Bog i fizika nisu ni u sukobu ni u skladu jer se ne može uspostaviti veza izmedju onoga što ne postoji i onoga što postoji. No, ako se pod terminom "bog" podrazumeva neko religijsko učenje onda se da primetiti da ni jedno religijsko učenje nije u skladu sa fizikom pa su time i u sukobu.

Kad je reč o slučajnosti, rekao bih da se tu radi o nedovoljno preciznom razmatranju termina "slučajni dogadjaj". Pod slučajnim dogadjajem se implicitno podrazumeva nepotpuno poznavanje pravila kojima poleže realizacija tog doagdjaja. U prirodi nema puke slučajnosti. Sve je povezano logičim uzročno-posledičnim nizom.

Ali, ako je sve uzročno-posledično onda ni čovek nema slobodnu volju, tj. sve je odredjeno (pa i akcije koje čovek preuzima kobajagi svojom voljom) nekim početim nizom činjenica.


U svakom slučaju bog nema veze sa naukom. Mad-zone je mnogo primerenije okruženje za boga.

ne znam.. po meni je svemir toliko haotican i nasilan da nikako ne mogu da ga dovedem u vezi sa Bogom (bar ne onim Bogom kojim covecanstvo propagira)koji sve drzi pod kontrolom i sve se desava njegovom voljom..

zasto je tako tesko prihvatiti da smo mi deo puke slucajnosti a ne nekog tamo uzvisenog plana.. meni je lakse da prihvatim da nemamo nikakvu svrhu i da smo rezultat evolucijske slucajnosti, nego da prihvatim ideju Boga koji kontrolise sve u svemiru..

Ovo je isključeno paradoksom Ajnštajna, Rozena i Podolskog. Priroda koja je dala ishod pariskog eksperimenta kakav je bio ne može biti istovremeno deterministička i lokalna. Dakle, ako je nedeterministička, onda je nelokalna, to jest moguć je prenos informacija većom brzinom od brzine svetlosti, što obzirom na Lorencove transformacije (koje za ove potrebe važe u prirodi dovoljno približno) dalje rezultira narušavanjem kauzalnosti (informacija može biti primljena pre nego što se pošalje). Ne mogu se zadržati i determinizam i kauzalnost.

1) Već si si sam negde napisao da se na malim rastojanjima zakrivljenost prostora može aproksimirati pravom.

2) Opet, može se primetiti da na primer QM funkcija nema smisla za makro tela iako se može izračunati "frekvencija" za telo ma koje mase. Tačnije, eksperimenti su pokazali da QM funkcija pokazuje odstupanja i kod relativno malih molekula.

Hoću da kažem da kod primene teorije moramo biti jako oprezni. To što neka teorija dobro objašnjava neke pojave ne znači još uvek da je univerzalno primenjiva.

Štaviše, teorija može biti primenjiva u jednom segmentu vrednosti posmatrane veličine ali sasvim apsurdna u nekom drugom opsegu vrednosti te iste veličine.

Isto tako, čak i ako je neka pojava apsolutno nedeterminisrička (ne samo da se ne mogu utvrditi zakoni kojima podleže ta pojava već da ne postoje nikakvi zakoni za datu pojavu) to ne znači da je okruženje te pojve usled toga nederminističko.

Ili primerom, neka je spin para mikročestica nedetrministička pojava i neka je uspostavljanje spina tih čestica sasvim slučajno. Šta to znači za makro svet koji je deterministički i kauzalan? Baš ništa. 50% čestica će imati spin (+1/2) a 50% spin (-1/2). Još manje (takva nedeterministička pojava) ima uticaja na slobodnu volju i odlučivanje živih bića.

Problem nastaje onog momenta kada mi naše kategorije, "deterministički", "kauzalan" i druge, prenosimo na pojave za koje su te kategorije besmislene. Na primer, QM funkcija ima realni i imaginarni deo. E, usled tog imaginarnog dela QM funkcija nije verovatnoća u onom smislu kako shvatamo verovatnoću. A tek jedinica mere nema fizičko značenje kako smo navikli. Onda mi uzmemo |ψ|^2 pa dobijemo funkciju gustine verovatnoće. I tako u nedogled.

O kojoj QM funkciji pričaš? Po ostatku teksta bi se reklo da govoriš o talasnoj funkciji o čijem ni imenu nisi informisan.

Pojmovi determinizma i kauzalnosti su precizno definisani. Teoriju čine predviđanja ishoda eksperimenata, tj. predviđanja opservabli pod zadatim uslovima, opet na jeziku opservabli. Teorija može imati više slika, ali da opet bude jedna teorija. Determinizam znači da je sadašnjim celokupnim stanjem svemira jednoznačno određeno stanje svemira u proizvoljno dalekoj budućnosti, pri čemu se pod stanjem podrazumevaju opservable, što talasna funkcija nije.

Lokalnost pak znači da se informacije (čiji su nosioci opet opservable) ne mogu prenositi brže od brzine c (one iz Lorencovih transformacija, nezavisno od toga da li se svetlost u vakuumu prostire tom brzinom ili manjom). Drugim rečima, nemoguće je napraviti uređaj takav da od trenutka kada pritisnem prekidač, pa do trenutka kada se upali sijalica na udaljenosti od milion kilometara prođe samo jedna sekunda.

Šta u konkretnoj teoriji znači determinizam zavisi od teorije, ali nije proizvoljno. Teorija je ili deterministička ili nije deterministička. Ovaj paradoks je pokazao da su svi budući pokušaji formulisanja teorije koja bi bila i lokalna i deterministička i objasnili ishod tog eksperimenta osuđeni na propast.

Naravno da kvantna mehanika nije savršena teorija (recimo nije relativistička i ne obuhvata elektrodinamiku) i jasno je da postoje odstupanja, ali ne u korist klasične mehanike kao tačnije. Jednostavno, to nije slučaj. Kvantna mehanika je u svim slučajevima tačna najmanje koliko i klasična mehanika, a u mnogim i tačnija, uključujući tu i makrosvet. Recimo, agregatna stanja i svojstva kristala su makroskopske kvantne pojave.

Sa stanovišta kvantne mehanike, klasična mehanika je ništa drugo do zanemarivanje Plankove konstante. Kada se ona zameni nulom, kvantna mehanika prelazi u klasičnu. Kvantna mehanika se ne koristi mnogo u makrosvetu, jer ta aproksimacija značajno pojednostavljuje račun.

Prividni determinizam makrosveta nije posledica nikakvih fizičkih, već matematičkih zakona - centralne granične teoreme iz teorije verovatnoće.

Ako kvantna mehanika nekome nije dovoljno dobra za ispitivanje molekula, nije kraj sveta. Postoji rešenje i za to. Zove se kvantna elektrodinamika i posebno standardni model. Ono što tu fali je gravitaciona sila. Naravno, neke pojave mikrosveta takođe nisu dobro opisane standardnim modelom. Recimo, smatra se da zbog nekih eksperimentalno ustanovljenih pojava neutrino ipak ima pozitivnu masu mirovanja i postoji neka pozitivna veličina od koje masa mirovanja neutrina mora da bude veća.

E samo nek si nam ti informisan. Pa kako si mogao pomisliti na talasnu funkciju kad te nisam informisao?

Da te pitam nešto: da li ti možeš napisati bilo šta originalno i da ne prepisuješ sa vikipedije, a?

Koliko čitam to što si napisao stiče se utisak da je to napisao ostrašćeni determinista, uništitelj svake pomisli na nedeterminizam. Sve se zna, sve je već definisano pa je apsolutno poznatao. I te definicije su upravo takve kakve treba da budu i nikako drukčije. Ne postoji ništa nepoznato a ono u šta se i malo sumnja je tek puka osilacija u tačno poznatom spekru frekvencija.

No onda stiže bomba!

Determinizam makro-sveta je prividan? KABOOOOMM! I taj makro-svet nije posledica fizičkih nego navodnih matematičkih zakona!!! KABOOOOMM-BOOOOMM-BOOOOMM!
Gde ti se onda uklapa zakon poluge koji si branio na onoj drugoj temi? Hoćeš da kažeš da zakon poluge nekad važi a nekad ne važi?
A ako misliš da CGT ima bilo kakav značaj van matematike, odi u kladionicu i pokaži im kako se uzima lova.


Izvini, ja sam na ovoj strani. Determinizam makro-sveta je realan. Nedetrminizam mikro-sveta je prividan,


Poz.

Eto, vidiš, o Šredingerovoj talasnoj funkciji sam se informisao i bez tebe.

Baš bih voleo da mi nađeš članak sa vikipedije koji sam prepisao/preveo. Ne sumnjam da svih navedenih činjenica ima i tamo, što je nešto sasvim drugo od prepisivanja. Pa?

Što se originalnosti tiče, ja zaista nemam originalna zapažanja iz fizike. Pišem samo o onome što su drugi otkrili, a ja naučio. No, ako ti imaš nešto zaista originalno i kvalitetno iz fizike, možeš li nam dati reference na svoje naučne radove u međunarodno priznatim fizičkim naučnim časopisima?

Da se "sve zna" nigde nisam napisao, ali se neke stvari itekako znaju (bar u relevantnim krugovima) i to nema ama baš nikakve veze sa determinizmom. Sve i da se sve o prirodi zna (što nije slučaj), to nema nikakve veze sa determinizmom. Prirodni zakoni koji se znaju uopšte ne moraju biti deterministički. Ko zna koliko studenata širom sveta godišnje položi kvantnu mehaniku, ali to što su je oni naučili je ne čini ništa manje probabilističkom.

Ako baš hoćeš, ja sam okoreli probabilista.

Opet, nisam napisao da je makrosvet posledica CGT, već da je prividni determinizam makrosveta posledica CGT. To se jednostavno dobija po CGT jer standardna devijacija sredine velikog broja nezavisnih promenljivih je obrnuto srazmerna kvadratnom korenu broja promenljivih, a pošto čestica ima jako puno... prema tome, dabome. Taj determinizam je prividan jer se njegova neodređenost u načelu može izmeriti dovoljno preciznim merenjima.

Štaviše, cela makroskopska slika sveta je privid. Sa materijom se radi kao da je kontinualna iako je sačinjena od velikog broja atoma. To što su te aproksimacije u određenim slučajevima opravdane, ne znači da nisu aproksimacije.

I još nešto. Po zakonima teorije verovatnoće u kladionicama/kockarnicama je upravo organizator taj koji je favorizovan, što je i logično, jer on bira pravila. Dakle, ako neko treba da se dokazuje sa primenom CGT, onda su to upravo organizatori, a oni debelo profitiraju na tome.

Što se zakona održanja tiče, oni u prihvaćenim probabilističkim teorijama važe strogo, a ne sa nekom verovatnoćom.

A da bi se u kvantnoj mehanici formulisao zakon poluge, prvo se mora formulisati poluga, a pre toga kruto telo.

OK, svako ima pravo na mišljenje, ali znaš kako se kaže za mišljenja. Ona su kao 3adnjice, svako ih ima, ali nisu sva mišljenja u skladu sa izvršenim eksperimentima.

