Zato sto firma ima bolje uslove za kredit.

Zato sto imaju fantasticne kreditne kartice.

To insistiranje na određenoj banci mi je nešto sumnjivo. Nikada nisam imao priliku da doživim takvu situaciju. Kako ti je poslodavac to rekao? Da nećeš dobiti platu ako nisi u toj i toj banci?
Što se tiče čekova, njih smatram kao arhaičan način plaćanja koji treba polako ukinuti (ili bar omogućiti poseban red u prodavnicama za korisnike čekova).

Tvoje ustavno pravo je da izabereš banku koju želiš. Poslodavac te ne sme primoravati da platu primaš preko ove ili one banke. Ponekad je to i nemoguće, jer naprimer, ko ima dugoročni kredit, on je ugovorom sa svojom bankom vezan i ne može da pređe u drugu banku.
Poslodavcu je najčešće svejedno koji radnik gde prima platu, ali vnago iz finansijske operative su lenji i aljkavi i mrzi ih da pišu pet-šest virmana - kad mogu samo jedan. Ili još gore, ako imaju e-banking, onda imaju samo da obave trasakciju više. Ali i to ih mrzi.

E sad, realno je moguće da radiš kod privatnika - robovlasnika pa te on prisiljava, bez razloga, i onda moraš da se povinuješ.Na tebi je koliko ćeš insistirati na svojim pravima.

Ako nije još kasno: kaži u firmi da ne možeš da zatvoriš stari račun jer su pod ugovornom obavezom za kredite i dok ne isplatiš kredit moraš da primaš platu preko te banke.


Čekovi su "bankarski proizvod" koji nikako nisu obavezni. Pravo svake banke je da osmisli svoje usluge tj. "proizvode" (tako bankari sami sebe lažu da nešto proizvode). I naravno, pravo banke je da svoje usluge naplati. I dobro je što je tako. A korisnici usluga treba da provere ko kakve usluge nudi (i pošto) pa da izaberu ono šta njima odgovara.

Većina banaka i dalje nudi čekove, ali ih naplaćuje: od oko 10 do preko 20 dinara po čeku. I daju ih krajnje restriktivno: kad zatražiš, pa te pitaju zašto, čemu to, i td. i td. pa ti daju tačan broj koliko si tražio.

Kartice zamenjuju čekove

U Societe banci masterata kartica zamenjuje čekove. Proveri kakvi su uslovi plaćanja.

Upravo sa tim fantastičnim karticama možeš dobiti sve isto kao i kod čekova samo bez smaranja sa pisanjem. Valjda smo toliko napredovali tehnološki.

Ja sam imao jako bljutavo iskustvo sa bankom iz naslova, direktna i svesna (organizovana) laž je bila u pitanju (ali nisu uspeli da ostvare svoj bedni pilićarski cilj), tako da je izbegavam evo već 11 godina i svima savetujem isto to.

A što se čekova tiče, nije jedina koja ne izdaje čekove.

Mozda je neko u firmi primio proviziju ili neku sličnu pogodnost za sebe lično

Potvrđujem. Kako za sošijete, tako i za rajfajzen.
Family of vnago's.

Delimična do poptuna laž. Naravno, ne mislim da ti lažeš, već banke. Ovo je sve "tačno" ali samo u onim trgovinskim radanjama sa kojima banka ima ugovor. Dakle, odeš u tehnomaniju, da kupiš TV na rate, a oni kažu "nemamo ugovor sa SG bankom"
Banka u svojoj reklami, naravno, ne kaže da ta serata kartica važi u svega desetak prodavnica u Bgd.

Kao što rekoh, svaka banka ima pravo da ne radi sa čekovima, ali nema pravo da laže i manipuliše da ta serata kartica u potpunosti zamenjuje čekove.

Gladni ljudi ne misle o tehnološkom napretku, već od održanju života.

Nije mi jasno kako klijenti SoGena ne beže iz te banke vrišteći.
Žao mi je što je autor teme prisliljen na SoGen,
ali za ovakav postupak bi trebao da tražiš nadoknadu troškova od firme.

Ova kartica predstavlja neku kvazi kreditnu karticu, u stvari skraćivaje postupka za gotovinski kredita sa partnerom banke ....
a najlepši deo je standardna tradicija SoGena i njihovo besplatno održavanje računa ...

@Java Beograd

Isto tako svaka prodavnica ne mora primati čekove. I valjda se i čekovi nešto plaćaju.

Ok, kapiram ja da i dalje ima ljudi poput penzionera koji kad prime platu idu u banku i čekaju red da je podignu, al nekako očekujem da je većina to prevazišla.

Banka koju treba zaobići u najširem luku!
Za 10 meseci samo u 2 nisu grešili!
Činjenicu greške priznaju, al nikako ne kao svoju.

Cekovi nisu prevazidjeni - oni su i dalje fantasticno sredstvo novcane transakcije koje zamenjuje kesh. Kako da nekom posaljem 34,520 dinara - a da se pritom osiguram da samo ta osoba moze podici novac? Pa cekom, naravno...

Drugo, cekovi nisu ni namenjeni da bi se koristili za kreditiranje gradjana i kupovinu na rate, to je zapravo jedan fantastican hack iz '80-ih koji koliko vidim jos uvek ima jako puno poklonika :)))

A to sto neke banke ne izdaju cekove je u principu njihovo pravo. Sto se tice same funkcionalnosti - svaka kreditna revolving kartica obavlja isti posao. Platis u radnji ves masinu revolving karticom, a tebi se skida 5,10,20 ili koliko vec posto svaki mesec (naravno, uz masnu kamatu). Dakle, isti rezultat, bez smaranja da ispisujes gorski venac i potpisujes se ko kristijano ronaldo posle utakmice.

- Nisam siguran da li prodavnica mora da prima čekove, ali mislim da mora. Na kraju krajeva, prema fianansijskim pravilima u Srbiji svaki ček je za trgovca 100% naplativ, pa bi samo lud trgovac odbio kupca sa čekom
- "Ček na poček" je sasvim druga priča, i ako si na ovo mislio, onda si sasvim u pravu. Ne mora da prima ček na poček.

Ali, "ček na poček" je idealna vrsta kredita, i dok god to postoji, ja ću to da koristim. Ne nisam prevazišao, i neću, sve dok imam tu mogučnost elegantnog i besplatnog kreditiranja. Dakle, ništa ugovori u deset primeraka, izvodi iz kreditnog biroa, blanko potpisane menice i ostalo njesra. Ako je trgovcu OK da me kreditira godinu dana (na primer) što bih se ja petljao sa bankom, naručivao kartice, plaćao godišnje održavanje i slično.

Da se razumemo, ja taj "ček na poček" koristim izuzetno retko (dakle, ne kupujem hranu na poček), ali kad zatreba - odličan je. Onomad sam kupio TV na dvanaest čekova ! Ekstra ! Možda sam čin plaćanja karticom deluje elegentnije, ali potpisivanje ugovora i čitanje sitnih slova ni malo ne deluje elegantno. A čekove popunim kući, i u samoj radnji za 3 minuta popunim iznos i gotovo (kažem, zadnji put sam koristio pre oko godinu dana)

Uostalom ako imam jasnu finansijsku korist, ispisivaću čekove i pola sata, ako treba, ne kapiram šta je tu sporno ?! Jel treba da me je blam ?

