SVi strahovi tvoji, koje si naveo, proći će te kad budeš proslavljao četrdesetogodišnji maturski jubilej.
Veruj mi na reč, u subotu, 8.juna slavim navedeni jubilej, tako da znam šta ti pričam.
S druge strane pak, sve ono što si naveo da te plaši, govori samo o tome da si još uvek mlad čovek.
Imaj to na umu, jer ŽIVOT je ono >SADA<, sve ostalo nije.
Drugim rečima STRAH ti ni u kom slučaju nije dobar saveznik i jedino te on ometa u življenju života punim plućima SADA, a to ne mora da bude i nije u tesnoj vezi sa materijalnim aspektom.

Ja još nisam video matorog četrdesetogodišnjaka. Ukoliko nije u pitanju notorni alkos.. takvi pacijenti baš znaju sve tajne ubrzanog starenja. Meni se sve čini da pravi život počinje tek tada... no, možda mi se samo čini. Imam 2 manje od tebe, al' tu sam negde, međ'tim.. nešto nisam primetio da se bojim tih stvari. Puca mi pravo da ti kažem ona stvar za to, jer, šta tu mogu da promenim? Da zamolim majku prirodu da me poštedi? Zašto bih? Sve na ovom svetu ima vek trajanja, pa tako i ja. Mene je više strah penzije. Pre svega, mislim da kada dođem u te godine, kada treba da postanem penzioner, da penzije neće ni biti. Neće imati odakle, zato, cenim ga da je bolje da iznenadno jednostavno - odem. Nešto da me zbriše u deliću milisekunde i kraj. Mene to više plaši nego šta ću i kako ću da radim sa četiri banke.

Pa, sada ti je period, ne da se sekiraš čoveče, nego da daš MAX od sebe, jer sada između 30 i 40 .. to i jeste period kada imamo najbolji mogući sklad mozga/organizma .. ne sa 23 .. pe'šes' nego baš u ovim godinama.

Da se ne lažemo četrdesetogodišnjak više nije mlad, po izgledu više nije mladolik, ogrubeo je, orutaveo, osedeo, izborao se, ugojio se. Pa čak iako trenutno pristojno deluje, za koju godinu će se totalno ofucati jer čovek posle 40-e ubrzano stari i svaka godina mu ostavlja trag na izgledu. Zatim mnoga vrata koja su otvorena mladim ljudima, njemu su zatvorena: ako ne daj Bože ostaneš bez posla, ko će da te primi? Svi traže mlade ljude ispod 40 godina, zatim ne može da muva mlade devojke, a njegove vršnjakinje su već tetke. Jedino što on može jeste da uplovi u neke mirne vode, brine o deci, ide na posao, spava i bleji u televizor. Kada je čovek mlad on ima ceo svet pred svojim nogama.

Moj strah od starenja je možda najviše vezan za fizičko propadanje i ružnjenje. Svako može na guglovim slikama da nadje kako su izgledale poznate lepotice (glumice, pevačice itd) kada su bile u dvadesetim godinama i kako izgledaju sada u četrdeset pedeset godina. Nekadašnje lepotice su se pretvorile u rugobe.

Skoro sam muvao jedu veoma slatku i simpatičnu devojku od 24 godine. Sve je išlo savršeno razgovor, muvanje pogledi, razmena telefona, držanje za ruku, dok me nije upitala koje sam godište. Kada je čula da sam stariji od nje 11 godina pobegla je glavom bez obzira. Tada sam osetio gorak ukus u ustima i to veče sam se napio ko majmun!

NE, ovo je moj tate kum i on mi je uzor za starost :-)

http://novinenovosadske.rs/mir...ac-hokejas-teniser-projektant/

_{[Ovu poruku je menjao cika dacha dana 06.06.2013. u 13:23 GMT+1]}

@ontario

haha ha ha, isto smo godiste, a i izgleda da isto razmisljamo .... to bih rekao i ja , mada si ti dodao i jos nesto o cemu nisam razmisljao ...

