Osnivač doo nije u svakom slučaju dužan da plaća doprinose.
Ako je taj osnivač direktor ili zastupnik, onda mora da plaća doprinose.
Ako osnivač nije direktor ili zastupnik, a zaposlen je na drugom mestu gde plaća doprinose, onda ne mora.
Ako osnivač nije direktor ili zastupnik, a nigde drugde nije zaposlen, po zakonu ne bi trebalo da plaća doprinose jer ne vrši nikakav rad za firmu (nije zaposlen niti je direktor) ali poreska uprava ipak naloži da se plaćaju doprinosi jer ih nigde drugde ne plaća.

Znači, treba videti u koju "grupu" ti spadaš, ako se ispostavi da si trebao da plaćaš doprinose, a da su te zoboravili, onda to može da bude problematično kad se sete. Pogotovo što je skoro, pre par meseci, promenjen zakon, da nezaposleni osnivači, koji trebaju da plaćaju doprinose, više to ne rade po rešenju nego moraju SAMI da prave obračun i da uplaćuju doprinose na minimalnu osnovicu.

Pa ja jesam direktor i zastupnik po osnivackom aktu i firma nema drugih zaposlenih (jedno vreme je imala zaposlenog na odredjeno vreme). Ja sam 2007. zasnovao radni odnos kod drugog poslodavca, do tada sam bio student/nezaposlen. Na koji tacno zakon mislis, proverio bih sta tamo pise i kad je izmena stupila na snagu.

Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Znači, ti si obveznik plaćanja doprinosa i pre te izmene (po rešenju) i posle te izmene (sam moraš da obračunaš i platiš).

Davore, welcome back

Hvala Nebojša, long time no see

Imamo sličan slučaj kod jednog našeg klijenta, i mogu reći da u poreskoj upravi vlada konfuzija po ovom pitanju, od izmena zakona tj. od 30.05.2013. godine. U pitanju je osnivač direktor koji nije zasnovao radni odnos, i koji je istovremeno registrovan kao preduzetnik, porez plaća paušalno.

Prvo, račun na koji se uplaćuje doprinos PIO osnivača-direktora doo koji nije zasnovao radni odnos, je isti račun kao za preduzetnika paušalca. Prilikom uplate navodili smo poziv na broj prema PIB-u doo-a. Međutim, na poreskim karticiama doo-a nema tih uplata, već su se uplate pojavile na poreskim karticama preduzetničke agencije, na istoj kartici (računu) gde se knjiži rešenje paušalca.

Dalje, nakon obračuna i uplate podnosi se poreska prijava PP OD-O - Poreska prijava o obračunatim i plaćenim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje za osnivače, odnosno članove privrednog društva. Mi smo tu prijavu podnosili svaki mesec, ali one do danas nisu knjižene, a službenik na šalteru kaže da ne zna kada će to biti knijiženo. Dakle nema zaduženja.

Nakon osnivanja doo, prilikom otvaranja dosije u poreskoj upravi (u 2012. godini), osnivač i ja smo bili kod nadležnog poreskog inspektora za doo i pitali kada će stići rešenje za doprinos PIO prema tada važećim propisima. Inspektora je rekla da je to tako prema propisima, ali da oni ne prave takvo rešenje na njihovoj filijali (u pitanju je Zvezdara). Ništa nije ni stiglo.

Na kraju imamo posredna saznanja da problem nerešavanja ovakvih situacija, tj. nedonošenja rešenja i neplaćanja doprinosa PIO za osnivače-direktore koji nisu zasnovali radni odnos u svom privrednom društvu, stvara fond PIO prilikom priznavanja prava na penziju. Oni se ponašaju prema nekim svojim propisima (tj. tumačenjima propisa), tako da traže da se plati PIO koji nije plaćen, za navedene situacije.

Ništa novo nažalost, neke institucije (poput PIO fonda) su toliko inertne da direktno prave probleme građanima i privredi. Slična je situacija sa npr. primenom pečata - iako po aktuelnim propisima pečat više nije obavezan u pravnom i platnom prometu, banke i pošte i dalje traže isti pozivajući se na svoje zastarele interne procedure koje su za njih sveto pismo.

Ljubiša, možete li da potvrdite da praktično više ne postoji način da zastupnik privrednog društva bude oslobođen obaveze plaćanja doprinosa? Pretpostavljam da je tako, ali moguće je da sam prevideo neki angažman koji nije pokriven ovim izmenama zakona.

