To vec imas ugradjeno: papucica gasa. Sto je vise pritiskas, to vise goriva ide.
Pozdrav

I to je to.

Zasto bi drugacije resavao kolicinu goriva?

Pa da trosi manje goriva, kako ne razumete???

Tema je greskom stavljena po pitanju datuma.Trebalaje biti 1.aprila.Mada je covek mislio da ako se to radi na plinu,moze i
na dieselu.

Imam potrebu da smanjim dotok kolicine nafte da bih eksperimentisao a sta eksperimentisem to necu reci jer ovde jedva cekaju kad se pomene nesto sto nije fabricki da se ismeva.

To kod dizela ne ide tako lako. Ako bosh pumpa ne dobije dovoljno goriva, onda auto nece ici kako treba. Ako dodajes gas, a motor ne dobija dovoljno goriva, onda nema smisla dodavati gas.

A ako bas hoces ipak da smanjis dotok, stavi neku kalibrisanu diznu u creva za dovod. Smanji tako promer creva, pa ces videti da li ce motor dobiti dovoljno goriva. Ili stavi slavinu na crevo dovoda, pa ces moci podesavati.

Pretpostavljam HHO.
Kolicina dizel ubrizganog goriva je direktno zavisna od pritiska na papucicu gasa ( sad jel linearno ili kvadratno ili eksponencijalno ne znam)
Kod klasicnih bos pumpi dovoljno je zavrnuti saraf za max pomjeranje poluga i eto.

pretpostavljam da bi čovek hteo da ga zavrne na sličan način kao što ima slavinica da se zavrne kod plinskih uređaja za auto(onih sa karburatorom)

Samo, ne ide to baš tako. Boš pumpa dobija onoliko goriva koliko treba, ono što se ne potroši se vraća nazad. Ako joj nekako smanjiš dotok, ili neće raditi uopšte ili neće raditi(reagovati na gas) kako valja.

I kod tih plinskih uređaja kada zavrneš dotok gasa - auto ide lošije, pa je samim tim i potrošnja manja.

@ Srbija do Tokija
Nisi upoznat sa osnovama motora sa unutrašnjim sagorevanjem.

Kod benzinksih motora davanje gasa (pritisk na papučicu) otvara leptir na usisnoj grani, pa tako ulazi više vazduha u cilindre. Više vazduha povlači za sobom više goriva, pa tako motor ubrzava. Teoretski, može se eksperimentisati sa varijantama: više ili manje vazduha sa više ili manje goriva. (Mada, zapravo nema tu šta da se eksperimentiše, hiljade mudrijeh glava je odavno proučilo kompletan ciklus rada motora)

Kod dizela je drugo. Leptira na usisnoj grani nema, nego uvek maksimalna količina vazduha ulazi u cilindre (ima jedan izuzetak) Pritisak na papučicu gasa zapravo menja količinu goriva koja se ubrizgava u cilindre. Dakle, nema tu eksperimentisanja manje /više goriva - više / manje vazduha, jer vazduha uvek ima maksimalno.

Izuzetak su savremeni dizel motori sa EGR ventilima, koji imaju leptir vazduha koji se u kombinaciji sa EGR ventilom delimično zatvara u nekim režimima rada, sve u svrhu umanjenja štetnosti izduvnih gasova.

Dakle, odgovor na tvoje pitanje je: popusti papučicu gasa, i eto manje goriva !

Tj motor koji zelim da testiram je citroen 1.9 (89 godiste) i na usisnoj grani (mislim) da ima leptir ali kad proverim znacu zasigurno.Meni nije cilj usteda pa da prepravljam sta su ljudi vec pokusali niti je rec o hho.Recimo da je rec o TNG (ali nije ni o njemu rec samo sam dao primer)Znaci meni je potrebno da taj motor upali na dizel a kasnije da mogu da smanjim dovod nafte.U principu ja i ne moram nista da diram jer cim se u motor ubacuje vise vodonika,tnga-a ili nekog drugog gasa manja je potreba pritiskati papucicu gasa jer vec ima dovoljno goriva.Ali radi vece ustede potebno je smanjiti dotok nafte da bi tao gorivo bilo u potpunosti iskorisceo.Verovatno sam negde pogresio oko necega ali molim za razumevanje i bez upadanja sa nebuloznim komentarima.Hvala!