@Ontario...hahahaha.Ti bi trebao da se bojis za buducnost,a sa filozofijom prolaze ti dani brzo ces doci
do matorca u 40im,a onda ces se zapitati da li je smrt blizu.Poseta radi saveta psihologu nije na odmet.
Evo jedna vezbica,koju matorac moze i sada da uradi.
Uzmes drvenu staru,skolsku stolicu.Moze ovakva.

Uhvatis za gornji deo rukama,podignes stolicu od sebe sa ispruzenim rukama,u visini usta,privuces je i poljubis.
Tako se i zove.Poljubi stolicu.
Ukapiraces za prvo vreme da si fizicki podbacio,pa pocni malo da vezbas.Popuni vreme.Ovako ispade da zabusavas na poslu.

p.s.imas devojku ,Zenu?

Ne. 2 godine sam stariji od tebe i ne osecam se matoro.



Ne. Proslost ostavljam iza sebe.



Ne. Ne bavim se previse prosloscu, niti preterano planiram za buducnost. Uglavnom radim stvari kako dodju na red, u sadasnjosti.

Čoče.. :D Znaš li ti ko je bio Leslie Nielsen? :p

Svaki dan !!!!!!

39,5 god.

nemam strah od starosti;

o prošlosti razmišljam neprekidno;

a o propuštenim mogućnostima u okvirima normale (vidim ih kao ~smernice)

@Lavlja_Jazbina da li je ~ovo početni položaj za "poljubi stolicu" :)

.
Podignes,kao na slici,od sebe ispruzenih ruku,ravno privuces i :-".

^ au, Teško izvodljivo

p.s. možda sa plastičnom?

Podlaktice,a obaranje ruku sa momcima iz teretane,kao i sa drugarima,enigma.Kako to.
To ti je samostalnost,pa krenes da preko studenske radis u firmi koja rucno dize u soske UMP profil,uspravno.
Necu caletove pare.Eto ostalo i do dan danas,mada vreme u kome sam bio,ne bi menjao,ali stvarno.
Sta,ko je rekao u masi matorac,molim,sta....

ja te potpuno razumem,sto se ovoga tice jer sam se i sam tako osecao do pre neku godinu,i vrlo dobro se secam da sam sve to poceo da primecujem negde od 1997 godine,kada sam imao 18 godina.......znaci stalno sam se cudio tom brzom prolasku vremena....secao sam se stvari koje su bile pre par godina kao juce da su bile....itd,itd....

a takav osecaj,otprilike,mi je nestao onda kada sam se ozenio i postao otac pre skoro 3 godine....sada imam 34..tako da sam zakljucio da to ima veze sa samim ritmom zivota,obavezama,kolicinom slobodnog vremena itd........tj,kada dobijes porodicu dobijes i mnogo vise obaveza,odgovornosti nego kada si bio momak,i samim tim uglavnom si preokupljen tim obavezama i ne primecujes da vreme leti,kao sto si to mozda primecivao ranije....

e sad,citao sam(mada to mozda spada u domen paranormalnog ili nekog potencijalnog scenarija sa neki SF film) kako neki naucnici i pravoslavni MONASI tvrde kako se vreme ubrzalo.....tj da bukvalno dan traje nesto krace nego nekada,iako se to na samim casovnicima nece primecivati....




e sad,ovo je tvoj licni problem, i moj ti je savet da se ozbiljnije pozabavis svim tim,jer kako si stariji sve ce te vise to pritiskati i muciti.......tj,trebas da odlucis sta hoces,da li hoces da se zenis ili neces......inace,i logicno je da neka zena ne izgleda isto sa 35 i sa 20 godina...

i sam vidis da sto si stariji,imaces slabiji prolaz kod mladih devojaka.....(mislim ovo za vecinu muskaraca vazi,ne samo za tebe).....osim ukoliko nemaju para da ne znaju sta ce sa njima...tada ce bez problema moci da menjaju klinke i u 50tim...



ovde preterujes......znaci,po tebi ko ide ka cetrdesetim godinama neminovno ce postati star,ruzan itd?

tu doduse dosta igra ulogu i genetika.....npr neko i sa 28 godina moze izgledati "STARO",a neko sa 40 vrlo mladoliko.....ali sto se tice samog fizickog izgleda,narocito u telu,onaj ko se REKREATIVNO bavi sportom(makar to bilo obicno trcanje i fitnes vezbe) sigurno nece izgledati staro u 40tim godinama...

