|
[ Holocen @ 18.08.2013. 02:51 ] @
| Napomena: ovim tekstom ne želim da uvredim i obezvredim rad Linusa Torvaldsa, Richarda Stallman-a i ljude iz njihovog okruženja. Duboko poštujem GNU/Linux filozofiju i koristim Debian, Puppy Linux svakodnevno kao kućni korisnik. Želim da sa korisnicima ES-a podelim svoja zapažanja i nađem podršku ili demanti svoje analize. Izvor je uglavnom Wikipedia.
GNU Hurd kernel je razvijalo mnogo ljudi, među kojima su Thomas Bushnell, Roland McGrath, Marcus Brinkmann i Neal Walfield. Razvoj je započeo 1990. godine i traje sve do danas. Uprkos pomoći Debian zajednice, projekat sporo napreduje. Prema rečima Richard Stallman-a, kernel je lošiji nego što je očekivao, nije presudno da bude završen, a čak i kad se to dogodi imaće hardverskih problema zbog drajverske podrške. Free Software Foundation čine uglavnom ljudi povezani sa MIT univerzitetom. MIT ima dugu tradiciju saradnje sa vojskom u Drugom svetskom ratu i Vijetnamu u istraživačkoj oblasti, što je dovelo do studentske pobune 70-tih godina prošlog veka. Kako je moguće da jedna grupa navodnih volontera ima gomilu problema pri projektovanju kernela godinama, a druga sa lakoćom skupi veliki broj volontera i razvija kernel čiji je nastanak maglovit?
Od aprila do 25. avgusta 1991. godine je trajao samostalni rad 21-godišnjeg Linusa Torvaldsa na kernelu. Torvalds je osnovnu verziju kernela napisao za četiri meseca? Priključuju mu se drugi programeri na Usenetu i objavljuju prvu verziju kernela sa 10 239 linija koda. Od 2005-te 3700 developera iz 200 kompanija je doprinelo razvoju kernela. Torvalds je izjavio da sebe doživljava više kao nadgledača koda (menadžera) nego developera i priznaje da je njegov doprinos minimalan (Aalto Talk with Linus Torvalds Jun 15, 2012). Živi u Potlandu, Oregon, gde je sedište mnogih IT kompanija i važan centar američke vojske u državi Oregon. Linusov otac Nils je istaknuti novinar i političar u Finskoj.
Linux fondaciju finansiraju: Fujitsu, HP, IBM, Intel, NEC, Oracle, Qualcomm, Samsung i Hitachi.Procenjena vrednost finansiranja ponovnog razvoja kernela u obliku iz 2011. godine koštala bi 2,2 milijarde evra. Od 500 najbržih vojnih superkompjutera, 480 (96%) koristi linux.Standish grupa procenjuje da korišćenje OS softvera umanjuje prihode kompanija koje proizvode vlasnički softver za 60 miliona dolara godišnje. Drugim rečima, godišnje programeri objave besplatno pod GPL licencama softver čija je tržišna vrednost 60 miliona dolara.
Alan Turing je govorio kako je računar pre svega špijunska mašina. Godinama se potencira priča o sigurnosti, privatnosti i dostupnosti izvornog koda, dok se prećutno prelazi preko drugih bitnih stvari. Binary blobs iz Debian kernela nisu izbačeni jer su maintaneri procenili da bi korisnici bili uskraćeni za bitne drajvere čiji bi razvoj bio neizvestan. BIOS se može programirati tako da loguje otkucaje na tastaturi. Postoje dva open BIOS-a sa podrškom za celih 20 matičnih ploča. Mislim da je FOSS ideja vešt vojni projekat kojim upravljaju nabolji menadžeri - informatičari. Mladi programeri, iz ideala i fingiranog bunta protiv korporacija stvaraju softver besplatno. Svi imamo koristi od tog softvera, ali ja vidim čisto izrabljivanje pod maskom otvorenosti , čistoće i slobode, u maniru vrhunskih političkih partija. Naravno, nastaviću da koristim Debian.
[Ovu poruku je menjao Holocen dana 18.08.2013. u 04:04 GMT+1]
[Ovu poruku je menjao Holocen dana 18.08.2013. u 09:18 GMT+1]
[Ovu poruku je menjao Holocen dana 18.08.2013. u 09:20 GMT+1] |
[ number42 @ 18.08.2013. 07:46 ] @
Citat: Linux fondaciju finansiraju: Fujitsu, HP, IBM, Intel, NEC, Oracle, Qualcomm, Samsung i Hitachi.
samo mala ispravka, ovi koje si nabrojao su platinasti finansijeri, a postoje jos i zlatni i srebrni (srazmerno kolicini ulozenog novca u linux), sve ukupno blizu dvesta najmocnijih korporacija:
http://www.linuxfoundation.org/about/members
i sad, za obicne korisnike izbor se svodi na to da li ce da koriste skupi vindovs sa monopolistickom korporacijom majkrosoft, ili besplatni linux kao multikorprativni gigant koji se, s obizirom na unutrasnju medjusaradnju u linux fondaciji, takodje ponasa monopolisticki.
a u toj situaciji linux izgleda nesto jeftiniji.
zaista ne znam kako funkcionise taj mehanizam prevare sa linuxom, ali mi to kako si objasnio deluje prilicno verodostojno.
eto da probam laicki da provalim na koji nacin se ljudi odradjuju.
npr, postoji veliki broj projekata na kojima ucestvuje veliki broj dobrovoljaca. i kako je to open source, pa besplatno, pa dajemo sakom i kapom a ne trazimo nista za uzvrat, pa deca cveca i ostali fazoni- verovatno se veliki broj ljudi upeca da radi na tim stvarima, kroz oficijelne linux stranice ili stranice sa pojedinim linux distribucijama.
a takvih sajtova je gomila i na njima ucestvuje gomila ljudi koji znaju veliki broj stvari, i sl.
i onda s vremena na vreme neko izbaci neku inovaciju koju besplatno podeli sa svima (na forumima, diskusionim grupama i sl), a korporacije koje finansiraju linux s vremena na vreme preuzimaju takve besplatne inovacije, patentiraju ih, dogovore se medjusobno kako deliti milione od patenata, i tako kroz prevarenu besplatnu radnu snagu i krsenje zakona o monopolu- uzimaju ogroman novac od krajnjih korisnika koji ih koriste na mobilnim uredjajima ili racunarima.
ovo je neko laicko razmisljanje onako na brzinu, izvinjavam se ako se ne uklapa u temu, ili ako je mehanizam opisan netacno ili neprecizno.
ali prevara oko toga da je nesto besplatno a s druge strane da ga zapravo finansira preko 150 korporacija- je potpuno ocigledna.