Kad bi se u srbiji pojavila banka koja ozbiljno tretira stanovništvo, pozatvarali bi sve ove pilićare instantno...

U Srbiji je pravilo da ti plaćaš mesečno banci što imaš račun kod njih (umesto da je bukvalno obrnuto); da moraš da uzmeš slobodan dan kad trebaš da završiš nešto u banci, jer banke rade samo regularno radno vreme tako da ne možeš ni da poraniš ni pre posla a ni posle posla; da si građanin trećeg reda pošto se uvek nađe neki ortak ovoga iz obezbeđenja i neki ko prijavljuje pazar, pa oni imaju prioritet a ti plebsu čekaj... Pa onda da banka ima 138 šaltera od kojih radi samo 1 i to polovično... Kad tražiš kredit službenik se postavlja prema tebi kao da ti nešto poklanja itd.

Da se u Srbiji pojavi neka banka koja će da iskopira model poslovanja bilo koje normalne banke po svetu, ošašavili bi se od love građana...

^^^

a 1% cash back? :D:D:D

Ovo bas i ne vidim kao neki problem...Od kako sam pre neku godinu poceo da koristim ebanking, u banku zavirim samo kada mi treba novi CD od banke ili obnova tekuceg racuna...A to je sve ukupno 1 godisnje ili manje...

Normalne banke u svetu nemaju 3 coveka dnevno u poslovnici jer se sve odvija elektronski osim prvog otvaranja racuna.

Kod nas ni 1% toga ne moze da se odvije elektronski :(

Što je u redu ako imaš samo dinarske prilive... Ali čim uđu devize u priču tu je ebanking faktički beskoristan jer sa njim možeš da radiš plaćanja samo sa dinarskog računa, a ne možeš da radiš koverziju sredstava sa deviznog na dinarski i obrnuto...

Dalje, za sve ostale usluge: oročenje, kartice, krediti itd. moraš da odeš lično u banku...

Poenta moje priče je da sve to isto možeš da uradiš sa tim karticama tj. da u određenim radnjama koje to prihvataju plaćaš na poček bez kamate što u bukvalnom smislu zamenjuje ispisivanje čekova. Konkretno u intezi imaš izbor osnovog računa za 125 din mesečno ili intesa hit od 300 din mesečno sa kojim dobiješ 2 kreditne kartice i e-banking uz 5 plaćanja mesečno bez provizije. Sad što postoji mogućnost da ćeš se ti po tim karticama zadužiti i plaćati kamate to je drugo, ali niko te ne sprečava da ih koristiš isto kao čekove, u radnjama koje to prihvataju i da pritom ne plaćaš kamatu. Dakle em ne moraš da čekaš redove u banci jer imaš e-banking i pritom štediš vreme i novac, em ne moraš da trošiš vreme na ispisivanje čekova i takođe trošiš vreme. Ok u americi možda čekovi imaju i neke druge vidove upotrebe(tipa ja tebi fizičkom licu platim nešto tako što ti ispišem ček) ali kod nas se zna za šta se čekovi koriste a to je plaćanje na rate.



Ko kaže? U intezi može, ali po njihovom kursu.

+ što je naknada po transakciji u mojoj banci dva puta manja nego na šalteru banke, a čak 3 do 5 puta manja (zavisi od iznosa) nego plaćanje na šalteru pošte (u kojoj radi do 50% šaltera - što kaže Krka junior - nemamo višak radnika, imamo manjak posla).

??

Ja sam u Unicreditu još od doba HVB-a, i tamo me muntaju da je to tako zbog zakona o deviznom poslovanju. Jesi ti siguran da možeš da radiš konverziju deviza preko online bankarstva, nebitno po kom kursu?

Pa, prosecan pripadnik plebsa koji placa racune i dobija platu preko banke i ne prima cesto devize :)

Ako imas devizni racun, ne moze.
Ako imas devizni racun na koji je vezana njihova Internet kartica, moze.

Ma da, s tim da skoro nikad to ne radim. Dovoljno je da zameniš 500e po kursu koji je 2 din ispod menjačnice i da budeš 1,000 din u minusu.

Ma, ok, razumem te ja. Samo, još od prvog posta je stvar u onim "određenim radnjama". To je problem. Kad bi moglo u svim radnjama (koje već i inače primaju "ček na poček") onda bi bila druga priča.

Čekovi moraju zakonom da se prime, tj. prodavac mora da primi ček, čak i u trafici možeš da platiš čekom (on može da odbije, ali ga prijaviš i on naiebe). Međutim, ono što se ne mora, jeste "ček na poček".

I da, kartice su zlo, a revolving kartica je najgore zlo koje čovek sebi može da priušti. Teška robija, prošao kroz tu priču, pa znam.

Ako napišem ček od 5000 na 10 rata u nekoj prodavnici, ja sam potpuno miran i siguran da će to biti 10x5000 dinara, a ne da razmišljam o tome hoće li banka podići kamatu, hoće li uzeti procenat obrate kredita, godišnju članarinu, pa hoće li skočiti euribor ili kako se već piše i hoće li se nešto promeniti u kursu... kosmičkim silama, pa mi je tako na tim revolving karticama rata skočila sa 4000 do u jednom momentu skoro na 7000.

Hvala, ali ne hvala.

Greota je onaj ko mora da kupuje hranu na ček, ali tehniku naravno da treba kupovati na ček.

A i onaj ko ima siguran godišnji odmor, može već u martu da ispiše čekove do kraja godine i da letovanje ne oseti. :)

Ne znam tačno al recimo da 95% lokala u tržnim centrima ima varijantu karticom na 3 do 6 rata bez kamate. Doduše mislim da tu banka na neki način naplati radnji pa se to izrazi na krajnju cenu proizvoda.

Mozda te nisam potpuno razumeo, ali naravno da moze. Na online sistemu su mi vezana sva tri privatna racuna (1 dinarski i 2 devizna) i mogu da radim konverziju izmedju njih. Sto se tice firme, tu su Halcom i slicni sistemi.

Cek mozes izdati bez pokrica jer te ne mogu proveriti.Pa recimo,odes do tempa ili rode gde vec daju na one silne mesece i magla u tom periodu.
Kartica odmah kaze da nema na racunu.
Drugo,societe daje povoljno kratkorocne kredite 100k€ pa vise-
Trece,gde im je na logu generale,to su izbrisali i stavili srbija,i mislim da ako bi pukli stedise ne bi mogle naplatiti svoja potrazivanja iz centrale banke.
Gresim li.Studio.:).

S obzirom da gomila ljudi koristi cek na pocek jasno je da sa stanovista banke, banke shvataju da su tu izgubile ogroman deo kolaca jer ne uzimaju kamatu.

Jos gore, ne uzimaju kamatu, a izdaju cekove za koje garantuju da su naplativi. Razumete ?