Ti u stvari hoces da promenis gorivo za dalji rad motora,posle paljenja._?!!

Ne bas, posto adaptiranje takvog dizela na neki gas moze da kosta vise od celog motora.

Nije moguce prostim smanjenjem goriva poboljsati proces sagorevanja(i povecati efikasnost), posto nafta ima svoju brzinu gorenja.

Trebalo bi krenuti sa razmisljanjem u pravcu kombinacije multijet principa ubrizgavanja uz dodavanje HHO u odredjenom trenutku.

Promeniti tip dizne, ugraditi kontroler i izraditi algoritam doziranja goriva prema zeljenim efektima i situacijama. Ubacivanje HHO bi trebalo obaviti u trecem ili petom impulsu ubrizgavanja, za kompletiranje procesa sagorevanja.

Ili ugraditi 1.9MJTD, pa njemu odraditi softver i dodati HHO..

Poz

Ajd` na stranu kako obaviti ubacivanje HHO, ali kako odraditi elektrolizu vode. Gas HHO = 2 H2O = 2 H2 + O2 Znaci potreban je uredjaj koji ce radi elektrolizu. Jednostavnije je taj motor prepraviti da radi na plin, ali sve je to na kraju "skuplja dara nego mera". Neki kamioni i autobusi se prepravljaju da rade na plin, ali to je toliko skupo, da se isplati tek na duze vreme. Ovo ce ostati samo na nivou mastarije.
U stvari, ko zna...Prvi automobili su isli na vodenu paru. Pa je Henri Ford eksperimentisao u nekoj garazi, pa napravio motor sa unutrasnjih sagorevanjem. U ovome sto Nasa hoce jue sigurno buducnost, ali mislim da je era eksperimentisanja daleko iza nas. Najbolje je da to ostavimo nekim mudrijim glavama koje u automobilskoj industriji sigurno vec uveliko eksperimetisu sa tim mogucnostima.

<sub>[Ovu poruku je menjao pajapop dana 16.02.2013. u 12:14 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao pajapop dana 16.02.2013. u 12:15 GMT+1]</sub>

Jedan lik mi je rekao da moze sa MAP/MAF Enhancerom ali to je predpostavljam za novije motore.
Opet napominjem da se ne radi o hho jer je jos uvek nemoguce napraviti toliku kolicinu hho gasa da bi morali da smanjujemo dotok nafte.Rec je o gasu iz drveta vodonik-metan.Znaci samim dodavanjem tog gasa mi poboljsavamo sagorevanje nafte i dajemo motoru vise snage,ali da bi povecali ustedu moramo smanjivati naftu.Citao sam o ugradnji plina na dizele i prilicno je komplikovana elektronika.Kada je rec o hho tu je dovoljno samo ubaciti gas u usisnu granu i to je to.Sad na stranu to da li se postize usteda sa njim jer ne zelim da se raspravljam po tom pitanju.

A ja mislim (moje skromno misljenje), da se vise ne vredi raspravljati po ovoj temi uopste.

Ne ne treba ti HHO da smanjis ili zamenis odredjenu kolicinu dizela, vec iskljucivo da se ubrza i kompletira sagorevanje. A za to je dovoljno 2-3% zapremine.

Problem je ubrizgati HHO u odredjenom trenutku, recimo zajedno sa poslednjim "paketom" goriva.

I tesko je samo sa dodatkom za ECU da se utice na smanjenje potrosnje(da se recimo lazira paket impulsa, ili jedan impuls skrati, ili jedan zameni sa vise njih..recimo nekom sekvencom), bez zamene i dizni.

Poz

Vladd ne citas pazljivo postove. Neinteresuje ga HHO vec gas iz drveta. Evo nasao sam nesto o tome (kao u seriji Kamiondzije - Paja i Jare sa onim kamionom nan drva).
Citat iz Dekada org.: "Inzenjer Anton Peterka se nije zbunio zbog nestasice benzina na pumpama, odmah je svoj "jugo" prilagodio novom gorivu koga ima svuda... Verovali ili ne "jugo 45" pored benzina kao gorivo moze da koristi i drva.