[ Holocen @ 18.08.2013. 08:18 ] @
@number42 Hvala na ispravci i podršci, plašio sam se da ću biti ispljuvan pa sam se fokusirao da što je moguće više činjenica ukomponujem u jednu preglednu celinu u kojoj će se nazirati ono što hoću da kažem. U tom trudu prevideo sam ostale finansijere fondacije, ispravno si dodao link. Pokušao sam da zaobiđem krajnjeg korisnika i njegovo iskustvo, kao i da ne pokrenem još jednu anketu tipa da li je bolji Windows ili Linux. Sa tvojim razmišljanjem se slažem, uklapa se u temu i mehanizam koji si opisao na brzinu deluje mi tačno. Dopunio si sve ono što ja nisam objasnio kako treba. Nigde nisam pronašao na Internetu neko slično razmišljanje na temu, pa sam rešio na ES da je pokrenem. Inspiraciju sam dobio kompajlirajući debian kernel prema nekom lepom tutorijalu, kada sam video kako izgleda, koje komponente i drajveri ga čine shvatio sam, iako nisam programer, koliko je teže napisati kernel nego običnu aplikaciju. Neko vreme sam proveo u jednoj našoj stranci gde sam video kako se vrbuju ljudi u političkoj kampanji da rade besplatno na terenu zbog uverenja. Tehnike su neiscrpne, a ljudi koji sprovode takve stvari su vrhunski psiholozi sa ili bez diplome sa ogromnom platom. Torvalds me podseća na njih, beskompromisan, neumoljiv, antikorporacijski stav, nameće se kao autoritet nezadovoljnim mladim ljudima a te iste firme mu daju platu. Psuje Nvidiu javno jer takve stvari mladi ljudi obožavaju, podilazi im. Stallman nije ništa bolji, obilazi svet i drži govore o slobodi čekajući da se drugi priključe i odrade najteži deo posla u GNU pokretu - programiranje.
[ Nedeljko @ 18.08.2013. 10:59 ] @
Šta je tu prevara? Prevara bi trebala da znači da se tu neko koristi na nečiju štetu. Ovde su jedini na šteti oni programeri koji to rade besplatno, a ima itekako plaćenih FOSS programera.
Takođe, sa cifra od 60 miliona dolara je smešna. Ne znam odakle ti taj podatak. Da je tako, nikakva se prašina ne bi digla i komercijalni konkurenti se ne bi obazirali na to. Procenjuje se da u svetu ima oko 15 miliona desktop linuks korisnika i 25 miliona librofis korisnika. Zar zaista misliš da se to uklapa u cifru od 60 miliona dolara?
Ričard Stolman nema antikorporacijski stav i nikada ga nije ni imao. On samo gura svoju filozofiju za koju smatra da je ispravna i da treba da bude što šire prihvaćena, ne samo među pojedincima, nego i među korporacijama. Sam tvrdi da je izuzetno važno da biznis bude uključen u to i da je od početka imao ideje u vezi toga. Dakle, on nije protiv korporacija, već protiv onoga što korporacije danas uobičajeno rade. Ako prihvate njegovu filozofiju, one su za njega OK. Takođe, Ričard Stolman je započeo GNU projekat kao one man show. Kasnije mu se neko drugi pridružio, okupljao je ekipu i kasnije prestao da programira i počeo da se bavi isključivo promovisanjem ideja.
Linus Torvalds je još manje antikorporacijski nastrojen, jer su njegovi stavovi tolerantni i prema onome što korporacije uobičajeno rade. Pretpostavljam da je njegov stav sličan mom - svet nije savršen i da je poenta poboljšati ga onoliko koliko je moguće i on daje svoj doprinos kako misli da treba. To je neidealistički, praktičan stav.
A to što vojska nešto koristi je najnormalnija stvar. Vojska inače koristi sve i svašta. Veći je problem napraviti nešto što je neupotrebljivo u vojne svrhe, nego što je upotrebljivo u vojne svrhe. Vojska kupuje sve od šivaćih igli pa na dalje. Trebaju joj bezbedni sistemi, naravno. Međutim, trebaju i drugima. Kada se jednom naprave, koriste ih svi kojima to treba. Takođe, korporacije guraju nešto od FOSS-a kada im to nešto odgovara, tj. imaju svoj biznis zasnovan na tome. Slično važi i za vojsku. Međutim, ono što je dobro za vojsku, ne mora biti loše za mene.
[ Holocen @ 18.08.2013. 12:39 ] @
@ Nedeljko Ako sam ja izmanipulisan medijskom bukom da objavim program pod GPL licencom, a moj kolega inkorporira kod u svoj komercijalni softver, nisam li prevaren? Radim iz uverenja a kolega zarađuje?
Cifra nije 60 miliona već 60 milijardi, nisam pravilno preveo reč billion:
https://en.wikipedia.org/wiki/Free_software#Business_model
Koliko vidim nijedna korporacija neće prihvatiti njegovu filozofiju. Ako radim u kompaniji koja manipuliše knjigama (svaka firma u Srbiji to radi) treba da poslušam Stalmana i radim transparentno, tj, kad dođe inspekcija da nemam dvojne knjige? Teško.
Isto tako nijedan čovek ne može da izgura neku ideju ako nema podršku drugih - sve te egzibicije, govore i putovanja neko plaća debelo.
Nigde nisam napisao da Torvalds ima antikorporacijski stav već da ga fingira. Ako se preselio iz hladne Skandinavije gde ima najveći broj US vojnih penzionera van Amerike u Portland korporativni centar Oregona naravno da mu je ok.
U trenutnom poretku policija je preuzela posao održavanja reda a vojska apsolutno ne igra nikakvu ulogu. Koliko vidim vojska je odavno uništena i porobljena, bar ova naša.