Intesa ti je super primer...
-Sa hit racunom su navukli masu pa onda povecali cenu transakcije, sad je 30dinara cini mi se, pratkicno sve uradim za njih, i odstampam papir i onda platim kao da sam u posti :)

-Sto se tice cekova, imam kod njih uredan hit racun, uredna stalna primanja. Zatrazim cekove, tek se salterusa nasla pozvana da mi zahteva dve blanko menice, ja reko nedam blanko menice - imate dovoljno obezbedjenje stalan posao, redovna primanja, otvoren hit racun i iznos novca na racunu prilikom izdavanja ceka, ona misli da tako mora i nisam dobio cekove. I zahvalan sam joj, placam kesom koliko imam i ne mislim i ne zaduzujem se :)

-Kartice korisim iskljucivo za dizanje novca sa bankomata. Poucen Venturinim savetima iz jednog posta ne potpisujem kartice - kao sigurnosni mehanizam u slucaju gubljenja :) U subotu ne radi bankomat udjem u filijalu, dam im karticu da procitaju broj racuna i licnu kartu na kojoj je moj potpis. Visa salterusa: Auuu pa vi niste potpisali karticu odmah to morate uraditi.
Reko ja sa karticama dizem iskljucivo novac sa bankomata i to potpisujem sifrom. Za promet mi ne trebaju i imam veliku primedbu na nivo sigurnosti obe kartice, jedna uoste ne zahteva nikakvu sifru prilikom placanja, a druga ne znahteva za iznos manji od 2000(ili tri hiljade dinara) i zbog toga ih i ne koristim i ne potpisujem ocekujuci da ako izgubim karticu i neko ode u prodavnicu sa njom, prodavac odbije da ih iskoristi. I izgleda da sam ih ubedio, da ne moram da potpisujem karticu (vec sam hteo da im vratim sve kartice)...

:)

Matične banke lokalnih banaka u Srbiji nemaju nikakve pravne veze sa njima ako dođe do propasti banke i uloga... Bez obzira na to kako se zove i kakav logo ima.

provereno,
ja imam tu mogucnost i u intezi i u rajfajzenu. Samo je vazno da su ti sve partije spojene na jedan nalog i mozes da radis trange frange izmedju racuna kakve zelis.

Sto se tice Soge-a, no comment, ja sam zavrsavao neki kredit kod njih za firmu i isto je bio uslov da se prebace plate, samo sto smo mi napravili malo opusteniju varijantu pa je par nas prebacilo platu, cisto da ispostujemo formu, a nismo hteli nikome da namecemo da menja banku ako vec to nece i mogu vam reci da ne znam kad cu da prezalim dan kad sam promenio banku...da malo prodje vreme i ja se vracam u raiff...
E-banking katastrofa, username je neki broj, a ne username koji ti zelis, ne znam koji retard je izmislio on on screen tastaturu za kucanje passworda, satro zbog sigurnosti. 10 dinara je provizija po nalogu koji sam kucam (u raiffeisenu mi je 0 dinara bio svaki nalog bez obzira na iznos). Povrh svega je neki token koji sam morao da platim 800 dinara da bi ja mogao da placam kome ja hocu i da mi za to naravno uzmu proviziju. Tu sam prso, zvao kukao, kleo i sve ostalo sto ide i na kraju sam dobio token za dzabe...
Da ne bude da samo pljujem, dobio sam najbolju karticu na svetu, imam dinarski i devizni racun, devize mi se trose samo u inostranstvu, dinari samo u srbiji i ne moze obrnuto...

U većini banaka je to sasvim normalna opcija.

Grešiš. Nije šalteruša plaćena da misli, ili da se "nađe pozvana". Reki su joj da je to procedura, i ona se drži procedure.

Citao sam proceduru pre nego sto sam zatrazio cekove (tada) i u njoj nigde nista nije pisalo o menicama. Takodje u banci u kojoj sam bio pre Intese mi nisu trazili menice.
Naravno, sve uvek moze tumaciti kao slobodno sudijsko uverenje pa se nisam ni trudio dalje...

Heh, problemi neretko nastanu, bas zbog toga sto salterusa razmislja o tome kako treba sprovesti proceduru...
Par puta sam bio u situaciji da im bukvalno objasnjavam sta treba da rade i da li nesto moze ili ne.

Normalno, ona tebi ne veruje, ali kad okrene telefon kaze: "Vidi stvarno, to tako moze..."

Ovde je ustvari ceo problem nastao jer pokretac teme smatra da je neko duzan da mu daje robu na odlozeno ali on nije ovca da placa kamatu. U normalnom svetu tako nesto je potpuno nemoguce.

@ventura

Mozes li, mozda, da pronadjes adresu neke ekspoziture u, na primer, Minhenu koja servisira plebs nakon 17:00 radnim danom ili mozda vikendom?

KBC banka,
Belgija, Holandija
Bilo koja poslovnica cetvrtkom popodne

Nemoguće je i u Srbiji. Zato je kamata već uračunata u cenu.

Da, ali to je sto je uracunao prodavac, a banka sa tim nema nista.

Kako kad je cena ista za cek kao i za kes?

Tako što oni što plaćaju za keš zapravo finansiraju te što plaćaju na poček.

Moguce je, naravno - samo sto ce onda cena novca biti sakrivena negde drugde, obicno u samoj ceni proizvoda.

A što misliš, zašto naše prodavnice imaju marže od 40-60%?!

Naravno. Cena TV-a u Tehnomaniji (na primer) je ista. Ko hoće plati sve odjednom, a ko hoće, napiše 12 čekova, pa plaća 1/12 cene svakog meseca. Sve je OK, dok god postoji izbor.

A niko ti ne brani da trazis popust kada kupujes TV za kes :)
Ja trazio, pa dobio...

To moze samo u par prodavnica a i tamo dobijes popust samo 5-10% (a trebao bi da dobijes bar 30%)

Zasto 30? Nece firme placati kredit 30% za kupovinu robe. To su zelenaske marze za potrosacke kredite.

Kako posle ovakvih netacnih izjava, koje itekako uvereno plasiras, moze iko da uzme za ozbiljno sta pises u slicnim temama, meni nije jasno :(

Nije bas da sam dobio 30%, ali molim lepo.

Pretpostavljam da firme prodaju/kompenzuju te cekove bankama uz odbitak odredjenog procenta, a u cenu su vec ukalkulisali tu razliku.

Sto se tice primera sa tv-om, postoje i firme gde dobijes 10% popusta kada placas gotovinom, a postoje i sverceri iz okolnih zemalja gde dobijes jos na to popust u iznosu pdv-a.

