Na ovoj listi ti još samo fali da si i automehaničar, pekar i vodoinstalater.

Nego ti lepo precrtaj 5 od ovih 6 stakvi koje si naveo, i tu jednu koja ti je ostala nauči kako treba, pa ćeš da vidiš kako posla ima.

vlad prvi to ti je http://en.wikipedia.org/wiki/Burnout_(psychology).

Ventura je inace visoko uskostrucno specijalizovan tip. Steta sto nema podforum ginekologija da nam objasni kako se vrsi porodjaj.

Mžda nisam usko specijalizovan, ali daleko od toga da se ja žalim na svoj posao.

Mozda bi mogao da pogleda.Nije mi jasno to troje sto mu je dalo + za pljuvacinu po coveku za koga kaze da ne zna da radi,ali.
Elem,vlad.prvi...budi malo cesce na forumu i otvori ventile.Od nerviranja nema nista.Ta otsutnost koncentracije i dovodi do te tacke gledanja u prazno.

Pitanje.Nemas svoju firmu za ugovor za buduci sklopljen posao ? Dosadan sam ovde nekima sto se trpam svuda,ali mnoooogo se krecem u svim slojevima pa mogu u danu i
petoro ljudi da upoznam oko nekog posla.Jednog znam da trazi nesto u vezi programa,mail ti je aktivan pretpostavljam pa cu javiti u toku nedelje.
Kao da ti nista nisam rekao.I ajde molim te.Pises kao da si 66 a ne polovina tog godista.:).

Ne bih rekao da je ovo obicna "mrzi me da radim" zalba. Mislim da cak ni novci nisu u pitanju. Jednostavno, ljudi dozive zasicenje ma sta radili i ma koliko zaradjivali i koliko god voleli posao koji rade...

Najbolje potraži drugi posao, makar bila i manja plata, a da je radno vreme 8 sati sa uključenom pauzom. Pre toga uzmi jedno 3 nedelje slobodno i idi negde da se odmoriš kao čovek i lepo provedeš.

Niti je trenutni posao tvoj maksimalni životni domet, niti je siguran (kao što ništa na svetu nije sigurno), pa ne bi valjalo da baš na njemu mlad izgubiš zdravlje.

Nije ni ovo klasično zasićenje poslom, ovo je više neko lutanje i besciljnost, jer on kao nešto radi, i radi, a ne vidi nikakve rezltate niti je zadovoljan svojim radom.

Posao treba da ti bude nešto što voliš da radiš, a kada je to tako onda ti to ne pretstavlja opterećenje i ne izgleda kao posao. Kad radiš 15 različitih stvari, a niujednoj nisi dovoljno dobar da vidiš neki konekretan rezultat, onda ti je verovatno svih 15 stvari naporno. Zbog toga sam mu i rekao da odabere jednu stvar koja mu najviše leži, da se specijalizuje, a ne zbog neke pljuvačine ili ne znam ni ja čega.

Moze biti i da je to, ali, kako sam vec rekao, moze da se desi i onda kada radis ono sto zelis i volis.

Ljudi nisu roboti, menjaju se vremenom i u skladu sa tim se preispitaju da li su i dalje "na pravom putu" ili je mozda vreme za neki odmor ili promenu posla.

Eh... problem je sto sam izgubljen u svemu ovome. Treba i vremena, ali meni je vreme vrlo skuceno. Plus imam 29 godina,
znam da nisam ali osecam se tako da sam malo mator da krenem recimo pravac u samo dizajn vode i na sl. konkursu dodje,
klinac sa znanjem iz dizajna + x stvari kao ja nekada i prihvati posao za manje pare, isto kao ja nekada.
Koliko znam na trzistu kod nas obicno se trazi multipraktik.

Nisam shvatio venturinu poruku kao pljuvanje.
Ne razumem pitanje?

Upravo se u tom stadijumu nalazim. Mozda sam se prezasitio. Ponavljam hvatam sebe dobijem neku ideju da nesto uradim
ali sve sto radim je sednem i piljim u ekran bez ikakve volje da nesto napisem.
Mozda je "multipraktik", novac, dead line itd. sve zajedno stvorilo nesto u meni sto mogu da okarakterisem samo kao potpuno nezadovoljstvo samim sobom ma sta uradio.

Drugi poslodavac koliko znam ne moze da me zaposli ako prethodni ne izmiri obaveze. Mislim da takav posao ne postoji. Probao sam sa odmorom (doduse ne toliko dugim) ali sam za vreme odmora non stop mislio na posao, proveravao mailove itd. Nisam se odmorio, suprotno umorio sam se od odmora.
Zdravlje je odavno otislo u k*** pijem 4 vrste antidepresiva, ko deda.
Nije maksimalni životni domet, ali se plasim da dam otkaz. Ovo mi je prvi posao i nisam siguran da cu naci drugi jer ne vidim vise samog sebe u nijednoj od navedenih oblasti.

