CoyoteKG: karamelja + kiselja voda :)

cika dacha: evo recept za sok iz fabrike poznate skoro svima nama iz okoline ns :-)

uzmes 2limuna i 1 povecu narandzu, 450g secera i 10g limuntusa, 1 vitamin c, 6l vode !

narandzu i limun dobro operes a najbolje je sa sodom bikarbonom i onda ih u multipraktiku izmiksujes cele sa malo vode da postanu sto sitnijeEEEEE!!!
licno miksam 10 min! a zatim uzmes posudu-serpu gde sipas vodu 6l i sve ostalo! malo mesas 2-3 min i nek odstoji jedno 10min!
pa onda sve to procedis!

nema boljeg a jeftinijeg soka

uzivajte :-)

CoyoteKG: kad su one letnje ekstra vrucine....
ja zveknem 2l koka kole i ekstra mi je...

CoyoteKG:

Mada mislim da sam bio mnogo zdraviji pre nego sto sam se ozenio i pre nego sto je ona pocela da pazi na mene. Nisam bolovao ni od cega. a sad malo malo pa mi nesto fali

andre2000:
Najbolja stvar koju sam pio leti je limunada klasik sa sirupom od mente, samo se sirup teže nalazi u radnjama.

FoghornLeghorn: Meni najbolje pase caj od nane sa malo limuna i meda!...

andre2000:Najbolja stvar koju sam pio leti je limunada klasik sa sirupom od mente, samo se sirup teže nalazi u radnjama.

Sirup od mente/nane :
1. Listove nane oprati pa ih staviti u serpicu, dodati secer i vodu i pustiti da provri.
2. Smanjiti temperaturu i pustiti da se tiho kuva oko desetak minuta.
3. Iskljuciti.
4. Poklopiti i ostaviti od pola sata do sat vremena da odstoji.
5. Procediti u teglicu, pri cemu cete dobro pritisnuti listove nane da izvucete sto vise mozete aromu i ostaviti da se potpuno ohladi pa drzati u frizider.

Posluživanje: Ovaj sirup mozete koristiti da napravite finu limunadu, da prelijete vocnu salatu, da dodate u vrucu cokoladu.

Sastojci: 500 ml listova mente, dobro napakovanih, 250 gr secera, 250 ml vode

Limunada od Nane:
250 ml. sirupa od mente/nane,
125 ml. sveze iscedjenog limunovog soka,
625 ml. hladne vode (mozete i mineralnu vodu),
10-ak kocki leda, nekoliko listova sveze mente za dekoraciju:

reiser: Kad smo vec kod toga, gde mogu u BG da se nabave listovi nane i mente?

boccio:
^ na kalenicu sigurno

ventura:

Bukvalno na svakoj pijaci..

PS. Nana i menta su ista stvar :)

ventura:

PS. Nana i menta su ista stvar :)

ventura:

PS. Nana i menta su ista stvar :)

Horvat I: Odkad?
http://sr.wikipedia.org/sr/Nana

sad_ste_face_jel:
Uh kada sam procitao da piju Kolu zgranuo sam se.Ja od kole i Pepsija bukvalno dehidriram jer je to secerna voda sa aromoma ne sok! Fanta je kao malo bolja ali nista posebno.

ventura: Oduvek.

Eng. Mint

Srb.
noun
menta mint, spearmint
nana mint, peppermint

adjective
od mente mint
od nane mint

Ja pijem po 2 litara kisele

kaćunčica:
Uzgred, ja sam ona generacija koja je reč "boza" koristila kao žargon koji označava nešto jednostavno i lako, a da pritom nikad nije ni videla, ni pila bozu. Imam čak i recept. Je li neko ovdašnji to probao? Kako treba da izgleda (boja, gustina) i kakvog je ukusa?

Nabukodonosor:


I isto ces da imas problema sa zdravljem kao i ovi sto piju koka kolu.