I to zavisi.

Za osnivače-direktore koji su rezidenti Srbije praktično ne postoji mogućnost da ne plaćaju doprinose na najnižu osnovicu. Imaju obavezu da plaćaju.

Za osnivače-direktore nerezidente Srbije koji nisu zasnovali radni odnos (tj. strance) postoji mogućnost da ne plaćaju doprinose na najnižu osnovicu, ako su osigurani u nekoj od zemalja sa kojima Srbija ima zaključen bilateralni ugovor o socijalnom osiguranju, i za to podnesu dokaz Poreskoj upravi.

Mislim da i dalje postoji praksa da određeni direktori, a koji nisu osnivači (recimo supruga, otac, majka, brat i slično) ne zasnuju radni odnos, već zaključe ugovor o obavezama i pravima direktora - bez naknade. Pošto nema naknade, nema poreza i doprinosa, a pošto nema radnog odnosa, nema obaveznih mesečnih izdataka. Mada to najčešće budu lica koja su već osigurana po nekom drugom osnovu (recimo rade negde drugde), i koja su u rodbinskoj vezi sa osnivačem. Jer ko hoće besplatno da bude direktor.

Ok, znaci ja sam to u obavezi sam da obracunavam i uplacujem i uvek sam bio? Imajuci u vidu da je godina osnivanja 2002, da li je deo tih obaveza zastareo?
Ako resim da uplatim toliko koliko imam novca, na koji nacin mogu da izaberem period 2002-2007 kako bih dobio te godine u radnoj knjizici, jer kasnije vec imam kod drugog poslodavca? Da li zaradu podizem i obracunavam isto kao za zaposlenog, znaci porez + doprinosi na teret zaposlenog + doprinosi na teret poslodavca? Da li obrasce za poresku upravu popunjavam i nosim u poresku upravu zasvaki mesec, tj. za 5 godina, opj + od sto znaci 4x60=240 listova za poresku upravu i jos 240 koje oni overavaju i vracaju meni?

U obavezi si da sam obračunavaš i uplaćuješ od 30.05.2013. a u praksi od meseca juna 2013. godine pa nadalje.

Pre toga, postoji obaveza uplate, ali tek po dobijanju rešenja o iznosu tih doprinosa. Rešenje donosi Poreska uprava. Rok za uplatu je 15 dana od dana prijema rešenja. Međutim, ako nisi bio osiguran po drugom osnovu Poreska uprava će ti obračunati i da platiš doprinos za zdravstveno i doprinos za nezaposlenost. Moja preporuka je da ništa ne radiš po pitanju "stare" obaveze koja se plaćala po rešenju Poreske uprave. To rešavaj kada dođe vreme za penziju. Mislim da taj deo osiguranja ne upisuješ sam u radnu knjižicu, već to upisuje fond PIO (na osnovu prijave na osiguranje za određeni period, i na osnovu potvrde Poreske uprave o uplaćenim doprinosima).

Opšti rok zastarelosti javnih prihoda je 10 godina, u oba smera. I ako ti njima duguješ i ako oni tebi duguju. Bilo je reči da će za doprinos PIO promeniti, tako da nema roka zastarevanja, ali to nisam ispratio do kraja. Proveri da li ima roka zastarevanja za doprinos PIO.

Za nove obavezu, od meseca juna 2013. godine pa nadelje, treba da obračunaš doprinos PIO na najnižu osnovicu, uplatiš i podneseš prijavu (link za obrazac prijave imaš u jednoj od mojih prethodnih poruka).

U oba slučaja nema nikakve plate i nikakvog podizanja iste. To su samo troškovi. Nema ni poreza, samo doprinosi.

Kako nema podizanja? Svojevremeno sam pitao u poreskoj upravi i rekli su mi da osnivac ostvaruje pravo da podize iznos osnovice na osnovu resenja poreske uprave, pa nevidim zasto bi to bilo ukinuto to mu je jedini prihod od firme izuzev dobiti jednom godisnje koje cesto i ne bude. Tako moj doo jednom 4 godine zaredom nije imao dobit.

Po meni, nema podizanja u tom smislu.

Odnosno da dopunim, to je podizanje dobiti.