Opet, iz CGT ne sledi ništa osim niza matematičkih formula. CGT je mehanički postupak za manipulaciju odredjenim simbolima. Iz manipulacije simbolima ne slede zakoni prirode.

To što pišeš je u stvari vrsta misticizma kojim mag (vrač) izgovaranjem mantri i/ili crtanjem sibmola priziva kišu. I gle čuda, kiša jednom padne pa je vrač "dokazao" svoje sposobnosti. U takvom (magijskom) stanju svesti nisu neočekivani "zaključci" poput sledećeg:

A to su upravo postulati na kojima počiva joga, magija i mnoge druge grane misticizma uključujući i religiju.

Iza buke "definicija", "teorema", "dokaza" i "logički zasnovanih zaključaka" ti na mala vrata valjaš misticizam.

Onome ko ne razume matematiku ne vredi ništa dalje objašnjavati. Ovo se ne može drugačije shvatiti, nego kao stav da matematika nije primenljiva, odnosno ne van matematike. Uostalom, tako si se već ranije izjasnio.

Eto ti, CGT nema nikakav značaj van matematike. To što kaldionice uzimaju lovu upravo na teoriji verovatnoće nema nikakve veze.

Druškane moj, matematika je daleko najprimenljivija od svih nauka. Od manipulacije simbolima bez značenja nema neke vajd.

Matematika je nauka koja proučava šta nužno važi pod kojim uslovima. Matematička teorija ima polazne pojmove i aksiome, kao i izvedene pojmove i teoreme. Poenta cele priče je da polazne pojmove možeš da interpretiraš praktično kako god hoćeš. Interpretacijom poaznih pojmova je jednoznačno određena interpretacija izvedenih pojmova. Ako su pritom u datoj interpretaciji zadovoljene sve aksiome, biće zadovoljene i sve teoreme. Tako se matematika primenjuje i u fizici i u ekonomiji i u računarstvu i nizu drugih nauka.

Matematičke teoreme povezuju tvrdnje. Ako znamo nešto, šta onda još možemo znati? Tako se iz baze sirovih eksperimentalnih podataka izvlače zaključci i dobijaju teorije. A ti kad već ne priznaješ nauku i njene tekovine, nemoj ni da ih koristiš.

A mržnja prema misticizmu dokazuje šta? Da je materija kontinualna? Slobosno u to veruj. Ili dokazuje da dobijeni ishodi ponovljivih eksperimenata nisu bili kakvi su bili?

Svaku temu si trolovao pod kojim god da si se imenom pojavljivao.

Ne znam na kakvo trolovanje misliš jer su moji komentari samo reakcija na ono što si napisao. Citirao sam to što si napisao i izneo svoje mišljenje po istom pitanju. Šta je tu trolovanje? Ti izgleda pod trolovanjem podrazumevaš tekstove koji ti se ne dopadaju. Pa u tom slučaju biraj šta pišeš da bih mogao da napišem nešto što će ti se dopasti.

No, moram priznati da si konačno napisao jedan smislen komentar (ako zanemarimo ovu bubicu o "trolovanju"). Kad kažem "smislen" ne podrazumeva se da je tačno to što si napisao već da je reč o iznošenju ličnog vidjenja koje je opet obrazloženo na racionalan način. Pri tome nisi (izuzimajući prvi pasus) bio nadmen u pokušaju da budeš onaj koji je "popio mozak celog sveta" (a što obično radiš).

Ovo ostalo što si napisao shvatam kao tvoje (nenabubano i neprepisano sa vikipedije) vidjenje matematike pa kao takvo niko ne može da ti ospori pravo na to. Baš naprotiv, kao "nenabubano i neprepisano" dobija na originalnosti a time i vrednost tvojih komentara raste. Činjenica da ne delimo zajedničke stavove (bar za mene) nije od posebnog značaja.

Kako opet pominješ CGT, napomenuo bih da kladionice pogadjaju oko 35% rezultata na konačan ishod i oko 50% rezultata na golove. A to su puki proseci koje ćete postići najobičnijim zabadanjem olovke u kladioničarsku listu. Ako je CGT za to onda zaista ne uočavam značaj te teoreme. Mnogo smislenije mi izgleda izbor parova jednog mog drugara koji je sa 4 para nedavno (ulogom od 0.5 evra) uzeo 5000 evra. Pre nego kažeš da je to puka slučajnost primeti da je slično uradio i pre godinu dana. Nikad nije čuo za CGT a sa časova matematike je bežao i igrao fudbal.

Trolovanje je odgovaranje na argumente nečim što nema dodirnih tačaka sa onim što se naziva argumentacija.

Ovo nije moje viđenje matematike, već viđenje koje sam nabubao na fakultetu, ako ti ta terminologija više prija. Originalno nije uopšte. No, poreklo stavova kakvo god da je, ne može da ospori pravo na preispitivanje tog stava, za koje nisi naveo nikakav kontraargument.

Ja ne zam odakle ti procenti o kladionicama i koji je uopšte njihov smisao jer kladionice ne predviđaju ko će da pobedi, pa da se kaže da su pogodile ili nisu, već samo daju kvote za sve moguće ishode.

Ako je kvota za Đokovića bila x, a za Marija y, onda je svakako bilo 1/x+1/y>1, što po teoriji verovatnoće znači da igra između igrača i kladionice nije fer u smislu teorije verovatnoće (jeste u pravnom smislu jer su oni obostrano pristali na takvu igru).

Ako je verovatnoća da Đoković pobedi p, a verovatnoća da Mari pobedi q=1-p, onda je matematičko očekivanje profita kladionice pozitivno ako je kvota za Đokovića manja od 1/p, a za Marija od 1/q. No, da bi kladionica bila konkurentna, zbir recipročnih vrednosti kvota ne sme biti mnogo veći od 1.

Međutim, verovatnoće dobitaka su u praksi nepoznate. Može neki igrač pre meča da bude favorit (po nečijem mišljenju), ali da meč pokaže da nije imao nikakve šanse. To se desilo recimo 1996, kada je Majk Tajson bio apsolutni favorit protiv Invadera Holifilda sa ogromnim odnosom kvota, ali je meč pokazao da iako niko pre meča nije bio povređen, niti se na meču neko povredio na drugi način osim onog koji je u boksu predviđen, Majk Tajson nije imao nikakve šanse. To je ništa drugo do slaba procena šansi. Ukoliko je procenjena verovatnoća da Đoković pobedi p', pa se zadaju kvote 0.9/p' i 0.9/(1-p'), i dalje može biti na primer 0,9/p'>1/p (p je nepoznato). Ukoliko je to slučaj, tj. procena kladionice je dovoljno pogrešna, onda postoji mogućnost da igrač sa boljom procenom šansi igrajući veliki broj puta ukupno zaradi više nego što je ukupno uložio. Naravno, za to je potrebno da procene igrača u kladionici budu dovoljno bolje od procena kladionice, ali u svakom slučaju je ograničen prostorom koji mu kladionica svojom greškom daje. Zato nije neobično da neki dobri poznavaoci nekog sporta profitiraju u kladionicama. Ne svaki put, ali kumulativno više dobiju nego što ulože. Poznajem dvojicu takvih.

No, kladionica se od toga može itekako braniti. Njoj nije bitno da zarađuje na svakom pojedinačnom igraču (mislim na onoga ko se kladi, a ne na sportistu), već da zarađuje ukupno. Ako kladionica uspe u tome da odnos kvota na Đokovića i Marija bude približno jednak obrnutom odnosu uloženih para na njih, onda kladionica zarađuje bez obzira na ishod meča. To se može postići dinamičkim određivanjem kvota. Ako krene navala uloga na nekog igrača, onda pada njegova kvota.

U svakom slučaju, postoji problem početnog zadavanja kvota. On nije jednostavan, ali praksa pokazuje da obzirom na "nejednakost nefer igre", procene kladionice od procena prosečnog igrača (dajući svakome težinu prema njegovom ulogu) nisu toliko lošije (a verovatno su i bolje), tako da kladionice ostvaruju mnogo veći godišnji profit od 5000 evra.

Zvuči kao da želiš da potegneš ovo: http://en.wikipedia.org/wiki/Argument_from_ignorance

Pravila svemira su formirana, takva-kakva su, Plankova dužina je takva kakva je. Neki tvrde da su u drugim univerzumima (ako postoje) drugačija. Ukoliko bi postojala neka druga pravila, opet bi se neko drugo potencijalno biće pitalo kako je sve to tako lepo uređeno, ako bi uspelo uopšte i da bude začeto. Mi smo igrali milionima godina po pravilima koja su nam uspostavljena, i danas se pitamo kako je moguće da je sve tako "savršeno"? Zar zaista jeste, ili smo se samo mi prilagodili? Da li dovoljno znamo o svemiru da sebi dozvolimo da tvrdimo tako nešto? Čak i ukoliko možemo tako nešto da tvrdimo, zašto je bog izuzetak od nečega što zahteva dizajnirano/zacrtano savršenstvo?

Ne, burex, to nije argument ignorisanjem. Kao što na vikipediji piše, argument ignorisanjem je tvrdnja da je nešto tačno zato što nije opovrgnuto. Ovo što je citirani naveo je davanje argumenta u pravcu nečega. Ne dokazuje činjenicu, jer je u kontekstu dokazivanja nepotpun, ali ukazuje da je nešto verovatnije od nečega drugog. Okamova britva se temelji upravo na tome.

A što se tiče paradoksa "ako svetu treba Bog koji ga je stvorio, ko je onda stvorio Boga" tiče, možemo reći da postojanje bespočetnog sveta ne ukazuje na tvorca, ali da se situacija menja ako svet ima početak, tako da ista argumentacija nije primenljiva na bespočetnog Boga.

Ono što se može ponuditi kao objašnjenje za činjenicu da je svemir jako dobro naštiman za postojanje svesnih bića je da postoji neograničeno mnogo svemira sa raznim parametrima, pa da su od svih njih beskonačno mnogo neki morali biti približno ovakvi.

Zato sam i rekao da mi zvuči kao da želi da ga potegne. Sve argumente koje je naveo ukazuje da pokušava da kaže da je svemir suviše savršen, i da tu ima nečega.
A naslov teme govori o tome šta on lično misli da ima.


Isto se može razdeliti na manje obime... Mnogi klasteri galaksija su skoro pa usijani oblaci vodonika sa malo primesa, mnoge galaksije su prevruće ili prehladne, ili su u procesu kolizije sa drugim galaksijama, mnogi solarni sistemi su prehladni/pretopli, pod prevelikim uticajem drugim zvezda, crnih rupa, ili su pod konstantnim napadom raznoraznih letećih kamenčuga. Ali eto, desi se da imamo Mlečni put, lep solarni sistem sa planetama koji imaju dovoljno veliku gravitaciju da povuku opasnije napasti, van asteroidnog pojasa smo, a na lepoj smo razdaljini od Sunca i sa malo teraformacije smo dobili ovo "savršenstvo" na kojem stojimo (posle par milijardi godina evolucije, naravno). Od toliko mogućnosti i bacanja kocke, mora barem nešto da izađe na dobro.