Da, ja nisam zadovoljan svojim radom, sto menadzment suprootno jeste. Ali dzaba menadzment ne zna da sam ja zadnji atom snage dao da to izvedem.
Ja volim ili sam bar voleo programiranje. Muke su mi jedino neka domenska shvatanja jer evo trenutno sam zaduzen na 4 projekta i u svakom imam nesto vitalno sto je usko vezano za mene. Ponekad ne znam na kom projektu radim, mada cesce mi se desava da ne znam u kom jeziku pisem.
Sto se tice te specijalizacij napisao sam gore. I opet mogu da se resim da radim samo dizajn, mnogo malo firmi trazi dizajnera uglavnom su programeri sa znanjem dizajna.
Kao sto sam ja trebao da radim .NET tako sada radim sve sto sam naveo.

Ako je istina to i da sam se zastio posla sta onda da radim kada sve sto sam radio u zivotu bilo je programiranje, u koji smer mogu da se efikasno preselim.
A obaveze samo pristizu. Uskoro ce i dete osecam se pritegnut sa svih strana toliko da samo cekam da prsnem. Nekad se budim nocu jednostavno osetim da nemam vazduha.
Eh tuzna je ovo prica kada nema svetla na kraju tunela.

Ja iako sam do sad radio samo freelancing jer studiram, iako vrlo aktivno, i radio sam svoje neke projekte koji su trajali neki period, odmah cu ti reci da je to sto osecas sasvim normalna stvar zbog nacina zivota. Jedini savet koji mogu da ti dam, je da ako te to toliko psihicki muci, batalis to odmah. Pricam ti ja koji sam isto to sebi radio, da je na kraju ostavilo dosta posledica na psihu. Covek je u stanju mnogo da trpi, ali oseti tek kad se predje granica. Tad vec bude kasno i nema nazad. Da ne pricam sad o svom problemu, preterao sam u angazovanju sebe u nekim stvarima i jednostavno se preopteretio i dobio toliku anksioznost da nisam vise mogao da spavam duze od par sati, po ceo dan umoran, bez volje za bilo cim, i trebalo mi je par meseci da se sredim od toga, i mislim da me nikada zaista nije proslo sve to vec su ostale posledice u mom razmisljanju.

Moras u zivotu da nadjes balans, ne mozes samo da radis i da spavas, to je unistavanje psihe, trenutno ti je to sve podsvesno ali polako kao sto i sam vidis, nastaju ogromni problemi. Savetovao bih ti da odes kod nekog psihologa na razgovor i kazes mu svoje probleme, razgovor sa nekim ko bi te u potpunosti saslusao i dao savete i usmerio ti razmisljanje bi ti dosta pomogao. Nazalost, danas nam je takvo okruzenje da je ovakvih stvari sve vise i vise.

Drugi posao lako nadjes, ali ako tako unistavas sebe, u zivotu ne postoji "restart" pa da sve krene iz pocetka, moras da nastavljas tamo gde si stao i da gledas i radis onako kako mislis da bi tebi najvise odgovaralo na duze staze. Rekli su ti ljudi, 29 godina, to je nista, mnogi do tad ni ne nadju prvi posao, a znam ih gomilu, vec u tridesetim, i bez ikakvih problema su nasli vrlo dobro placena radna mesta i mogu reci odlicne uslove rada. Imas jednu prednost u trazenju posla u odnosu na sve, a to ti je tvoje dosadasnje iskustvo. Ako mozes to sebi da priustis, uzmi odmor ili "duzi odmor", pa posle vidi sta ces i kako ces. Vidis i sam da ovako kako do sad radis vise ne moze, a nemoj da ti se desi nesto slicno meni, to ne zelim apsolutno nikom i ne daj boze neko da oseti te stvari koje sam ja osetio.

P.S. pitao si da li u medicini postoji naziv svega toga, postoji. Najverovatnije depresivno-anksiozni poremecaj, ili sama depresija, mada nisam strucan da o tome govorim. Samokritika, manjak volje i takav nacin zivota su cisti znaci svega toga. Ima svetla na kraju tunela, samo moras da promenis nacin zivota, i veruj mi, sredice se sve samo kad sredis sebe i svoj zivot.

_{[Ovu poruku je menjao Zlatni_bg dana 13.01.2014. u 02:10 GMT+1]}

realno gledano, stres i haos koji covek moze da dozivi na poslu i u vezi posla mislim da prevazilazi stres povodom smrtnog slucaja u porodici.

Ima misljenja da posle 5 godina na jednom poslu nesto treba promeniti jer dolazi do nekog zasicenja, a ti si otprilike u toj fazi

Relativno si mlad pa sedi i odluci sta bi radio i gde bi radio, verovatno ti je ovo prva fima a nju je najteze pomeniti, posle je lakse

Ako mozes za pocetka uzmi odmor, picaj s ljudima, otputuj negde, pricaj s gazdom... nakraju krajeva ti teba da odlucis sta ces dalje

Taj odmor koji pominješ i nije uspeo baš zato jer si proveravao mejlove i mislio o poslu. Uzmi ako možeš bar dva dana ali odi u prirodu, šetnja kroz šumu neverovatno pomaže u takvim situacijama. Imao sam i ja te faze koje opisuješ, a vidim da mnogima u IT to nije nepoznato. I ne gledaj mejl ni na telefonu a kamoli da pališ kompjuter ta dva dana.