- Nije to nov izum, tehnologija je stara 125 godina, samo je shodno prilikama ponovo primenjiva, kaze rudarski inzenjer Anton Peterka iz Zeleznika, konstruktor i vlasnik pomenutog auta na drva.

U cilindricno "furunce" stane oko 35 kg drva dovoljnih da se prede oko 145 km Iako za danasnje vreme izgleda pomalo neverovatno, sve do pedesetih godina bilo je kamiona i autobusa na nasim cestama koji su pokretani upravo na "sauggas" uz pomoc drva.

- Princip se zasniva na nepotpunom sagorevanju drveta, objasnjava inz. Peterka, kome je iskustvo steceno u rudarskim oknima sirom Srbije, pre nego sto je stigao u direkciju za proizvodnju uglja EPS-a u Beogradu, bilo od velike koristi.

- Zbog nedovoljne kolicine vazduha stvaraju se gasovi: ugljen-monoksid, koji je osnovno gorivo, vodonik i metan. Dobijena mesavina gasa je zapaljiva isto kao i benzinske pare.

A da bi se auto pokrenuo potrebno je zaloziti ga. To je i razlog sto se "jugo" lako uocava na ulici zbog neobicnog oklopa. Cela konstrukcija, teska sezdesetak kilograma, napravljena je od celicnog lima.

- Deo u kome gore drva se sastoji od dva cilindra, opisuje Peterka. U unutrasnji deo se stavljaju drva i on je sa pet dizni povezan sa spoljasnjim iz koga gas ide u filtere. Na srednjem delu cilindra nalazi se otvor kroz koji se bakljom potpali vatra. U sistemu mora biti uspostavljen vakuum, pa se otvori kroz koje se ubacuju drva i cisti pepeo zatvaraju poklopcima skinutim sa kanti za mleko, koji su ovde zbog dobrog dihtovanja nasli novu primenu - objasnjava konstruktor.

Gas se u filterima cisti od fizickih necistoca - prasine i hladi tako da sa 250 do 300 stepeni Celzijusovih do motora stigne ohladen na 25 do 30 stepeni.

- Jugo je najprikladniji za prepravku, dodaje nas sagovornik, jer ima dovoljno prostora kod motora da se smesti ventilator koji se pokrece strujom iz akumulatora, povuce gas iz cilindricne "furune". Kada smesa postane zapaljiva, sto se lako proveri upaljacem, ventilator se iskljuci i stavi deo u kome se gas mesa sa vazduhom u odnosu jedan prema jedan i poput benzinskih para iz karburatora, koji se ovde skida, pokrece motor. Gas nije pod pritiskom vec se proces odvija u sistemu vakuuma.

Jedina izmena je "mesalica" za gas koja se stavlja umesto karburatora Ono sto posebno fascinira je potrosnja i razlika u ceni izmedu ova dva goriva.

- Umesto litra benzina trose se 2,5 kilograma drva, pri tom je cena kubika drva, u kome ima oko 600 kg, 50 maraka, a na 100 km sagori 20 kg. Racunica je prosta a u zavisnosti od potrosnje benzina ustedi se i do 10 puta - precizan je inzenjer.

I to nije jedina prednost prilikom voznje - izduvni gasovi imaju mnogo manje stetnih komponenti i cadi, drugim recima okolina se manje zagaduje.

Zanimala nas je snaga motora i brzina ovog, verovatno i van granica nase zemlje, jedinstvenog auta na drva.

- Nasi benzinci rade na stepenu kompresije osam do 10, dizel motori od 17 do 22 a za ovaj gas bi idealno bilo da je od 12 do 13 stepeni.