I ja mislim da ima nečega, samo iz sasvim drugih razloga. No, to što on recimo smatra da Bog postoji, a ti recimo smatraš da ne postoji, ne govori ništa o tome ko tu pravi logičke greške. Ono što je naveo nije logička greška (pa ni argument ignorisanjem), ali nije ni dokaz, što on nije ni tvrdio.

Ja ne vidim ni jedan razlog zasto bi cinjenica da zivimo u ovakvom univerzumu kakav jeste ukazivala na sukob religije i nauke.

- Da bi ovaj univerzum bio "poseban" to znaci da mora postojati jos univerzuma koji nisu "posebni" (sta god to znacilo). Mi danas svakako nemamo dovoljno podataka da mozemo da donosimo takve zakljucke.

- Cinjenica da su parametri ovog univerzuma tako skockani da je nas zivot moguc jeste svakako fantasticna, ali to samo po sebi nije dovoljno da se donese bilo kakav zakljucak o poreklu takvog univerzuma ili zivota

Mi danas jos nismo u stanju da odredimo sta je neohodno za zivot (pitanje je da li smo u stanju da identifikujemo bilo kakav drugi tip zivota od ovog naseg na zemlji) - pa ne mozemo ni tvrditi da su iskljucivo ovakvi zakoni fizike neophodni za postojanje zivota ili da je bilo potrebno nekakvo "stimovanje" zakona kako bi zivot bio moguc.

Sve u svemu, jedino sto se moze zakljuciti da smo mi danas jos prilicno daleko od razumevanja fenomena zivota i naseg porekla, a kamo li porekla samog univerzuma.

Ta tvrdnja nikakve veze nema sa religijom.

Sto se sukoba nauke vs. religije tice - taj sukob postoji samo zato sto odredjene religije imaju potrebu da se mesaju u nauku i "propisuju" cime nauka moze a cime ne moze da se bavi, kao recimo katolicka crkva. Postoje druge religije koje se uopste ne bave pitanjima "propisivanja" cime covek treba a cime ne treba da se bavi, pa takve religije ne mogu biti ni u kakvom sukobu sa naukom.

Nauka sama po sebi ne moze biti u sukobu sa religijom jer se nauka bavi stvarima koje se mogu eksperimentalno potvrditi.

Nauka zaista ne može biti u sukobu sa religijom, ali naučnici, koji nikada nisu samo naučnici, već kompletne ličnosti, itekako mogu.

Jedan od razloga sukoba naučnika sa religijom može biti i nerazumevanje religije od strane dotičnih. Široko je rasprostranjeno pogrešno uverenje da je zadatak religije da opiše kako svet funkcioniše. To je kao kada bi se razočarali u sport zato što sport ne postavlja uspešne naučne teorije o poreklu univerzuma.

Religija je oduvek kroz svoje učenje valjala besmislice. Evo na primer, Azteci su svojim religijskim ritualima klali ljude (i životinje) da bi nahranili bogove. Čak su verovali da takva klanica sprečava Sunce da ne padne.

Danas nema više tih Aztečkih klanica ali Sunce i dalje ne pada.

Imajući takve činjenice u vidu zaista je glupo tvrditi da religija nije u konfliktu sa naukom koja ima sasvim druga objašnjenja činjenice da Sunce, bar za sada, nije palo na Zemlju (ili obratno).

U tom smislu smešno je tvrditi da to nije konflikt religija/nauka već konflikt nekog naučnika sa religijom.

Mislim da se tema odnosi na današnje vreme, a ne na Asteke, koji nisu mogli da budu u sukobu sa naukom jer nisu ni znali šta je to nauka.

Dakle, religija ima raznih, a pitanje iz naslova teme se odnosi na to da li je religija u opštem slučaju u sukobu sa naukom, jer nigde nije rečeno koja religija, niti je pitano koliko religija itd. Čak je verovatno da je postavljač teme mislio na verovanje u Boga, što predstavlja širi pojam.

To mozda jeste jedan od razloga, ali svakako ne i jedini.

Na zalost neke organizovane religije investiraju svoje resurse u aktivnom angazovanju u borbi protiv nauke.

Koliko to god besmisleno izgledalo, pricamo o razvijenom svetu. Najbolji primer je tzv. "kreacionizam" koji predstavlja platformu odredjenih organizovanih religija za "moderna vremena" u USA recimo. Organizovane religije koje stoje iza takvih aktivnosti ocigledno imaju za cilj direktnu diskreditaciju nauke, zato sto se iz nekih razloga osecaju ugrozenim.

Tako da, siguran sam da odredjen broj naucnika, koji inace nista ne bi imali sa religijom kao takvom, posle ovakvih poteza i te kako postaju angazovani u diskreditaciji takvih organizacija.

Jasno je da, u idealnom slucaju, religija i nauka ne bi imale dodirnih tacaka pa ni razloga za nekakav "sukob".

Ali religija jako cesto nije samo nekakva filozofska disciplina vec aktivan pokret koji se zanima za odredjene vrste moci i ovlascenja u drustvu. Naravno, pricam samo o odredjenim organizovanim religijama - koje vrlo verovatno jedine i predstavljaju problem.

Nema potrebe da se ti javljaš umesto osobe koja je otvorila temu. U uvodu nije zabranjeno praviti istorijsku retrospektivu, čak se i pominje nešto u smislu 100 godina unazad. No dobro, Azteci idu mnogo više stotina godina unazad.

A da li su znali za nauku? Paaa, to pitanje možeš postaviti bilo kom verniku jer je osnova na kojoj počiva svaka religija zatucanost vernika.

U tom smislu, kao i u smislu savremenih vernika, dovoljno je pogledati slučaj ritualnog kupanja u reci Gang. Vernici u svom neznanju se kupaju u nameri da "operu grehe". A u stvari je kupanje u prljavom Gangu riznica najcrnjih boleština uključujući i koleru.

Da li je to u konflikutu sa naukom? Čovek treba biti veliki idiot pa da odgovori odrečno.


Budimo eksplicitni. Nema religije koja nije u konfliktu sa naukom. Svaka religija, prošla, sadašnja i buduća, bila je jeste i biće u konfliktu sa naukom.

Ako je zatucanost vernika osnov svake religije, šta je ime za dokazivanje neprekidnosti materije mržnjom prema misticizmu? Šta li je ime za odbacivanje upotrebe matematike van matematike, pri čemu su mnoge današnje nauke zasnivaju na primeni matemetike? Ako to nije zatucanost i sukob sa naukom, onda ne znam šzta je.

Što se reke Gang tiče, zaboravio si da u makroskopskoj slici sveta (koju jedino priznaješ) nema mikroorganizama, pa se uzroci infektivnih bolesti mogu pripisati samo "višoj sili".

O čemu ti pišeš? Kakva neprekidnost materije?


Ne znam šta podrazumevaš pod frazom "makroskopskoj slici sveta (koju jedino priznaješ)". Meni nije problem da posmatram pojave bilo holistički bilo u detaljima. Sve u svoje vreme i na svom mestu.

A tvoj kvazi-zaključak da "se uzroci infektivnih bolesti mogu pripisati samo "višoj sili" je zaista u stilu verskog fanatizma.


Što se tiče tvoje primedbe "Šta li je ime za odbacivanje upotrebe matematike van matematike, pri čemu su mnoge današnje nauke zasnivaju na primeni matemetike?" na to mogu da ti odgovrim da se ne radi ni o kakvom odbacivanju. Reč je o razlučivanju šta je šta.

Primerom, izraz za silu F=ma je u fizici uspostavljanje kvantitativnih odnosa izmedju tri fizičke veličine, sile, mase i ubrzanja. U matematici to je grupa i kao takva nam ne govori ništa o kontekstu tih simbola. Uspostavljanje kvantitativnih odnosa izmedju fizičkih veličina nije puka matematika niti se pukim razmatranjem grupe (kao matematičke struktute) može steći pravilno vidjenje tih fizičkih veličina.

Upravo, iz razloga odsustva konteksta u (matematičkoj) strukturi grupe jasno je da se tu ne radi o matematici u izvornom značenju. Matematika ima svoju oblast proučavanja a to nije ni jedna od te tri fizičke kategorije koje sam naveo.

Šta više, fizičari i matematičari su vremenom stvarali sopstvenu simboliku koja je često "zgražavala" "one druge". A tek hemija sa svojom simbolikom koja opet uspostavlja kvantitativne odnose izmedju veličina u svojoj oblasti. Ili recimo bra-ket notacija koju koriste fizičari. Itd...

Naravno, ti možeš biti tvrdoglav i uporno tvrditi da je to matematika. No nije, jer u nauci je bitno nešto što se naziva zaključivanje. Zaključivanje izvan konteksta je besmisleno. U stvari matematički zaključak koji bi se izveo iz karakteristika strukture grupe je irelevantan za izvodjenje zaključka o dejstvu sile. Upravo ta irelevantnost (koja nekad prelazi u apsurdnost) je razlog zašto treba razlučiti gde šta pripada. Da bi se izvodili pravilni zaključci u prirodnim naukama mora se razmišljati metodama tih nauka.

No, ako misliš da sam ja neki izuzetak sa ovakvim stavovima, podsetiću te da slične (ako ne i gore) stavove zastupa tvoj profesor geometrije na koga si se pozivao (našao sam negde tvoje komentare ali se više ne sećam tačno detalja). Naime, on smatra da je oblast kojom se bavi apsolutno beskorisna. Ja sam ipak blaži. Takav stav imam samo kad je u pitanju jalovo teoretisanje. Ali uspostavljanje kvantitativnih odnosa izmedju raznih fizičko-hemijskih (ili ekonomskih itd.) veličina smatram od suštinskog značaja.

Ajoj, kakve li veze ima fizički izraz za silu kao proizvod mase i ubrzanja sa grupama kao matematičkom strukturom? Ti stvarno ne znaš šta pišeš.

I da, napisao si da CGT nema nikakvu primenu van matematike. Koliko znam, CGT se koristi i u fizici i u ekonomiji. Ne znam samo po čemu je CGT posebna u odnosu na druge matematičke teoreme, ako smatraš da su neke druge teoreme primenljive.

Takođe si izjavu

komentarisao povezivanjem sa raznim granama misticizma, tj. negirajući naučnost toga.

Dakle, tvoje negiranje atomizma nisam ja izmislio.

E sad, da li je "zatucanost vernika osnov svake religije"? Ja mislim da jeste. To se provlači od prvih tragova religije u ljudskoj istoriji pa sve do danas (a svi su izgledi da će se protegnuti i u budućnost).

No, neki ne vole da se vraćaju u prošlost pa ću manipulante poput Mojsija i Hrista ostaviti za neku drugu priliku a ovde ću pomenuti svremene. Pri tome ne treba mnogo lutati. Uzmimo na primer regrutovanje bombaša-samoubica koji će za rad svoga boga dići i sebe i "one druge bogohulne". Ne znam koji bolji izraz da upotrebim za to osim "zatucanost". Ne može se olako reći da se radi o glupim ljudima. Možda nisu baš najinteligentniji ali ne može se tvrditi da su glupi. Mislim da je reč o izolaciji kako u realnom (fizičkom) smislu tako i o izolaciji u smislu dostupnosti različitih uverenja, učenja i mišljenja. Iz toga (slabe obaveštenosti) proističe ono što nazivam "zatucanost" a kako je vezano za veru/religiju nazivam "verska zatucanost".

