Onda Dj. XYZ moze da kaze "vinil je konza" ... i tacka.

A ti ako zelis da organizujes dobar slepi ABX test, moze nema problema - doci cemo na pivo i test usiju :-)

_{[Ovu poruku je menjao Ivan Dimkovic dana 05.01.2013. u 21:53 GMT+1]}

@Devanagari - Moje cinjenice su bazirane na praksi i "slusnosti". Zato i kazem da je ono sto Ivan navodi apsolutno tacno ali u praksi se nesto drugo dogadja. Poenta je u tome sto se radila (mnogo puta, vise nego sto je to cak i realno potrebno) proba jednog i drugog. I to vrlo jednostavno. Postavi se vokal (pevac) ili u dosta slucajeva violina ili celo, ispred mikrofona i snima se paralelno na analogni magnetofon i digitalni snimac. Samo vokal bez i jednog drugog instrumenta koji bi uticao na koncentraciju i procenu. Onda se pusti u isto vreme sa oba snimaca i prostim selektovanjem jednog ili drugog kanala se vrsi poredjenje. Znaci, vrlo bitno, na istoj tehnici signal sa jednog mikrofona ide na dva snimaca a u reprodukciji ide ili na isti kanal (koji je u modu samo prolaza, bez ikakvih intervencija, cist signal sa snimaca!) ili na dva identicno kalibrisana kanala.

Osoba koja pusta plejbek sedi za miksetom i telom zaklanja taj kanal/kanale i nemoguce je znati koji kada pusta u slusanje. Ostali sede iza i slisaju i "daju glas" onome sto cuju. Uvek je u pitanju ili vrlo poznat vokal, znaci svi smo radili sa njim godinama, ili potpuno nepoznat vokal sa kojim niko nije radio.

Kako god, desava se sledece, u vecini slucajeva je velika vecina glasova za analogni snimac, nekolicina je neodlucna a retko se desi da je neko definitivno dao glas digitalnom snimacu. Obicno se desetak ljudi nalazilo u ekipi "slusaca".

Znaci, ceni se nesto sto je tesko opisati recima jer ne postoje adekvatni tehnicki izrazi ali priblizno, sto prirodnije u odnosu na ono sto se cuje uzivo. To je inace ono cemu se tezi u Studiju. Znaci, sto verniji usnimak glasa, violine, bubnjeva... da bi u reprodukciji bilo sto vernije izvoru a po mogucstvu identicno onome sto se cuje pri snimanju. Dok se vrsi snimanje slusa se izvorni signal a ne usnimak. Ono sto je snimljeno se cuje tek kad se reprodukuje.

Tako da iako sam vrlo svestan svega sto Ivan navodi, i potvrdjujem tacnost toga sto kaze, nije sve u teoriji pa cak ni kad je ta teorija primenjiva u praksi. To sto se danas upotrebljavaju digitalni snimaci je samo zato sto je nemerljiva mogucnoast manipulacije tejkovima a ne sam kvalitet reprodukcije.

Manipulacija tejkovima - nekoliko puta sam to pomenuo pa malo da to pojasnim. Uzmimo opet vokal kao primer jer je to najjednostavnije. I deo pesme, recimo, refren. U Studiju se to odvija na sledeci nacin. Sa magnetofona ide plejbek sa kompozicijom bez vokala koji se smima, sto znaci da pevac u slusalicama cuje pesmu. Snima se tako sto ponavlja, recimo refren, onoliko puta koliko je potrebno da to zazvuci dobro, odnosno, onako kako treba u toj kompoziciji. Sto znaci vodi se racuna o nizu stvari kao sto su, ritmika pevanja, melodijska linija, da vokal bude u harmoniji prateci melodijsku liniju (narodski "da peva bez falša"), artikulacija glasova (pravilno izgovaranje slova, reci), akcentovanje, ukrasi ... pa sve do izraza sto podrazumeva osecaj koji se prenosi slusaocu (ako je tema tuzna, kao i text, ne moze da se peva veselim glasom...). I tako dok god se svi ti elementi ne dovedu skoro do savrsenstva, najbolje moguce sto moze taj pevac. Nekome je za to potrebno vise nekome manje ali svima je potrebno najmanje 5 (pet) i vise puta, ponavljanja, tejkova.

