Iskustveno:
u nekim (poznim) godinama, sám organizam opominje i te opomene (konkretno - u vidu poremećaja krvnog pritiska) se ne smeju ignorisati.

Ima u Tvom objašnjenju nekih naznaka, koje upućuju na grešku u ponašanju:
- posle napornog (za Tvoje godine) treninga, treba "nadomestiti" izgubljenu tečnost, uneti izgubljene kalorije...odmoriti organizam barem 1 sat i onda meriti pritisak. Rezultat će sigurno biti realniji.

Greška je i to ako je brzina vožnje, svakodnevno "moranje" - uslovljena "na nervnoj bazi".
To je suprotno od onoga, što se inače preporučuje za ljude poznijih godina, da se vožnja bicikla odvija ravnomerno u umerenom tempu, odnosno - da "vozikanje" po uređenim bicikl. stazama, sa čestim odmorištima etc...predstavlja relaksirajući faktor.

Privatno: proveri šećer u krvi.

Pozdrav

Moj ćale (koji je u poznim godinama) jedva da i izlazi iz stana ikada. Međutim, ja se nešto ne osećam u poznijim godinama . Čak štaviše, ne osećam se ni sredovečno, a i zdravlje me trenutno bolje služi nego pre 8 godina (a tada sam isto vozio biciklu, mada ne kratko i naporno već dugo i zamorno). No svejedno, nisam više ni omladinac

Trening nije moranje, nego je čisto zadovoljstvo (Dopamin je čudo). Tu i jeste problem jer sam možda sam malo preagresivan za svoje zdravlje ali to nije ništa novo jer sam takav oduvek, još kao klinac.

Tako da mi i dalje nije jasan razlog pada pritiska. Možda sam pogrešio što ne nosim sa sobom neke šećerne tablice/bonžite i slične zezancije, a zadnjih par kiliometara mi više nije bilo zadovoljstvo već gnjavaža (što je dobar pokazatelj da sam ostao bez energije, odnosno šećera). Međutim, kada sam došao kući lepo sam se najeo proteina (piletine), i uz to dosta šećera (neki sladoled koji su deca halapljivo klopala), i možda je to bio momenat koji je napravio problem: sladoled je bio presladak za moj ukus (neki Eskimko, ili tako nešto). Dal' može kontrast u količini šećera da izazove takve probleme?

Možda si u pravu, možda bih trebao da prekontrolišem šećer

pisac,

Ja nisam sportista več glupi elektroničar što misli da će u ovoj državi sa 10 prstiju da "zalemi i ono što nije zalemljivo" ,

Malo šale,naravno

Inaće se patim sa Visokim pritiskom koji uz lekove iznosi 145/95

da ne pričam da taj pritisak za 2-3 sata ume da ode na 200/110,____znaći za pred,još malo za pred šlog,

________________________________________________________________________________________
Ali sam primetio jednu Povezanost a to je:

-Kad u večernjim satima odem do Pančevačke Narodne Bašte (to je novouredjeni prostor koji Pančevcima puni Akumulatore
koštalo 1 Milion eura ,a vredi barem 3 x više u odnosu šta nam donosi)

i kad tamo na mekanoj stazi (nešto crveno,meko, i lako za gaz) otrčim 2-3-4 krugova od možda 1100m/krugu
i kad se vratim kući i izmerim pritisak, a On pao --kao da sam popio 2 ture leka---Neverovatno, Ali je tako,
_________________________________________________________________________________________

Ovo Ti NE pišem da bih Te zahebavao nego sam se i ja iznenadio da posle svakog "trčkarenja"
po stazi meni opdne krvni pritisak,

-Kao da je i srcu lakše,a i organizam lakše propušta krv kroz sebe,

Kad se vratim, ja sam mrtav umoran, ali me Pritisak ne ehbe, i kad ga izmerim --ja se iznenadim,

eto,Pisče,
ako išta pomaže

pOz

Pretvaras se u trollicu.

Nizak krvni pritisak posle dugotrajne fizičke aktivnosti je moguć zbog dehidriranja.

Koliko tečnosti piješ pre, za vreme i posle takve vožnje?

Ja sam za 3 sata žestoke voznje pio oko 4 litre tečnosti ( 3.5l vode i 0.5l izotoničnog napitka) , uz to 1 bonžitu i 1 manju proteinsku čokoladicu.

A pre i posle vožnje vaga mi je pokazivala istu kilažu :).