Problem sa ovom bankom je izmedju ostalog i to sto ne moze da se placa besplatno elektronskim putem.
Do sada sam bio u raiffeisen banci (koja inace izdaje cekove u visini plate) i tamo sam mogao apsolutno besplatno da platim bilo kome bilo koji iznos preko e-bankinga potpuno besplatno.
Ovde uz neku nadoknadu mogu da platim telekomu, eps-u i slicnim najvecim firmama, a ako zelim da mogu da platim na primer IKOM-u racun, mroam da platim neke tokene 800 dinara.
Zbog toga mi e banking gubi smisao, jer ja mogu da prosetam i do poste (zdravije je) i da platim racun uz nadoknadu od 35-45 dinara.
Kada sam je podizao platnu karticu, pitao sam je da li se naplacuje podizanje gotovine sa bankomata i placanje karticom u prodavnici.
Pokazala mi je rukom kao policajac kada zaustavlja auto (stop) i rekla "Nemojte nista da me pitate, sve imate u ugovoru"
Znam da ce mnogi pomisliti da preterujem, ali dajem casnu rec da je bas tako bilo.
Sta je najgore od svega. Ugovor je nerazuman, necitak (sve mala slova, redovi bez razmaka kada je potrebno) i jedna informacija je izostavljena u cenovniku.

Da, JEDNA INFORMACIJA JE IZOSTAVLJENA U CENOVNIKU.

***PROVERA STANJA NA BANKOMATU SE NAPLACUJE 15 DINARA A TO NIGDE NE PISE U UGOVORU I CENOVNIKU***

Drugo, automatski vam je aktiviran neki servis, koji vam kad god platite karticom posalje sms poruku koja se naplacuje 15 dinara.
Tako sam ja jutros saznao da mi je naplaceno 350 dinara za sve te sms poruke koje su mi stizale u zadnjih mesec dana.
Pozvao sam danas "licnog bankara" i zamislite sta mi je rekla. "Ne moze taj servis da se ugasi. To je sastavni deo tekuceg racuna. To je radi vase bezbednosti"
Pa to je stvarno da covek poludi. Znaci meni je u stavri odrzavanje tekuceg racuna ne 170 dinara za najosnovniji oaket, vec kada se saberu sve sms poruke i eventualno koja provera na bankomatu, 500 dinara

Kad se sve sabere, nema ova banka u sebi rec Societe bez razloga ;)

Ova banka je kao prava socijalisticka brljotina od firme gde niko nista ne zna, svi su nadrndani i bezvoljni, i apsolutno nekonkurentni.
Salju te od saltera do "licnog bankara" koji te onda salje nazad na salter i tako u krug.
Nemam u planu nikakve kredite, ali ako nekada budem podizao kredit, definitivno nece biti u ovoj banci, jer mislim da bih uz ovakav odnos, nestrucnost i nezainteresovanost osoblja dobio srcani udar u roku od par godina.

Ne jojo. Oni odnesu u banku te cekove onda kada dodju na naplatu. Ukoliko ja imam prodavnicu, i ti mi danas platis 5000 dinara cekom koji ce proci recimo 15. marta, ja cu 15og marta ili kasnije otici u banku, i oni ce mi sa tvog racuna skinuti 5000 dinara i dati. Ukoliko odem ranije, nece prihvatiti cek, jer je na ceku napisan datum kada vlasnik ceka, odnosno ti, zeli da cek bude isplacen.
Problem nastaje ukoliko ti ne budes imao na racunu nista. Onda banka meni daje 5000 dinara od svog novca, ali zato tebi naplati veliku kamatu za nedozvoljeni minus.
Njima se isplati da ti budes u nedozvoljenom minusu.

Mogu banke i da prihvate cekove unapred, i verovatno rade ali manje daju od iznosa ceka (4600 naspram 5000 recimo). To je tipicno u UK, npr. Banke ce otkupiti svaki cek koji misli da moze da naplati, bez obzira na datum, ali nece platiti pun iznos.

Isto je i za kreditne kartice - mesec dana cekas tipicno da bude isplaceno, a mozes i ranije da dobijes - manje % za overdraft.

@kompa_kt
Evo zbog ovog mi je čudno da ljudi ne beže vrišteći iz ove banke ... jedne od retkih banaka u Srbiji koja ne naplaćuje "lihvarsko održavanje računa" .

inače cena sms poruke stoji u tarifama, bilo bi protivzakonito da ne postoji, ali je treba pronaći
i da te obradujem da cena nije 15 dinara već 15 dinara + troškovi slanja poruke, što bi izašlo na 17-18 dinara.

Slazem se da to nece moci.
Ali, recimo da si dobio cekove u SG :D I da si otisao u veliki megamarket i izdao cek sa valutom na 180 ili xxx dana. I da taj megamarket ima kredit za refinansiranje u SG. Sta ih kosta da se dogovore da odnese tvoj i gomile drugih u SG da se prebiju, da ukupnu vrednost ceka racunaju odredjeni procenat manje ili neka druga varijanta prebijanja, a u cenu su to vec ukalkulisali (a usput su verovatno i dobavljaca udavili za rok placanja).

Da deep blue, ima cena sms-a. Ali rekao sam da postoji jedna stavka koja nije navedena u ugovoru.
Da li shvatas da sam ja ozbiljan kada ti kazem da cena provere stanja racuna na bnkomatu nije navedena u ugovoru, niti se bilo gde drugde ta informacija pominje.
Da li shvatas da ozbiljno mislim kada ti kazem da je to zakonski gledano- prevara.

Nije. Ne moraju cene da budu navedene u ugovoru. Dovoljno je da bude definisano da se cenovnik nalazi u opstim uslovima poslovanja odnosno tarifniku. S tim u vezi:

http://www.societegenerale.rs/...0licima%20%2812.11.2013%29.pdf

Tacka 8.1.1.5.

On ti tri puta ponavlja da ne prica o toj tacki, vec o ceni SMS poruke kojom obavestavaju o transakcijama :)

NBS je odlukom iz decembra 2004. godine ukinula eskont čekova. O čekovima smo pisali u ovoj temi, negde od sredine teme.

Što se e-bankinga tiče i tekućih računa uopšte, ja ću (opet ;) da ponovim da u Srbiji ima vrlo korektnih banaka...


@Dexic, opet se kačiš sa @Informer-om, a nisi u pravu. ;) (Ja sad pročitah celu temu, ti učestvuješ odavno, a nisi primetio da se čovek žali upravo na proveru stanja na bankomatu...)

^{Uzgred, da je ova tema u Ekonomiji nikad se ne bi skupilo ovoliko postova za par sati...}

Jesam ja nesto propustio?

U svakom slucaju, za SMS obavestenje o transakciji platnom karticom valja pogledati isti dokument tacka 5.2.5.

Ja ovo:


Ja ovih 15RSD ne nalazim u tarifniku. Vidim neka obavestenja SMS-om od 6-8RSD+cena SMS-a, ali ne nesto priblizno 15? (u oba slucaja je nesto uz Praktik/Prestiz racun samo)

Ja bih tu tvrdnju o RSD 15 proverio. Nesto mi je to neverovatna cifra cak i za SoGe koji je poznat po tome da ima prilicno "cudan" cenovnik.