Razlika izmedu analognog i digitalnog snimaca. Analogni snimac, magnetofon radi tako sto svaki sledeci prolaz, snimanje, tejk - brise prethodni i na njegovo mesto snima novi tejk, prolaz, snimak. Sve prethodno je nepovratno izgubljeno, ali apsolutno bez ikakve mogucnosti rikavera po bilo kom osnovu jer se to radi, pa recimo, fizicki! Sto zaci/podrazimeva sledecu situaciju. Ako je pevac otpevao korektno ali Producent/Autor nisu zadovoljni i traze da jos jednom otpeva deonicu - desava se da pevac nije u stanju ne da otpeva bolje nego ni tako kako je vec otpevao ali povratka vise nema, ono sto je bilo korektno je novim tejkom izbrisano - vecno!

Kod digitalnih snimaca je potpuno druga varijanta. Pevac moze da ima koliko god je potrebno tejkova i ni jedan se ne brise, tehnologija to dozvoljava. Tako da ako se desi slucaj da je korektno otpevao a peva ponovo i peva losije - nema veze, postoji taj tejk koji je korektan, kao i sve do tada pa se u miksu ima mogucnost biranja tejak ili, sto se najvise radi, biranja dobrih delova sa raznih tejkova i tako se slopi "savrsen" tejk, snimak.

To sto sam opisao kao razliku u mogucnostima izmedju analognog snimaca i digitalnog snimaca je dovoljno da eliminise svaku prednost u kvalitetu ili bilo cemu drugom sto analogni snimac ima! Jednostavno fizicki nije u stanju da prati i kraj. Tacka. Ja licno se nikada ne vracam, niti cu se vracati!, analognom snimacu, magnetofonu jer bi bez obzira na kvalitet bio uskracen a za mnogo stvari i onemogucen da radim ono sto sada i kako sada radim.


Pozdrav!

_{[Ovu poruku je menjao Sceka dana 05.01.2013. u 22:36 GMT+1]}

Javi kad dolazis u BGD i organizujem bez problema. Samo malo ranije da znam, bar par dana. Sto se tice piva, ni tu nema problema. Odnosno, ima! Ja ne pijem alkohol, pa ni pivo, ali molim da mi se oprosti ta glupost mog zivota koju mogu da nadoknadim nekom janjetinom ili tako necim! :)


Pozdrav!

Razumem sta govoris jer treci put ponavljas manje-vise istu pricu. Samo sam se ponadao da bi profesionalac sa toliko iskustva u vezi opreme i procesa znao da objasni odakle tacno potice razlika.

Mogu da objasnim ali ima oprecnih misljenja u vezi toga toliko da je tesko izdvojiti bilo koje kao apsolutno tacno. Digitalizacija analognog audio signala se vrsi tako sto se uzimaju primerci u nizu u vidu slike, momenta u vremenu. Vrlo slicno filmu a i izrazi su vrlo slicni (donekle). Uzmim o CD standard kao primer. 44,100 slika u sekundi se zabelezi kao podatak u digitalnom obliku. Ono sto je bitnije je podatak da je CD standard 16 bita. Uglavnom se svi slazu da je to ono sto "smeta", sto pravi "los" zvuk. Znaci, svima razumljivo, svaka slika je opisana sa ogranicenim brojem reci. Logicno je da je problem ako neku sliku treba opisati tako da se ima samo odredjen broj reci, sto rezultuje kompromislima da bi se uopste razumelo o cemu se radi na slici. Sto vise reci se upotrebi - to je vise jasno sta je na slici a standard koji je uveden kasnih sedamdesetih godina i danas vazi iako je apsolutno svima jasno da je to vrlo malo, nedovoljno u odnosu na analognu alternativu. U Studiju se danas uglavnom radi sa 24 i 32 bita setovanjem pri snimanju. Pokazalo se da je bolje setovati vecu "bitazu" nego vecu ucestalost (broj slika) jer je bitnije da se svaka slika sto bolje "opise" kako pri snimanju tako i pri reprodukciji.