Što se tiče bezbednosti, voleo bih da BIOS koji koristim nema backdoor do mog linuksa, ali će to teško biti moguće u skorije vreme. Treba navući mnogo programera da u slobodno vreme zanemare porodični život, druženje, odmor i koduju besplatno zbog ideala.
Ako ja imam platu 20 000 dinara bez plaćenih doprinosa u u firmi koja opslužuje vojsku a vojnik koji nema praktičnu funkciju ima 40 00 plus doprinosi na celu platu, teško da je dobro za mene.
[ pajaja @ 18.08.2013. 13:00 ] @
Ne znam da li je slucajna greska ali Richard Stallman (i GNU) nema nikakve veze sa open source-om vec sa free software-om. O razlikama izmedju njih mozes da procitas ovde
[ Holocen @ 18.08.2013. 13:24 ] @
Prihvatam grešku, pročitao sam članak. Open source je limitirana verzija free software. Suština postova ostaje.
[ Nedeljko @ 18.08.2013. 13:52 ] @
Manipulacija != prevara.
Program objavljujes pod kojom god hoces licencom, a ako je neko prekrsi, to se narodnim jezikom zove kradja. Osim toga, na GPL softveru se takodje zaradjuje.
Ako zaradjujes 20,000 dinara mesecno, promeni posao. Ako si vrstan programer 1000 evra je minimum ispod kojeg ne treba da pristajes ni na jedan posao. Znam jednoga ko uzia 3000 USD radeci od kuce preko www.elance.com, tako da ni lokacija nije bitna.
Filozofiju su prihvatile neke korporacije, kao na primer
Red Hat,
The Attachmate Group,
Cannonical.
Sve su to velike korporacije, od kojih prva prodaje Red Hat distribuciju linuksa, druga SUSE Enterprise, a treca prodaje usluge podrske i klauda za svoj ubuntu. Informisi se o filozofijama fondacije za slobodan softver i open sors inicijative. Nisu iste, ali ni jedna od njih nije ni protiv novca, ni protiv prodaje ni softvera, ni usluga, niti se i u jednoj od njih pominje ogranicenje koliko neko sme da bude veliki. Jednostavno, ovde se radi o tvo nerazumevanju tih filozofija. Preporucuje ti sledece tekstove
http://www.fsf.org/about/what-is-free-software
http://opensource.org/about
[ number42 @ 18.08.2013. 13:52 ] @
Citat: Holocen:
plašio sam se da ću biti ispljuvan
zasto bi pobogu bio ispljuvan? izneo si svoje misljenje, potkrepio ga cinjenicama, i sta sad ako ljudi imaju suprotna misljenja o necemu... ono, bzv...
btw, sada sam prvi put postovao na ovom pdf-u, pre sam uvek zaobilazio jer sam mislio da su neki advokati u pitanju
i onda sam malo prelistao i skontam da je 'advocacy' ustvari promovisanje linuxa.
pa, slazem se sa promocijom linuxa, u onom delu da ga treba koristiti, ali ne i da treba pomagati u njegovom razvoju, jer je to manipulacijom navucena besplatna radna snaga za linux koga vec finansira skoro 200 korporacija.
p.s.
zasto 1997 g. linus torvald pocinje rad sa koosnivacem majkrosofta na top secret projektu (iz biografije linusa torvalda)?
[ mr. ako @ 18.08.2013. 13:57 ] @
Citat: number42:
btw, sada sam prvi put postovao na ovom pdf-u, pre sam uvek zaobilazio jer sam mislio da su neki advokati u pitanju :D
i onda sam malo prelistao i skontam da je 'advocacy' ustvari promovisanje linuxa.
http://lmgtfy.com/?q=advocacy
[ Odin D. @ 18.08.2013. 13:58 ] @
Citat: Holocen: BIOS se može programirati tako da loguje otkucaje na tastaturi.
BIOS se moze programirati, ali kabal i zica ne mogu.
Ko god sumnja da iz njegovog kompa nekud izlazi nesto sto ne bi trebalo, moze da zakaci sondu na kabal ili da presrece wireless signale, snima i analizira.
Protokoli su otvoreni, potpuno poznati i 100% dokumentovani i javno dostupni, instrumenti za to su jeftini i na svakom cosku nabavljivi.
Sto bi se reklo, kids could do it.
Vecina strahova potice iz neznanja.
[ Nedeljko @ 18.08.2013. 14:52 ] @
Citat: number42: pa, slazem se sa promocijom linuxa, u onom delu da ga treba koristiti, ali ne i da treba pomagati u njegovom razvoju, jer je to manipulacijom navucena besplatna radna snaga za linux koga vec finansira skoro 200 korporacija.
Ovo je ono sto me zapravo iritira - grebatori. Oce da neko drugi bude budala i da radi za njih, a oni da uzivaju. No, cinjenica je da u svetu postoje i takvi ljudi i sa tim se mora pomiriti.
Zato ne podnosim piratske pokrete i partije, jer su grebatorski, a cenim slobodan softver i otvoreni kod jer su to stvaralacki pokreti.
[ Holocen @ 18.08.2013. 16:17 ] @
Maniplacija = prevara , čak i još gore, čovek koji je prevaren je svestan greške i neće je ponoviti, a izmanipulisan čovek ne shvata šta se dogodilo.
Nedeljko mi uporno prepoučuje stručne tekstove i implicira kako ja ne razumem. Postavljam celu tezu sa aspekta nečijih interesa i materijalizma, u korist čoveka.
Ne znam ništa o Red Hat i The Attachmate Group, o Cannonicalu sam čitao i koristio dugo Ubuntu. Ubuntu je pojednostavljen linux, uz par meseci igranja sa njim svako ga nauči. Tehnička podrška verovatno treba za njegov server, ako ljudi nisu dovoljno obučeni. Nijedna ozbiljna firma neće koristiti Cloud. Na kraju se pitam od čega Šatlvort finansira Ubuntu? Mislim da su rashodi veliki, treba plaćati gomilu Debian programera koje je kupio a finalni proizvod nije komplikovan kao Slackware da niko živi ne ume da ga koristi bez podrške. Čovek dizajnira Ubuntu for phones, finansira potpuno novi prozvod od tehničke podrške Ubuntua? Ne verujem. Mislim da posluje na nuli ili sa velikim minusom, da tek pravi poslovni plan i ekosistem za Ubuntu. Tu stupa na scenu Amazon, koji sa mnogim vladinim agencijama na godišnjem nivou ima milionske ugovore koji se ne kriju. Ponoviću ono što su već rekli drugi a to je da Ubuntu postaje drugi Windows. Šatlvort trenutno mami korisnike, lova će doći kasnije.