- Drugo, gasna smesa ima oko 2590 kJ na metar kubni, dok benzinska ima 3344 kJ, zato je motor slabiji i umesto 45 konjskih snaga dostize od 27 do 28. Tako da ide oko 85 km na sat, doduse vozio sam i 110 km na sat ali na nizbrdici, dodaje u sali Peterka. Osim toga na sporiju voznju uticaj ima i otpor vazduha zbog narusene aerodinamike.

- Sve je to lepo ali nije komercijalno, dodaje sin Igor, masinski tehnicar, bez cije pomoci se Anton mozda i ne bi upustio u ovaj posao. Da bi se auto pokrenuo potrebno je posto se zalozi 15 do 20 minuta da se drvo razgori, a vecina vozaca navikla je da okrene kljuc u bravi i da motor odmah upali - podseca Igor.

U lozionik stane oko 30 do 35 kg drva sto je dovoljno da se prede od 140 do 145 km, ali ne sme sve da se sagori, mora stalno da ostane jedan sloj drva. Ukoliko se auto zaustavlja manje od sata ne isplati se gasiti motor, bolje je ostaviti ga da radi na leru a i jednostavnije je zbog potpale, savetuje Peterka.

Kako stvari stoje - cega nema bez njega se moze pa ni benzin nije nezamenjiv. U porodici Peterka smo se uverili da parola "Snadi se" i nije samo parola. Nedavno su u Beogradskom vodovodu skupi uvozni filteri zamenjeni njihovim inovacijama, koje ne samo da su jevtinije, vec su i bolje od uvoznih originala.

politika
3. Kolovoz 2006. 18:47
Cijene goriva postale su u zadnje vrijeme teško breme na ramenima vozača diljem svijeta. Stanovnici naprednijih zemalja još se nekako nose s tim problemom, dok u Srbiji prelaze na alternativna goriva. No, u ovom se slučaju ne radi o gorivnim ćelijama, vodiku, pa čak niti o plinu. Naši istočni susjedi odlučili su aute pogoniti na ono čega imaju najviše - drva i ugljen.

Anton Peterka je s mehaničarskom ekipom preradio svoj Yugo 45 proizveden 1985. tako da vozi na 'hibridni' ugljeno-drveni pogon. Ovaj je proces inače star već 125 godina, a zasniva se na jednostavnom principu nepotpunog izgaranja drveta. Zbog nedostatka zraka stvaraju se plinovi, čija je zapaljivost jednaka zapaljivosti benzinskih para.

Ekonomičnija vožnja za sobom vuče i slabljenje performansi, a za Yugo to znači pravu atrofiju. 'Prototipski' Yugo 45 tako je u snazi pao sa 45 na svega 27-28 KS, a najveća brzina pala je na 85 km/h, što je i dalje dovoljno za vožnju po seoskim cestama."

Hvala pajapop sto si procitao ceo moj post :)
Ja sam hteo da smanjim potrosnju nafte tako sto bih dozirao drvni gas.Nisam bas mnogo upucen ali mislim da dizeli ne mogu odnosno mogu raditi na ovaj gas ali prevelika kolicina bi verovatno unistila motor.Gladao sam da voze benzince na ovom gasu
ali cak i oni koji rade na benzin automobil startuju na benzin pa u toku voznje prebacuju na gas.Jos nisam testirao ovaj gas ali mislim da samim dodavanjem ovog gasa trebalo bi ustedeti recimo 50 % nafte.Ovo nebih montirao na automobil vec bi mi sluzilo kao pomocni generator.

Pa tako kazi brate, sta nas zbunjujes. Znas i u skorijoj proslosti postojali su takvi automobili. Na primer, i Al Kapone i Dac Sulc su se svojevremeno vozili u takvim limuzinama (ne znam naziv marke), ali oni su imali svoje vozace koji su odrzavali loziste i vrsili jutarnju pripremu za polazak. Vec sam poceo da zamisljam Citroena kao lokomotivu

Da li je mozda daj pogon na drva slican ovom Pajinom?

Nista bez Mose Pucka. Samo, pozuri, dok ne padne u letnji san

Bas taj sistem

Samo sto se sada moze zameniti briketom, pa je i elegantnije

Poz

Ma nisam planirao to da montiram na auto vec da mi motor sluzi za pokretanje generatora.