I dok vernici tavore u bedi njihove "lučnoše" se dave u iću i piću, seksu i prostituciji, svili i kadifi, crnim limuzinama, ird. itd.

Da, zatucanost vernika je osnov svake religije!

Ja i ne tvrdim da ima previše veze. Zato i zastupam takve stavove.

Gde li si ti tu video grupu? Joj, joj, joj!

I dalje mi nisi odgovorio na pitanje šta je ime za tvoje odbacivanje naučnih činjenica. Pusti sad "one druge".

Gde je grupa? Pa u činjenici da imaš skup sa matematičkom operacijom i x(yz) = (xy)z, x1 = 1x = x, i da postoji 1/x tako da x1/x = (1/x)x = 1. Ti tu ne vidiš grupu?

Da li bi bio ljubazan da nam daš link na tekst koji pominješ:

Na svakom nepraznom skupu se može zadati binarna operacija tako da se dobije grupa, ali kakve to ima veze sa F=ma? Gde si video skup i operaciju nad skupom sa navedenim osobinama, a da ima veze sa tom jednačinom? Na kojim si drogama?

Što se citata tiče, radi se o poslednejm pasusus ove poruke:

http://www.elitesecurity.org/p3243086

Baš čudno da ne znaš gde se nalazi, pošto si baš to komentarisao (citirajući jedan deo).

Pa taj linkovani tekst je tvoj tekst. Šta mene prozivaš za gluposti koje sam pišeš.

A što se tiče grupe upravo si potvrdio "Na svakom nepraznom skupu se može zadati binarna operacija tako da se dobije grupa" što sam i uradio. Tako da nema razloga da "se bacaš na droge".


Joj, joj, joj, Nedeljko to tvoje bubanje će ti "doći glave".


No, izgleda da moram da ponovim: puko manipulisanje simbolima ne objašnjava realnu pojavu kao što ti tvrdiš. A ti konstantno pokušavaš da provaljaš manipulisanje simbolima kao uzrok neke realne pojave. Pa i ta CTG je samo puko manipulisanje simbolima i ista ne objašnjava prirodne procese. Dovodjenje u vezu nekih kvantitaitnih pokazatelja i CTG je nešto drugo. CTG može da kaže kolika bi mogla da bude vrednost tih (nekih) kvantitaivnih pokazatelja ali CTG nije njihov uzrok. Uzrok (niza) vrednosti, konkretne pojave je u nekim prirodnim procesima koje možda možemo ili ne možemo da objasnimo nekim (prirodnim) zakonima.

Ta izjava nije glupost. Glupost je tvoj komentar koji povezuje tu izjavu sa raznim granama misticizma.

I dalje ne vidim nikakvu vezu između jednačine F=ma i pojma grupe? Ima grupa i grupa, a koja ima ikakve veze sa F=ma? Napisao si

Koje "to" je grupa u navedenoj izjavi?

Hoćeš da kažeš da manipulacija simbolima u obliku xy ne može da bude data na grupi?

Pitam šta znači ona glupost koju si napisao. Prvo navodiš izraz za zakon inercije, a onda kažeš da je "to" u matematici grupa.

Koja grupa i zašto baš grupa, a ne Bulova algebra ili nešto treće?

Pa to ja upravo tebe pitam. Zašto gluposti koje si napisao slede iz CGT? Zašto ne slede iz grupa, prstena, Bulovih algebri itd?

Dogadjaji u stvarnosti mogu da slede samo iz realnih uticaja. Pravila transformacija simbola (bila to pravila grupa, Bulovih algebri ili CGT) imaju značaj samo za te transformacije (simbola) ali ne i za uzroke neke realne pojave.

No, kao što sam već napisao tvoji stavovi su takvi da veruješu u mistično. Ti veruješ da ćeš ponavljanjem odredjenih mantri (simbola) izazvati promene u realnosti oko sebe. Ti si istinski mistik, očigledno vernik a verovatno i religiozan.

Da, zaista, može se desiti da dovoljno dugim ponavljanjem mantri zaista izazoveš promene. Samo pazi, te promene izazvane "mantranjem" mogu biti neočekivane.

Zašto baš iz CGT? Pa, zato što su po CGT u slučaju sistema sa velikim brojem čestica odnosi standardnih devijacija veličina i samih veličina obrnuto srazmerne kvadratnom korenu iz broja čestica.

E, sad ti meni lepo objasni kako si doveo obrazac za zakonj inercije u vezu baš sa grupama. Niko te nije pitao za moje stavove, već da staneš iza svojih.

To znači da imaš grešku u merenju veličine i da ne znaš uzrok greške. A ostalo su zaključci. Ti brkaš zaključak i realnost. Da, iz CGT možeš da izvedeš neki (tačan ili netačan) zaključak ali to ne znači da odstupanje u merenju sledi iz CGT. Odstupanje u merenju sledi iz greške u postupku (i/ili metodu) merenja. Jel ti sad bistrije?

Ne, ne radi se o merenju, nego o realnosti. O tome govori pariski eksperiment. Položaj čestice u prostoru je slučajna veličina. CGT objašnjava zašto je neodređenost sistema utoliko manja što je sistem veći.

Nego, šta bi sa grupom i F=ma? Što lepo ne priznaš da si tek naknadno pročitao šta je grupa umesto da se izvlačiš, kad već ne možeš.

U vezi F=ma sam ti već objasnio u više komentara i nemam ništa više da dodam na tu temu. Prouči pažljivo te tekstove da možemo nastaviti. U stvari, to što ti radiš je oprobani metod spinovanja a za detalje u vezi spinovanja pročitaj moj potpis.


Znaš zašto ne treba razmišljti na taj način kako ti činiš? Pa zato što ćeš ceo život provesti u očaju jer "sve sledik iz CGT". Kako "sve sledi iz CGT" ništa se ne može izmeniti. To je neki oblik fatalizma.

Takvo razmiljanje je priglupo.

Pravi put je traganje za uzrokom greške u merenju i traženje postupaka/metoda da se ta greška smanji. Kao što sam već napisao nauka napreduje po spirali. Kritika i samokritika su merdevine na toj spirali. U takvom smislenom stavu CTG je samo mehanički postupak kojim ćemo dodatno potvrditi našu konstatciju da smo (kad uspemo) pronašli tačniji postupak za merenje.

Da li do tvoje svesti dopire to što pišem?

U vezi F=ma nisi ništa objasnio, a obzirom da nemaš šta da dodaš, sve je jasno. Naknadno si pročitao šta je zapravo grupa.

I nisam rekao da "sve sledi iz CGT", već da prividni determinizam makrosveta sledi iz CGT. Karakter prirodnih zakona se zaista ne može izmeniti. Ne vidim zašto bih očajavao zbog toga. Treba jednostavno prihvatiti činjenice kakve jesu.

I to je zapravo pravi put - prihvatanje činjenica kakve jesu. Determinizam + kauzalnost su eksperimentalno isključeni. Ko i dalje želi da veruje u njih, slobodno neka to čini. Odbacivanje činjenica koje nisu u skladu sa nekim stavovima nije naučni, već pseudonaučni metod.

Dakle, pitaš "šta znači" ali već znaš da je to "glupost".

Odluči se već jednom:

1 - Ako pitaš tada ne znaš šta znači ali kako onda znaš da je glupost?
2 - Ako već znaš da je glupost šta onda pitaš šta znači?

Mister Spin dlaku menja ali ćud nikako.


A sledeće je lupetanje bez granica:

To je otprilike kao kad bi se reklo da okretanje planeta oko centralne zvezde sledi iz Pitagorine teoreme.

Iz CGT, koja je sistem pravila za manipulisanje simbolima (kao i sva matematika) osim niza matematičkih izraza ne sledi ništa u makro-svetu. Jer makro-svet je realan a na realnost i zakone koji utiču na tu realnost ne utiče dogovoreni sistem pravila transformacije simbola. Takodje, na zakone realnog sveta ne utiče ispisivanje nizova (matematičkih ili nekih drugih) simbola.

Ne, ja znam da je to glupost, samo gledam da li ćeš to da priznaš ili i dalje da se blamiraš.

Ovo je kao kada bi rekao da se Pitagorina teorema ne može koristiti za određivanje dijagonale sobe jer je ona realna.

Samo nastavi da se blamiraš.

Hmmm, hmm,


Zaista se Pitagorina teorema ne može koristiti za određivanje dijagonale sobe, ali Pitagorina teorema se može koristiti za odredjivanje dužine dijagonale sobe.

Kako kad je soba realna, a Pitagorina teorema samo pravilo o manipulaciji simbolima, a iz dogovorenih pravila o manipulaciji simbolima ne sledi ništa makroskopsko realno?

Dobio si broj (meru) a dužina dijagonale je broj (mera). Medjutim, sama dijagonala nije broj (već je u matematici duž, jelte?) ali je "dužina dijagonale" njena karakteristika.

Ti brkaš kategorije i svojstva kategorija.

E sad, da li si mogao koristiti Pitagorinu teoremu za "odredjivanje dijagonale"?

Ako se pod terminom "odredjivanje dijagonale" podrazumeva, recimo, utvrdjivanje imedju više duži koja duž bi mogla biti dijagonla postavlja se pitanje da li je za to moguće koristiti Pitagorinu teoremu (ako je dato a i b)?

Tada izračunamo a²+b² i uporedimo sa kvadratom dužine datih duži. Onda duž čiji kvadrat dužine je jednak a²+b² postaje kandidat za dijagonalu.

Ako imamo samo jednu duž čiji je kvadrat dužine jednak a²+b² tad smo "iskoristili Pitagorinu teoremu za odredjivanje dijagonale".

Medjutim, ako više duži ispunjava navedeni zahtev tada su nam potrebne dodatne informacije na primer podatak da hoćemo pod te tvoje sobe u plavoj boji pa biramo duž plave boje.

Dakle, u opštem slučaju neprecizno je reći "odredjivanje dijagonale".

Ti olako poistovećuješ različite stvari ili kako bi rekao Lao Ce "od prsta pomisliš da je Mesec".

Aha, a verovatnoća događaja nije broj. Ili možda koordinate položaja planeta u nekom koordinatnom sistemu nisu brojevi?

Broj je i broj metaka u burencetu pištolja pa iz toga ne sledi Hasina smrt iako pored Hasinog leša stoji Mujo i u ruci drži pištolj koji ima metak manje u burencetu.

I šta je konačno fundamentalna razlika između PT i CGT, pa se jedna može primenjivati van matematike, a druga ne?

Opa, Nedeljko je "izumeo" teoreme od kojih se neke mogu mogu primenjivati van matematike a neke ne! Jel to neka nova "Nedeljkova teorema"?

Nisam ja, nego ti.