Nisu svi protokoli otvoreni, evo moj ruter Huwaei HG 520c koristi između ostalog TR-069 za remote control managment, odnosno, neki kinez može da mi resetuje konfiguraciju iz Kine kad mu se hoće.
@number42
Citat: zasto 1997 g. linus torvald pocinje rad sa koosnivacem majkrosofta na top secret projektu (iz biografije linusa torvalda)?
Gde si našao taj podatak, ne znam ništa o tome?
Slažem se sa Nedeljkom za grebatore.
[ EArthquake @ 18.08.2013. 16:43 ] @
<sarcasm>
ma da , svi open source/free software programeri su napaljeni klinci zatrovani ideoloskkom propagandom...
</sarcasm>
nije nego ...
vecina programera koje ja znam, a koji rade na open source projektima je daleko od naivnih (cak sta vise, imaju vecu dozu paranoje nego ostali...)
neki to rade u slobodno vreme kao hobi, ne vidim sta tu ima lose
meni je licno drago da cujem da neko koristi neko moje parce koda
vise mi znaci nego kad bi me neko terao da mi plati za nesto, a da posle cutim da je to moje
sav moj kod koji je objavljen negde je open source
a vecina stvari je nastala jer je MENI trebala, a kad sam vec radio za sebe, zasto nebi podelio to i
sa drugima ...
mozda ce nekome mojih izgubljenih par sati skratiti posao ...
sto rece nedeljko, najgori su mi grebatori...
uzasava me kad dobijem "bug report" koji umesto da kaze "naisao sam na bug, kako da resimo problem"
kaze "ovaj software je s**a**e jer ne radi onako kako mislim da bi trebao"
veliki deo open source razvoja se bazira upravo na tome:
ovaj softver radi nesto sto meni treba, ali ne bas na nacin na koji meni treba
napisem onako kako meni odgovara pa podelim s ljudima ...
a onda neko jos da se zali sto je sve to besplatno ...
[ Nedeljko @ 18.08.2013. 16:50 ] @
Ako ti osoba X kaze da radis nesto, a osoba Y nepovezana sa X ima neregularne koristi od toga, tesko da je X manipulator. Ako ti osoba X savetuje da pises GPL kod i ona posle profotira neregularno na tome, da bi to postigla mora da te nacilja da radis ono sto on hoce. Medjutim, narudzbine se naplacuju, pod kojom god licencom da se isporucuju. GPL izricito dozvoljava prodaju primeraka softvera. Ako na narudzbinu odgovoris dzabe, onda si budala i to nema veze sa softverom i njegovim licenciranjem. Budala je bilo mnogo pre pojave racunara.
Red Hat prodaje koercijalnu distribuciju. Pritom ispred toga istura besplatnu fedoru, koja sluzi kao probni poligon ispred komercijalnog red hata. Ona sluzi da se uoce svi nedostaci i da komercijalni red hat izadje tip-top. Na slican nacin posluje i The Attachmate Group. Izbaci besplatni openSUSE iza kojeg dolazi komercijalni SUSE.
Canonical ne prodaje nikakav softver, vec samo usluge. Da, ubira kintu od amazona, ali prodaje i klaud i podrsku. Klaud je inace namenjen pre svega firmama i u velikoj si zabludi da ga firme ne kupuju. Sto se podrske tice, situacija je upravo obrnuta nego sto mislis. Nijednu ozbiljnu firmu ne zanima nikakav nepodrzan softver, barem ne za nesto sto je bitno za poslovanje. Moze za neku poocnu alatku (da li se koristi fajl menadzer A ili B, u principu je svejedno).
Takodje, sticem utisak da ne razumes filozofiju jer potenciras na ukljucivanju velikih kompanija u pricu. Sta je tu cudno? IBM se bavi pored ostalog superracunarima. Na njemu se vrti linuks. Zar je cudno da im je linuks bitan za poslovanje i da im nije svejedno kakav ce da bude? Oni jednostavno svojo kintom (koja i je nista)
1. pomazu razvoj necega sto i je bitno,
2. dobijaju pravo da uticu na razvoj linuksa, tj. da traze funkcionalnosti koje im trebaju.
Oracle prodaje svoju bazu primarno u verziji za linuks. Dakle i njima je on bitan za poslovanje. Sta je cudno u tome sto su takve korporacije finansijeri razvoja linuksa? Ako nije cudno, sta je lose u tome? Ako nije nista lose, u cemu je problem?
Takodje, ko god da napravi softver, neka to budu i vanzealjci, ne zanima me. Mene zanima sta ja imam od toga. Ako je OK u cemu je problem? Ako nije OK, opet je tu kraj price.
I na kraju, nisu svi ljudi u fazonu filozofije "use, nase i podase". Da na svetu nema vizionara i da svi idu linijom manjeg otpora, znacajnog razvoja ne bi ni bilo. Ima i onih koji bi da promene svet. Ciji je pijun bio npr. Gandi ili npr. Mendela? Ako je pronadjen odrzivi poslovni model koji je humaniji od dosadasnjeg, zar to nije dobro? Zar je cudno ako se nadju ljudi koji bi da podrze tako nesto?
[ EArthquake @ 18.08.2013. 17:02 ] @
upravo ovo sto je nedeljko rekao , ja sam samo bio malo ljut zbog tona ove diskusije ...
paralele radi , MS daje pojedincima koji za DZ pomazu razvoj nekog njihovog softvera MVP zvanje
nekakvo javno priznanje od kojeg nemas nista ... a opet ljudi to rade ... ko je tu naivan?
nemam da ti dam kusur, evo ti zvaka ...