Ja isto imam osecaj da vreme prolazi mnogo brze nego ranije.

Mada sve ostalo iz ove teme mi je onako strano. Ja imam 39 i sto se mene tice, mnogo bolje se osecam u svojoj kozi nego kad sam bio mlad i mnogo se mladje osecam nego pre 6 godina dok sam jos pusio. Vezbam, idem u teretanu i na fudbal, mogu u jednom cugu da se popnem 7 spratova stepenicama, nemam sede, i imam sve svoje zube . Sad sam isao na 20 godina mature i nesto nisam primetio da su ljudi poruzneli i propali, cak naprotiv. Naravno, ribe vise nisu ribe, niti su momci sad neki frajeri napucani testosteronom, ali se vecini vidi neko samopouzdanje u izgovoru i ponasanju, to ima neke svoje prednosti. Iskreno da me zena ostavi i ode, opet ne bih jurio neke klinke i trpeo njihove isfrustrirane, nesigurne i neizivljene fazone Zene u ovim 30im i 40im godinama jednostavno znaju sta hoce i sigurne su u sebe i nece pobeci zato sto si 11 godina stariji ako ih intrigiras i ta stabilnost ima svoju privlacnost.

Sve u svoje vreme. Dok sam bio mlad, nisam ni mogao da razmisljam svojom glavom o bilo cemu, moj limbicki sistem me je pumpao hemijom i veci deo zivota sam provodio u nastojanjima da nesto povalim. Od kad sam se ozenio i dobio dete to je malo splasnulo i iz opterecenosti preslo u normalu, valjda je mozak skapirao da sam obavio svoju biolosku funkciju pa me ostavlja na miru da radim jos neke stvari u zivotu Kad imas dete, nema nista lose u "izvesnom", ako izvesno znaci da ce i sutra i kroz x godina tvoja porodica imati gde i cime da zivi, sto smanjuje nivo svakodnevnog stresa.

Hranimo se bolje od nasih roditelja, vodimo u proseku vise racuna o sebi nego oni, imamo na raspolaganju bolju medicinu i u krajnjoj liniji kozmetiku, manje smo optereceni stigmama (kao sto je npr fabranje kose), itd. Ja se u principu ne plasim starosti, niti se plasim toga sto cu poruzneti, bezveze bi mi bilo jedino da sad pandrknem mnogo pre vremena i dok mi je klinac mali. Ne planiram da jurim ribe sa 60 i 70, nasao sam svoju polovinu i nadam se poruznecemo zajedno. Glupo je i bezati od zivota i pokusavati da budes vecito mlad i neiskusan, na kraju propustis neke vazne stvari kao sto su npr unuci, a sve u potrazi za ciljem koji je nedostupan. Niko ne zivi doveka.

IMHO, meni se sve cini da si ti sad bio na 20 godina male mature i da te je to drmnulo

Ne volim psihologe i psihologiju, nekako sam psihologiju uvek doživljavao kao kvazi nauku.



Za sada nemam, ali radim na tome.



Ne, ali na ovome snimku vidim nekog dedu... :)



Pa kada u tridesetim kosa sedi, na licu se javljaju sitne bore koje postaju sve dublje, dlake počinju da rastu tamo gde im mesto nije, masne naslage se hvataju uprkos vežbama, a pojedinim mojim prijateljima rastu mladeži, bradavice tamo gde ih nisu imali - šta onda čovek može da očekuje u 40-im. Na posao idem autobusom i tu svakoga dana gledam kako su se žene i muškarci od 40 do 50 godina ofucali, nemaju energije, gruba, umorna, izmučena lica.



Da, žena i deca puno znače. Kažu da se oženjeni muškarac, mnogo zrelije i odgovornije drži od neoženjenoga. Uostalom kada neko ima biološki da te nasledi lakše podnosiš starenje.



A možda doživite krizu srednjih godina, nadjete ljubavnicu, kupite motor i zapalite sa klinkom 25 godina mladjom?
Šalim se naravno :)



Ne proslavljamo godišnjice mature, zato što su se u odeljenju patološki izmedju sebe mrzeli. Što reče jedan u četvrtoj godini samo da završimo pa da se više negledamo. Ponekad me zanima šta se sve sa njima izdešavalo.