_{[Ovu poruku je menjao ljubisal dana 19.11.2013. u 16:07 GMT+1]}

Procitao sam tekst zakona, i nigde se ne pominje niti da treba niti da ne treba podizati osnovicu. Interesantno je da u tekstu zakona nema kaznenih odredbi za neuplacivanje doprinosa za osnivaca. Jedino sto je kaznjivo je isplatiti osnovicu tj. zaradu, a ne platiti doprinose.

Ne postoji nikakvo podizanje osnovice. Osnivač može da podiže platu (ako je zaposlen) i dobit. U oba slučaja se plaća porez na to što je podignuto.

Kazne za neplaćanje doprinosa postoje i nisu male, ako ti dođe inspekcija ti samo reci kako to nisi nigde našao da piše pa će ti oni pokazati gde piše.

Darko, postoje kaznene odredbe u slučaju neobračunavanja i neplaćanja doprinosa i tu nema razlike između osnivača i zaposlenih. Vidi čl. 72 i 53 zakona.


Ljubiša, hvala na odgovoru. Tako je, mnogi zastupnici privrednih društava su angažovani preko tzv. menadžerskih ugovora gde se doprinosi na naknade (eventualne, pošto nisu bile obavezne; nekima je jedina kompenzacija za rad bio udeo u vlasništvu odnosno dobiti društva) obračunavaju drugačije nego kod radnog odnosa, odnosno postojala je i mogućnost rada bez naknade i samim tim bez obaveze plaćanja doprinosa. Ovo je praktično ukinuto izmenama zakona.

_{[Ovu poruku je menjao Davor Vlajkovic dana 19.11.2013. u 19:09 GMT+1]}

Odakle ti to da su ranije nezaposleni osnivači, koji su direktori po ugovoru bez naknade, bili izuzeti od plaćanja doprinosa? I tadašnji i sadašnji zakon definiše da se doprinosi plaćaju ako postoji rad a ne ako postoji naknada za rad.

^ Primeri iz prakse identični Darkovom primeru.

Jasno je da su primeri iz prakse različiti. Svaki poreski inspektor to tumači na svoj način, uostalom i dalje se mnoge stvari na isti način odvijaju, nego, u zakonu je jasno navedeno da ako ima rada onda mora da se plaćaju doprinosi. Naknada nije nigde spominjana. Onda je "u narodu" nekako, od jednog do drugog, to počelo da se tumači kao "ako nema naknade onda nema ni doprinosa". Ali dobro, to sada više nema veze jer je po novom to drugačije uređeno.

Znaci, ako osnivac hoce da podize naknadu u visini minimalne osnovice, jedino ispravno je da plati 2x doprinose na minimalnu osnovicu? Ranijeje postojala mogucnost da se uz odredjenu nadoknadu dobije misljenje ministarstva , da litakva mogucnost jos uvek postoji?

Najbitnija razlika između starog i novog Zakona jeste u određivanju osnovice. Ukoliko osnivač nije zasnovao radni odnos u privrednom društvu, a zastupao je društvo (imao pravo potpisa zavedeno u APR-u ili u depo kartonu kod banke) po starom zakonu osnovica je bila dobit, a minimum je bila minimalna bruto osnovica za poreze i doprinose. Plaćalo se na osnovu rešenja poreske uprave.

Po novom Zakonu minimalna osnovica je minimalna bruto osnovica ili naknada definisana ugovorom bez obzira na dobit. Ukoliko je neko osnivač i zastupa privredno društvo pri čemu je zaposlen negde drugde treba da sklopi Ugovor o zastupanju i da stavi naknadu koja pokriva minimalnu bruto osnovicu.
Na ovaj način će za nešto malo poreza doći do neto iznosa koji pokrivaju doprinosi koje je obavezan da plaća.

Ukoliko ovo ne uradi osnivač do keša može doći samo preko isplate dobiti što košta 15% porez na dobit i 15% poreza na dohodak građana (porez na dohodak građana na neto iznos izađe 17,65%)

Pozdrav Goran.