Najzastupljenije setovanje u Studiju je 48,000 herca 24 bita i to se pokazalo kao najupotrebljivije sto se tice manipulacije tako snimljenog materijala. Sto znaci da je moguce za kratko vreme (koje je jako vazno u postupku!) dobiti zadovoljavajuci visok nivo kao krajnji rezultat. Najvernije je onome sto je izvor, a to je poenta rada a i nase price.

To je objasnjenje koje si trazio. Sture tehnicke podatke i detalje mozes i ti i svako drugi da nadjes na Internet-u. Ja sam napisao sta je fakat manjkavost digitalnog snimka, ogranicenje digitalnog snimka i sta je uzrok razlici. Osnova, osnovu sam napisao. Tematika je neuporedivo obimnija i vecita dilema i rasprava oko toga i dan danas traje u svetu, svetu koji se bavi studijskim radom, svetu koji je vezan za rad na i sa Muzikom. Ali, kao sto sam vec naglasio ranije, bez obzira na sve - i ja i ostali se nikada necemo vratiti analognom snimacu zbog vec opisanih razloga!


Pozdrav!

44kHz je dovoljno da se apsolutno pokrije cujni spektar. Tu ne bi trebalo da bude ikakve rasprave.
Mislim da je rezolucija od 32 i 24bita unosi toliko mizernu gresku da ne stoji prica da je to uzrok nekvaliteta. To je toliko mala greska da verovatno vlaznost vazduha ili temperatura ima veci uticaj na odstupanje, a da ne pricamo o samoj opremi koja pravi vecu gresku za vise redova velicine.

To je kao dva sva coveka sede u trektorskoj prikolici i pokusavaju da izmere 10 kila krompira. Jedan koristi elektronsku vagu, a drugi kantar i pocnu da se raspravljaju sta je bolje: "digitalno ili analogno". Poenta je da sama AD konverzija najmanje utice na njihovo merenje. Slicno je i sa zvukom. AD konverzija se nije zaustavila na 44kHz i 32bit-a, proizvode se AD konvertori koji rade na mnogo visim ucestanostima i rezolucijama ali se koriste za druge svrhe. Razlog zasto se za audio svrhe ne koriste "jaci" AD konvertori je zato sto veca tacnost jednostavno nije potrebna.

_{[Ovu poruku je menjao HeYoo dana 06.01.2013. u 13:55 GMT+1]}

Apsolutno netacno.

Koliko je meni poznato (bar do neke 2008, posto sam se do tada profesionalno bavio audio kodiranjem) na ovom svetu ne postoji potvrdjen i naucno izveden ABX test koji je pokazao da ljudsko bice moze da razlikuje 16-bitni od 24-bitnog PCM signala. Na slepom testu, naravno, a ne tako sto ce sebi pustiti jedan i drugi clip i reci "aha, vidi razlikuje se". Postoji dobar razlog zasto se stvari tako ne testiraju. Verovao ili ne, cak 15-bita vs. 16-bita ako je uradjen ispravan dithering predstavlja problem za razlikovanje, tj. moze se razlikovati ali jako tesko - i vecina ljudi pada na testu. A 24-bita je vec naucna fantastika.

Ako imas link na neki ABX test koji je potvrdio da neko ljudsko bice ima statisticki rezultat koji je bolji od pukog pogadjanja, molim te da nas prosvetlis na ovom forumu - mozes takodje to da postujes i na http://www.hydrogenaudio.org forume, verujem da ima puno ljudi tamo koji bi voleli da procitaju rezultate.