Sedi, 1.

Au, sve ovo što si u uvodnom postu rekao kao da sam ja pisao. Osim što nisam vezan svakodnevnom poslom za mesto, pa mogu da otputujem, imam utisak da mi to usporava vreme. Na primer 4 nedelje npr u Kini, Tajlandu, toliko novih utisaka i sećanja, kao 1000 dosadnih dana u Beogradu.

Ali sve ovo što si rekao, kao da delimo mozak :)

Ja kada se probudim, isto gledam na svet kao sa 21 god, ne zanima me "miran život", da se ženim zato "što to tako treba", kao što vidim da mnogi iz okoline rade. 'ajd kada se neko baš nadje sa nekim pa ide prirodno, nego mnogi su u fazonu, jbg imam 28, 29, moram da imam decu itd, da nadjem sada neku i to je to.

I bar da imam utisak da je sada to nešto trajalo, pa jbg prošlo, nego kao što i ti primećuješ, tako neveeerovatno brzo mi prolazi, imam slično već godina kao ti. Ono pre 5,6,7+ godina sam imao 25 i ni pomisli o starenju, o 40im i tim glupostima, ja, mlad, ceo svet čeka, sada samo par trenutaka kasnije (od nove godine do nove godine 5,6 puta, puf, trenutak) i kao to sada ne treba da budem više ja, treba da gledam tetke po ulici itd :|

Nije fer :|

Ono, tek kada završiš školu, realno sećaš se 5-6 godina unazad i ni ne znaš kako vreme brzo prolazi. Roditelji koji su 40+ to je iiiii, do tada ima večnost. I sada malo putovanja, ovo ono, ništa specijalno i probudiš se sa 35 i wtf.

Čak pomišljam da nema šanse da drugima tako brzo prolazi vreme, više bi se pričalo o tome. Meni to toliko neverovatno brzo deluje da prolazi. A vreme je samo utisak, tako da verovatno baš zato što nećemo da prolazi i razmišljamo o tome, deluje nam tako. Nema načina da se izmeri kako kome to deluje, I guess

Neću da kažem ja sam pametan, drugi nisu, nego svako ko malo razmišlja, teško da može da ne bude delom depresivan, ono, rodimo se, ostarimo, umremo - svrha? Super je ako neko iskreno misli da su to deca..

40 kuka:) Da budem iskren, ne bojim se starosti, ali mi po nekad, normalno, zafale mladalacki dani (mada se jos uvek osecam kao mladic od 25g:)), ili ono neko lepse vreme `80-ih. Krpa nostalgija, al sta da se radi, kao sto je neko gore rekao `svaki dan`:)

Ovako sam pokusao da ljubim, al ne ide, teska neka orahova stolica. Kako savijem ruke, tako me omlati po glavi i nista od kiss-a :D

^ ali ti špaga ide bez problema, vidim...a i osmeh je tu, najpouzdaniji anti-age ;)

jel to spaga ili trci sa stolicom?

^ i to mi je palo na "pamet" kao opcija 2, ali mi je još teže da protumačim ono što vidim kao kravatu koja prkosi gravitaciji :)
da se nije uslikao dok je radio stoj, pa uradio 180 rotaciju...

http://www.vijesti.me/caffe/ki...osi-gravitaciji-galerija-65786

@ontario...pazi sliku od @gilopilea,coyota,valerijana.To je da se smejes,i stomak te zaboli,hrastova stolica,spaga....
Smeh kazu ulepsava zivot,a za lepsi pol sam pitao,a ti odgovorio da trazis.Vidi,to moze ici sporo i zamrseno,pa vreme onda i nece tako lako proleteti pored tebe.
Jos se smejem za spagu i osmeh.
Jaoo,odlicno.....jedino ti mogu reci,mlad si covek i uzivaj.Zanemari dvojku,kada prelazi u trojku i dalje.
Moj utisak nedelje je pod 1 i tema ontarija bojite li se starosti....Sad me neko pita..Zasto...pa mlad covek misli da ima problem,a ustvari ga nema.