Ok, hvala na odgovorima, napravio sam ugovor o pravima i obavezama direktora, po kom cu platiti porez i doprinose za period jun-novembar i podici naknadu po obracunu na minimalac. Ipak od 01.12. razmatram da zasnujem radni odnos, jer mi je ovakav status direktora slabo definisan u zakonu, naprimer nije navedeno da li direktor koji obavljaduznost po ugovoru i prima naknadu ima pravo na neoporezive iznose za prevoz do posla, dnevnice za sluzbena putovanja, paketice za decu i slicno. Za zaposlene je to nedvosmisleno navedeno. Takodje, zaposleni imaju neoporezivi iznos od 11.000 dinara, koji direktor po ugovoru nema.
Pitanje i u jednom i u drugom slucaju je da li ja treba da placam doprinose za zdravstveno i nezaposlenost? I da li uopstesmem da budem u redovnom radnom odnosu na 2 mesta, ili na drugom mogu maksimalno do 1/3 radnog vremena?

Da se nadovežem na ovu temu, pošto u poslednje vreme često čujem pitanje: "Zaposlen sam, a želim da otvorim svoje DOO. Da li to može i koliki bi mi bili mesečni troškovi?" Za svakoga koga ovo interesuje mogu da mu kažem sledeće.

Da, to može. U tom slučaju postoje dva neizbežna troška člana društva: doprinos i porez.

1. Doprinos iznosi 26% na minimalnu zaradu. U Srbiji minimalac za septembar iznosi 20.240,00 din. Dakle doprinos je 5.262,40 din. Kao član društva nemaš status zaposlenog, samim tim nemaš pravo na zaradu, tako da ti se zarada ne isplaćuje, već plaćaš samo taj doprinos PIO fondu.

2. Porez na dobit se plaća akontaciono svakog meseca. Ovaj trošak zavisi od tvoje procene koliki će ti biti godišnji prihodi i rashodi. Obračunava se u visini 15% od planirane godišnje dobiti. Na kraju godine se podvuče crta i vidi se kolika je stvarna dobit. Tek onda uplatiš razliku između onog što si akontaciono platio i onog što je ostvareno. Postoji mogućnost da proceniš da će ti dobit biti 0,00 din.

Član 23

Osnovica doprinosa za osnivače, odnosno članove privrednog društva je najmanje najniža mesečna osnovica iz člana 37. ovog zakona.

Pozdrav.

Tako je. Izvinjavam se. Najniža osnovica i minimalna zarada nisu isti termini.

Evo prilike da nakon vise od godinu dana ispravim i otklonim ovu nedoumicu i objasnim kako se pravilno knjizi naknada direktora po ugovoru o pravima i obavezama direktora bez zasnivanja radnog odnosa. Tu treba imati u vidu sledece:
1) Osiguranik je fonda samostalnih delatnosti
2) Zakljucuje ugovor o pravima i obavezama direktora bez zasnivanja radnog odnosa po clanu 48 stav 4 zakona o radu.
3) Ugovorena naknada ima karakter zarade po clanu 48 stav 5 zakona o radu. Na nju se placaju porez i doprinosi isti kao na zaradu, iz naknade i na naknadu. Nema pravo na neoporezivi deo zarade. Prema clanu 23. zakona o doprinosima, ako je naknada manja od najnze osnovice doprinosi se placaju na minimalnu osnovicu, a ako je veca onda na ugovorenu bruto naknadu.
4) Popunjavaju se i dostavljaju poreskoj upravi obrasci PP OPJ i PP OD (ne PP OD-O). Prilikom prvog dostavljanja obrazaca, potrebno je dostaviti kopiju Ugovora o pravima i obavezama direktora. U ugovoru treba da pise da se doprinosi obracunavaju i placaju na ugovorenu naknadu, odnosno na minimalnu osnovicu ako je ugovorena naknada manja od minimalne osnovice.
5) Direktor ima prava na neoporezive naknade troskova prevoza na rad i sa rada, dnevnice za sluzbena putovanja u zemlji i inostranstvu, prevoz i smestaj na sluzbenom putovanju i troskova za koriscenje sopstvenog automobila.

Evo i primera kompletnog obracuna:
Bruto naknada: 21718,00
Neto naknada: 17830,48

Stopa poreza: 10,00 Iznos poreza: 2171,8
Stopa doprinosa PIO: 14,00 Iznos doprinosa PIO: 3040,52
Stopa doprinosa za zdravstveno: 5,15 Iznos doprinosa za zdravstvo: 1118,48
Stopa doprinosa za nezapos.: 0,75 Iznos doprinosa za nezapos.: 162,88


Stopa doprinosa PIO na teret poslodavca: 12,00 Iznos doprinosa PIO: 2606,16
Stopa doprinosa za zdravstveno na teret poslodavca: 5,15 Iznos doprinosa za zdravstvo: 1118,48
Stopa doprinosa za nezaposlenost na teret poslodavca: 0,75 Iznos doprinosa za nezaposlenost: 162,88

Ukupno porez i doprinosi: 10381,204
Dajte primedbe ako imate.