Manje od litar, vratio sam se sa flašom u kojoj je još bilo vode, nisam se preterano znojio jer nije bilo prejakog sunca. Imao sam i vožnje u kojima sam se vraćao sa praznom flašom jer mi je usput nestalo vode (isto 1 litar, nisu duge vožnje) pa sam vozio zadnjih recimo pola sata "na suvo", ali tada nisam imao ovakve probleme sa pritiskom. Jedina razlika je što imam običaj kada se mnogo istrošim da kupim neki sladoled i onda odvezem do kuće, a to ovaj put nisam uradio već sam se "dovukao" do kuće... a onda dok sam se odmarao pojeo sladoled , i to presladak. Sve mi se čini da je baš to bio postupak koji je nekako izazvao pad pritiska.

ima to veze i sa šećerom u krvi,

-pre vožnje,
-posle vožnje
-i posle sladoleda nivo šećera ti sigurno nije bio isti !

Dođe čovek po nekad, ajd' dobro, UVEK, tokom svog života u situaciju kad zamišlja da mu je elastičnost krvih sudova i aktivnost endokrinog sistema još uvek na nivou dvadesetogodišnjaka.
Primakni sasvim blizu ogledalo svom podbradku i dobro izanaliziraj ono što ćeš uočiti upoređujući viđeno sa slikom na maturskom tablou.
Panta rei.

Lepo ti je Vladimir objasnio, i ne treba da se povodis "osecajima", nije primereno godinama.

Jednostavno, moras da drasticno smanjis intenzitet treninga, i da ga prilagodis organizmu.

Ili da promenis vezbe. Nisu sve vezbe za svaki organizam. Postavljac vezbi je predvideo mlad, zdrav organizam, koji ima tendenciju da bude fizicki jaci.
Trening je trening, u pravom smislu, i treba da je prilagodjen stanju organizma.

Istina da 99,99% ljudi, dohvati neko gvozdje i mase sa istim, nazivajuci to treningom, ili se razvlaci po nekim skalamerijama. Ili besomucno trci neke "rute"..
Od doticnih 99..i kusur posto, mozda jedan promil, ili 0,1 promil, ima kompletan pregled pre zapocinjanja serija treninga.
Od takvih aktivnosti, samo farmacija ima koristi.

Poz
P.S.
Kada god svojevoljno i nicim izazvano odlucis da "treniras" neke nove vezbe, seti se vica o Muji sa psom "pticarem".
Pa proveri, da li si se "dovoljno visoko bacio"..

Ja nemam takvih problema, jer sam odmah posle tridesete godine primetio da ne funkcioniše sve kao kad sam imao dvadeset.

.

Trening je sasvim prilagođen organizmu, a upravo je istraživanje razloga pada pritiska način da se i sve okolnosti (ishrana, itd...) prilagode kako se to ne bi ponavljalo. Tako se napreduje, a ne povlačenjem.



Mogu ja ovo da nazovem i rekreacijom, ali definitivno nije izraz koji će većini dočarati način na koji se "rekreiram". Zato ja to zovem "trening" iako ne treniram za penjanje na podijum već za poboljšanje kondicije (i dozu dopamina ). Mada, neki biciklisti koji su se penjali na podijum nisu bili skoro nimalo mlađi od mene, biciklizam je vrlo rastegljiv sport po pitanju godina.

Inače, na osnovu svih podataka koje sam sakupio na internetu i na osnovu analiza mojih ranijih "treninga", zaključio sam da je uzrok pada pritiska sledeći: Nakon treninga koji je izazvao iscrpljivanje, najeo sam se solidno, i uneo (pre)veliku količinu šećera, i to je u nekoj kombinaciji tzv."povlačenja krvi u želudac" i velikih šećernih oscilacija izazvalo pad pritiska.

Ko ima drugačije mišljenje, tema je otvorena za diskusiju...

Mozda nisi davno trenirao. Ja sam poceo sa vezbama u stanu pre jedno 3-4 nedelje, ja takodje volim prilicno intenzivno da treninram. A pre toga nisam trenirao sigurno godinu dana. Pri kraju treninga mi se prvih 3-4 dana desavala nesvestica, disao sam na skrge. Pretpostavljam da je to bio manjak fizicke kondicije i spreme. Sada bez problema podnosim i intenzivnije treninge nego te sto sam radio. Verujem da ces se navici posle par puta. Ukoliko posle 2-3 nedelje kontinuiranog treninga i dalje budes imao te probleme, onda bi trebalo da odes do lekara.

sire se krvni sudovi i to je normalno!