[ number42 @ 18.08.2013. 18:03 ] @
Citat: Holocen:
Postavljam celu tezu sa aspekta nečijih interesa i materijalizma
teza je potpuno jasna, i po mom misljenju tacna. mozda je samo neprecizno formulisana jer se prvi put susreces sa tom korporativnom pricom koja je u svojoj sustini zesci uzas.
znaci, nije problem u interesima i materijalizmu, nego u neetickom i nezakonitom poimanju tih stvari od strane korporacija.
zasto ne bi rekli npr: 'finansiramo linux preko fondacije, imamo najbolje programere, i osiguravamo da za obicne korisnike bude besplatan, a nama od koristi, i svima lepo'?
verovatno zato jer stede novac kada neko besplatno radi za njih, mozda i pola ulozenog.
po mom misljenju radi se o manipulaciji, iskoriscavanju besplatne radne snage, i najvaznije- krsenju zakona.
koje se tu ne zavrsava ni u promilima, niti pocinje.
zasto linux fondacija finansira linux netransparentno? na celom sajtu gde su im sponzori ne postoji ni rechi o tome koliko ulazu u linux.
http://www.linuxfoundation.org/about/members
Citat: Holocen:
Citat: zasto 1997 g. linus torvald pocinje rad sa koosnivacem majkrosofta na top secret projektu (iz biografije linusa torvalda)?
Gde si našao taj podatak, ne znam ništa o tome?
na nekih par mesta u kratkoj torvaldovoj biografiji, npr
'Torvalds had taken a position with Microsoft cofounder Paul Allen, working on a top-secret project'
http://www.thocp.net/biographies/torvalds_linus.html
bas me zanima objasnjenje zasto su to radili i sta su to radili... ko zeli da nagadja?
[ Holocen @ 18.08.2013. 18:27 ] @
Citat: meni je licno drago da cujem da neko koristi neko moje parce koda
vise mi znaci nego kad bi me neko terao da mi plati za nesto, a da posle cutim da je to moje
ko ti garantuje da ćeš biti spomenut kao autor? Zar nije poštenije platiti?
Citat: a kad sam vec radio za sebe, zasto nebi podelio to i
sa drugima ...
Kad bi svi ovako razmišljali, kapitalizam bi nestao ali to se neće desiti
Većini ljudi je cilj da odmognu nego da pomognu nažalost
Citat: ovaj softver radi nesto sto meni treba, ali ne bas na nacin na koji meni treba
Ispade vecina korisnika takvih programa su beta testeri
Citat: Ako ti osoba X kaze da radis nesto, a osoba Y nepovezana sa X ima neregularne koristi od toga, tesko da je X manipulator. Ako ti osoba X savetuje da pises GPL kod i ona posle profotira neregularno na tome, da bi to postigla mora da te nacilja da radis ono sto on hoce.
Nedeljko, dobr si sagovornik ali ova analogija je nategnuta.
Oracle je stvorila CIA, jel oni hoće da me ubede da rade za dobrobit čovečanstva?
Citat: Ima i onih koji bi da promene svet.
Ima, oni uvek loše prođu u životu, sebičnost je osnova našeg sveta.
Najviše te poštuje onaj ko te plati. Gde god se umešaju ideologija i emocije, otvara se neograničen prostro za manipulaciju. O Gandiju i njegovoj ulozi, ljubavniku iz britanske obaveštajne službe i ostalim pričama neću jer izlaze van konteksta.
Citat: znaci, nije problem u interesima i materijalizmu, nego u neetickom i nezakonitom poimanju tih stvari od strane korporacija.
zasto ne bi rekli npr: 'finansiramo linux preko fondacije, imamo najbolje programere, i osiguravamo da za obicne korisnike bude besplatan, a nama od koristi, i svima lepo'?
verovatno zato jer stede novac kada neko besplatno radi za njih, mozda i pola ulozenog.
po mom misljenju radi se o manipulaciji, iskoriscavanju besplatne radne snage, i najvaznije- krsenju zakona.
koje se tu ne zavrsava ni u promilima, niti pocinje.
Ovo je suština koju hoću da dokažem.
[ Nedeljko @ 18.08.2013. 19:16 ] @
Citat: Holocen: Nedeljko, dobr si sagovornik ali ova analogija je nategnuta.
Oracle je stvorila CIA, jel oni hoće da me ubede da rade za dobrobit čovečanstva?
Prvo, ne znam kako je to CIA osnovala orakl, ali to ne menja ništa.
Rekoh, svejedno mi je ko je nešto napravio i zbog čega, već kakav je plod.
Ako sam gladan i dođe CIA (slobodno zameniti sa kime god) i da mi hranu ne postavljajući mi nikakve neprihvatljive uslove, a pritom se hrana ispita i ispostavi se da je zdrava, zašto da je odbijem?
U stvarnosti, orakl i ja možemo imati zajednički interes, kao u ovom slučaju.
[ Nedeljko @ 18.08.2013. 19:28 ] @
Citat: zasto ne bi rekli npr: 'finansiramo linux preko fondacije, imamo najbolje programere, i osiguravamo da za obicne korisnike bude besplatan, a nama od koristi, i svima lepo'?
A otkad je nepoznato da je tako i ko to demantuje? Gde god hoćeš da se raspitaš o načinima funkcionisanja linuksa i open sors projekata uopšte, možeš da se informišeš. Druga je stvar što to većinu ljudi ne zanima.
Citat: Holocen: sebičnost je osnova našeg sveta.
Najviše te poštuje onaj ko te plati. Gde god se umešaju ideologija i emocije, otvara se neograničen prostro za manipulaciju.
Pa, radi za pare. Ko ti brani? Samo nemoj da živiš u iluziji da su svi sebični. Naprotiv, upravo oni drugi su okosnica razvoja čovečanstva. Ko je više doprineo razvoju, Tesla ili Edison? Primere mogu da nabrajam dokle hoćeš. U sebične ne bih ubrojao Bila Gejtsa na primer, ali Stiva Balmera bih svakako. Ko je od njih više dao čovečanstvu?
[ Holocen @ 18.08.2013. 20:52 ] @
Mnogo je tekstova o Oracle, evo samo jedan:
http://www.sfgate.com/bayarea/article/Oracle-s-coziness-with-government-goes-back-to-2820370.php
Ako istrebljujem pripadnike tvog naroda i poklonim ti nešto, zašto misliš da jednog dana neću uništiti i tebe?
Monsanto svakako hoće da poklanja GM seme dok ti ne zatruje zemlju.
Imaćemo zajednički interes ali dugoročno ja i moja zajednica gubimo.