Znam da je zbog vremena gotovo nemoguće, ili se bar tako čini, ali probaj da nađeš neki mali freelancing zadatak povremeno. Ima dosta situacija da je nekome potrebno nešto što ćeš ti iodraditi za dva-tri sata. Više zbog toga da vidiš razne karaktere klijenata, razne uslove rada, i zbog promene. A i nikad se ne zna šta može da se izrodi iz toga.

Potrebna ti je fizicka aktivnost. Idi na trcanje, fudbal, plivanje gdegod i gledaj da se sto vise umoris. Nakon par dana bices ko nov.

Ooooogroman plus za fizicku aktivnost. Ja doduse nisam otisao na trcanje ili sport (trcanje dosadno a sport nemam sa kim) nego sam uzeo da radim one vezbe ispred televizora. (p90x, insanity,...) 6 meseci i 15 kila manje osecam se odlicno i cak je i moja karijera napredovala. Da ne pominjem privatni zivot...

Prvo, savet uopšte ne moraš da tražiš od kolega programera jer tvoj problem nije specifičan samo za tu oblast, dešava se svuda. I pravo da ti kažem znam malo ljudi koji baš baš vole to što trenutno rade i idu, ono ushićeni svaki dan na posao. Obično je neki kompromis, ili jednostavno nema puno izbora. Stvari koje vole onda rade u slobodno vreme (ako im za to ostane para :)) Razumem i zašto te hvata panika jer bi nešto da menjaš, a ne znaš ni kako, a ne možeš tek tako da se otisneš u nešto nepoznato i rizično, jer i drugi zavie od tebe, a ni vreme ne radi za tebe jer ne postaješ ništa mlađi....Elem,često u nedostatku rešenja ljudi potraže spas u
- alkoholu
- nikotinu
- drogama...
i nema više problema.
Šalim se ;) (barem za druga 2 nabrojana). Što bi stariji rekli de, de. To što se tako osećaš je normalno i ne treba to da potiskuješ antidepresivima. To ti tvoja podsvest stavlja do znanja da treba nešto da menjaš. Stvari kao što su hobiji i fizičke aktivnosti koje su već predložene su ok (veliki + za P90x, probao, osvojio, prešao na P90x+ :D) ali koliko vidim ti za sve to NEMAŠ VREMENA. A vreme ti je potrebno i da bi mogao da kontempliraš na miru i pustiš ideje da naviru. Zato, ako ikako možeš, izbori se da ne radiš više po 12 sati, nego max 8, ili čak 6, za manju kintu a slobodno vreme iskoristi da se oporaviš iz te emocionalne bule u koju si upao, provodi više vremena sa ženom (ili ne :D), sa starim prijateljima, švalerkom, štagod ti prija.
Antidepresive baci samo će te usporavati (ako baš ne možeš bolje pređi na marihuanu, možda te bar pogodi u neki kreativni centaru mozgu, nikad se ne zna. Ovo sam čuo iz trećih izvora, ne mogu lično da potvrdim).
Ne znam kakav si u sportovima ali nešto kolektivnog tipa je najbolje. Podstiču takmičenje, podižu testosteron, što znači manje kortizola (hormona stresa) Napravi ekipu za basket.
Što se nalaženja novog posla tiče to gledaj ovako, nisi uopšte mator da ponovo počinješ i imaš iskustva u oblasti koja solidno radi. Šta bi tek trebalo da kažu svi oni sa promašenim zanimanjima i diplomama. Bićeš ok;)

Rano je pricati o antidepresivima, mada ni oni nisu losa stvar ako su potrebni. Mnogi to ne razumeju, ali to mu dodje kao tablete za pritisak, pijes ih da bi ti bilo bolje i vise dobrog imas nego loseg. Sve u svemu, savetovao sam razgovor sa psihologom, ili psihijatrom, to nikako nece da skodi i odvesce te na pravi put. Sve u svemu, nema razloga na brigu, ali moras na vreme da reagujes a ne da dopustis da se i dalje razvija takva situacija.

Mozda previse radis ?

Izlaz bi mogao biti :

1. Postani freelancer - za 5 sati rada dnevno mozes zaraditi vise negos sto trenutno zaradjujes, manje se umaras - vise zaradis + biras poslove i tehnologije pa ti mozes izbeci dosadu/zasicenje
2. Nemoj puno raditi
3. Setaj

vlad.prvi@

prvo pitanje koje zelim da ti postavim a mislim da i znam odgovor je KAKO STOJIS SA SEXOM?

u tvojim godinama najmanje moras da ga imas 3 puta nedeljno!
ako nemas skim, brate mili PLATI! isplati se!
sex je 10000% bolji od svih antidepresiva zajedno!
naravno koristi kondom ;-)
zasitio si se svega i treba ti praznjenje!
pored seksa moras da najmanje odes 9 dana u prirodu!
malo fizickog rada!!!
bez mobilnih, tableta,laptopova itd!!!
znaci brate samo priroda
imas jeftino da iznajmis smestaje, vikendice itd pa malo po googlu pregledaj!
isto i hranu da promenis!
nista prskano i nezdravo!

ako sad pomislis jaooooo kako cu ja sve ovo, znas ako se ne trgnes sad sa 29 god...

posle bola i muke za tebe doce SUNCE i RADOST!