Steta sto se vise kolega ne ukljucuje u diskusiju. Listajuci po izmenama propisa, primetio sam zanimljivu rupu u zakonu...
Naime, od 29.07. poslednjim izmenama Zakona o radu izbisana je odredba zakona koja jasno definise da naknada direktora ima karakter zarade, vec se naknada moze tretirati kao drugi prihod i oporezivati po stopi od 20% na bruto osnovicu umanjenu za 20% normiranih troskova.
Kakvu to mogucnost otvara - osnivac koji nije zasnovao radni odnos u preduzecu nikako ne treba sa samm sobom da pravi ugovor o pravima i obavezama direktora, vec da ugovor potpise sa drugim, najbolje zaposlenim clanom porodice, ili penzionerom. Time se gubi limit za oporezivanje u visini najnize mesecne osnovice, vec se naknada moze ugovoriti u nekom simbolicnom iznosu. Naravno ne postoji obaveza obracunavanja doprinosa na najnizu osnovicu za doprinose, posto se ovaj prihod ne tretira kao zarada, vec drugi prihod, na sta se minimalna osnovica za doprinose ne primenjuje.

Tako, naprimer, osnvac koji nije zasnovao radni odnos sa drugim zaposlenim clanom porodice sklopi ugovor o pravima i obavezama direktora gde upise bruto naknadu 2.000 dinara mesecno. Sve sto treba platiti je porez u iznosu od 320 dinara i doprinos za PIO u iznosu od 520 dinara mesecno.

Moram da proverim sve ovo. Inače, ja lično sam u statusu osnivača direktora koji nije zasnovao radni odnos.

I ove godine se namučismo sa PP OD-O obrascima koje gotovo niko ne knjiži, a i menjali su uplatne račune.

Moram da proverim.

Podrazumeva se, ali da napomenem za svaki slucaj da neko neupucen ne pogresi - direktor sa naknadom koja nema karakter zarade nema prava na neoporezive iznose troskova prevoza na rad i sa rada, dnevnice za sluzbena putovanja u zemlji i inostranstvu, prevoz i smestaj na sluzbenom putovanju i troskova za koriscenje sopstvenog automobila.

Svaka provera je dobrodosla, posto ja to na licnom primeru vise ne mogu da proverim - u medjuvremenu sam raskinuo radni odnos sa drugom firmom, a sa ovom potpisao ugovor o radu i sada sebi isplacujem platu kao svakom drugom radniku. Razlog za to proizilazi iz nove poslovne politike firme, a ne isplativosti takvog nacina oporezivanja. Ukoliko neko zeli da pita zasto savetujem drugima a sam tako ne radim - jednostavno, ova firma mora da izgradi imidz stabilne kompanije, sa dosta zaposlenih radnika koji se vode na doprinosima, voznim parkom, proizvodnom halom i slicno sve so uz to ide, dok je smanjenje troskova nesto o cemu apsolutno nema govora u ovom trenutku. Za onoga ko ima jasan cilj da smanji troskove, pametno je da radi uravo suprotno od onoga sto ja radim.

Treba ovo pogledati, možda se ipak priznaje neoporeziv iznos. U članu 18 Zakona o porezu na dohodak piše:

Ne plaća se porez na zarade na primanja iz stava 1. tač. 1) do 4) ovog člana koja ostvaruju lica koja nisu u radnom odnosu, ali za svoj rad ostvaruju prihode za koje su obveznici poreza na zaradu u smislu ovog zakona.

Nisam baš toliko u materiji pa nemam vremena za proučavanje ali ovako na prvi pogled ispada da se priznaju.

Najpre pozdrav za sve ucesnike na ovom forumu i na ovoj temi.