Ja sam sa Societe-om imao uvek zanimljiva iskustva. Posalju oni svoju delegaciju kod mene da nas ubede da pocnu da rade sa nama. Mi kazemo ok, trenutno nam treba to i to i oni nam posalju zvanicnu ponudu. Posto firma ima za Srbiju poprilicno velike promete, i posto smo tada 80% prometa radili preko tadasnje maticne banke, kod nje smo imali veoma povoljne uslove kao vip korisnici. Na konto toga, jasno smo stavili Societe-u do znanja, da prihvatamo samo uslove koji su za nijansu gori nego kod nase banke, ako uopste zele da udju u posao sa nama. Sve proslo uredu, klimnuli su nam glavom, usaglasili se oko nacrta ugovora, i kada je sve bilo zavrseno, posalju nam ugovore na potpis. Moj sluzbenik samo letimicno pogleda, i stavi paraf te donese meni ugovore na potpis. Sreca pa sam tog dana imao dovoljno vremena da sam dobro isctao onih 30-tak strana, a oni su mrtvi ladni promenuli kamatne stope naravno ne u nasu korist, tako da nisu ni blizu odgovarale onome o cemu smo pricali.
Kada smo ih pritisnuli, onda su se vadili na propust sluzbenika, stamparsku gresku, ali zaista ne verujem u stamparsku gresku u 2 ugovora koja smo tada potpisivali.

Sa druge strane dobri su po pitanju izdavanja bankarskih garancija. Tacni, brzi i ono sto je najvaznije SVE MOZE da se dogovori. Ali avaj, poslednji tender na 1.000.000,00 eur, ogroman tender za koji se borimo vec godinama i koji se uvek zbog neregularnosti ponistava, i banka napravi kljucnu gresku u garanciji, gresku zbog koje se momentalno gubi posao na koji se konkurise. Da li je slucajnost? Mozda? Da li se to namerno uradilo jer mozda necemo primetiti, a da se pri tom ide na pomaganje nekom drugom ucesniku na tenderu... mozda?

Ali ne vezano za to. Vidim svi kada pricaju o bankama kazu uf ovi ne valjaju, nezainteresovani su, sluzbenici losi... Ne moze se generalizovati. U vasem gradu su mozda losi a 5 km dalje ima sjajnih ljudi. U svakoj banci znam za vrhunske strucnjake i vrhunske lelemude. Samo je pitanje srece koga ce vam dodeliti, ili ako ste dovoljno finansijski mocni, koga cete narediti da vam dodele.


Dopuna:
Malo sam se raspisao pa zaboravih da odgovorim na ovo iznad. Koliko se secam tarifarnik Societe bakne se menjao negde oko marta ove godine, mozda cak apil ili maj najdalje. Oni u ugovorima spominju da se naknade platnog prometa regulisu tarifarnikom, ali te cene nisu fiksne i mogu se menjati u toku perioda. Tako su ga pokusali promeniti i nama. Ja par puta godisnje iskontrolisem sve naknade po garancijama pa sam naisao na odstupanje. Rekli su mi da su podignuli naknade, a obavestili su nas putem aplikacije za e-placanje (ngde u halkomu, a gde nemam pojma, uglavnom sluzbenica to obavestenje nije videla), tako da je ta razlika moguca i kod tebe i zato ne vidis iznos koji trazis posto su podigli cene. To cess lako videti ako zatrazis trenutne tarife na uvid.

Ovo je stvarno biser nad biserima !

Prosto neverovatno od francuske socijalisticke banke koja posluje u socijalistickom Srbistanu

Kao privatno lice možeš. Što se firme tiče, u Erste banci mailom pošaljem overen dopis i oni mi za sat ili dva prebace devize u dinare.

Ne sećam se nešto da je u socijalizmu bilo toliko takvih prevaranata i lopova. Pre bih rekao da je to novijeg datuma

I ja u CA mogu da prebacujem sa tekuceg dinarskog na devizni, tj. da konvertujem. I to po sjajnom kursu jer primam platu kod njih. Doduse taj povoljan kurs je samo do visine mesecnih primanja, posle toga je cifra sa njihovom provizijom koja nije bas mala.
Ovog momenta mi je kupovni za Eure 114,3282 sto mi je povoljnije nego u menjacnicama.

Inace zivciraju me sto sa Visa Gold kad placam u inostranstvu, skidaju mi prvo sa Dinarskog, pa ako potrosim sve sa dinarskog onda tek sa deviznog...

Postbank ti radi do 6 popodne, a subotom imaju skraćeno radno vreme.

Postbank Finanzcenter
Filiale München 5
Fraunhoferstr. 22a
D-80469 München (Ludwigsvorstadt-Isarvorstadt)

Montag 09:00-13:00 und 14:00-18:00
Dienstag 09:00-13:00 und 14:00-18:00
Mittwoch 09:00-13:00 und 14:00-18:00
Donnerstag 09:00-13:00 und 14:00-18:00
Freitag 09:00-13:00 und 14:00-18:00
Samstag 09:00-12:00


A četvrtkom generalno sve banke rade posle 17h.

Zato si ti tu da mene ovako neukog uputiš u osnovne stvari.

Molio bih te da mi učiniš uslugu i objasniš kako sa Unicreditovim elektronskim bankarstvom sredstva sa deviznog računa prebacim na dinarski, ili da izvršim plaćanje domaće uplatnice ako na dinarskom računu nemam ništa ali zato imam dovoljno sredstava na tekućem deviznom računu.

Bio bi stvarno red da me prosvetliš malo, da ne živim u zabludi...

Da, vidim da ovde ima cena za proveru stanja na bankomatu, ali to nije bilo na cenovniku koji sam ja dobio uz ugovor.
Mislim da nisam ispao prezahtevan sto sam ocekivao da mi uz ugovor daju jedan kompletan cenovnik usluga.
Mogla je makar da mi kaze da pogledam na internetu da bih znao.

Zelim da naglasim da nisam toliko siromasan da mi ovako male cifre nesto znace,
ali zaista mi je muka od skrivenih troskova na svakom koraku. Banke tu ubedljivo prednjace.
Cak i kad na bilbordu pise ogromnim slovima ***BEZ SKRIVENIH TROSKOVA*** - skrivenih troskova i dalje ima.
To im je u krvi.

Pogledajte molim vas clan 8.4.1

Da li mi neko moze reci kakva je to nagrada trgovcu za oduzetu karticu?

LoL

Koliko ja vidim:
- Treba da zahtevas iskljucenje/ukidanje usluge 5.2 Mobilia - pa neces ni dobijati vise sms obavestenja koja naplacuju.
- Za proveru stanja putem bankomata - ako podignes neki iznos (recimo 1000 din) i izaberes da ti ispise izvestaj o tome, trebalo bi da na izvestaju pise preostali iznos sredstava na racunu (bar u intesi pise).
- Uvek trazi i pozitivne strane ne samo negativne, zamisli da si u Postanskoj stedionici pa da ti zaracunavaju i proviziju na priliv na racunu ;)

Trgovcu banka isplaćuje nagradu ako dostavi karticu koja je bila predmet zloupotrebe, a koju trgovac posle provere podataka ne vrati kupcu, npr. ako glasi na osobu različitog pola od one koja ju je donela u radnju.