Nisi trebao ni otvarati Temu!

Sada nas (učesnike) jednog po jednog ubeđuješ koliko si Ti u pravu i koliko mi, ustvari, grešimo - postavljajući pogrešne dijagnoze i na kraju će ispasti da Te - uznemiravamo bez potrebe.

Samo još toliko:
autosugestija je (često) uspešan metod, ali u drugoj medicinskoj oblasti.

Pozdrav

Ček, ček, polako. To je čista logika. Odbacio sam sve opcije koje su verovatno netačne jer nisu nikada do sada izazivale pad pritiska. Imao sam ja i napornije "treninge" (i kraće&teže i duže&zamornije) pa nisam imao pad pritiska, imao sam i vožnje bez vode i vožnje po žestokom suncu i po hladnoći, i nikada nisam imao pad pritiska. Ne može sada neko da tvrdi da sam baš juče odjednom ostario a prekjuče nisam bio star. To ipak ne funkcioniše tako.

Temu sam započeo dok nisam još imao nikakvu ideju, a u međuvremenu sam malo i surfovao i čitao i dobijao ideje, i otprilike sam zaključio nešto što može logički da prođe kao realno. Dakle, jedina kombinacija koja mi se nije desila do sada u svim vožnjama, je upravo ta koju sam pomenuo: neka vrsta početne hipoglikemije koja je tokom odmora u kombinaciji sa obilnim jelom i preslatkim sladoledom izazvala pad pritiska. Obilno jelo i samo po sebi može da izazove pad pritiska (koliko sam pročitao na internetu) ali meni se to nije dešavalo - sve do ove kombinacije faktora.

Naravno, može biti i nešto drugo. Šećer bih svakako trebao da prekontrolišem pre ili kasnije. Ali dok se ne pojavi neka bolja i logičnija pretpostavka uz eventualno neka nova saznanja ili informacije, ovo što sam zaključio je verovatno najbliže istini.

Ajde da se i ja umešam kao totalni amater sa malo ozbiljnijim zdravstvenim problemima i ovisnik o dva točka što se jure.

Kao prvo, svaka delatnost (često unošenje određene namirnice/tečnosti, često izvođenje određene radnje) koja prouzrokuje određenu dozu prijatnosti može da izazove svojevrsnu zavisnost. Tu mogu da spadaju i sportske aktivnosti. Razlika je samo u lakoći odvikavanja (pretpostavljam da ovo zavisi od količine "zadovoljstva" koje je dotična delatnost izazivala).

Kao drugo, moguće je da pritisak opadne posle fizičke aktivnosti. Isto važi za šećer.
kao treće, pritisak opada a šećer raste posle dobrog obroka (zamašćena piletina + sladoled + ...).
U medicinska objašnjenja neću da zalazim, pošto sam daleko od te profesije.

Izjurio si se pošteno, onda si se pošteno najeo i na kraju si se setio da se poigraš sa meračem krvnog pritiska.
Ako se toliko plašiš, onda pravac kod doktora; ipak su oni stručniji.

Kao četvrto, kod biciklizma najveći napor trpe srce i pluća i "greške" na njima mogu biti i najčešće jesu u većoj ili manjoj meri kontradiktorne sa biciklizmom.
Kao peto, naučite da da slušate svoje telo. Jer, kao šesto, i pored toga što bicikl najviše opterećuje srce i pluća, znaju da tu da dobro nastradaju i zglobovi (kolena i skočni, prvenstveno) i ligamenti kolena, kao i da dođe do pucanja mišića a sve to pod uslovom da se naglo krene sa "treninzima".

Ne vidim razloga za toliko opterećenje postignutom brzinom, ne jure vas eksadrile aviona a koliko čitam nije vam cilj da se u bližoj ili daljoj budućnosti takmičite.

P.S. Treninzi su na 100+ km, a neki laganiji trening bi bio otprilike 120km za 3 - 3,5h na putanji koja ima par zahtevnijih uspona (6%+ nagiba) u dužini (pojedinačno) od par kilometara (>=5km).

Misliš?
Ili znaš sigurno?!
"Danas" sam jurcao po gradilištu, hrvao se s "makitom" 12-ticom čitav dan da se zaduvao nisam, sutradan sam se probudio sa dva stenta!
Pritom, - n i k a k v e - posebne tegobe pre toga nisam imao.
Ovo ti priča neko ko je MORAO da prihvati neminovnost da je preko noći ostario.