Konacno iscitavajuci temu naisla sam na "i ove godine se namucismo sa PPOD-O"

Molim vas za savet u vezi PPOD-O obrazaca. One koje smo podnosili tokom 2013 g. jedva proknjizise i zaduzise racune 01.01.2014 u poreskoj upravi, ogradjujem se mojoj filijali, a mi placali tokom druge polovine 2013 redovno. Ali ove godine nastaje cirkus, bez obzira koje smo uplatne racune navodili u prijavi oni su prijave za jan,feb i mart knjizili na 721313, 721323 i 721331 (pio,zdr i nez) da bi od prijava za april krenuli nicim izazvani da zaduzuju racune 721342, 721351 i 721361 a mi (poreski obveznici vezi konja gde poreska uprava kaze) onda poceli da uplacujemo doprinose na te racune, da bi nasa filijala (kazu da je to uradjeno iz centrale u BG, u sta malo verujem) sada sredinom decembra stornirala sve te prijave i ponovo proknjizila pod ISTIM DATUMIMA (redom 15.05,15.06.) na racune 313, 323 i 331 jer su konacno rastumacili da su to ispravni uplatni racuni, tako da sada imamo na tim racunima dug i kamatu za devet meseci a uplate nam stoje na racunima 342,351 i 361. Znaci to se desilo sa 90% poreskih obveznika u nasoj filijali onih 10% nisu ni uplacivali i ispali su najpametniji. Sada nam usmeno govore da podnesemo zahteve za preknjizavanje pri cemu nam kamata na dug tece, samim podnosenjem zahteva mi priznajemo da smo gresili kod uplata, a na nase insistiranje da izvrse storniranje i prenos uplata pod istim datumima i dab otpisu kamatu pravdaju se da je neizvodljivo.
Izvinjavam se sto sam bila preopsirna, ako imate neki savet sta ciniti da li podneti zahtev za preknjizavanje i platiti svu kamatu ili se borti da dokazem njihovu gresku i pogresno date informacije bar kada bi kamatu otpisali, ne mogu da verujem da su nas tako izigrali i na kraju ce samo budzet da profitira jer ce dobiti i kamatu.
Molim vas kakva su vasa iskustva sa poreskom upravom po ovom pitanju.

Verujem da ce ti biti jasno zasto to tvrdim kad obratis paznju na napisano crvenom.

Takodje sam cuo potpuno istu pricu sa druge strane. Ne znam, ja nikada nisam uspeo da ostvarim pravo na storniranje kamate u slucaju pogresne uplate, u sta oni zele da svrstaju i ovo.

Ma jasno je da si ti to napisao ali nije jasno odakle to tvrdiš. Konkretno, zakon o porezu na dohodak kaže da "ugovorena naknada" JESTE zarada. Vidi član 13.

Clan 13. kaze tako, ali clan 85 stav 1 tacka 5 kaze suprotno, sto daje odredjenu slobodu izbora koji ce od ta dva clana da se primenjuju.

Aj pastuj to, pošto ja ne mogu da nađem.

Član 13.

Pod zaradom u smislu ovog zakona, smatra se zarada koja se ostvaruje po osnovu radnog odnosa, definisana zakonom kojim se uređuju radni odnosi i druga primanja zaposlenog.

Zaradom, u smislu ovog zakona, smatraju se i ugovorena naknada i druga primanja koja se ostvaruju obavljanjem privremenih i povremenih poslova na osnovu ugovora zaključenog neposredno sa poslodavcem...

Član 85.

Ostalim prihodima u smislu ovog zakona smatraju se i drugi prihodi koji po svojoj prirodi čine dohodak fizičkog lica, koji nisu oporezivi po drugom osnovu u skladu sa ovim zakonom, a naročito:
5) primanja članova organa uprave pravnog lica;
12) naknade troškova i drugi rashodi licima koja nisu zaposlena kod isplatioca;

S jedne strane, ugovor o pravima i obavezama direktora se moze smatrati vrstom ugovora o povremenim poslovima, pa naknada ima karakter zarade, a sa druge strane direktor je - sta drugo nego clan organa uprave, pa njegova naknada nema karakter zarade, vec ostalh prihoda, uz koje ne sleduje pravo neoporezivog prevoza i sluzbenih putovanja, vec se na to takodje placa porez, sto jasno kaze tacka 12. Ja sam sklon misljenju da je zakonodavac namerno to tako uredio da bi mikro pravna lica mogla da izaberu koji model oporezivanja naknade direktora im vise odgovara.

Ali ovde nigde eksplicitno ne piše da druga primanja nemaju karakter zarade.