BORIS SE!
JAK SI!
USPECES!

aj srecno!

Nije losa ideja :)
Nisam programer, ali meni upravo rad konkretnih fizickih poslova, uz gore navedeno bez pekara: elektronika i farbanje, a koji naravno nemaju nikakve veze sa poslom koji radim pomazu.

Imamo u firmi burnout program, ali nesto nisam primetio da mi treba/pomaze.

Mlad sam ali sam se nasao u slicnoj situaciji, i to sa 22 godine, mozda ti pomogne nesto od onoga sto sam ja naucio:

Moji su siromasni jbg(jos se i razveli kad sam imao 20 godina sto me je pogodilo na neki cudan nacin), pa sam vec sa 11 godina krenuo u visnje, sa 14 poceo sa tezim fizickim poslovima. Nije da nismo imali za hleba, ali cetvoro nas je dece u porodici a hteo sam da imam svoj dinar, i do 20e sam promenio 10ak poslova, onda upisao faks i krenuo da se bavim freelancingom.

Do 22ge je to nekako funkcionisalo, ali je patilo zdravlje. Imao sam 105kg(doduse hvala bogu visok sam dosta pa nije izgledalo strasno), koza mi je izgledala ko da imam 30, na ljubavnom planu haos, socijalni odnosi otisli u PM i ***nje je pocelo da navire sa svih strana. Glavobolje, nervoza, napetost... Onda sam se "zakopao" iznajmljivanjem stana, kreditima za skolarinu, racunima. I kad na sve to imas stalne freelance klijente za koje "moras" da radis, a moras i da ides na faks, a moras i da ucis, pocinjes da se pitas koja je svrha svega toga, pocinjes da otaljavas posao, izbegavas da upalis Skype, plasis se da neces biti sposoban da obavis sledeci zadatak, uspavljujes se za faks... uletis u loop(gde kao doneses odluke da promenis nesto u zivotu, pa ili ne potraje, ili prethodnu losu naviku zamenis novom) i onda u jednom trenutku nastane BOOM.

Bio sam ja nezadovoljan i opterecen godinama unazad, ali nisam shvatao da se casa polako puni, i nisam shvatao da ce u jednom trenutku poceti da preliva... A onda mi se desilo nesto divno(smuvala me divna cura, ko stvorena za mene), i ja sam pod pritiskom uspeo da to unistim u samo par dana, sto svakako nije bio glavni problem ali je prelio casu. Narednih nedelju dana sam dobro i preziveo :) Anksioznost koja je bila prisutna godinama je otisla u crveno, ja ne mogu da opisem koliko je to bilo neizdrzivo. Shvatio sam da je uzrok tome bila prevelika zatvorenost i cutanje pred problemima, medjutim "bilo je kasno". Poluotvoreni razgovori sa ocem koje nikada do tada nisam vodio, solidno otvoreni razgovori sa drugovima, prijateljima, rodjacima, alkohol, trcanje, nista od toga nije pomagalo, jednostavno presao sam liniju i nije bilo nazad. U mojoj glavi ostao je samo jedan izbor- posetiti psihijatra. I taj prvi sastanak sam jedva preziveo. Iako me je bilo uzasno sramota nekih stvari i jedva sam sklapao recenice, po prvi put u zivotu sam sa nekim razgovarao potpuno iskreno i otvoreno. Nakon razgovora sam bio toliko anksiozan da sam mislio da cu da poludim i zavrsim u ludnici... Iste te veceri, par sati posle razgovora, pricao sam sa najboljim drugom preko telefona i kad sam se nasmejao- zbunio sam ga. Bio je to prvi pravi iskreni osmeh u poslednjih par godina... Sutrasnji dan je bio najlepsi dan u mom zivotu :) Stoga i prvi savet:

#1 Iskrenost - Ako imas zenu ili nekog strasno bliskog, porazgovaraj sa njim ali potpuno otvoreno i o svemu sto te muci(ispostavilo se da ja jedem decu na poslu i da to ide savrseno, mucile su me potpuno druge stvari). Svakako, moj savet je da posetis psihologa/psihijatra. Ako vec ides(posto si napomenuo antidepresive), mozda bi trebalo da razmislis o promeni doktora, ili o tome koliko si iskren? Zapamti, ako nemas volju da sredis stvari u zivotu i da budes potpuno iskren koliko god bolesne stvari imao da ispricas- dzaba ides.