Obe citata se svode na primenljivost (matematičkih) teorema unutar matematike.

Thanks.


Ti sad na providan način pokušavaš da ispinuješ nekakav stav da su matematičke teoreme apsolutno neupotrebljive.

Medjutim, ja sam kritikovao tvoje tvrdjenje da "prividni determinizam makrosveta sledi iz CGT."

Pri tome ne tvrdim da se CTG ne može dovesti u vezu sa nekim dogadjajem. Ali to i dalje ne znači da taj dogadjaj "sledi" iz CTG.

Izvoli, drži se tih navoda i nemoj da spinuješ.

Napisao si da CGT nema nikakav značaj van matematike. Sa druge strane, napisao si da se PT može primeniti na određivanje dužine dijagonale sobe. Soba svakako nije matematički objekat, pa se ne može reći da je reč o primeni unutar matematike.

No, da zaključimo, ti smatraš da se matematika ne može primenjivati van matematike. Odlično! Treba je ukinuti na svim fakultetima osim matematičkog.

Opet spinuješ.

Soba nije matematički objekat ali dužina dijagonale jeste. Niko ne spori da na dužina dijagonale možeš primenjivati matematičke teoreme.

Drugo "prividni determinizam makrosveta" nije nikakav matematički objekat da bi na isti mogao primeniti matematičku teoremu.

Da, u ovakvom smislu CGT nema nikakav značaj van matematike.

Dužina sobe je matematički pojam ako se shvati kao realan broj. OK. Ako je to razlog što na nju možemo primenjivati PT, onda bismo mogli i na ma kakve druge realne brojeve.

Recimo da imamo tri klikera A, B i C nekih masa. Ukoliko je rastojanje između centara klikera A i B jednako metara, onda je masa klikera C jednaka kvadratnom korenu iz zbira kvadrata masa klikera A i B.

Neće biti da to ide tako.

Pa naravo da tako ne ide. Pobrkao si babe i žabe.

To što je dužina dijagonale sobe realan broj (mada nije, već je realan broj količnik te dužine i metra, ali zanemarimo sad to) ne znači da su ispunjeni uslovi za primenu PT.

Nemaš ti pojma o tome kako se matematika primenjuje.

Ako je lopta sačinjena od čestica, koje na taj način utiču na položaj lopte, pri čemu je prosečna standardna devijacija njihovih x koordinata , onda bi x koordinata težišta imala standardnu devijaciju . To važi u opštem slučaju za procese koji se sastoje od velikog broja sitnih uticaja. Opet, pošto je raspodela normalna, u prethodnom primeru je verovatnoća da se x-koordinata težišta nađe na rastojanju većem od manja od jednog milionitog itd. Stoga su verovatnoće značajnog odstupanja veličina u makrosvetu jako male.

Samo nek ti imaš pojma i nek si popio mozak celog sveta.

To što ti nazivaš primenom matematike je u fizici uspostavljanje kvantitativnih odnosa izmedju različitih fizičkih veličina. To nije puka matematika. Zašto? Zato što da bi se uspostavili kvantitativni odnosi izmedju fizičkih veličina mora da budu ispunjeni razni uslovi koje matematika ne može da obezbedi. Matematika, sama po sebi, nema metoda da utvrdi da li je neka fizička pojava uzrok druge fizičke pojave. Dokaz za to je i tvoj primer sa klikerima. Kao matematičar tu si pobrkao babe i žabe i dobio apsolutno besmislen rezultat iako si u matematičkom smislu vršio potpuno ispravne operacije.

Nisam ja ništa pobrkao. To je samo primer za tvoju glupost da se PT može primeniti na računanje dužine dijagonale sobe zato što je to realan broj.

A da i dalje ništa ne razumeš vidi se iz ovoga:

Koje li sam to ispravne operacije vršio? U tom primeru ništa nije ispravno, osim ilustrovanja tvojih gluposti.

Sve je počelo sa tvojim negiranjem činjenica:

1. Da ishod pariskog eksperimenta (i drugih kojima se dokazuje relativnost) isključuje determinisanost + kauzalnost.
2. Da su sa stanovišta kvantne mehanike makroskopske pojave vrlo determinisane (ne 100%).
3. Da makroskopska slika sveta, koja uključuje neprekidnu sliku stvarnosti i svašta drugo, ne odgovara stvarnosti, već da je samo aproksimacija stvarnosti kada se ne vide neki detalji.

Izvini, mislio sam da ti znaš da izračunaš dužinu dijagonale. Ali kad ne znaš izvimi još jednom.



Izmišljaš ko Paja Patak. Daj link na poruku gde sam negirao činjenice.

[quote]Nedeljko:


No, kladionica se od toga može itekako braniti. Njoj nije bitno da zarađuje na svakom pojedinačnom igraču (mislim na onoga ko se kladi, a ne na sportistu), već da zarađuje ukupno. Ako kladionica uspe u tome da odnos kvota na Đokovića i Marija bude približno jednak obrnutom odnosu uloženih para na njih, onda kladionica zarađuje bez obzira na ishod meča. To se može postići dinamičkim određivanjem kvota. Ako krene navala uloga na nekog igrača, onda pada njegova kvota.

Ne koristeći boga, ni zakone fizike, kladionice se od ovoga brane na mnogo jednostavniji način, tako što na meč na koji je krenula navala, ne primaju više uplate

gmijic

Nisi dobro pročitao poslednji deo:

To je to. Mogu slobodno da primaju uplate sa kvotom 1.01 npr.

Vidjao sam da neke kladionice (uživo) daju kvote manje od 1. Na primer 0.98. Kakav bi interes imao neko da uplati na takvu kvotu?

NEOPEVANA GLUPOST je tvrdnja da je dijagonala sobe ili soba broj, eto sta je glupost.

Matematika je alat za opisivanje, analizu, izracunavanje i slicno, dakle nas interni jezik
za opisivanje okolnog "sveta" i desavanja u njemu nama samima, i taj nas jezik nema apsoultno
nikakvog uticaja na okolni svet. Samo sto to izgleda nekim a nije jasno.

Npr. Pomenuta dijagonala sobe, hajde oznacimo je sa slovom D i sta sad kako cemo
znati kolika je? Uzmemo neki "rekvizit" za koji smo se dogovorili da predstavlja jedinicu mere
to moze biti recimo neki kamen ili neki stap ili moze biti dlaka od brade koja nije obrijana
mesec dana. I onda uzmemo taj "rekvizit" i krenemo da "serijalizujemo" i tako vidimo
koliko kamena ili stapova ili dlaka od brade staje u duzinu doticne dijagonale sobe
i onda kazemo D je jednako i onda napisemo ono sto smo dobli redjanjem pomenutih stvari.
Eto to je matematika, a nije matematika razlog zasto je taj broj toliki koliki je. Matematika
je alat kojim smo samo dobili koliko je necega u necemu. Jer u suprotnom bi smo mogli
menjati pomenutu dijagonalu sobe obicnim dodavanjem broja simbolu D jednostavnom
matematickom operacijom D=D+1 ili D=D-1 itd... ne bi bio potreban "prevodioc" i
"izvrsni organ" odnosno prakticna fizika.

Dakle glupo je govoriti da je ono sto smo sami sebi napravili i pravila koja smo sami definisali
da je to sustina univerzuma i da je to jedino ispravno i jedino sto vazi, je mi ustvari jos uvek
neznamo sta vazi(mislim na one pocetne stvari). Jer to bi onda bilo samo jos jedna religija.

A o religiji bolje i da negovorim, to je uzas jedan, katastrofa za covecanstvo i napredak!
Dovoljno je podsetiti se sta su u proslosti radili svakome ko pokusa da upotrebi mozak
i ko podstice drugoga da upotrebljava mozak, istu stvar bi radili i dan danas da se
niko nije suprostavljao tom bezumlju.

Nekima nije jasno da u ovozemaljskim uslovima važe zakoni euklidske geometrije sa visokom tačnošću. Džaba što ih je Gaus proveravao na malo većim ovozemaljskim rastojanjima.

Ajde Nedeljko dok si još tu, reci nam gde sam ja pomenuo realne brojeve kako ti tvrdiš:

Koja je to poruka u kojoj ja pominjem realne brojeve vezano za PT? Osim ove poruke naravno.

Nigde ja to nisam napisao!

Ja tvrdim da si to (kao i obično) izmislio. Svakako da se PT može primeniti na računanje dužine dijagonale sobe ali ostalo su tvoje izmišljotine. Ti tvrdiš da je to glupost. Hoćeš da kažeš da se PT NE može primeniti u navedenom smislu?

Napisao si da je dužina dijagonale matematički objekat.

I oladi više sa tim da te ja "prisećam" šta si pisao. Sve je dokumentovano i svi posetioci mogu da pročitaju šta je ko pisao.

Matematike ima teoreme koje nešto tvrde, a to što ne razumeš sadržaj nijedne od njih je tvoj problem.

Matematika se uopšte ne bavi okolnim svetom, njegovim opisivanjem itd. Ona se bavi samo tvrdnjama. Iz kojih tvrdnji slede koje druge tvrdnje - to je predmet proučavanja matematike. Kada utvrdimo da u nekom kontekstu važe neki stavovi, za koje još stavove možemo znati da važe? A taj kontekst može biti zadat i u okolnom svetu, svejedno je.

Naravno da se ne možeš "prisetiti" onoga što nije napisano.



Ne znam šta ti misliš o tome, ali moj stav je sledeći: dužina je mera a mera je broj. Broj je centralno pitanje matematike tako da smatram opravdanim (u tom smislu) dužinu dijagonale nazvati matematičkim objektom. Ako je objekat automobil koji proizvodi radnik fabrike tada je i objekat ono što je proizvod rada matematičara - broj. Osim toga, neki vodeći srbijanski matematičari (na primer Dugošija) smatraju da izučavanje matematike treba početi teorijom mere. Dakle, vrhunski matematičari smatraju meru za važno pitanje matematike. Zato nemoj mene prozivati zbog toga.



Nije mi jasno, zašto se tako nadmeno i sa ponižavanjem obraćaš čoveku? Odakle ti znaš da Kobasa ne razume sadržaj ni jedne teoreme? Ja lično sam ubedjen da svi znaju PT. Nema osnova da sumnjam da li je zna i Kobasa tako da tvoje tvrdjenje nema istine ali je puno arogancije.

Gde sam napisao da je glupost da se PT može primeniti na dređivanje dijagonale sobe izmišljatoru?

Glupost je cela tvoja priča o tome da se matematika može primeniti samo u matematici (CGT). Zatim je glupost da se PT može primeniti u navedenom slučaju samo zato što je dužina dijagonale matematički objekat. Zatim je glupost da izraz za zakon inercije u matematici predstavlja grupu. Ja sam lepo napisao kako se primenjuje matematika.

Dakle, ne izmišljam ja, nego ti. Optužuješ me da ti prišivam da si rekao da je dužina dijagonale realan broj. Napisao si da je matematički objekat, pa ako ne misliš da je realan broj, ti se slobodno izjasni o tome koji je objekat u pitanju. Sad sam tvrdiš da je dužina dijagonale broj, samo nisi rekao koji. Možda kardinalni?