Dok ne bude takvih ABX rezultata - sve te price "uglavnom se svi slazu" su najobicniji bull shit. Sorry, ali nema bolje reci od toga - taj crap daje celoj audiofilskoj bransi lose ime posto se radi o najobicnijem mahanju rukama.

Zbog toga audio forumi sa reputacijom, kao sto je gore linkovani HA, ne prihvataju nikakve tvrdnje o kvalitetu bez ABX rezultata. Iz prostog razloga zato sto je ogromna vecina tih tvrdnji najobicniji placebo efekat. Koliko sam puta imao prilike da vidim da osoba ne moze da veruje da nije u stanju da razlikuje A od B na ABX testu iako se kune u to da moze da ih razlikuje. Placebo na delu - ABX ga salje na pravo mesto.

Jedini relevantni dokaz za neku tvrdnju o razlici u kvalitetu je rezultat ABX testa organizovanog na pravilan nacin (koji obezbeduje da osoba NE ZNA sta slusa a-priori), sa kopijom fajlova i manifestom testa kako bi i drugi mogli da ga ponove i potvrde.

Dakle, test results za 24. vs 16-bita or GTFO.

A sumnjam da ih imas - posto da takvi rezultati postoje, svi bogovetni proizvodjaci 24-bitne opreme bi ih kacili kao trijumf kvaliteta svoje robe. Samo niko od njih nije lud pa da popije tuzbu izmisljanjem rezultata koji ne postoje.

Kapiras? Ne postoje.

24-bita svoju svrhu ima u editingu, zato sto imas veci dinamicki opseg (tu i 32-bita ne skodi). Sve ostalo, price kako je "kvalitetnije" za slusanje su najobicnija bajka, u koju mnogi veruju. Ali testa koji to dokazuje, jednostavno, nema.

_{[Ovu poruku je menjao Ivan Dimkovic dana 06.01.2013. u 13:54 GMT+1]}

Evo, ako hoces - pripremicu ti 24-bitni i 16-bitni clip, i napravicu ti ABX test sledeceg vikenda.

Okacicu ga ovde tako da svi mogu da testiraju svoje usi.

Ti samo treba da testiras i da mi posaljes rezultate, jel moze? Ja cu pre toga uploadovati kriptovani txt fajl koji ce svako moci da skine pre zavrsetka testa, i kada se test zavrsi - dacu svima sifru da otpakuju txt fajl i vide koji je koji wav fajl.

Moze? Mozes da ga posaljes i svojim drugarima koji se "svi slazu" da je 16-bita crap - pa i oni mogu to lepo da potvrde.

Procedura ce biti jednostavna:

1. Uzecu 24-bitni klip

2. Downsample-ovacu ga na 16-bita

3. Oba klipa cu da upsamplujem na 32-bita kako se ne bi mogli razlikovati, naravno, sve greske downsamplinga na 16-bita ce ostati posto su nereverzibilne

4. U kriptovanoj .7z arhivi ce biti spakovane kompletne skripte, fajlovi i procedura - tako da svako moze da generise isti rezultat.


Jedina stvar koju trazim je da - ako na kraju ne budete u stanju da razlikujete fajlove, da vise nikada javno ne pricate te netacne stvari :-)

Ako mozete da ih razlikujete, ja cu uvek vas da citiram kao prvi slucaj razlikovanja u diskusijama?

OK?

@Ivan Dimkovic
Dobro, kako onda objasnjavas da niko na svetu ne radi mix u kompjuteru, samo u kompjuteru vec se mixa tako sto se kompjuter koristi kao magnetofon sa koga se reprodukuje snimljeno a sve ostalo se radi na mixeti, analognoj mixeti?!

Uz napomenu da je mogucnost obrade signala u samom kompjuteru mnogostruko veca nego sto to pruza analogna mixeta, bilo koja.


Pozdrav!


P.S. Kad kazem "niko na svetu" podrazumevam vrhunske Producente i Studija, znaci sa najvise iskustva i znanja po pitanju konkretne manipulacije sa audio signalima!