#2 Fizicka aktivnost - Posete psihijatru su mi po prvi put pomogle da se disciplinujem u vezi necega, i po prvi put u zivotu nisam odustao od fizicke aktivnosti nakon 2-3 pauze. Vec ~2 meseca sam redovan, mesec dana sam trcao i radio sklekove, smorilo me ali nisam odustao. Umesto da se napinjem da trcim po minusu, krenuo sam na plivanje. Kad izadjem sa bazena... ma mogu bombe da padaju, neverovatan spokoj :) Najjaci efekat je odmah nakon treninga, ali strasno se oseca u svim sferama zivota. Smrsao sam 7-8kg, imam jos 10ak ali vec se divno osecam i vise cenim sebe.

#3 Iskrenost II(ili ti iskrenost prema svima) - Ne znas da uradis nesto na poslu? Kazi NE ZNAM(to naravno ne znaci da ne trebas da se potrudis, ali jbg ja sam WP developer, i iako me apsolutno ne zanima, provalio sam kako da u Typo3 CMS-u promenim URL top level stranica, ali potrosio sam 2 sata na to kako da promenim URL "recorda" - nisam uspeo, zao mi je nadjite nekog drugog, ne zelim da naredna 3 dana potrosim na to. Pogodilo te to sto je neki prijatelj rekao pre neki dan? KAZI MU TO. Bolece, prvi put, drugi, peti, ali sestog vec zaista uklanjas stres. Predji preko ponosa ponekad. Jel te za**** neko u zivotu ali ga volis i zelis da nastavis/unapredis odnose sa njim? Ne opterecuj se time sta ce treci da misle/kazu, tvoja osecanja su jedina bitna dok god ne povredjujes tudja(sujetu, ljubomoru i zavist doduse mozes slobodno :) )

#4 Pronadji svoj identitet - Cemu svastarenje? "Multipraktik" koji zna HTML/CSS/JS/PHP je dobar izbor, "Multipraktik" koji zna HTML/CSS/JS/PHP/IOS/Javu/C++/Android verovatno nema pojma o nicemu...

#5 Predji u freelancing - Plata od 600-700E za takvo mucenje(a sa tvojim znanjem) je zalosna. Ja kao pocetnik(doduse sa solidnim komunikativnim sposobnostima), "iscukam" 600-700E bukvalno na zezanje. Sa $10/hr to ti je 10 radnih dana u mesecu(10*10*84 = 840$), a nekad mozes i da uzmes $50 za sat. Sve zavisi od tvoje sposobnosti da procitas ljude i prilike.

#6 Preseci u svojoj glavi i spremi se na rat - Mentalno i fizicki sam jaci nego ikada, sve je krenulo u pozitivnom pravcu, ali kriza i dalje naidje s vremena na vreme. Mozda ce ti trebati vise vremena da se "izvuces", mozda manje, ali u svakom slucaju je to proces koji traje. Ne zavaravaj se da mozes da se promenis preko noci, i ne zaleci se. Small steps...

#7 Okruzi se pozitivnim ljudima, ljudima koje volis i ljudima koji te vole. Ali, kategoricno preseci sa ljudima koji te cine nesrecnim ili se ne osecas dobro u njihovom prisustvu. Porodica, iskreni prijatelji kojih je verovatno jako malo, zena/devojka, tu ti je glavno uporiste. Nemoj samo da ocekujes od njih, ucini i ti njima nesto i to ce te uciniti srecnim.

#8 Uradi nesto sto ne smes da uradis, ono najmanje strasno od svih tvojih strahova- Koliko god smesno i prosto bilo, ti i dalje imas strah od toga zar ne? :) Uradi to i zahvali mi kasnije xD

#9 - Redovno spavaj.

#10 - Socijalizuj se, makar i na silu. Zapamti, san je jako bitan, ali 6h sna, 2h "socijalizacije" i 16h posla moze biti bolja kombinacija od 8h sna i 16h posla.(ekstreman primer)

#11 - Pravi pauze na poslu, u suprotnom uletis u loop, nisi produktivan i dzaba ne pravis pauze kad potrosis vise vremena...

#12 - Kad dodje nedelja, ugasi telefon i sa devojkom/zenom/ortacima od jutra do mraka u prirodu na neko rostiljanje/izlet. Sutra na poslu kazi da nisi stigao to i to da uradis zato sto ti je pukla cev u kupatilu. Mozda te otpuste, mozda ne, rizikuj :)

Prvo sto treba da uradis je da das otkaz u toj firmi ako ti finansije i porodicna situacija dozvoljavaju i par meseci da odmoris od svega,
sto ce reci : odmor, sport, zurke , zezanje , nocni provod, ribe itd...
Kad se posteno izduvas sve ce ti se samo kasti , mlad si , imas znanje i iskustvo u perspektivnoj i placenoj struci,
tako da treba samo da prelomis i stavis tacku na prethodni period.