A otkud trgovcu pravo da odlučuje da li je kartica zloupotrebljena ili nije ? Kako to trgovac može i sme da "proverava podatke" ?! I otkud mu pravo da ne vrati karticu kupcu ?! Čik da vidim koji bi to trgovac smeo da zadrži karticu moje žene, ako je ja koristim za plaćanje !

---

Nego čitam sve ove nebuloze od bankarskih pravila i tarifa pa zaključujem da je moja banka zlatna ! (U domenu usluga koje je koristim i plaćam)

Fizicko lice?

Ides na Placanja -> Inostrana -> Interni prenos. I onda kazes da hoces da platis sa svog deviznog na svoj dinarski racun. I onda platis sa dinarskog sta god hoces :)

Ovo nije tacno. Trgovac nije duzan da samostalno vrsi bilo kakve provere da li je pol ovakav i onakav i da li je ime isto kao u licnom dokumentu (jer ime i prezime nije jedinstveno na planeti). Zamisli da mu se pojavi kinez kod kog ne zna sta je ime a sta prezime i bas ce sad on da ustanovljava da li je to njegova kartica i kog je pola osoba cije je ime na kartici :)

Trgovac je duzan da oduzme karticu iskljucivo kada mu na terminalu prilikom zahteva za autorizaciju pise "oduzeti karticu" i ni u jednom drugom slucaju. To je potpuno ista poruka koju moze da dobije i bankomat i onda jednostavno ne vrati karticu (popularan izraz "progutao karticu"). U slucaju zivog coveka to je malo komplikovanije jer moze da preraste u konfliktnu situaciju ali propisi su propisi.

Prodavac nije dužan da prihvata tek tako sve što mu kupac daje, tako da ako sumnja u pol ili falsifikovanost kartice/novca on može da obavesti policiju.

O da... itekako je duzan da prihvata sve za sta ustanovi da nije falsifikat. Trgovac moze da odbije placanje samo ako sumnja da je sredstvo placanja falsifikovano (kes, cek, plastiku...).

- Ako stavi karticu u terminal, klijent unese ispravan pin, procesor kaze "approved" - nema tu trgovac sta da trazi. Ta transakcija je regularna i trgovac ce dobiti svoj novac sta god da se desi. Ako je kartica kradena ili neovlasceno koriscena to ce banka i klijent da rese izmedju sebe.

- Ako trgovac dobije cek koji kod Sluzbenog Glasnika nije oglasen kao ukraden/izgubljen onda ni tu trgovac nema sta da pametuje. Problem je u tome sto svi misle da treba tom prilikom uzeti broj telefona i broj licne karte i uporedjivati podatke sa kartice tekuceg racuna, licne karte i ceka... To je totalno nepotrebno ali to svi rade pa onda zato svi misle da to tako mora :)

- Ako dobije kes takodje nece da pita kupca odakle mu i da li je njegov vec moze samo da proveri da li je falsifikat i ako nije onda je sve u redu.

Upute za slučaj pokušaja zloupotrebe kartice na prodajnom mjestu
Verujem da i naši trgovci imaju slično uputstvo, ako već postoji nagrada banke za tako nešto.

Ne vidim razlog zašto bi koristio ženinu platnu karticu, u svakom ugovoru o izdavanju platne kartice piše da ona nije prenosiva i da važi na ime korisnika. Druga je stvar što retko koji trgovac traži proveru identiteta kupca pri plaćanju karticom, ali recimo u slučaju prijave neovlašćenog korišćenja kartice postoji pravilnik banke po kojem ona priznaje ili ne priznaje gubitak novca.

Pravilno bi bilo da uzmeš ovlašćenje, odnosno dodatnu platnu karticu vezanu za ženin račun.

A kako bi ti, da si trgovac, proverio da li je moja kartica zaista moja?

Verovao ili ne, kad sam bio mlad i glup, ovo sam i radio. Moj račun, moja Visa, pa ženino ovlašćenje, pa njena Visa za moj račun, pa njen račun, pa njena Visa, pa moja Visa za njen račun, pa onda još jedna Maestro revolving, pa onda Visa Virtuon, pa još jedan moj račun u drugoj banci, pa još kartica, ni sam se više ne sećam, ali bilo ih jedno desetak u kući. Dok nisam shvatio da mi pijavice svu krv popiše. A kad mi je zatrebala zaista mala pomoć "mog bankara" zapretili mi sudom i na grbaču natovarili još tušta i tma kaznenih kamata.
Onda sam zatvorio sve račune osim transakcionog za platu, i pogasio sve kartice, a žena je imala pravo da zadrži samo jednu. Isplatio dva gotovinska kredita, raskinuo uguvor o dozvoljenom minusu. I mnogo lakše živim.


Sva sreća pa sam račune zatvarao i kartice gasio nakon donošenja zakona da su ove usluge besplatne. Inače bi mi se pijavice i tu krvi napile.

O ovome smo imali posebnu diskusiju pre oko godinu dana. Dok je potreban svojeručni potpis, još i ,đene-đene, trgovac može da tvrdi da se potpisi ne podudaraju (ako se ne podudaraju) i da eventualno mudruje oko vlasništva nad karticom. Ali od kako su potpisi elektronski, nema on šta da razmišlja ako je transakcija odobrena od strane kartičnog operatera.
A i da sam ja na mestu trgovca, znaš koliko bih se brinuo čija je kartica, ako je transakcija odobrena !

Meni je ovo zesci smor, najvise zbog limita od 5000din po ceku. Neke manje stvari nemam potrebe placati na odlozeno a ako hocu npr. nesto od 200k din platiti tako, moram da imam 40 cekova. Ne znam ni da li bi mi dali toliko u banci a i smor popunjavati toliko.

Ne znam šta da ti kažem, ali za beskamatni kredit od 40 meseci, meni nije problem da sat vremena ispisujem čekove. Naravno, ako bi ih imao toliko. Alternativa, tj. pravi bankarski kredit je mnoooogo skuplji, a takođe imaš da se potpisuješ oho-ho !

Alternativa je i kreditna kartica. Mozes da provuces 200K i da podelis tu transakciju na rate i to sve bez kamate ali uz naknadu za podelu na rate (500-1000 dinara u zavisnosti od banke) a koja je zanemarljiva ako se uzme u obzir ukupan iznos transakcije.

Ako 200K podelis na 12 rata i platis npr 1000 dinara naknadu za podelu na rate onda ti EKS izadje 0.87% :)

1000 dinara je uvek 1000 dinara.

Za 1000 dinara četvoročlana porodica može da jede dan-dva, ili može da se vozi auto do posla 5-10 dana, ili da školarac ima užinu 5-10 dana, ili da se plati mesečni račun za telefon, ili...

Zrno po zrno - pogača.

Samo sam jednom nerazmišljajući uzeo pozajmicu od Poštanske štedionice. Kad je došla na naplatu, nisam mogao da verujem koliko su me odrali sa kamatom. Od tada sa najvećim oprezom ulazim u svaki posao sa bankom, cenim svoj dinar i maksimalno sam smanjio troškove. Kao što je neko ranije napisao trošim koliko imam.