Zato sto kompjuter nije mikseta - vrlo prosto.

To nema veze sa analognim vs. digitalnim vec sa prostom navikom da se radi na pravoj mikseti - taj zvuk koji ide kroz miksetu ce i ovako i onako zavrsiti na analognim zvucnicima i distorzije koje se unose u tom procesu su nebitne u odnosu na distorzije samog slusanja na otvorenom.

Nego, hoces li ti da prihvatis moj challenge za ABX test? Ja sam vrlo rad da napravim vrlo lep 16-bit vs. 24-bit test - mogu cak da stavim i par vrsta muzike (klasiku, rok, tehno...) pa da ti sa tvojim kolegama audiofilima lepo protestirate isti?

Mislim da su moji zahtevi fer - ako vi "pobedite" ja cu vas uvek citirati kao slucaj razlikovanja 16-bita od 24-bita. Ako ne pobedite, samo trazim od vas da ne sirite price kako je 16-bita "lose' ako ni sami niste u stanju da ih razlikujete.

Ja se javljam na izazov da necu razlikovati ni mp3 od nekompresovanog fajla.

_{[Ovu poruku je menjao bakara dana 06.01.2013. u 17:12 GMT+1]}

Kako nije mikseta? Siguran sam da znas kako izgleda Pro Tools, Nuendo, Cubase (oni su najzastupljeniji a i ostali programi su isti) i siguran sam da si video da svaki taj program ima mixetu kao sastavni njegov deo. Svaka ta mixeta je "prekopirana" analogna pa cak i izgledom, vizuelno! Svaka ekvilajzer grupa na mixeti Pro Toolsa ima vise mogucnosti nego bilo koja ekvilajzer grupa na analognim miksetama. Na analognim ekvilajzerima u okviru dva potenciometra koji su za visoke nema mogucnost odabira frekvencije od 80 herca - na Pro Tools ekvilajzeru su samo naznacena "polja delovanja" radi vizuelizacije jer nema ogranicenja, sekcija koja je oznacena za rad sa visokim tonovima ima selektor frekvencija koji dopusta i rad sa 7,000 herca kao i rad sa 80 ili 50 ili 20 herza!!! Da se doda i to da svaka "grupa" ima svoju mogucnost menjanja rezima (pik, šelf...) kao i Q faktora, sto nije ni malo naivno niti zanemarljivo!!!

Dalje, svaki kanal na digitalnoj mixeti ima mogucnost vise inserta a na analognoj je to ograniceno na jedan insert po kanalu! Na svakoj digitalnoj mixeti mozes na svakom kanalu da stavis deset i vise procesora (reverb, dilej, korus, flendzer...) a na analognoj samo onoliko koliko ima sendova sve ukupno i samo onoliko sprava (hardverskih) koliko ih ima fizicki u Studiju!

Jel' treba jos navoditi ili ne. Ovo su samo najbitnije stvari koje se koriste!!! Znaci - zasto se ne mixa u kompjuteru nego se upotrebljava analogna mixeta?


Pozdrav!

Ja sam rad da testiram usi :) Ionako mislim da su mi usi otupele poslednje 3-4 godine...

Zaboravih na ovo! Pazi, meni nista ne znaci takav test. Ne samo meni, nikome ko radi u Studiju takav test apsolutno nece nista doneti, ni dobro ni lose. Nikako da razumes da pricamo o razlicitim aspektima osnove analogno vs. digitalno. Ja pricam nesto sto je u praksi probano mnogo puta i sta se zakljucilo i kako se radi.