Jako dobre savete si dobio (iako niko nije pomenuo muziku koja moze biti vrlo uspesan sidekick u borbi protiv psihickih problema). Slusanje onoga sto te podize ili opusta u mnogome olaksava da preguras tezak trenutak na poslu ili los dan. Slusanje muzike na poslu ti moze poboljsati fokus na trenutni task. Cak i par minuta slusanja neke pesme sa zatvorenim ocima ili blejanjem u tacku ti moze omoguciti dovoljno odvajanje od stvarnosti i mini-reset. :) Naravno, muzika je samo mali kick-start i/ili dopuna nekom vecem planu za oporavak i ukupne promene.
...i nemoj se kljukas lekovima, to je najlosiji nacin od svih ponudjenih.


A tvoj problem me podesti na Avicii-jev spot:


(sta god radio, nemoj da ides na Barbados!)

@vlad.prvi: been there, done that. I to cak na 'trulom zapadu' gde je daleko bolje i lakse negoli tu.

Elem, Chojba ti je vec dao po meni vrlo dobre savete. Takodje bi dao +1 za psihologa, jer zaista moze da pomogne.

Isto tako bi naveo da je svaka individua drugacija, ali ono sto je zajednicko za sve nas jeste da kada se preopteretimo na neku stranu puknemo. Neko fizicki, neko psihicki a neko ode u tri...

Sada si u situaciji da ne vidis izlaz, da je sve 'crno', nemas volje ni za cim. Medjutim, pogledaj to ovako. Nije to doslo samo od sebe, niti odjednom. To se 'skupljalo' godinama, pa sada kulminiralo. Bez da ti stajem na muku, proces boljitka ce biti isto toliko dug i 'mukotrpan' kao sto je bio i pad do tvog trenutnog stanja. Ali - NE pokusavaj da odjednom sve promenis. Moras prvi napraviti maaaaleecni korak u napred. Pa jos jedan. I jos jedan. I svaki sledeci ce biti laksi.

Apropo posla, odgovorno tvrdim da neko ko zna sve - u stvari nista ne zna! Prema tome, preispitaj se sta ti od programiranja najvise 'lezi' i fokusiraj se ka tome. Dobar programer uvek treba u svakoj oblasti i nemoj za to da te plasi buducnost. Mozda nemas sada izgleda ka nekom poslu, ali niko ne zna sta sutra donosi.

Aktiviraj socijalni zivot. Podsvesno, mozak ti se 'odmara' u drustvenom okruzenju koji tebi ocito nedostaje. To ne moraju biti izlasci do kasno u noc; kafa sa ortakom ili drugaricom, neobavezna prica, cavrljanje - sve to pomaze.

I mozda kao najbitnije, spomenuo bi SAN! Cenim da je, pogotovo u danasnje vreme to toliko izgubilo svoje znacenje da je to strasno! A neverovatno je koliko snage covek ima nakon dobrog sna! Vidi da li ti odgovara jastuk, jorgan, dusek... Da li ti klima u sobi odgovara (da nije previse toplo, ni previse hladno). San je izuzetno bitan.

I za kraj, i ja sam prosle godine, nakon duuugooo godina uspeo da odem 8 dana na letovanje. Pored svih zdravstvenih problema godinama nisam mogao da odem na zaista pravi odmor. Ali sam sebi rekao, imam telefon sa sobom, hotel ima internet - ali NECU da ga koristim. Telefon sam ostavljao u sobi i samo uvece proveravao da nemam propustenih poziva od roditelja. Nista drugo me apsolutno nije zanimalo. Prva 2-3 dana sam jedva izdrzavao. Ali posle, ustanem oko 9, pa suncanje / odmaranje / plivanje / spavanje... bez ikakvog razmislja o bilo kakvom poslu, obavezama ili brigama. Svi iz mog okruzenja su mi rekli da je jedan covek otisao na odmor a potpuno drugi se vratio ;-)

U svakom slucaju, malo po malo i doci ce svo to na svoje. I da, batali sve te lekove to samo prikriva stvari koje kad tad moraju izaci na povrsinu, a sto pre - to bolje po tebe!

Sve ti je objasnio cika dacha, drzi se ja imam 46g, porodicu i sve sto ide uz to pa se spremam da sve krenem iz pocetka (ovde mislim na posao, posto sam nacin zivota vec prilicno promenio). Zivot uvek daje jako puno mogucnosti samo sto se ljudi strahovito plase da bilo sta promene.

_{[Ovu poruku je menjao Anadus dana 14.01.2014. u 12:25 GMT+1]}

Za sprečavanje pregorevanja na poslu i zadovoljstvo poslom neophodna je izvesna doza nebrige za posao, jedno zdravo "boli me q...".

Neki primeri dijaloga poslodavca i zaposlenog:

P: Ovo mora da bude gotovo sutra.
Z: Verujem.

P: Kada će biti gotovo?
Z: Biće gotovo kada bude gotovo.

P: Može li brže?
Z: Može i sporije.

P: Možeš li da ostaneš prekovremeno?
Z: Neću da ostanem prekovremeno. (NE "ne mogu", nego "neću")

P: Možeš li da ostaneš prekovremeno, biće plaćeno ekstra?
Z: Neću da ostanem prekovremeno. (NE "ne mogu", nego "neću")

P: Frka nam je, kasnimo, možeš li da dođeš sutra?
Z: Neću doći sutra. (NE "ne mogu", nego "neću")

P: Smanjićemo ti platu.
Z: HAHAHAHAA... (i kreneš da surfuješ po sajtovima za traženje posla, tu odmah, da vide)

P: Dobićeš otkaz.
Z: Isto kao prethodno.