U Raiffeisen banci imam devizni (besplatno otvaranje, održavanje i gašenje) i dinarski sa e-bankingom (besplatno otvaranje i gašenje, održavanje 150 dinara, bez provizije pri plaćanju). Kad sam uzimao internet deviznu u Raiffeisenu je bilo mesečno održavanje 50 dinara, kad su videli da mi to ne odgovara ponudili su mi neki veći paket da objedinim sve račune naravno po još većoj ceni. Raspitao sam se i uzeo internet karticu u banci Intesa (besplatno otvaranje, održavanje i gašenje).


Lepo je kad čovek može da napravi izbor i uzme ono što ima najmanje nedostataka, ali pokretaču teme su ove krvopije nametnute i to je problem.

Jel bi tako razmisljao i da ti neko da stambeni kredit i kaze da je kamata 1000 dinara za ceo period otplate? Jel bi takvu ponudu odbio sa gnusanjem jer moze neko da se vozi 5-10 dana do posla za te pare?

Poenta: onaj ko o tome razmislja na taj nacin ne pravi transakciju od 200K :)

Koja banka ovako nešto nudi?

Nisam mislio na 40 meseci, nego isto na godinu dana samo sto moras za svaki mesec da pises nekoliko cekova jer je neki genije smislio limit od 5000din po ceku koji je upravo besmislen jer mozes napisati vise cekova.

Cuj... na nekolicini tema si pricao da:
- imas iskustva sa greenfield i brownfield investicijama sa kreditima od nekoliko milioncica evra
- da u prste poznajes koliko moze da se dobije od kukuruza i da je uvek isplativ uz dobru investiciju u sve sto je potrebno
- da je centralno grejanje preko toplana najisplativiji sistem grejanja
- da je kredit za stan neisplativ u svim slucajevima, vec da je isplativije iznajmljivanje (a imas svoj stan :D)

A onda ne znas da zakonski nisu zabranjeni menjacki poslovi preko e-bankinga?

U stvari... ako to ne znas, ko god ti veruje i ove gore price, neka dobro razmisli.

A kako se radi - vec si dobio odgovor nekoliko postova ispod tvog. Ali evo ti i na njihovom sajtu:
http://www.unicreditbank.rs/doc/Pomoc_-_uputstvo.pdf
3.2.2. Interni prenos sa konverzijom

Da ne ispadne da reklamiram bilo koga, kucaj u google "placanje na rate bez kamate" i naci ces odmah nekoliko banaka.

Fizičko lice.

Probaj to da uradiš po svom uputstvu pa mi javi šta si uspeo.

@Ventura - razmena valute (kupovina - prodaja) na Intesinom online-bankingu provereno radi za fizicka lica! Ja svakog meseca menjam odredjenu kolicinu USD za placanje mesecnih racuna. Kurs je naravno uzas, ali nema cimanja po salterima sto mi je za desetak hiljada mesecnih servisa prihvatljivo. Sednes i odradis za 10 min sve.

A ono sto si za banke napisao na pocetku, potpuno si u pravu! Kad bi samo jedna normalna stigla - odrali bi se od para... Ovu neljubaznu lihvarsku bandu koja naplacuje gomilu gluposti tipa odrzavanje racuna, sms-a ostale "usluge" treba gomnjivom motkom rasterati. Ubacis karticu UBS banke u bankomat i na 30000 din ti naplate 4000+ dinara na transakciju!!! Fooock! 'Alo majstori, pa nisam bas tolika ovca...



E moj Pisac, kad bi svi tako razmisljali ne bi se ni ovi 'leba najeli pa bi sami pozatvarali

Probaću Intezu, jer Unicredit prosto ne dozvoljava opciju prebacivanja sredstava sa deviznog na dinarski račun.

Ti jos nisi ni probao Intesu za fizicka lica :D :D :D


Nasa banka ce ti to naplatiti jedino na konverziji, ako kojim ludilom to izaberes. Mada sam se nacuo slicnih "hvalospeva", cujem i dobar broj sitnih fixnih naplata.

Samo pssssst, da ne shvate gde jos mogu da deru!

Ne pricaj gluposti. Vec 2 korisnika su ti rekla da moze i evo ja ti kao treci kazem moze. Svakog meseca saljem sa svog racuna u inostranstvu preko Skrill-a na svoj deizni racun i Unicredit banci uradim konverziju i platim racune.
Pricao si napamet pa sada neces da priznas gresku. Moze i ne dovodi ljude u zabludu.

Da vidim. Još ako je dizanje para na bankomatu bez provizije možeš na kartici od 100k (njihovih naravno) zaraditi nekih 4k dinara. Naravno uz 12 odlazaka u filijalu. A ako imaju elektronsko bankarstvo u kom možeš da oročavaš dinare onda sve to obaviš i bez odlazaka u filijalu.

Pa, ako mogu da ispišem čekove i dobijem sve to bez kamate, a ispisivanje čekova ne bi trajalo više od nekoliko sati, onda bih ispisao čekove i uštedeo sebi 1000 dinara


Ovaj, grešiš silno. Ja o procentima itekako razmišljam, pa čak razmišljam i o promilima, a 200K dinara je ništa transakcija. Jedino ako si mislio na 200K €, onda se u principu slažem s tobom , ali opet mogu da razumem i one koji razmišljaju drugačije.

Inače, znam osobu koja je 35 000 € nosila autobusom kada je kupovala stan, jer je štedela na taksiju. Pa sad šta reći...

Nema potrebe da probam posto to radim vrlo cesto pa mogu odmah da ti kazem sta sam uspeo. Uspeo sam da prodam devize. U roku od par sekundi mi stigne SMS sa obavestenjem da imam uplatu na tekuci. Kod pomenute banke, doduse, obrnuto odnosno kupovina deviza nije moguca na ovaj nacin. Kod Inteze prodaja deviza preko online moze od nekog oktobra 2004 godine ako me secanje ne vara a kupovina deviza od maja 2006 (odmah nakon sto je NBS donela odgovarajucu uredbu).



Ako si mislio da podignes 100K kesa i da onda orocis a na drugoj strani da platis naknadu i 0% kamatu onda moram da ti skrenem paznju da je uglavnom maksimalni iznos za podizanje na bankomatu po transakciji 30K. Znaci, mozes da podignes 100K kesa ali iz cetiri puta odnosno moras cetiri transakcije da delis na rate a ne jednu. Znaci platis 4 puta naknadu :)

A da... i za podizanje kesa na bankomatu za kreditne kartice uglavnom ide kamata 2,5%. Tako da i to treba da uracunas...

Au da.... a neke od ovih banaka (da ne imenujem sad) ne dozvoljavaju da ceo limit podignes u na bankomatu vec npr samo 30% limita mozes u toku jednog meseca da podignes na bankomatu.

E sad, ako sve to uzmes u obzir... i nije bas tako jednostavno zaraditi :)

Pa pazi teorijski gledano ako znaš trgovca i ako hoće da se ebava...
Uglavnom, nije ni važno. Nije mi jasno kome se ovo isplati - ajd' razumem odloženo plaćanje - navlačenje, razumem i ovakvu karticu za odabrane prodavnice - dil sa prodavnicama, ali varijantu tipa kupite gde god oćete, može čak i sa bankomata i dobijate na rate bez kamate - ili sam ja glup, ili je neko u toj banci glup ili ima gomila skrivenih troškova i uslova.