Meni i svima koji se bave poslom koji ja radim je bitno sledece i samo to - sta i kako da radim sa onim sto je snimljeno na snimac. Definitivno je analogni magnetofon ispao iz igre. Definitivno ja vec desetak godina iskljucivo radim sa digitalnim snimacem. Definitivno je testirano ono sto sam vec naveo i to bas tako kako sam opisao - slusas izvor, kad se zavrsi pusti se snimak, bolje zvuci snimak sa analognog magnetofona. Nema vise. Konstatovano je da je tako (ne ja i moje drustvo, to smo radili inicirani onim sto su vrhunski u svetu u mom poslu radili - pa mi to isto tako probali nebi li se uverili u to da li su u pravu!!!) i zavrsena je prica oko toga. Definitnivno.

Jedino bi mi nesto znacilo da na licu mesta cujem izvor zvuka pa zatim snimak. Sve ostalo nema smisla. Sta mogu da zakljucim iz testa koji predlazes? Sta mogu da cujem? Kako to da primenim, sta se menja u mom radu, bilo cijem radu posle takvog testa?


Pozdrav!

Prosto, ABX test ce ti reci da li si u stanju da razlikujes 16-bitni od 24-bitnog snimka. Dobijes lepo test, i slusas ga na svojoj studijskoj opremi i kada ti pusti X, test te pita da li si cuo A ili B, ti izaberes jedno od ta 2 i tako N puta (pozeljno 10-tak ili vise). Na osnovu toga se napravi statistika koliko si puta pogodio sta je A i sta je B - ako je % visok, to znaci da nisi pogadjao. Ako si pogodio vise od 95% puta, to znaci da si apsolutno u stanju da ih razlikujes. Sto si blizi 50%, to ti je rezultat blizi nasumicnom kliktanju.

Ako nisi u stanju da ih razlikujes na ABX testu, to znaci da ne mozes da ih razlikujes uopste i da su sve price oko "loseg" 16-bitnog zvuka najobicniji placebo efekat, drugim recima - ako ABX padas, razlike za tebe nema, sto se slusanja tice.

Drugim recima - test ce utvrditi da li to sto pricas ima utemeljenja u realnosti ili ne.

Za tvoju studijsku praksu, taj test ne cini nikakvu razliku, posto je sasvim razumno koristiti mnogo vecu bitsku dubinu u studiju zbog editovanja (zbog akumulacije gresaka) ali taj razlog nema veze sa kvalitetom 16-bitnog zvuka vec sa osiguranjem da proces editovanja ne unese greske zbog efekata koje su vece od 16-bitnog koraka kvantizacije.

Medjutim, tvrditi da je 16-bitni zvuk "los" zahteva potvrdu da si u stanju da taj zvuk razlikujes od "boljeg", pa nema nikakvog smisla pricati price koje si cuo od nekog, ako se lepo pokaze da nisu tacne.



Ti si rekao da je problem sa CD zvukom 16-bitni kvalitet koji je navodno los (po tebi i nekim ljudima na koje se pozivas).

Ja ti nudim priliku da nam pokazes, na naucno prihvatljiv nacin, kako si u stanju da razlikujes taj 16-bitni (navodno los) kvalitet od 24-bitnog, i da nam svima pokazes jako lepo u praksi da je to sto pricas tacno.

Zar to nije najbolja prakticna potvrda tvoje price?

--

Ako mozes da razlikujes 16-bitni od 24-bitnog zvuka, to ce biti jako interesantan rezultat koji je, koliko je meni poznato, jedinstven u praksi, i verujem da ce mnogi biti jako zainteresovani da rezultate tog testa vide.

Ja cu biti prvi koji ce se uvek na taj rezultat pozivati kao dokaz da je 16-bitni CD zvuk los.

Dakle,

Pristajes na test ili ne?