hm... Ako moze da napravi stoj na rukama sa sve kravatom, sjajno!!! Onda jos nije omatorio.
Nego vidis da kaze da ne moze da se spusti da poljubi stolicu...

ama covece,kako ne shvatas da je to sve individualno i zavisi od coveka do coveka,a narocito zavisi od stila i nacina zivota,nekih navika itd....

nekome kosa pocinje da sedi u tridesetim,ali ja nikada nisam video nekoga ko je sa npr 39 skroz sed,ili da je uglavnom sed.......uostalom,bolje da osedis nego da ocelavis,tj izgubis kosu.....:)

koriscenjem raznih krema i preparata sigurno ces smanjiti ili u velikoj meri ublaziti pojavu bora....

dlake rastu kako kome i u 20tim godinama i u 50tim.....uostalom,ono sto je visak lako se moze obrijati,i trajno ako te bas nervira....

ako se neko bavi rekrativno sportom i to manje vise redovno,gotovo da je SIGURNO da nece imati masne naslage......moj ti je savet da pocnes redovno i rekreativno da se bavis bodybildingom(neka light varijanta)....i gotovo da mogu da ti garantujem da ces u 50j biti zgodniji nego mnogi 25godisnjaci....

a te muskarce i zene od 40,50 koje gledas po autobusu,njih je vise zivot takvima napravio....tj tezak zivot u Srbiji,mnogobrojni problemi,obaveze itd....i naravno besparica...

btw,primtio sam da ljudi koji nemaju dece i nisu u braku,pa cak i neki razvedeni izgledaju prilicno mladoliko,sveze i odmornije,za razliku od nas ozenjenih....:)

Ha, ha, ha, ha, jeste ludi:)

Situacija je, nazalost, ovakva, jer od ljubljenja nema vajde:

"Pitali momka da li bi se radije oženio mladom Beograđankom ili matorom seljankom? - Naravno, matorom seljankom - reče on. - Zašto? - Zato što matora seljanka ima 22 godine, a mlada Beograđanka 37."

@gilopile..jel onaj zadebljani deo kod vrata kravata?E stvarno sve radis po ps u.Ovaj stoj na rukama otvara novo poglavlje.)))).
^Sada si ga bacila u razmisljanje,pa ce pomisliti da ima tli godine.Sve sa dvojkom je mlad covek,njemu je trojka depresija,ako ovako nastavi.

1. ispod kojeg kamena si odrastao ako ne znaš ko je Lesli Nilsen !?!?! Ajd ako se imena ne sećaš, ali sliku da ne prepoznaš ?!?!?

2. već su ti rekli za redovnu rekreaciju, ja bih ti još ozbiljno preporučio da regulišeš ishranu (ništa slasno-masno) i eto...
a ako voliš da uživaš u hrani (kao neka skvo ;-) ti nemoj da kukaš što ti se napravio šlauf i vise sise!
(ako nisi obavešten o pravilnoj rekreaciji, plati instruktora, da ne bi kasnije pisao teme o bruhu, kolenima, tetivama...)
Za motivaciju, pogledaj poznate ličnosti koje se i u 50-im dobro drže (u poređenju sa tipičnim 50-godišnjacima). Jel znaš
ko je Hank Moody ? ;)

3. već su ti rekli za to da su izmučena lica individualna stvar; ne živi se lako i nekoga život samelje pre a nekog kasnije,
zbog teških stresova ili lošeg zdravlja. Obzirom da postavljaš ovo pitanje koje postavljaš, rekao bih da nemaš nijedno od ta dva.
Ne želim da te spuštam kao da si nezreo, jer ovakve tvoje misli svako ima manje ili više, ali racionalno gledano nema svrhe
opterećivati se. Budi srećan što si (dok si) zdrav i imaš da jedeš i da na toplom i suvom živiš, i što te niko ne šikanira i ne
ponižava, ili izlaže psihofizičkoj torturi. Nadam se da ne moraš da se brineš o bolesnom članu porodice, ni da svoj život trošiš na
dugove(ne samo novčane) koje si (protiv svoje volje)nasledio od roditelja.
Vreme od kojeg se plašiš će doći za 5, 15, ili 25 godina. A u narednih 18 meseci bi mogao da osetiš neka čudna probadanja i
vrtoglavice, da ti bude dijagnostifikovano ono-nešto, i da uz manje ili veće muke skončaš u nekom memljivom bolničkom
krevetu. Daleko bilo. Ali činjenica je da će se nekome (to jest velikom broju osoba) na ovoj planeti to 100% dogoditi i događa se svakog dana. Sad ostavljam tebi da zamisliš kakve sve "divote" mogu da ti se dogode u narednih mesec dana, nedelju, pola sata...
Tokom 90.-ih sam zamrzeo ovakve "ćutite, može da bude još gore" savete, ali nekako osećam da je ovaj na svom mestu.