Drugo, ja nisam napisao da Kobasa ne zna ni jednu matematičku teoremu, već da ne razume nijednu. Ako misli da je cela matematika samo gomila konvencija, onda svakako ne razume nijednu matematičku teoremu.

Evo gde si napisao da je dužina dijagonale sobe matematički objekat

http://www.elitesecurity.org/p3245475

pa se po svom starom običaju pravi Toša.

Evo ovde:




Upravo to sam te i pitao:




To nije sporno. Ja sam to ponovio i detaljno obrazložio.

Ono što je sporno su tvoja tvrdjenja o navodnom negiranju činjenica. To si izmislio.


Eto vidiš kako se ja odmah "prisetim" gde si šta pisao!

Na osnovu tvog stava

mogu proizvod ma da definišem na grupi (naravno ako izostavim nulu što u ovakvom načelnom razmatranju nije od posebnog značaja).



Opet spinuješ. Napisao sam:



Dakle, izmišljaš "odavde do beskonačnosti".

Što se PT tiče, eto kako vadiš stvari iz konteksta.

Podvukao si samo deo koji ti se sviđa za napadanje mene, ignorišući kontekst cele rečenice.

Dakle, to što je dužina dijagonale realan broj (što je uslovno tačno), ne znači da se PT može primeniti. To pokazuje primer sa klikerima. PT je teorema euklidske geometrije, pa da bi se PT mogla primeniti u nekom kontekstu, u tom kontekstu se moraj proveriti vaćenje aksioma euklidske geometrije. Ni u matematici se PT ne može primenjivati na ma kakve realne brojeve.

Za Kobasu sam obrazložio zašto dokazuje da ne razume nijednu matematičku teoremu. Za njega su to samo dogovorena pravila kao pravila šaha, koja su doduše formulisana sa ciljem da opišu prirodu, što čine sa manjim ili većim uspehom. Naravno, ništa od toga nije tačno i onaj ko razume makar jednu matematičku teoremu ne može da napiše tako nešto.

Sad tvrdiš da nije sporno da si tvrdio da je dužina dijagonale sobe matematički objekat, a malopre si trvdio da sam izmislio da si tvrdio da je dužina dijagonale sobe realan broj.

Dalje, proizvod se ne definiše na grupi, nego na skupu tako da se dobije grupa.

Osim toga, u izrazu F=ma (koji nije izraz, već jedna druga vrsta sintaksnog objekta) nema nikakvog skupa. To je samo niz od nekoliko znakova, a ako izabereš neki neprazan skup, možeš na njemu da definišeš operaciju sa kojom će biti turnirski graf (), a možeš i dve operacije, tako da dobiješ mrežu.

Dakle, taj niz znakova nema ama baš nikakve veze sa pojmom grupe.

I na kraju, tvrdiš da CGT nema nikakav značaj van matematike, a sada tvrdiš da nije tačno da se matematika može primeniti van matematike. Naravno, satv da se matematičke teoreme dele na one koje imaju primenu van matematike i one koje nemaju pripisuješ meni.

Pazi, postoje teoreme za koje zaista nemam ideju kako bi se primenile van matematike, kao što je teorema Banaha i Tarskog o paradoksalnim dekompozicijama. No, tvrditi to za CGT je smešno.

Naravno, ne mislim da se paradoks Banaha i Tarskog može primeniti na narušavanje zakona o održanju mase jer npr. materija nije neprekidna. No, možda je primenljiva u nekom drugom za sada nepoznatom kontekstu, tako da sam napisao da nemam ideju kako bi se mogla primeniti van matematike. Postoji (prilično verovatna) mogućnost da nije primenljiva van matematike, ali nemam na osnovu čega to da tvrdim.

Dobro, a šta je kontekst?
Ako si mislio na nešto drugo do sada si imao vremena da to razjasniš. Ali ti to do sada nisi uradio tako da tumačenje ostaje kako sam napisao. Bar dok ne razjasniš šta si hteo da kažeš.

Kad pišem o proizvodu xz kao o grupi tada se slažeš da je moguće na napraznom skupu definisati grupu. Medjutim kad se napiše ma onda je to nemoguće. Ajde odluči se.



Dakle, napišeš "u izrazu F=ma" a onda dodaješ da to "nije izraz" pa si kao i obično kontradiktoran sam sebi. No, izrazom F=ma sam izrazio silu kao proizvod mase i ubrzanja tako da F=ma jeste izraz,


Ja zaista nigde nisam napisao da je dužina dijagonale realan broj (ni suprotno). No to i nije neki problem. Problem je kad ti napišeš

a što se može tumačiti da se dužina dijagonale izračunava primenom PT jer je (dužina dijagonale) realan broj. Ali, ne može da rezultat primene PT bude baš svaki realan broj. Pa izvoli budi precizniji u onome što pišeš.


Pošto vidim da te srce boli za CGT hajde navedi nam primer ko i gde koristi CGT osim naravno matematičara u svojim teoretisanjima?

Izrazi (ili termi) su u tom primeru "F", "m", "a" i "ma", a "F=ma" nije izraz, nego formula. Termin "izraz" sam upotrebio jer ga ti koristiš, a to je ovde najmanje bitno.

Uopšte nije bitno kako ćeš da označavaš promenljive. Bitno je da ni "xy", ni "ma" nisu nikakve grupe, već izrazi. Grupa je neprazan skup snabdeven binarnom operacijom sa određenim osobinama, a u tim izrazima niti ima skupa, ni binarne opercije.

Suština sa PT je da to što se radi o realnim brojevima, pa neka bude i pozitivnim (koji se mogu dobiti primenom PT) nikako nije dovojno za njenu primenu u nekom kontekstu. Bitno je da u tom kontekstu budu zadovoljene aksiome euklidske geometrije.

A što se primene CGT tiče, evo ti nečega sa vikipedije:

http://en.wikipedia.org/wiki/C...imit_theorem#Real_applications.

Većina slučajnih veličina u prirodi ima približno normalnu raspodelu, što se objašnjava upravo pomoću CGT (postojanje velikog broja uticaja na tu veličinu).

A iz zakona kvantne mehanike (koji govore o verovatnoćama događaja) se pomoću CGT izvode determinističke makroskopske aproksimacije (jer su disperzije slučajnih veličina male).

Ti nisi trebao bežati sa časova pa bi čuo da je sa "F=ma izražena sila kao proizvod mase i ubrzanja". A tvoje definicije koje ti pokušavaš da nametneš možeš slobodno da zadržiš za sebe.



Pričaš bez veze. Ako sam više puta naglasio da o tome govorim u kontekstu grupe ionda se podrazumeva da su m,a elementi skupa te grupe a operacija (recimo * koja je izostavljena što je uobičajeno u matematici) je operacije te grupe.

Osim toga nije to moj problem već problem što matematičari uobičajeno pišu "u kontekstu" pa se "iz konteksta vidi šta je šta". Ja sam se samo priklonio većinskom načinu pisanja.

Da je zaista tako možeš pogledati Tvrdjenje 5.16 iz knjige "Predavanja iz matematičke logike i algebre" od Gradimira Vojvodića:

Dakle nigde nije definisan ni skup ni operacija *. I sad ti nagadjaj da li a,b,x i y pripadaju skupu te grupe.

Tražiš problem tamo gde ga nema. Nemoj mene prozivati za ono što matematičari poslovično rade.

A što se primene CGT tiče, to na vikipedia nije nikakva primena van matematike već baš na matematičke problema. Tu se pominje slučajno lutanje i bacanje novčića. Mislim, ko još zgubidani na tome?

Imaš li ti nešto konkretno iz stvarne prakse neke oblasti ljudske delatnosti (van matematike)?

To nisu moje definicije, već se u logici tačno zna šta je izraz, šta formula, šta dokaz itd.

http://en.wikipedia.org/wiki/Expression_%28mathematics%29

No, pustimo terminološke rasprave. Napisao si

što veze sa vezom nema. Ni izraz ni formula nisu grupe. To što se na svakom nepraznom skupu može uvesti binarna operacija sa grupnim svojstvima ne znači da je krastavac grupa.

U citatu iz knjige je skup nosač grupe , a binarna operacija . Nigde u literaturi nećeš naći grupu F=ma ili xy=z.

A što se primene CGT tiče, ne čitaš pažljivo. Nisam čuo da u matematici postoji npr. električni šum.

To što pišeš je samo tvoje nametanje defincija koje si usvojio. Ovde je kontekst fizička veličina a ne matematička definicija. Link koji si dao odnosi se na definiciju izraza u matematici. To nije nikakva univerzalna definicija.

Dakle F=ma jeste izraz.


Proizvod ma je definisan na grupi jer ja tako definišem neku grupu sa nosačem R\{0} i na to imam puno pravo. Napred sam naveo da je ta operacija definisana tako da ispunjava potrebne uslove da bi se dobila grupa i tu nema više šta da se cepidlači.


No kad si se osvrnu na primer iz knjige, G jeste nosač grupe i to nije problem. Problem je što nije dato jesu li a,b,x i y elementi nosača G. To je nešto što mora da se usvoji iz konteksta. Pa kad drugi imaju pravo na to imam i ja. To pravo si i ti iskoristio upravo time što si prihvatio da je G nosač a * binarna operacija. Nisi osporio da su a,b,x i y elementi nosača. Dakle, radiš ono isto što i drugi (usvajaš iz konteksta) ali kad to neko drugi uradi tada ne valja samo valja ono što ti podrazumevaš.

Ja mogu da ti navedem još takvih (nedoslednih) primera iz matematičke literature, samo kaži da te zanima.


A što se primene CGT tiče, ti još nisi naveo konkretan primer upotrebe CTG u praksi. Pošli smo od kladionica za koju si tvrdio da koriste CGT. Ja tvrdim da kladionice koriste obične proseke. Kladionice su oduvek koristile proseke i pre nego što je CGT formulisana.

Dakle, ako kladionice koriste CGT baš me zanima kako? Tj. kako su koristile CGT u vreme dok još nije definisana (a to je, bar prema vikipedia, pre nekih 1 vek).

Fizička veličina tek nije izraz. Fizička veličina je fizički pojam i priroda obiluje njima, dok su izraze ljudi izmislili, tj. nema ih u prirodi.

ma nije nikakva definicija operacije ni na jednom domenu.

A što se knjige tiče, zaista ne piše šta su a, b, x i y (mada je jasno iz konteksta), ali svakako ne piše da oni jesu nešto što nisu, kao što ti činiš.

I na kraju, po pitanju CGT, ne samo da si glup i neobrazovan, već i bezobrazan, pa ti ne vredi više davati linkove. Niko ne tvrdi da su kladionice glavni ili ikakvi korisnici CGT. Međutim, CGT je na primer osnova Monte-Karlo metode, koja ima široku primenu. Govori ti sa kolikom verovatnoćom dobijaš grešku veću od neke veličine. Takođe, ona objašnjava zašto mnoge slučajne veličine u prirodi imaju normalnu raposelu (veliki broj donekle nezavisnih činilaca utiču na tu veličinu). Zatim omogućava pravljenje makroskopskih aproksimacija teorija mikrosveta itd.