Primeri razmišljanja na poslu u vreme mentalnog opuštanja:

Kako je lep dan.
Kako je lepo drvo.
Ljudi su fantastični.
Železnica je super.
Piše li Puls o Staniji?
Šta li radi Andrej Pejić?
Da li da odvojim neki keš za tjuning kola.
Da li da odvojim neki keš za gedžete.


I bićeš mnogo produktivniji i srećniji na poslu...

Kupi gitaru. Električnu! Ja sam se z..bo pa sam uzeo akustičnu. Nije to to. Kad polomim ovu uzimam obavezno elektriku. Ne umem da sviram ni "Krivo je more" al imam u planu da naučim... jednog dana :) Možda ti znaš samo nikad nisi probao. Ja manjak virtuoznosti na instrumentu nadoknađujem toplim baritonom kakav se retko čuje jer vežbam u suturenu. Prethodno žena izvede decu u šetnju. Zlatni retriver nas je napustio. Ti, pretpostavljam, nemaš kuče!?

Nisam bio u sličnoj prilici, ali mogu ti dati svoje mišljenje, moožda ti pomogne.
Imam neki osjećaj da ti ustvari imaš opasnih privatnih problema.
-Prvo sredi probleme sa ženom. Sredi probleme sa ženom! To znači da stvarno rješiš probleme, pa makar to dovelo i do razvoda.
-Posjeti psihijatra.
-Promjeni posao. Ne bi vjerovao koliko početnika, koji su apsolutno neupotrebljivi, ima toliku platu kao ti. Pa makar bio najveći idiot na svjetu, bolji si od većine tek svršenih studenata, potpisujem.
-Pošalji tog poslodavca u 3 pm. Ako ti ne može dati pristojnu platu i uplatiti sve doprinose on je ili kr*ten od koga treba pobjeći ili kr*ten koji te iskorištava. Nema treće

Puna podrška! Javi kako ide i ako možemo pomoći.

2 vlad.prvi

Ja bih za razliku od ostalih prvo da ti cestitam, jer ovo meni izgleda kao da si konacno poceo da razmisljas i krenuo na put prosvetljenja i samootkrovenja. Ovo dalje nisu saveti, nego vise nekakve preporuke. Ne bih ja obracao paznju na price "leptirici, cvece i drvece, seks, druzenja, zelje, nade i snovi, ciljevi i zivot pocinje u 40oj, 50oj, 70oj" i slicne gej hipi mudrosti. Sve su to besmislice.

Sto se psihijatra tice, oni su korisni jedino da ti daju lekove, a njih obavezno trazi ako imas impulse da izvrsis samoubistvo. Ne razmisljanja o samoubistvu, to nije nista, nego impulse. Recimo ides ulicom i naidje autobus, a ti dobijes impulsivnu zelju da skocis pod njega. Tu lekovi pomazu, valjda vrate poremeceni balans hemikalija u mozgu ili nesto. Sasvim je druga stvar kad se predje na price koje pricaju psihijatri. Ja za druge ne znam, ali posto sam imao iskustava sa par njih, totalno sam izgubio poverenje u tu bratiju. Osim u vezi lekova. Dugo sam mislio da je psihijtarija nesto drugo, nesto pomocu cega covek uci da postane.. sta znam, zen, nesto kao vulkanac, he he he, a ispalo je da je to sve samo gomila nju ejdz gej hipi budalastina. Sto se mene tice, ispalo je su te iste price o "sreci" kao idealu i "ciljevima, zeljama, nadama i snovima" i o tome da je cilj nekakvo pronalazenje "aktivnosti i slicno u kojima subjekt uziva" bilo da je to vezano za posao ili nesto drugo, po meni je to samo nova vrsta fasizma, koja se agresivnom propagandom u poslednjih par godina namece u svakom petparackom casopisu, na svakom sajtu, u svakoj radio emisiji itd. I ne vidim zbog cega bi onda neko placao psihijatru 30, 40 evra po satu da bi slusao te iste price. To je onda šarlatanizam, a ne nauka ili nesto. Da, to sa tim pricama "zelje, nade, snovi, sunce, cvece i drvece, seks, druzenje, sreca, sreca, radost, sreca , uzivancija " je postala mantra nove vrste fasista ciji je nacin razmisljanja totalitarniji od nacina razmislajnja svih prethodnih fasista zajedno. Takvi samo mogu jos vise da ubedace nekoga. Sve to sto oni savetuju nije resenje, nego je pateticno bekstvo i placebo. To samo neki kad jednog dana vise ne mogu da podnose bol, uz pomoc psihijatra ili bez njega, ubede sebe da su sad oni "srecni" ako se bave tim fenski nju ejdz gej hipi budalastinama, onda samo da bi sami sebi izgledali bolje pocnu jedni druge da tapsu po ramenima i da se dive sami sebi ili jedni drugima kako su oni velicine koje znaju znanje, a ovi drugi nisu, pa na fejsbuku pocnu da po ceo dan postavljaju mudre citate o sreci i radosti, i onda jednog dana potegnu sataru pa pobiju celu porodicu. Nema tu nista.