Najveća zabluda koju oduvek ljudi gaje je da život garantuje nešto lepo, neku nagradu ili uspeh. I čim se naiđe na probleme i muke ljudi počnu da se osećaju prevareno, kao "ovo nije trebalo da bude ovako..."
A praksa i racionalno sagledavanje kažu da u stvari treba da budemo srećni ako ne trpimo strah i bol - tačka.

I meni je blago depresivno kada vidim nekoga koga se sećam kad je bio/bila mlad/a ,a sada ima izgled ... ne-mlad.
Ali to je mikrosekunda. To je (uglavnom) i dalje ista osoba, kao i ti.


U vezi osećaja da vreme brzo izmiče;
Osećaj vremena je drugačiji u zavisnosti od intenziteta i/ili stresnosti onoga čime se bavimo u tom vremenu.
Recimo tri minuta ležanja na plaži naspram tri minuta u ringu, ili "samo" tri minuta do kraja časa, ili tri minuta do kuće a moraš da vršiš nuždu...da ne mračim opet sa mračnijim primerima...

Ali ima i naučno objašnjenje zašto tokom života imamo osećaj da vreme sve brže ističe:
U mladosti imamo brži bioritam, metabolizam, to jest clock nam brže radi , i u objektivnoj jedinici vremena primimo i obradimo
veći broj informacija/utisaka/osećaja.
Kako starimo clock usporava, i u objektivnoj jedinici vremena obrađujemo sve manju količinu utisaka, to jest da bi primili i obradili
istu količinu utisaka treba nam sve više vremena , ali naš lični sistem upoređivanja to vidi kao brži protok vremena.
.

Za mlade devojke - laži, i budi srećan što izgledaš tako da nije provalila odmah.
Ili se obogati i biraj šta ti srcu drago.

Hvala na dobronamernim savetima, pokušaću da ih sprovedem u delo. Nego mene su pri pokretanju teme više zanimala tudja iskustva, kako su se drugi osećali (ili se pak sada osećaju) kada su videli da se fizički menjaju, da idu ka nekim godinama, kada su uzeli svoju sliku kada su bili mladji, kada su se našli u kontaktu sa ljudima mladjim od sebe i tako to...

Sta bi rekao glumac,kada posle 40 godina karijere,gleda svoj pocetak i mladost?

Naslikajte svoj portret, pa neka slika stari umesto vas.

A to ?!
Pa i nije neki osećaj. Onako, spuštajući je. Sa bljutavim aftertasteom.
Ali počneš i da uviđaš da si bio i gluplji, naivniji... takođe uviđaš da ni sada nisi pametan ,
i to uviđanje ti ni malo ne olakša to što "onaj sa slike" izgleda mnogo mlađe, svežije, lepše... od "onoga iz ogledala".


I još bih (ipak) nešto dodao za onaj osećaj "brzo promaklih godina" ;
Kada čovek stvarno ozbiljno i skoncentrisano razmisli o tom "proletelom" vremenu, ipak uvidi da i nije baš tako brzo prošlo.
Pa i o protekom mesecu kad razmisli čovek analitički, i napregne vijuge da vrati film u svim detaljima, vidiš da nije baš kratko i brzo.