Niko nije napisao da je fizička veličina izraz osim što ti pokušavaš da iskonstruišeš.

To što pišaš da sam "glup i neobrazovan" ne govori ništa o meni već o tebi i tvojoj kulturi. To je čak i u sukobu sa pravilnikom foruma a ti se zalažeš za neka pravila ali pravila kršiš na svakom koraku. Ako sam glup, kakav je bezobrazluk da veličinu koja je popila mozak celog sveta pitam da mi nešto objasni? Neznanje nije bezobrazluk, zar ne? Eto, ja bih rado da primenim CGT na nešto korisno.

Ako ne možeš racionalno da vodiš diskusiju nemoj se ni upuštati. Po svemu sudeći "pena ti je udarila na usta". Zagadio si mnoge tema pa si i ovu zagadio. Ništa novo od tebe. Možeš ti bubati i prepisivati sa vikipedie koliko hoćeš ali ćeš večito ostati isfrustriran.

Monte-Karlo metoda je matematička metoda pa je opet CGT primenjena u matematici. Ako treba da ti opišem slikovito uzmi na primer tablicu množenja. To svi koriste u svakodnevnim situacijama. Pa čak i kladionice. Na sasvim drugoj stranio je CGT koja ima samo simboličnu primenu.

Da CGT ima neku posebnu primenu prvo bi je ti primenio u svakodnevnom poslu jer si matematičar. Tada bi rekao "evo CGT koristim za ovo i ovo!". No kako to nije slučaj ostaje ti samo jalovo i isprazno teoretisanje na forumima.

Ne, ti ne pitaš ništa da ti se objasni, jer se to radi drugačije (a sigurno ne nezivanjem onoga koga pitaš svakakvim imenima), već na vrlo drzak način prosipaš pamet ovde. Koliko god da ti puta kažem gde se CGT primenjuje, ti ćeš se praviti da to nisi ni počitao. To je čist bezobrazluk.

Sve što napišeš i može se pobijati ja ću pobijati. Na tebi je da napišeš da se ne može pobijati. Kad navedeš primer primene CGT kao što su to, na primer, proseci koje koriste kladionice poverovaću ti (ako ne može da se pobije).

A što ti to doživljavaš kao drskost je tvoja lična impresija i tvoj problem. Niko te ne prisiljava da pišeš, ja najmanje.

Neznam PT? Lol, rofl Samo pt ne znaci nista! Mozda tebi u tvojoj glavi ima neko
specijalno, veoma posebno znacenje dok kad je matematika u pitanju to moze
da bude skracenica za Pitagorinu teoremu. A reci nekom 21 veku da nezna pitagorinu
teoremu to je toliko glupo da se ne moze ni opisati recima.
Ali da koliko vidim volis da mistifikujes, nalazis skracenice na vikipediji i frljas ovde sa
njima kao da je to sad neka novina

CGT piffffff!

CGT-Combinatorial Game Theory.

Eto, toliko o tvom mistifikovanju skracenica.

I sta sad? Nista, jaka stvar, svako koga to iole interesuje moze da nauci.

Ti si sine pokazao ko si u vise navrata si uhvacen u neznanju, a onda si besneo
i izazivao zakljucavanje tema da niko ne vidi tvoju bruku.
Ej, pratio sam sta radis, pa to je jadno, stvari o kojima si na jednoj temi lupao
ko otvoren prozor, posle nekog vremena je neki clan postavio jedno pitanje
u vezi toga, ti si otisao na tu temu i poceo da se frljas raznim izrazima, pa si
mu na kraju dao jedan jadni primer na kome si verovatno vezbao jer te je bilo
sramota sto neznas tako obicne stvari. (Oh da mogu dati link teme ako treba)
Ej bre, mnogo jadno, vidis neku temo pa odma trcis na google i wiki, nabubas 2-3
stvari pa onda dodjes da pametujes, da bi se prepucavao i da bi trolovao.
Kako ne shvatas da si provaljen?

Kobasa,

izvini, a koje su tvoje kompetencije za procenjivanje bilo čijeg znanja? Trolčina si samo takva. Besan si na ceo svet zbog svoje sopstvene nesposobnosti i svi su ti krivi za tvoju situaciju.

Ko se bruka sa neznanjem, to mogu da procene oni koji nešto znaju, a ne ti.

I da, ja nisam napisao da ne znaš PT, već da ne razumeš nijednu matematičku teoremu, pa samim tim ne razumeš ni PT. Ako je to za tebe skup konvencija kao pravila šaha, sve si rekao.


bigkandor


Skoro sve što napišeš se može oboriti, a ono što ja napišem se pravišda nisi pročitao, mada svi ostali mogu da vide šta piše. Šta je to nego bezobrazluk?

Ako ti ceo svet gledaš kroz kladionice, to je tvoj lični problem.

Znati == Razumeti

Kompetencija? A zbog cega si ti utripovao da si ti kompetentan da nekom lepis
epitete i eitikete i da pritom vredjas svakog cije se misljenje razlikuje od tvog u svakoj temi?
Otkud ti znas kakve su necije kompetencije?

Mene licno ne vredja nista, sta god da mi napises mene bas briga, ali ima ovde i drugih a koji
se ne slazu sa tobom, koje pokusavas da uplasis svojim "znanjem".

Ja ovde ne pisem da bih impresionirao nekog iskompleksiranog lika koji je utripovao da je
veliki matematicar, vec pisem narodskim jezikom da ostali razumeju sta sam hteo kazati
a ne frljam se nekim engleskim izrazima kao sto to radis ti (izgleda da te niko nije
obavestio da je to izaslo iz mode) smatrajuci da ces time povecati znacaj napisanog.

Kako da ne, kad napišem da je skup realnih brojeva bez nule sa (uobičajenom) operacijom množenja (u matematičkom smislu) grupa ti si "stručnjak" koji će to oboriti.

Ti to nazivaš bezobrazlukom. Ok, ja glupošću nazivam kad neko ne može da sagleda da je izraz slika koju naslika umetnik jer umetnik slikom izražava svoja osećanja ili svoja vidjenja sveta. Takodje je glupost kad neko ne može da shavi da je izraz muzičko delo kojim muzičar izražava svoje impresije, itd.



U komentaru sa prve strane ove teme si upravo ti naveo da

Odnosi se na organitatore u kladionicama. Pa te pitam kako oni (organizatori kladjenja) primenjuju CGT?

Uzmi na primer meč Barselona-Getafe koji se igra u nedelju. Kladionice daju kvotu 1.25 na 3+ golova. Barselona je u poslednje dve godine na 83.87% utakmica imala 3+ golova na utakmici. Getafe je imao 3+ golova u 56.67% utakmica. U proseku to je 70.27% utakmica odigrano sa 3+ golova kad je reč o utakmicama ta dva kluba u španskoj prvoj ligi. Ako to pomnožimo sa kvotom dobije se 1.25 * (83.87 + 56.67) / 2 = 87.8375% a što je za više od 12% margina kojom kladionica sebi obezbedjuje profit. Još će kvote biti smanjene kad "krene navala" kako neko reče.

Ja tvrdim da kladionice koriste te najprostije proseke, da su proseke koristile u vreme kada još nije bila formulisana CGT i da te jednostavne proseke koriste samo zato što su se pokazali U PRAKSI ISPLATIVIM a ne "zato radi zbog CGT".


E sad, budi najs i fini, pa nam lepo izvedi račun (i kao vrstan matematičar dokaži) kako to kladionice primenjuju CGT kao što ti tvrdiš!

Izvini Kobasa, a koje ja to engleske izraze koristim?

Ne bigkandor, nije problem u tome da je skup realnih brojeva bez nule grupa u odnosu na množenje, nego razne tvoje izjave tipa "CGT nema primenu van matematike" (mada sam napisao neke od njih, pa svrati do oftamologa), zatim da je izraz "F=ma" (da preskočimo nebitnu terminološku raspravu) grupa u matematici (mada nema ni skupa ni operacije ni od korova, a mogu se uvesti svakakve), zatim da se PT može primeniti na dužinu dijagonale sobe zato što je to pozitivan realan broj (naravno da može, ali razlog nije taj), zatim da sam ja uveo terminologiju koje ima i na vikipediji i da ne nabrajam dalje.

Ako baš hoćeš, ograničenja u formuli F=ma su , pa domen na koji se ona inače odnosi u odnosu operaciju na koju se formula odnosi nije grupa.

Opet vadiš stvari iz konteksta. Tamo se vidi da je izjava

odnosila na ovu glupost

Dakle, ako neka od dveju strana (igrač i organizator) treba da pokaže kako se primenjuje CGT, onda prva treba da bude ona strana koja zadaje pravila, a ne ona druga.

Znači, uopšte nije poenta u kladionicama, već u tvom zahtevu da se igrač tamo dokazuje sa CGT.

A neke od primena CGT van matematike sam već naveo i neću da ponavljam dok bar njih ne pročitaš.

Ne uvode se svakakve već one koje se vide iz konteksta baš onako kako si i ti video u onoj teoremi gde ne stoji šta je šta.


A ko je i gde napisao da je razlog "taj" osim što ti tendenciozno namećeš takav stav?



Već sam ti napomenuo da nisi trebao bežati sa časova. Ali nikad nije kasno da se obidje učionica fizike i čas negativnog ubrazanja. Na animiranom dijagramu ćeš uočiti negativno ubrzanje. Negativna vrednost intenziteta sile znači da sila deluje u suprotnom smeru. Dobro, masa je nenegativna ali to nije od posebnog značaja jer F i a zahtevaju proširenje domena na negativne brojeve.


A sad da vidimo tvoj dokaz da se CGT primenjuje u kladionicama.

Ili ne možeš da navedeš takav dokaz?

Ne, ne možeš jer to nije slučaj sa kladionicama i CGT!

Moj zahtev se upravo odnosi na ovu glupost:

Pa hajde, da vidimo kako to organizatori primenjuju CGT.

A što se tiče tih primena koje si naveo "van matematike" za iste znam i na to sam ti već odgovorio da to nisu nikakve primene van matematike.

De ti to pokaži u svakodnevnoj praksi. Mene to zanima - praksa, praksa, praksa.

U odnosu na igrače da. Pre treba da pokaže onaj ko organizuje, nego onaj ko igra, a ti nastavi da troluješ po svom običaju.

U svakodnevnoj praksi se koristi... ne vredi jer ni ono prethodno nisi pročitao. A kladionica je pre čista matematika, nego ono što sam navodio.

Upravo to i tražim. A ti nastavi da spinuješ i troluješ po običaju.

Napišeš primer primene CGT očigledno ovako kako sam ja naveo upotrenu proseka. I tada niko neće da ti ništa zameri. A primena teorema u teoretisanju nije nikakva praktična primena.

Posebno CGT nije u praksi upotrebljiva nizašta jer je to samo jedno načelno tvrdjenje.

Tu je tema, tu su tvoje poruke, moraces sam da ih pregledas. Nemam nameru da te citiram
jer pomenute poruke smatram beznacajnom toplom vodom.