Ma naravno da pristajem. To nije sporno. Samo sta je sa mogucnoscu da se principom "i corava koka zrno ubode" ispostavi da mogu da razlikujem iako je to rezultat puke slicajnosti? Onda me navodis/citiras kao primer, ja sam pobedio - a u stvari ćorak! A priznaces da su velike sanse tome. Bar 50:50. I sta smo onda uradili? Meni ne znaci pobeda ni u kom slucaju nista jer se muzikom ne bavim da bih pobedjivao. :)

Pazi, jos jednu stvar da ti kazem iz prakse. Kad se zavrsi mix rade se neke radnje pre predavanja materijala. Ja volim da upostrebljavam program Sound Forge jer mi se pokazao kao najbolji, za mene! U njemu radim tako sto radim iskljucivo u formatu u kome sam mixao, sto je u vecini slucajeva 48 24. Sve sto radim radim tako i na kraju svega se uradi resempl na 44,1 16 da bi se rezao CD. Zasto na kraju? Pa zato sto rad u 44,1 16 nije dobar kako frekventno tako ni po ostalim pitanjima (regulisanje nivoa snimka, dinamickih intervencija, normalizacije...). Jednostavno kad je nesto u 44,1 16 vec je degradirano toliko da svaki dalji rad nema smisla. Probaj i sam, ako te ikada bude interesovalo, jer mozes da se licno uveris/cujes ono sto navodim. Ako nemas, poslacu ti ja falj/pesmu u 48 24 pa probaj sve sa njim pa onda resempluj u 44,1 16 pa probaj to isto sto si radio sa 48 24. Ako te ne mrzi.

I to je eliminisano jer vec neko vreme ne dajem CD na rezanje pa cak ni *.wav nego iskljucivo DDP fajlove.


Pozdrav!

EDIT
"Zar to nije najbolja prakticna potvrda tvoje price?" - Ne, nije. Prakticnu primenu svega sto kazem i nudim dolaskom u studio je potvrda. To sto ti posaljes dititalnu informaciju 16 ili 24 bita nista ne znaci jer je nemoguce porediti sa izvorom, analognim izvorom - a to je poenta cele price! Kako da se bilo sta poredi kad nemas sa cim da poredi? Digitalno sa digitalnim nije poredjenje o kome je pocela prica!

Postoji jako dobra sansa da se utvrdi da li si pogadjao - test se uradi vise puta, recimo izmedju 10 i 15.

Sanse da si pogodio 10-15 puta pogadjanjem su prakticno nula. Nasumicno kliktanje na A ili B uvek konvergira ka broju 50%

Test pokazuje koliko si puta pogodio i statisticku analizu tvojih pogadjanja koja ce jako lepo pokazati da li si nasumicno kliktao ili ne.



Ne ne ne, ti si rekao da je 16-bitni zvuk CD-a los.

Zbog toga cemo utvrditi da li si u stanju da taj zvuk razlikujes od 24-bitnog. Ako si u stanju da razlikujes 24-bitni od 16-bitnog to dokazuje da 16-bitni zvuk nije adekvatan za nosenje audiofilskog zvuka posto je moguce utvrditi razliku.

Ako hoces, pokusacu da nadjem i 32-bitne semplove kao zamenu za analogni snimak koga nije moguce lako preneti i organizovati test ovako - samo mi nemoj reci da 32-bita nije dovoljno da se kodira zvuk vernije od bilo kog metoda analognog snimanja posto je dinamicki opseg veci od hipoteticke dinamike izmedju muvljeg prdeza i velikog praska, a o poredjenju sa analognim sumom u snimanju i da ne pricamo :-)

Medjutim, naci 32-bitni materijal je tesko posto je to puko bacanje prostora - to i audiofili ne bi mogli da poreknu. Takodje, vecina hardvera koja je dostupna na PC-ju nije u stanju da reprodukuje 32-bitni signal vec ce uraditi redukciju na 24-bita, tako da 32-bita nema puno smisla.

Elem iz Vegasa se vracam sledece nedelje, pa cemo onda test organizovati. Trebace mi par dana da pripremim fajlove.

Srecno ABX-vanje.

Lepo se provedi u Vegasu, ako ti treba smestaj, reci! :)

A o testu kad dodjes. A kad dolazis ovamo, lako je otici u Vegas... :)

-- --

"Ne ne ne, ti si rekao da je 16-bitni zvuk CD-a los." Ne samo to, rekao sam da je to najlosija solucija obzirom na danasnje mogucnosti (i sam radim stalno na 48 24!) ali je standard i sa tim se mirim do promene! A los je po raznim pitanjima koje sam navodio a i u predhodnoj poruci sam jos jedan primer dao! Mada, kad dodjes... :)

Pozdrav!