Nažalost nije iluzija da su ljudi sebični. Više puta sam bio svedok u različitim situacijama propasti nesebičnih ljudi ili nezahvalnosti kojom im je uzvraćeno. Genijalni stvaraoci su izuzeci, a ja živim u stvarnosti.
Krenuli smo sa prepucavanjima i polako se udaljavamo od teme. Post je objavljen, komentari postoje, hvala svim sagovornicima na saradnji. Neću se više oglašavati.
[ Nedeljko @ 18.08.2013. 22:35 ] @
Citat: Holocen: Ako istrebljujem pripadnike tvog naroda i poklonim ti nešto, zašto misliš da jednog dana neću uništiti i tebe?
Da mi je znati kako to linuks doprinosi istrebljivanju naroda i uništavanju pojedinaca. Ako pak linuks pokreće mašineriju istrebljivanja naroda, kako ću to da zaustavim njegovim nekorišćenjem?
Citat: Holocen: Monsanto svakako hoće da poklanja GM seme dok ti ne zatruje zemlju.
Monsanto ne poklanja ništa, već naprotiv. Ne znam kako to seme truje zemlju, ali znam da njihovo seme ima terminirajući gen, tj. da se kupovinom takvog semena postaje zavisan od njih. Dakle, zaboravi ime monsanto. Ako bilo ko drugi proizvodi seme sa terminirajućim genom, njegovom kupovinom se postaje zavistan u proizvodnji hrane. To je ono o čemu pričam. Nije bitno ko to radi i zbog čega, već kakav je plod. Isto važi i za linuks. Koji problem proizvodi korišćenje linuksa?
Citat: Holocen: Imaćemo zajednički interes ali dugoročno ja i moja zajednica gubimo.
Kako? Pričamo o korišćenju linuksa.
Citat: Holocen: Nažalost nije iluzija da su ljudi sebični. Više puta sam bio svedok u različitim situacijama propasti nesebičnih ljudi ili nezahvalnosti kojom im je uzvraćeno. Genijalni stvaraoci su izuzeci, a ja živim u stvarnosti.
Krenuli smo sa prepucavanjima i polako se udaljavamo od teme. Post je objavljen, komentari postoje, hvala svim sagovornicima na saradnji. Neću se više oglašavati.
Iluzija je da su svi ljudi sebični i da svet počiva na sebičnosti.
Kao kre ten se ne rađa. Kretenstvo se uči, a kapitalizam je sistem koji od ljudi pravi kret ene koji ne brinu niočemu i žive od danas do sutra. Takođe, iluzija je da se to neće promeniti. Svaki sistem u istoriji je imao kraj, pa će ga imati i kapitalizam. To će biti uslov opstanka društva u kojem se iscrpljuju resursi koji su preduslov za ovakav sistem kakav je danas. Jednostavno ili će umreti čovečanstvo, pa samim tim i kapitalizam ili će kapitalizam umreti, a čovečanstvo opstati. Nema trećeg.
[ cyofee @ 18.08.2013. 22:39 ] @
Citat: Da mi je znati kako to linuks doprinosi istrebljivanju naroda i uništavanju pojedinaca. Ako pak linuks pokreće mašineriju istrebljivanja naroda, kako ću to da zaustavim njegovim nekorišćenjem?
Baterija na laptopima traje kraće na Linuxu nego na Windowsu ili OSX. Dakle, Linux troši više električne energije te doprinosi globalnom zagrevanju.
Linux doprinosi istrebljenju čovečanstva.
[ number42 @ 18.08.2013. 23:07 ] @
Citat: Holocen:
hvala svim sagovornicima na saradnji. Neću se više oglašavati.
hvala i tebi na korektnoj komunikaciji, i takvom postavljaju bez obzira da li se slazes ili ne.
pa i ja ne vidim sta bi vise trebalo reci na ovu temu, dokazao si poentu vec u prvih nekoliko postova, samo mi zao jer nije bilo kontraargumenata da bi rasprava bila kvalitetna.
e da, mozda jedino da dodam, koliko sam mogao da primetim na diskusijama na pojedinim linux distribucijama- jedan manji deo ljudi je placen ali gotovo svi rade na razvoju iz entuzijazma za dz, i pojma nemaju da skoro 200 korporacija finansira linux... haos...
[ Nedeljko @ 18.08.2013. 23:49 ] @
Jeste, nemaju pojma. Samo ti znaš.
[ Nedeljko @ 19.08.2013. 00:15 ] @
Takođe, ako pitaš linuks fondaciju, oni će ti reći koliko ljudi oni plaćaju. Većina ostalih nisu volonteri, već rade u nekim od tih 200 firmi na razvoju kernela i primaju platu od firme za to.
[ spredic @ 19.08.2013. 09:39 ] @
Moje misljenje je da cia i silikonska dolina (investitori i programeri) zajedno rade na stvaranju totalitarizma.
za obicne ljude je svejedno da li je program/OS open source, jer gomila nas nismo pogrameri i ne mozemo proveriti da li je program los ili dobar za nas, za nasu bezbednost ili bilo sta, pogotovo ako smo studenti koji se bore protiv rata u Americi na primer, anti ratni pokret je oduvek bio meta FBI i smatrani su za neprijatelje.
Dakle, obicni ljudi bi trebalo da veruju programerima koje finansiraju investitori povezani sa vlastima. oprem dobro. eto zasto ljudi zaglave u zatvor, jer veruju drugima.
dakle, gomila programera odradjuje tehnicki deo posla, i mogu cak i da nemaju siru sliku za sta ce to biti korisceno, oni su tehnicari koji rade za lovu. dalje ih ne zanima. ali cinjenica je da nisu politicki obrazovani, nisu studirali politiku, isto kao i doktori bez granica i crveni krst koji rade za svoje tajne sluzbe kad idu u somaliju, i slicne zemlje, nemaju svest da tajna sluzba radi za politicare a politicari za korporacije a mnoge i ako imaju svest bas i briga, dobiju 4000 evra platu jer rade na terenu daleko od kuce, i boli ih uvo. moze amerika da pobije pola somalije zahvaljujuci spijunskim informacijama, spijune bas briga, oni su dobili lovu za svoj posao.