Samo je stvar u tome što postoji razlika u odnosu na period odrastanja i mladosti, što su osobi tada sve stvari nove, a iskustvo/sećanje kratko (recimo, tek u 20. godini sam ja mogao da kažem da imam sećanje dugo 10 godina, a i to je pod znakom pitanja).
Zatim taj osećaj otkrivanja i preplavljenosti doživljajima je još pojačan stalnim promenama u razvijenosti svesti (malo dete -> dete -> pubertet...) pa ako nešto i "saznaš" u 7. ili 10. godini, ponovo ćeš to ali drugim očima da "saznaš" još nekoliko puta dok ne odrasteš.
I onda još i ono što sam u prethodnoj poruci napisao o bržem clock-u (veći flops ;-)

A kada odrasteš i stekneš koliko-toliko stabilnu sliku sveta/društva oko sebe, pa uđeš u mašinu ustaljene svakodnevice posla, troškova, obaveza, ustaljenih i sve ovoštalijih navika, poznanstava, kretnji... kada svaki dan liči na prethodni i sve manje novih doživljaja i senzacija možeš da doživiš, sve se stopi u ujednačenu kašu sećanja, koja se svede na večitu jadikovku "...gde li je ovo vreme isteklo ?"

Kad sam video da gilopile menja sijalice nogama (uz stoj na rukama) odlučio sam da dodatno poradim na borbi (fizičkoj) protiv starosti,
a da, opet ne zapostavim intelektualne napore sa istim ciljem...



p.s. nakon duže analize, primetio sam da imam pileće grudi :( (možda one filtriraju strah od starosti?)

Kad sam kao mlada bila iskompleksirana, otac mi je grubo rekao: "Sad si najlepša. S godinama možeš biti samo ružnija, teško da ćeš ikad biti lepša."

I, naravno, nisam bivala lepša, ali vremenom to prestaje i da bude važno. Zafale mi ponekad fizičke mogućnosti, koje sam tada imala, pa i mentalne, što ne priznati, ali sam ipak prilično neopterećena tim promenama. Možda zato što imam sasvim dovoljno "pravih" problema. U stvari, meni vreme prebrzo ide, ali ono u toku dana, spora sam, fale mi sati. A ovako, na višegodišnjem nivou, samo dok sam se školovala imala sam za šta da vežem događaje (ova stvar je bila popularna u drugom srednje, ovaj film na prvoj godini fakulteta...), a posle mi sve izgleda kao da sam stala na tih dvadeset i nešto i nisam ni sazrela, ni opametila se, kao da me neko teleportovao u ovaj i ovakav život i ja nekako plivam.
A starosti se ne bojim, samo imam utisak da je teško osmisliti život u dubljoj starosti, pa zbog toga ne znam ni da li želim da je doživim.

Žene se ovde ne pikaju. Zato što imamo deblju kožu od vas. Prirodno smo dakle, uvek mlađi. Prednos' koju mnogi muški neće da vide.
Muškarac u 50 može da izgleda isto toliko staro koliko i žena u 40. Samo zbog kože.

ja sam sve lepsi sto sam stariji :)
jesam malcice deblji i celaviji ali se tako osecam...
doduse imam samo 31. godinu :)

Ma nemoj! A kad se žene lepo zaoble, pa nigde bora? Plus mogu lepo da se farbaju, a da to nikom ne izgleda neprimereno. Plus ne ćelave.

Oko 90% zena posle 40 moze da ide u staro gvozdje komotno, a 90% muskaraca tek tada pocinje da zivi punim polucima.

Nije to ni krivica zena ni zasluga muskaraca. To je prosto tako.

slazem se :)

prve sazrevaju, tako da prve i trule :P:P:P

pa ako je rast stidnih dlaka = sazrevanje, onda - da.

Eto.. prednosti u oba slučaja, kako god okreneš.

" Ja sam mršav, ti debela, da li si me takvog htela?
.. HeEey, kako ti je sad.. ?!.. "

^^ Bora Čorba

kratko i jasno: DA... ne znam da li je ''strah'' i ''bojati se'' prava reč ali svakako onako kad ih pogledam besppomoćne pitam se da li je moguće da ću i ja takva biti. ai sada se trudim da zivim zivot pa jednog dana kada me budu bolele noge da znam da je to jer sam jurcala na sve strane, i ako dodju uzasne bore da znam da je to od sminke a smezurana koza od suncanja :)