Misliš?
Ili znaš sigurno?!

A logiku u tim stvarima slobodno okači mačku o rep.

To sam i ja (uz pomoć Interneta) zaključio na kraju. I doneo neki kompromisan zaključak.


Hteo sam da analiziram novo i nepoznato iskustvo


Snimao pre neku godinu. Jedino nisam radio test opterećenja... što mi je u planu.


Agresivnost, adrenalin... šta ja znam. Dosadno mi je da radim bilo šta (u bilo kojoj oblasti) što ne testira moje krajnje (trenutne) granice (sposobnosti, znanja, kondicije). Pa još ako te granice pomerim, onda dobijem bonus dozu dopamina

Krenem ja ponekad samo da se rekreiram... ali kada tako posle petnaestak minuta "rekreativne" vožnje naiđem na pravac, a imam višak energije, ne mogu da odolim: Gas do daske (dok mogu da izdržim). Tako da više i ne pokušavam da se "rekreiram", već idem sa namerom da "treniram".


To su drumaši. A MTB? Ja inače ne vozim baš trening nego "trening", a u svakom slučaju rekreacija definitivno nije ako veći deo puta vozim na 150-180 otkucaja u minuti


Pa znaš kako, mogu ja sutra i da se probudim mrtav. Ekstremi su uvek mogući (a na kraju i neminovni). Onda bih se verovatno pitao zašto sam mrtav, da li je uzrok tromb ili aneurizma ili...

U svakom slučaju, idemo sa prijatnijom/bezazlenijom varijantom analize za početak

_{[Ovu poruku je menjao pisac dana 24.05.2013. u 00:19 GMT+1]}

Probaj da poneses jednu ovakvu:

na voznju i pojedes na pola voznje ili pri kraju kad osetis da si se ispraznio, kosta oko 30din, jedini problem je suzdrzati se da ih ne jedes i u drugim prilikama osim voznje.

@pisac

Ako već hoćeš da ideš do maximuma i preko maximuma, navikni se na nepoznata iskustva i rizik da ti ipak nešto ne funkcioniše kako trebe bez obzira na tvoju "godinu proizvodnje": Ima dosta fatalnih "kvarova", koji dođu do izražaja tek pod nekim extremnim opterećenjima.
Savet: potrudi se da ne ulećeš pravo pod tuš odmah posle treninga ili bilo kakve druge zahtevnije fizičke aktivnosti; odmori se bar 15-30min (jedan rođak, doduše u penziji, ali zdrav ko konj (vitalan dedica, što bi rekli), bez srčanih problema, je umro tako od infrakta... stalno ista procedura... ali jednoga dana mu došla glave, ... tako je bar dr rekao da je to uzrok). Isto tako, nikako oznojen u klimatizovanu (hladnu) prostoriju. I, normalno, kao što je već navedeno: što više negazirane, nealkoholne tečnosti "rashlađene" na sobnoj temperaturi (u početku je "bljak" dok se ne navikneš; hladno iz frižidera na/u "vrelo" telo je dugoročni spori ubica srca) i nešto što vraća energiju i/ili soli (čokoladice, kikiriki, banane, ... šta kome odgovara).

Što se tiče pređene kilometraže za treninge (ono 100+) u vidu sam imala MTB ali ne onaj extremni već umerenu varijantu, uglavnom asfalt, uređeni makadam sa par zahtevnijih uspona i to na osnovu par poznanika koji voze MTB na sličnim relacijama (100+ nije svaki dan ali bar jednom u nedelju dana; svaki dan je otprilike 50+ km; naravno, ovakvu "statistiku" zna da poremete vremenski uslovi. A što se godina tiče, uglavnom 40+).

@EmmaR
Što se godina tiče, ako ti je profil tačno popunjen (a ne k'o moj), ti si tu negde ko moja žena od koje sam stariji neku siću.