Thx, vec mi je organizovan smestaj ali hvala :-)

Vracam se 13-tog (sledece nedelje) - pa cu onda da vidim da pripremim fajlove.

Kažeš da se razlika između 120 dB dinamičkog opsega ne može lako primetiti u odnosu na 90 dB? To je pogrešno, svakako. Imao sam prilike da slušam 24-bitne faljove sa prevelikim headroom-om, i razlika je očigledna. To što je neprijatno slušati muziku tako jako, i što je današnja muzika kompresovana tako da je i vinil previše dobar za nju, sporedno je.

"Vracam se 13-tog (sledece nedelje) - pa cu onda da vidim da pripremim fajlove. " - Ako zaboravis, sto sumnjam!, podseticu te! :)


Pozdrav!

Odlicno! Eto jos jednog kandidata za test.

Izvorni materijal ce biti 24-bitni (ili 32-bitni ako budem uspeo da nadjem takav), pravilno masterovan, sa sto punijim dinamickim opsegom (dakle, ne kompresovano djubre koje se danas masovno valja).

Prema tome, svako ko tvrdi da moze da uoci razliku nece imati problema da to potvrdi na testu.

Za ovo si dobio najveci moguci plus koji postoji! :)

-- --

Vidi da ne bude cela numera vec sto razumno kraci deo jer se posle par minuta... Razumes...


Pozdrav!

Naravno. Klipovi ce biti 30 sekundi max, zbog fatigue-a a i zbog copyright razloga :-)

Otvoricu posebnu temu za test 13-tog.

Bravo, podrzavam! I da ne smaramo ostatak pucanstva vise ovde jer smo debelo otisli u off, pa da nas neki "savesni" ne obrisu! :) Dobro, dobro, malo ironisem, pa praznicni dani su... :)


Pozdrav!

Tema bese pocela od Hobbita? :D

Mislim da stvarno treba da se otvori posebna tema oko ovog challange-a i mozda bi bilo dobro da se otvori opcija da jos neko zainteresovan ucestvuje u tom ABX testu cisto da bi se izvukao bolji prosek rezultata.

Inace sto se tice hobbit-a u 48fps. Arena u novom sadu moze da prikazuje 48fps, ali Tuck kao dristributer nije kupio 48fps snimak, posto mu se ne isplati, jer bi se davao samo u jednom bioskopu.

jes da je i ovo off, ali ova fotka me nekako asocirala na vasu temu :)

Odlicna fotka! Prava, realna desavanja. I odlicni opisi, cak i lici na Neumann U47 legendarni mikrofon, cak su i cene bas takve! :) I naravno najbolje na kraju - sve to i plus trud i znanje rezultira slusanjem *.mp3 fajla!!! :))) Bravo za sliku!


Pozdrav!

Znaci nase cajke snimaju na 500.000€ opreme.. Auu

Ne bas uvek jer nisu svi studiji kod nas sa takvom opremom ali - da, tako je.


Pozdrav!

A zamisli Šćeko oni potroše 200 miliona za snimanje Džejms Bonda i ti skineš torent za 0$ pa onda nikom ništa.

ja mp3 ne slusam :)
a ni ne slusam na obicnim slusalicama od 5E...

doduse nisam ga ni platio :D

:) Pa sta imam ja da zamisljam, to se meni desava od kad je mp3 u masovnoj upotrebi. Sve sto snimim, ma koliki budzet bio, neko skine za dzabe - da ne ulazim opet u tu pricu. Steta sto se kvaliteta tice je velika al' sta da se radi, tako je vreme danas, mozda ce neko novo sutrasnje poimanje svega oko nas resiti i to.


Pozdrav!