dakle, hocu da kazem da mnogi programeri rade za lovu i radice i za CIA ako ovi ponude lovu, bas ih briga, a ima i onih koji rade za CIA direktno, dakle celog zivota a ovi im zauzvrat namestaju poslove i lovu. niko nije spijun za dzabe, svi koji rade za bilo koju tajnu sluzbu, vole pare (i privilegije) vise od svega. bez love of vlasti, nema patriotizma :) ja ih zovem fake patriots zato sto su patriote za pare.
sustina je da sve sto je biznis, to je povezano i sa interesima vlasti, nema biznismena koji nije podoban za vlast, nepodobni sede u zatvoru, podobni vrte milione a vala i milijarde. programeri su tu jos i sitna riba. bez obzira da li je u pitanju OS kao linux ili neko program ili opcije kao cloud, itd.
elem, ko zeli da procita vise o vezama cia i silikonske doline, neka procita o firmi In-Q-Tel i gde sve oni ulazu lovu. evo mali copy paste, da ne kopiram nesto dugacko:
Gilman is the founder and former CEO of In-Q-Tel, a strategic venture fund created to help enhance national security by connecting the Central Intelligence Agency and U.S. intelligence community with venture-backed entrepreneurial companies. Washington Post reported in 2005 that In-Q-Tel received $37 million in funding yearly from the CIA.
In 2010, In-Q-Tel invested money in Cleversafe, a Chicago-based startup that offers software to keep data stored in cloud networks secure by slicing it up and storing it in different locations. In 2008 it invested in Massachusetts-based ThingMagic, a company that makes RFID chips that can “track anything.”
Experts say the next big trend in data is going to be geolocation, and the power to predict where you’re going to go next and who you spend the most time with. Several companies focusing on geospatial technology are in the In-Q-Tel portfolio, including Image Tree Corp., which can help show where illicit crops are being grown, and Fortius One and Geosemble, which map people, places and things instantly using location data from RSS feeds and tweets. In 2005 In-Q-Tel invested in 3VR, which creates video analytics to make surveillance video “Google-able.” Visible Technologies, FMS and StreamBase, all companies that provide products that analyze the massive amount of data flowing out of social networking and communication sites, all found spots in the In-Q-Tel portfolio.
jel ima jos uvek nekog da veruje da visa, mastercard i paypal nisu u dilu sa CIA i FBI? setimo se wikileaks i toga da je paypal dugo drzao srbiju u mraku, mada je to za mene bolje nego koristiti paypal ali CIA se potrudila da pomogne marketing paypal pa ispada da jedva moze da postoji elektronska trgovina bez paypal-a. svi pate za paypal a u stvari mogu da nadju druga resenja, kao bitcoin ili bilo sta, ali treba prvo biznis da omoguci ljudima kupovinu sa bitcoin. a to nece tako brzo jer to nije interes cia i drugih tajnih sluzbi, setimo se da biznismeni saradjuju sa vlastima i ne zele bitcoin umesto paypal.
[ Nedeljko @ 19.08.2013. 10:29 ] @
Citat: spredic: za obicne ljude je svejedno da li je program/OS open source, jer gomila nas nismo pogrameri i ne mozemo proveriti da li je program los ili dobar za nas, za nasu bezbednost ili bilo sta
Ja bih ovo malo korigovao u
Citat: Obični ljudi naivno misle da je svejedno da li je program/OS open source, jer gomila njih nismu pogrameri i ne mogu proveriti da li je program loš ili dobar za njih, za njihovu bezbednost ili bilo šta
Kao što među "običnim ljudima" (da mi je znati koji su to neobični ljudi) ima lekara, matematičara, pekara, tako ima i programera. Kada je bitan programski kod izložen milijardama, budi siguran da ga neko čita, barem neki student pun entuzijazma da nešto nauči. Takođe, šta može da preduzme Petar Petrović koji nema pojma o programiranju da bi proverio bezbednost nekog programskog koda? Pa, da plati nekoga u koga poznaje i u njega ima poverenja i ko je stručan za to.
Takođe, CIA ima svoje informatičke potrebe baš kao i svi drugi. Kome da se obrati, nego silikonskoj dolini? Iza toga ne moraju stajati poslednje namere, ali mogu. Sve se plašim da će se u drugom slučaju opredeliti za open source model. Znaš kako se kaže - use the right tool for needed thing, a u tom slučaju je open source sve samo ne right tool.
Još nešto. Tajnu može znati samo jedna osoba. Mogu je znati i dve, da kada procuri jedna može drugu da ubije, ali ako tajnu zna više od dve osobe, to više nije tajna. Problem sa manipulacijama je u tome što se ljudima manipuliše ne na bilo koji način, već na onaj na koji žele da budu izmanipulisani. Vrlo je lako saznati kakve odvratnosti stoje iza lekara bez granica, ali građani tih zemalja ne žele to da znaju da ne bi saznali koliko im je zemlja zločinačka.
[ EArthquake @ 19.08.2013. 11:02 ] @
Citat: Holocen:
Citat: meni je licno drago da cujem da neko koristi neko moje parce koda
vise mi znaci nego kad bi me neko terao da mi plati za nesto, a da posle cutim da je to moje
ko ti garantuje da ćeš biti spomenut kao autor? Zar nije poštenije platiti?
Citat: a kad sam vec radio za sebe, zasto nebi podelio to i
sa drugima ...
Kad bi svi ovako razmišljali, kapitalizam bi nestao ali to se neće desiti
Većini ljudi je cilj da odmognu nego da pomognu nažalost
nisi razumeo , to sto sam ja radio za sebe , ne znaci da sam ga radio za dzabe
dosta koda koji sam napisao je bio za tacno jednu odredjenu svrhu i takoreci jednokratnu upotrebu
ali mi je trebao za posao koji radim, odnosno da zaradim novac...
Citat:
Citat: ovaj softver radi nesto sto meni treba, ali ne bas na nacin na koji meni treba
Ispade vecina korisnika takvih programa su beta testeri
a u cemu je tu problem? das mi program za dzabe da ga koristim, a ja ti
pomognem da postane bolji
ovde ocigledno postoji problem nerazumevanja kako ceo razvoj open source softvera funkcionise
evo recimo ja sam developer na Nmap projektu, povremeno napisem neko parce koda ili neki patch
za nmap i podelim to sa ostalima. Sa radom na nmap projektu sam poceo kao stipendista Google-a
(znaci u pocetku me je google placao da radim na njemu). Nakon prestanka stipendiranja od googla
sam nastavio da povremeno ucestvujem u razvoju bez direktnog profita. Ali, nmap koristim jako cesto
u svom radu, pa mi je u interesu da bude sto bolji. Sam sebi pomazem.