Zatekao si me ovim pitanjem S A J A pa nemam pojma da li igde postoji definicija. Jednostavno, od kad radim to je meni bilo nesto sto se podrazumeva - ako je neko deda, onda istovremeno ne moze da bude i baba, tj. prihod je ili zarada, ili drugi prihod. Po racunovodstvenim forumima se cesto mogu procitati recenice tipa "ovaj prihod nema karakter zarade, vec drugih prihoda". Zbog kraja godine sada svakako ne mogu da posvetim vreme iznalazenju da li to tako igde eksplicitno pise.

Pozdrav svima na ovoj temi - ja sam nešto aktivniji po drugim delovima ES-a, ali... moraću i ovde da se aktiviram

Prvo da obrazložim situaciju, a onda i da postavim pitanja.

Naime, osnovano je preduzeće (doo) početkom 2015-te, osnivač je bila na birou (nsz) do tada, i osnivačkim aktom za direktora i ovlašćeno lice postavlja lice koje je zaposleno i prijavljeno u drugom preduzeću (u daljem tekstu - ja), na puno radno vreme. Direktor nema nikakvu ugovorenu naknadu (neko reče "koja bi budala radila za dž" - e, pa, evo ova ovde ) Šifra delatnosti je 6920, žena koju razmatramo za računovođu ima licencu.


Sad:

-da li moramo imati zaposlenog licenciranog računovođu - ili licenca nije bitna? čitam da je do 2006-te bila bitna, a da po novom nije.
-da li osnivač, koji nije ovlašćeno lice i nije direktor - mora biti zaposlen u svom preduzeću?
-da li osnivač, za slučaj da je (samo)zaposlen u svom preduzeću, treba manje da plaća doprinose - ili isto kao bilo koji radnik?
-budući da po novom ovlašćeno lice potpisuje završni račun - da li je za sastavljanje završnog računa potrebno imati licencu, ili lice koje sastavlja završni ne mora da ima licencu?

-i na kraju - statistika koju predajemo do kraja marta, može biti drugačija od završnog računa - šta se dešava u tom slučaju, i da li je onda potrebno i predavati izmenu statistike?

Pretraživao jesam, ali - posle prošlogodišnje 3-4 izmene svega i svačega, kao i pomeranja roka za statistiku ove godine - nikako ne uspevam da pohvatam koji propis je trenutno relevantan.

Biću zahvalan i ako mi samo date linkove

ne
ne
isto
ne

ne bi smela da bude razlicita.

Kad si vec navalio sa licencama, proveri da li moras imati licencu za BZR.

Hvala puno za brz odgovor; sad, stavka broj 5 - ok, ne bi statistika trebala d bude različita, ali - revizija? ...na primer...

Ni od koga ne mogu da dobijem valjan odgovor, a čujem i da je ministarstvo finansija nemo po tom pitanjju...

A za BZR - pa, valjda ne, manje nas je od 10???

Ne morate. Morate doneti pravilnik o računovodstvu u kojem se definišu uslovi koje mora da ispunjava računovođa. U ovom aktu se definiše sve u vezi računovodstva. Za uslov može da se stavi i srednja škola. Ja nemam licencu i klijentima to saopštim i stavimo u uslov min. 5 godina iskustva na izradi završnih računa za privredna društva.
Bitno Zakonsko ograničenje jeste da ako ustupate vođenje knjiga drugoj firmi ili preduzetniku oni moraju imati pretežnu delatnost računovostva registrovanu u APR.u.


Ne mora. Bitno je da nema baš nikakva ovlašćenja da zastupa privredno društvo osim ovlašćenja koja mu pripadaju kao vlasniku. Ovo znači da ne sme da ima pravo potpisa ni u banci.

Direktor koji nije vlasnik niti je zaposlen mora imati sklopljen Ugovor o zastupanju privrednog društva van radnog odnosa.


Isto kao bilo koji radnik.


Na novim obrascima ne postoji potpis onoga ko je izradio završni račun. Ostao je samo potpis ovlašćenog lica (uvek je i bilo).
Isti odgovor kao za prvo pitanje.



Nisam čitao po novom kako se vrši izmena obrazaca ali pre je bilo da mora revizija. Bolje gledati da se sve preda ispravno.
Po starom sistemu je korišćen trik da se dođe do malo vremena. Preda se neispravan obrazac i onda APR zahteva ispravku sa nekim periodom i tu se dobije malo na vremenu, a sve je po Zakonu.

Pozdrav.