Samo cu citirati da se vidi koliko godina je ventura iza naseg bankarskog sistema, kad sledeci put bude tvrdio bilo sta vezano za isti :)
A citiram Informera, jer do sada nisam primetio da je bio u krivu za isti :D

U Komercijalnoj banci takodje moze ovo da se radi kao i u Intesi. Imaju iste uslove. Potrebno je samo otvoriti 3 racuna-dinarski, devizni i racun internet kartice i traziti izdavanje internet kartice i aktivaciju online bankarstva. Kod Komercijalne su uslovi malo povoljniji sto se tice online placanja. Moze se traziti izdavanje USB flesa koji vazi za period na 3 godine i placa se oko 1700 dinara. Koristi se kao cd, ali nema naknade za placanje online koje kod Intese za debitni racun iznosi 60 dinara po placanju(osim za uplate na drugi racun u Intesi i tad je besplatno). Imaju i neku opciju brzog placanja u roku od 15 minuta od uplate.

Izgleda da su brojne kritike malo uticale na SogGen , pa su spustili malo cene nekih usluga, tako da su SMS poruke supuštene na "samo" 7-8,26 RSD.

Inače su mi jako zanimljiva ova ograničenja eBankinga kod pojedinih banaka.
Nije mi jasno zbog čega, gorepomenuta banka ne dozvoljava kupovine deviza preko eBanka dok dozvoljava prodaju,
a još više me oduševljava Hippo ... koji imaju fantastični ebank gde je dozvoljeno plaćanje samo na račune koje oni stave u listu dozvoljenih, a ako ipak imaš neku, za njih neshvatljivu želju da uplatiš nekoj drugoj firmi imaš dva izbora ...
1 - da ODEŠ NA ŠALTER BANKE i da platiš nalogom za prenos
2 - da ODEŠ NA ŠALTER BANKE i da podneseš nalog za dodavanje tog računa u listu dozvoljenih
pravi ebank koji ti omogućava da radiš sve živo od kuće

Ne treba uopste internet kartica i racun za nju. Ja je nikad nisam imao.
Cak sam negde procitao da moze i sa dinarskim a-vista stednja racunom (ne tekuci) da se isto radi. Znaci ne bi moralo ni odrzavanje da se placa.


To je od 1. novembra barem (tada stoji datum primene cenovnika)


Da nemaju neki dodatak tipa CD ili SMS preko koga mozes sve da placas? Kod Intese ti ne treba CD za login nikada, samo za posebna placanja koja nisu predefinisana.
Kod Raiffeisena mogu sva placanja SMS-om,
Kod AIK-a, koliko se secam, samo loginom cak ili SMS-om (ne znam koji mi bese login, pa ne mogu od danas 4. dec. da se logujem :D)

U intezi treba cd za sva plaćanja osim za ona u okviru banke.

Meni ne trazi za predef. naloge? Šabloni - otključani.

@Dexic

Kontam da ljudi koji imaju devizni racun i kupuju nesto preko neta pa sto ne otvoriti oba kad je odrzavanje besplatno?

Moze, naravno... cisto sam pomenuo da nije neophodno za kupoprodaju deviza.

Inace, menjacke poslove se nikako ne isplati raditi online zbog bezobrazno velike provizije banaka. Bolje otici do menjacnice ako su u pitanju iznosi veci od 100€ i uplatiti na devizni racun nakon kupovine. Ustedi se i po 300 dinara.

U Intesi je Hit kurs 0.75% preko srednjeg, a dodnji 1.5% ispod srednjeg.
Ponekad se to isplati naspram menjacnica. Obicno ne - ali kad zatreba, fino je :) Naspram vecine drugih banaka i kurseva drugih deviza naravno.

Nema skrivenih uslova. Jednostavno to je pitanje konkurencije. Banka mora da zadrzi svoje klijente po svaku cenu a ovo je jedan od nacina da se na mala vrata drasticno spusti cena koriscenja kreditnih kartica.

Inace, ovo se isplati za svaku transakciju koja je veca od 25-30K dinara (u zavisnosti od banke i tacnih uslova). U suprotnom bi revolving kamata bila manja nego naknada za deljenje na rate.

Nijedna banka nema želju niti nameru da zadrži klijenta "po svaku cenu". Cena se tačno zna, i u Srbiji je još uvek previsoka.

Dovoljno je pročitati postove na ovoj temi pa skapirati koliko su banke u Srbiji skupe i bahate. Daleeeeeeeeko su one od "zadržavanja klijenata po svaku cenu".

SMS-om i to funkcioniše odlično, a predefinisani računi login-om.

Na stari više ne možeš, novi bi trebalo da ti je stigao SMS-om juče. Inače, kad si već spomenuo, uveli su tu novu aplikaciju za e-banking (promenili su provajdera) i nešto što je meni bilo skroz OK i potpuno funkcionalno (stara Halcom-ova aplikacija) "poboljšali" ;). Tačno sam znao da će nešto da se promeni na gore, sad nemam jedno 2-3 funkcionalnosti koje sam imao (nadam se da će to vratiti, prijavio sam), da ne pričam o tome da su u procesu prelaska pogubili sve moje definisane račune... A nova aplikacija je šarena i sa grafikonima! ;)))

Kod pomenute banke čije usluge koristim je krajnje isplativo koristiti online menjačnicu, pisao sam već par puta o tome...

@Java Beograd
Meni je i dalje sve besplatno. ;)

Nova LOZINKA je stigla, ali ja se ne secam korisnickog :D

Skrenuli ste sa teme.

Uvek se skrene sa teme, posle 5 stranica postovanja.

Vec nedelju dana pokusavam da kontaktiram svog "licnog" bankara ali se niti jedan jedini put nije javila.
Ostavio sam cak i poruku na sekretarici.

Jooj oni i njihovi "lični bankari" ...
nešto mi je trebalo jednom i ženska na šalteru me ladno vraća da zakažem sutra ili prekosutra, jer je moj lični bankar danas na sastaku pa ne može da me primi.

Generalna socijala ne zasluzuje ovoliko teksta, cak ni tekstualne kritike.
To je tako losa banka da je pametnije, jednostavnije, preporucljivije. da se zatvori racun(deluje smesno ali glava ne boli) i ode u neku od znacajno boljih i korektnijih banaka, korektnijih po BILO kom pitanju.

Sa radoscu sam ih napustio nakon 13 god komintentovanja(firma pritiskala da svi zaposleni budu u SG..zbog nekih debilbih "povlastica"), i nakon primedbe da je "steta nakon tolike, malte ne tradicije, da gasim racun", prosto sam pitao da li imam neki veci benefit od klijenta koji je pre 5 minuta otvorio racun..
Nakon odgovora "ne", rekoh, cemu onda slinavljenje o "tradiciji"...