Carbonated water erodes tooth enamel, though the effect is negligible:

All of the waters demonstrated erosive potential (89-143%) similar to or greater than that of pure orange juice ... Flavoured sparkling waters should be considered as potentially erosive, and preventive advice on their consumption should recognize them as potentially acidic drinks rather than water with flavouring.[10]

Sparkling mineral waters showed slightly greater dissolution than still waters, but levels remained low and were of the order of one hundred times less than the comparator soft drinks. De-gassing of a sparkling mineral water reduced its dissolution, but the total levels were still relatively low suggesting that carbonation of drinks may not be an important factor per se in respect of erosive potential. ... Thus, mineral waters appear to offer a safe alternative to more erosive acidic beverages[11]

Intake of carbonated beverages has not been associated with increased bone fracture risk in observational studies, and the net effect of carbonated beverage constituents on the amount of calcium in the body is negligible.[12] Carbonated water eases the symptoms of indigestion (dyspepsia) and constipation, according to a study in the European Journal of Gastroenterology and Hepatology.[13]

A 2004 article in the Journal of Nutrition found that fizzy waters with higher sodium levels reduced cholesterol levels and the risk of cardiovascular problems in postmenopausal women.[14]

valerijan:
Odličan je taj stari sok/sirup od Višnje (i sve sa Višnjama). Može i sa Kiselom, kao i Zova. Nisam znao da se tako "jednostavno" pravi.

Kako bi rasporedili sve ove napitke tokom dana? Nana za jutro, Višnja popodne, Zova uveče...

Flo33:

Zbog čega?

CoyoteKG:

Sve je to jasno. I pasteta se pravi od go*ana pa je opet ukusna :)

SlobaBgd: A ne ne ne! Višnja uveče, pa celu noć (ako izdržite i ti i Višnja).

Lek za vrućine – čaj i ljute papričice

Urbani mit ili naučna činjenica: topli napici pomažu da se lakše podnesu vrućine. Istraživači tvrde da je znojenje najbolji način rashlađivanja te preporučuju vreo čaj, ali i začinjenu ili ljutu hranu.


Ako se ubrajate među milione onih koji na tropskim vrelinama radije posegnu za hladnim sokom ili pivom nego za šoljom toplog čaja, razmislite još jednom: naučnici kažu da će vas topli napitak rashladiti bolje od bilo kakvog ledenog pića.

Znojenje spašava

Stručnjak za neurologiju Piter Meknauton sa Univerziteta u Kembridžu kaže da će konzumacija napitaka kao što su topli čaj ili voda povisiti unutrašnju telesnu temperaturu, što pak uzrokuje pojačano znojenje. Živci u našim ustima i u gornjem delu probavnog trakta reaguju na toplinu napitka stimulirajući mozak na pojačanu proizvodnju znoja. A kako znoj isparava s površine kože, tako se delotvorno rashlađuje ljudsko telo.

„Znojenje će započeti ili se pojačati ako je osoba već vruća“, objašnjava Kristofer Gordon sa Univerziteta u Sidneju. Njegova specijalnost je termoregulacija kod ljudi. „Iako je ljudima često vruće kad piju tople napitke, čim počnu da se znoje, biće im bolje jer će se rashladiti“, kaže on za Dojče Vele.


Znojne žlezde su raspoređene po površini kože. Gušće su u područjima glave i ruku i donjeg dela nogu. Znojenje je izuzetno važno za funkcionisanje našeg tela. „Kad se na vrelini ne bismo znojili, naša bi unutarnja temperatura bi se povisila, a potrebno je samo nekoliko stepeni više i već dolazi do oštećenja mozga ili smrti“, objašnjava profesor Meknauton.

Nalivanje sokom i vodom opasno za bubrege

Meknauton savetuje topli čaj – kojem se daje prednost u odnosu na kafu jer ne sadrži kofein. Ili možda ovo: „Jedite jako začinjena jela, čili paprike na primer, jer aktivni sastojak u njima, kapsaicin, deluje na iste receptore u vašim ustima ili u gornjem delu probavnog trakta, koji reaguju na vrućinu i uzrokuju znojenje“, objašnjava Piter Meknauton.

Stoga ne čudi što ljudi koji žive u vrućim klimatskim uslovima, Indiji ili Južnoj Americi, više jedu začinjenu od „osvežavajuće“ hrane poput lubenica ili raznih ledenih proizvoda. „Hladni napici rashlađuju samo trenutno“, kaže naš sagovornik, „jer je volumen hladnog napitka relativno mali u poređenju s ljudskim telom, pa učinak rashlađivanja brzo prođe. Uz to postoji ograničenje koliko čovek može da popije tečnosti kako ne bi preopteretio bubrege. Tako da ni u kom slučaju ne treba piti previše“, upozorava on.