Upravo u ovom mom primeru vidis dva razlicita nacina na koji se razvija open source software.
Prvi, firma/korporacija koja zavisi od open source softvera ulaze direktno u njegov razvoj placajuci
programere (u mom slucaju Google). Isto rade i mnoge druge korporacije. Osim direktnog ulaganja novca
mnoge kompanije ulazu i veliki broj radnih sati svojih programera (rekao bih i da je ovo najveci izvor rada na
open source programima).
A sto se vojske i slicnih tice, evo ti opet primer Nmap-a. Nmap je
prosle godine dobio novac od USA DARPA agencije za razvoj, jer je i njima u interesu da
se taj projekat razvija.
Takodje imas i primer SELinux-a koji je isto tako proistekao, ako se ne varam, iz DARPA projekta
jer je njima trebao bolji sistem za kontrolu pristupa na linuxu, a danas ceo svet ima koristi od toga.
Mogao bih sa primerima do prekosutra. Ali ako bi ste radije o teorijama zavere ...
[ vladd @ 02.10.2013. 21:27 ] @
Ne postoji "teorija zavere", to je spin izraz da se omalovazi razotkrivanje zavere, vec postoji NAMERA ZAVERE.
Jasan termin srpskog jezika, koji potpuno tacno pojasnjava postojecu osnovanu sumnju.
Ocigledna zelja je da se manipulise i upravlja zeljenim ciljem, cilj je izgleda cela planeta.
Procurila je PRIZMA, za ocekivanje je da postoje jos neke aktivnosti na drugim(rekao bih svim) poljima.
Kada se postave veliki ciljevi, angazuju veliki resursi, krene se previse siroko(a ni to nije dovoljno siroko) logicno je ocekivati da moraju da prosire resurse, ali ne bas transparentno. Da se angazuju i neki udaljeni imaoci vestina, da odrade neke aktivnosti, natkrivene nekim obicnim ili korisnim ciljem, naravno uz obostrani benefit, s tim sto "davalac" aktivnosti ima cilj, nameru i siru strategiju, od pojedinca koji ima mali(ili malo veci) licni car..
Za open source mozemo samo da kazemo da ne znamo da li je deo namere zavere, ali sumnja u postojanje takve mogucnosti nije neopravdana.
[ Ivan Dimkovic @ 02.10.2013. 21:35 ] @
Open Source ima, medjutim, bar teorijsku mogucnost otkrivanja zle namere.
Nije garantovano da ce zla namera biti otkrivena, ali bar postoji ta mogucnost posto je kod dostupan i to omogucava peer-review koda od strane eksperata.
Takodje, za bitne projekte kao sto je Linux kernel, recimo, i te kako se vodi log ko je submit-ovao koju promenu.
To nije apsolutna barijera za sejanje slabosti, posto je moguce i dalje slabost proturiti kao "slucajan" bag - ali to ipak zahteva dosta promisljenosti i vrlo verovatno bi postalo sumnjivo da neko submituje vise takvih slabosti u nekom roku.
Medjutim, nista od toga nekom pojedincu ne moze garantovati da je ceo lanac siguran.
Slabosti uopste ne moraju biti namerno "unesene" - danasnji OS-evi imaju sasvim dovoljno slabosti ciji se 0day exploiti valjaju za pare - svako sa dovoljno resursa moze priustiti da kupi 0day exploit za neku platformu.
ALI uz dobru sigurnosnu praksu, koriscenje jake enkripcije, principa dozvole samo neophodnih protokola, separacije prava kosirnika sa davanjem minimalnih mogucih ovlascenja korisnicima neophodnim za njihov posao, logovanje pristupa i gresaka u pristupu, kompletno primenjenim ACL-ovima nad svim fajlovima i resursima u mrezi itd... je moguce minimizovati mogucnost za eksploatisanje i proboj.
0day exploit-i cesto zahtevaju ili fizicki pristup sistemu ili egzekuciju uz pomoc nekog "prenosnog" softvera. To se da osujetiti dobrom sigurnosnom praksom.
Open Source softver je tu samo jedna karika koja ima odredjene prednosti ako se pravilno koristi - medjutim ni najsigurniji softver ovog sveta ne moze zastititi organizaciju od ljudskih faktora. Kao sto se jako lepo vidi i na primeru same NSA-e - ljudski faktor je u stanju da potre godine rada na obezbedjenju mreze. Zaposleno lice sa dovoljnim privilegijama i namerom moze zaobici gomilu zastita.
Medjutim u nekoj maloj firmi je sasvim realno imati jako visok nivo sigurnosti na nivou ICT infrastrukture, pod uslovom da se primenjuju adekvatne mere zastite - ne samo vezane za softver, vec i za prava pristupa koja minimizuju eskalacije privilegija u pogledu pristupa podacima neautorizovanim zaposlenima, ukljucujuci i admine.
Na zalost ove mere jako cesto nisu u upotrebi zato sto ili zahtevaju visoku strucnost koja ne postoji u firmi, ili menadzment smatra da te mere nisu potrebne ili da su lose po produktivnost. U tom slucaju takvoj firmi niko nece biti kriv kada im neko pokupi podatke klijenata ili intelektualnu svojinu.
Citat: vladd
Za open source mozemo samo da kazemo da ne znamo da li je deo namere zavere, ali sumnja u postojanje takve mogucnosti nije neopravdana.
Za pojedince i firme koji imaju razloga da se brinu za sigurnost svojih podataka, jedini ispravan princip je "ne veruj nikom" princip. Posto je prakticno nemoguce ispitati sav softver danas osim za najvece igrace, sledeca stvar na skali je najvisi moguci stepen obezbedjivanja svojih ICT resursa i beskompromisno oslanjanje na dobru sigurnosnu praksu pri vodjenju operacija.
[Ovu poruku je menjao Ivan Dimkovic dana 02.10.2013. u 22:45 GMT+1]
Copyright (C) 2001-2025 by www.elitesecurity.org. All rights reserved.
|