Što se fatalnih kvarova tiče, jedino što me brine jeste što se strašno loše osećam ako naglo prestanem sa maksimalnim naporom. Recimo dođem do nekog semafora ili nešto slično, i moram da stanem u mestu. Tada imam osećaj kao da će srce da mi se raspadne (u stvari osećaj je bukvalno kao da propušta zalistak), pa to izbegavam po svaku cenu na bilo koji način. Evo baš sam danas sprintao na uzbrdici i stao u trenutku... morao sam da trčkaram po trotoaru da se ne bih srušio mrtav

Druge kvarove ne mogu da predvidim pa nemogu ni da ih se plašim

Što se kilometraže tiče, baš sam danas upoređivao: Ista ruta, isti napor, ako vozim po travi/zemlji pored puta brzina je 10-20km/h (zavisno od toga koliko je gusta trava, mekana zemlja, neravno, itd...) a ako vozim po putu brzina je 30km/h. Danas sam vozio opušteni "intervalni trening" (koji je u stvari trebao da bude rekreacija, ali opet nisam mogao da izdržim da ne udarim sprinteve) po takvom teškom terenu (pola teren pola asfalt), tako da je bilo dosta odmora i zveranja po pejsažima (a i čišćenja guma zbog blata iz šume na Adi Ciganliji), pa sam prešao 30km za 2h. Po meni je to sasvim ok.

I nisam imao snižen pritisak nakon treninga, iako sam se najeo i pojeo i nešto slatko (ali ne preslatko). Bio je 115/70 puls 90.

@joojant200
Nego, što se ovih čokoladica tiče, zaključio sam da je najbolja bonžita. I to zašto što ja nisam preterani ljubitelj bonžite, tako da može da mi stoji u torbici i da me ne mami da je podejem kada nema potrebe. Evo, danas je izdržala ceo trening i došla samnom kući. Da je bila čokoladica, to ne bi doživela

@pisac:
Dopamin, najbolja nagrada mozga posle dobrog s3ksa ili milke od 100g (ovo drugo može da ima i negativne efekte)

Seks praktikujem, ali žena mi ne da svaki dan
Ali zato svaki dan mogu da drndam biciku

Jesi li ti to pomalo mazohista?
Ti semafori znaju da budu baš nezgodni: taman uhvatiš ritam i voziš ko da voziš auto, a ono crveno. Zato ja najviše volim otvoren drum. Jeste da je brži saobraćaj ali opasnost da će neko da ti izleti sa sporednog puta (ulice) nepoštujući pravila saobraćaja je svedena na minimum; svi nekako voze "pravo"

Neke stvari koje navodim, jeste ono što sam usput pokupila od onih što voze povremeno ili stalno (često) 100+ kilometražu, sa prosekom preko 30 km/h (njihovi dobronamerni saveti). Jedno od "pravila" je da ako već hoćeš da ideš do granice: prvo jedno vreme voziš polagano pa postepeno ubrzavaš do nekog za tebe umerenog ritma (periodi su otprilike 5+ minita minimum), zatim na nekoj povoljnoj relaciji (pretežno ravan, po mogućstvu prav put) kreneš u kratkotrajan sprint - koliko ćeš da izdržiš zavisi od tebe (računam da znaš da prepoznaš najavu moguće vrtoglavice/nesvestice) i zatim usporavaš do nekog tebi umerenog tempa. Koliko puta tako, opet zavisi od lične fizičke spremnosti. Završavaš laganim ritmom, u trajanju od 10+ min (pripremaš telo za mirovanje). Jake završnice su rezervisane za one koji jure žutu majcu i koje iza ciljne linije čeka dobro obučena i opremljena lekarska ekipa.



115/70 i jeste nizak pritisak, ne prenizak ali nizak jeste.

Inače profi bajkeri su skloni jako niskom pulsu u mirovanju (oko 30 - normalno je 50-60), ali zato im je maximalni 120-130.

Na jednoj drugoj temi zbunio me je tvoj podatak (procena) da ti je maximalni puls bio preko 200, jer sam imala informaciju da je 130 neka gornja granica i da nikako nije dobro da je puls veći.

pisac,
nizak pritisak ?

-ja mislim da Ti "negde puštaš .

Pa ne živim u divljni nego u gradu. Moram da vozim i do kuće


Nemam tih problema sa nesvesticom, jer mi je snaga i kondicija slabija od pluća. Tako da koliko god sprintao, ne mogu da ostanem bez daha, već se izmorim i prestanem. Naravno lagano.


Ma jok, sasvim je dobar. Čim ne osećam nikakve probleme u vidu vrtoglavice, onda je sve u redu. Nije ni ovaj merač savršenstvo preciznosti, pa da se štrecam za svaku cifru.



Pa ja nisam profi . Bio je negde oko 180-195, odnosno na maksimumu. Što ćemo tačno utvrditi čim kupim brzinomer sa pulsmetrom. Odokativno sam merio i ovih dana, kreće se oko 150 na ravnom (kada ne sprintam).