I kao sto sam vec kazao uopste me vise ne zanima sta ces da pises.

Ja u upozoravam one koji bi da se ukljuce u temu sa kim ce imati posla,
da znaju unapred i da ignorisu takve pojave.

Monte Karlo metoda se koristi u raznim naukama za statističku obradu podataka, kao i u statističkim zavodima. Takođe, to što se njome objašnjavaju razne prirodne pojave (ukljulujući biooške) nije primena van matematike.

Ja na znam šta je tebi praktična primena, ali svet bi svakako bolje funkcionisao bez kladionica, a sa naukom, nego obrnuto.

Ma, da, sve je to "teoretisanje".

Takođe mi nije jasno na šta misliš pod "načelnim tvrđenjem". CGT je isto toliko precizno formulisana i dokazana koliko i da je

.

Jedina razlika je u tome što je CGT klasa teorema, pri čemu se primerci i dalje otkrivaju. Međutim, svaka od njih je precizno formulisana i dokazana koliko i svaka druga matematička teorema.

A rasprava je počela oko konkretne primene CGT u obrazloženju zašto kvantna mehanika predviđa približno determinističke makroskopske zakone (utoliko približnije što su ti sistemi veći). Taj račun sam napisao.

Kobasa, od tebe niko i ne očekuje da stojiš iza svojih reči.

Sve ti je napisano ovde i slikovito prezentiran oblik ovde na primeru Barselona-Getafe. Dakle, ako možeš da obrazložiš na takav način, dobro, a ako ne možeš opet dobro.



Ja mislim da ne bi jer imam interes da postoje kladionice.

Zato si i ostao neobrazovan i sa jako uskim pogledima na svet jer se ne skidaš sa televizora i ne izlaziš iz kladionica.

Ako je tebi jedina svrha bilo čega kladionica, onda nemamo o čemu da polemišemo.

A to civilizacijski napredak se svakako ne sagledava u tvojim sebičnim interesima. Oni nikoga ne interesuju.

Lupetaš gluposti kao da ti je i bela i crvena pena izbila na usta. Nit me znaš nit poznaš. Još manje znaš da li se ja skidam ili ne skidam sa televizora.

A posebno nije tvoj problem da li sam obrazovan ili neobrazovan. Kad si takva mudrica što si se sa neobrazovanima upustio u raspravu?

Počeo si urlikanjem da sam napisao nešto što nisam napisao pa onda ne možeš se "prisetiti" gde je to što nisam napisao.
Posle si urlikao da nije grupa ono što jeste grupa pa si sada i o tome umuknuo jer se ispostavilo da ti je nepoznato da ubrzanje može biti negativno.
Urlikao si da organiztori kladionica treba da se dokazuju sa primenom CGT ali to do sada nisi napisao kako. Ne možeš ni napisati jer kladionice ne primenjuju CGT u planiranju svojih poslova.

Kao i svaka lija "ukapirao si" da nije problem u tvojim glupostima već je problem što je "onaj drugi neobrazovan".

Što se tiče širine pogleda na svet mogu ti reći da moji pogledi nisu ograničeni potrebama neke verske sekte.


Ti si sam sebi paradoks. Paradoks Doktora Spina.

Ne, nije mi poznato da ubrzanje može biti negativno.

Ubrzanje je vektorska veličina, a vektor ne može biti ni pozitivan ni negativan. Pripadajuća skalarna veličina je intenzitet vektora ubrzanja, a intenzitet vektora nikako ne može biti negativan.

Naravno da nije sporno gde si napisao šta si napisao. Odgovor si dobio ovde

http://www.elitesecurity.org/p3246394

ali te to ne sprečava da lažeš samog sebe (jer druge ionako ne možeš) kao i sa CGT da nisam naveo njene nematematičke primene, kao i ostalo.

I onda treba neko da polemiše sa tobom.

Konstruišeš ko Paja Patak. Pitanje je primena CGT u kladionicama.

Dobro, sad spinujemo na vektore. Ok, vektori nose više informacija o fizičkim veličinama. Za početak treba da naučiš da za svaki vektor postoji njemu suprotan vektor . Ili kako neki vole da kažu n-torka -u=(-x1,...,-xn) je opozit od u=(x1,...,xn). Kad to budeš razumeo ići ćemo dalje.

Kakva tročina! Kakve postojanje suprotnog vektora ima veze ima sa time što vektori nisu uređeni?

I drugo, tvrdio si da CGT nema nikakve primene van matematike, a argument su ti bile kladionice, jer su one za tebe ceo svet?

Je li opet treba da te prisećam gde si to napisao lažovčino?

Ok, ne možeš da navedeš kako kladionice primenjuju CGT. No problem jer to i ne rade. Ionako smo se dogovorili da prespinujemo na vektore. Ok, što se mene tiče, a verovatno je i drugima koji ovo čitaju dosadilo.

Puj, pike za CGT.
Puj, pike za suprotan vektor.
O tome nemoramo više (ni manje).

E sad, promaklo mi je da si negde nešto napomenuo o uredjenosti vektora. Pa, da li bi hteo izneti malo detalja? Čisto da te razumemo na šta sad spinuješ.

Šta si hteo troččino sa suprotnim vektorom? Da dokažeš da vektori mogu biti pozitivni i negativni?

U čemu je troččovanje Doktor Spine? U tome što ti nisi znao za orijentaciju u vektorskim prostorima - http://en.wikipedia.org/wiki/Orientation_(vector_space)
i što ne znaš ništa o uredjenim vektorskim prostorima?

Ili je troččovanje u tome što ti ne znaš šta se u fizici podrazumeva pod negativnim ubrzanjem?
Izgleda da ti je dioptrija oslabila pa te moram podsetiti na čas fizike a za koji sam ti već ostavio link. Tu ćeš pročitati nešto o negativnom ubrzanju. I nemoj više da bežiš sa časova!

Nedeljko, de nam ti sad na brzinu izprepisuj odnekud 19-tak teorema za koje te niko nije pitao pa da prespinujemo na STR ili nešto treće.

A sad urlaj troččino pa da se tema obriše, baci negde u smeće, ili bar zaključa da se ne vide gluposti koje si pisao.

Trolčino, znaš li ti uopšte šta je orjentisani vektorski prostor? Kakve on ima veze sa "znakom vektora"? Pišeš samo napamet na osnovu toga što si čuo za neki pojam čije ima liči na neku vezu sa onim o čemu se raspravlja.

A uređeni vektorski prostori, bar u pogledu predstavljanja ubrzanja, u fizici nemaju nikakvu primenu - pogodi zbog čega.

Onda nekome drugom kažeš da piše gluposti. Sram da te bude!

Mister (za sada, a kasnije možda i Doktor) Tročč, pitanje za tebe: ko je napisao da uredjeni vektorski prostori imaju (ili nemaju) primenu u fizici? Pogodi zbog čega!

Onda nekome drugom kažeš da piše gluposti. Sram da te bude!


Nedeljko, kad sam pisao u kontekstu fizike stavio sam primedbu na tvoje ne znanje vezano za pojam negativnog ubrzanja. Pre nego nastavimo dalje diskusiju malo se informiši u vezi toga jer ja ne držim časove (besplatno).

Trolčino, pomenuo si uređene vektorske prostore i orjentaciju vektora da bi podupro "znak ubrzanja", što nema ama baš nikakve veze jedno s drugim.

Trolčino, ti si pomenuo uredjene vektore da bi podupro svoje neznanje šta se podrazumeva pod negativnim ubrzanjem. Takodje nisi znao da postoje suprotni vektori niti si znao za uredjenje u vektorskim prostorima, tako da to što pišeš nema ama baš nikakve veze jedno s drugim.

Namera ti je da:

1. Kud više zatruješ temu,
2. da se svadjaš,
3. da provociraš,
4. da spinuješ
5 ...

Sve u želji da se tema izbriše tako da gluposti Doktor Spina nestanu sa lica zemlje.

Znak ubrzanja si pominjao ti, a ne ja i u nameri da ga podupreš, dohvatio si se pojmova koji nemaju blage veze sa tim:

- suprotnog vektora,
- uređene vektorske prostore,
- orjentaciju vektorskih prostora.

Sve lepše od lepšeg.

I naravno, posle meni kažeš

Da cujemo sta Michio kaku kaze o tome:

Science v's God : Its The Collapse Of Physics As We Know it

I samo jos jedan post i necu da pisem nista tri dana, da mi Shadowed ne bi urucio bananu opet. Samo jos ovo:

Michio Kaku: The Universe Is a Symphony of Vibrating Strings

Ala se promenila tema od kako sam poslednji put napisao nesto (prvi post) :D

Moracu da se za momenat fokusiram samo na zivot kakav poznajemo: ruski naucnik Tsytovitch je uspeo da otkrije prasinu suspendovanu u plazmu koja je usled elektricnog pobudjivanja sokantno i iznenadjujuce pocela da pravi simetricne formacije i da se replicira. Sam pronalazk nije doziveo medijsku ekspanziju ali je osnova tu, zivot koji manje vise uopste ne mora da se zasniva na Hemiji vec na jednoj od 4 fundamentalne sile - elektromagnetna. Mozda negde duboko u svemiru postoje uslovi gde je takav zivot evoluirao iz plazme, i takva bica postoje, kroz nasu recepciju, kao "strujni zivot" koji bi nama bio totalno stran.

Pročitah prvi post koji je pokrenuo temu. Samo je dva tri puta pomenuta reč bog ili stvoritelj. Logika je da se tema odnosi na greške u modernoj
fizici, i onda se tu ukazuje mali prozor ka nekom stvoritelju.
Pomalo smešno u principu.
Greške i nedorečenosti u Fizici ukazuju samo na to da Fizika je tek u razvoju, i da veoma se mnogo luta i greši. Troše ogromna sredstva,
na besmislene projekte. I tako dalje.

Nedostaci fizike ne ukazuju na postojanje boga.



_{[Ovu poruku je menjao lucky88 dana 17.02.2013. u 04:12 GMT+1]}

Mislim da gresis. Mislim da je Ajnstajn postavio konture apsolutnog poznavanja fizike, a dalji tok fizike moze samo da popunjava kompletnu sliku. Cinjenica je da mnogo stvari zbunjuje ali isto tako model kvantnog polja objasnjava skoro sve pojave u univerzumu od samog pocetka do kraja. A sto se tice komentara o "malom prostoru za stvoritelja" takodje mislim da gresis jer je pitanje njegovog postojanja DA ili NE, a ne procentualno. Ako jeste DA, onda je sve Bog, ako je NE onda je sve besmisleno, svrha postojanja univerzuma to jes

Ne želim na ovom forumu, da se upustam u rasprave. Jer obično uskoče moderatori sa nekim svojim blesavim idejama. Kao da mi neznamo.

Da li teorija polja objašnjava prostor, Da li je prostor uvek večito prisutan, kao i dimenzije koje dolaze sa prostorom.


_{[Ovu poruku je menjao lucky88 dana 17.02.2013. u 20:29 GMT+1]}