Sta da radis u toj tvojoj situaciji, pa, verovatno zavisi od toga gde bi ti hteo dalje. Mogu da ti kazem ono sto sam ja naucio na kraju. Uopste ne treba da ti smeta bol sto ga osecas. Bol je dobar. Bol je ono jedino sto je stvarno na ovom svetu. Bol je ono sto definise ljude. Period bola je jedino vreme kad je covek stvarno svestan svakog trenutka svog zivota, a period "srece" je period kad nije svestan nicega, pa ni toga da je "srecan", pa ni sebe. Kao neko kuče. Ko bi to hteo. Oni koji prihvate bol a ne beze od njega mozda na kraju i napreduju na putu prosvetljenja i samospoznaje, i onda mozda postanu ono sto jesu, cak i ako se to sto otkriju da su ne slaze sa njihovim prethodnim zivotom, pa se na primer vise nikad ne bave svojim starim zanimanjem.

E sad ja ne znam da li ti ovo nesto pomaze ili te jos vise bedaci, ali eto.

Pozdrav i sve najbolje

Druže, ko je tebi dao da hasaš 4 antidepresiva istovremeno? Da li si ti uopšte bio kod psihologa koji te je dalje uputio na psihijatra koji ti je prepisao to sve ili to cepaš sve samoinicijativno na osnovu saveta što ti ga je dala baba što gleda u vićgla? Antidepresivi nikada nisu cilj sami po sebi, već su uvek komponenta neke šire terapije koja ima uzrok, procenu i očekivanja u skladu sa čim i početak, tok i kraj. Ukoliko ti je to sve prepisao psihijatar, mislim da bi posle kamenovanja, a pre razapinjanja na krst, valjalo da ga malo i zapale na lomači.

Problem koji te muči uopšte ne mora da bude vezan za posao kojim se baviš, ma šta ti mislio.

Moraš se obratiti profesionalcima i to je jedini ispravan savet. Sva ova trabunjanja, poput savetovanja čoveku koga muči depresija da se osamljuje u netaknutoj prirodi svodi se na to da čoveka koga muči požar u kuhinji savetuješ đuskanje dodola uz pesmu "Ekstaza" Ane Nikolić. Kao što bi ti čika Dača "mudro" savetovao seks sa prostitutkama, tako ti, još delotvornije, ja savetujem da otputuješ u Siriju, izabereš bilo koju od strana u sukobu i uzmeš pušku u ruke... garantujem da te posle 10 minuta tog tretmana neće mučiti ni jedan jedini problem tipičan za programere u Srbiji.

Nigde veze sa mozgom.

Mene su na kursu prve pomoći naučili da čoveku koga muči srčani udar od lekova, bez konsultacija sa doktorom, mogu dati jedino aspirin 300 mg + on i nema preterano veze sa samim procesom srčanog udara nego periferno može da pomogne... polusedeći položaj, kiseonik, laganica, CPR, defibrilacija, sve može i valja, ali od lekova - samo jedan jedini aspirin. A po Srbiji se hasaju lekovi kao da su džabalesku... ne razumem tolika i takva zgutavanja lekova pa i da jesu džabalesku.

4 antidepresiva... aman.

Pozdrav.

Sport, drustvo i izlasci. Kada dobijes platu plati racune, nakupuj hrane i ostavi 100e a sve ostalo potrosi.

Zdravo, uskoro zavrsavam jedan drzavni fakultet i ne vidim sebi uopste svetlu buducnost sa tim fakultetom, tj. skoro se i ne nadam da cu ikad naci posao, zato sam pocela da istrazujem po internetu koji su jedni od najtrazenijih poslova u Srbiji, a i u svetu i naidjoh na cinjenicu da su to poslovi upravo vezani za softver. Mene to zapravo nikad nije zanimalo u zivotu, nista vezano za kompjutere. Na sajtu IT akademije videla sam da imaju kurs vezan za android programiranje, koje me za razliku od kompjuterskog programiranja, da kazem i zanima. Ne vidim sebe kao programera, ali sa druge strane kazu da je tu siguran posao i plata. Ne znam sta da radim?

Bez strasti i ljubavi ni zivot nije siguran, a kamoli posao.

Nadji nesto drugo.

@vlad.prvi
Drago mi je da nisam jedini kome se tako nešto dešava tako da mi je tvoj post olakšao muke :) I ja se nekad osećam kao da me voz pregazio a moram da radim.
Mislim da nisi dovoljno plaćen ako dobro znaš sve ono što si naveo i siguran sam da možeš da imaš veći neto na belo ako se potrudiš.
Nemoj nužno da misliš da ćeš biti depresivan kod drugog poslodavca. Možda budeš mnogo srećniji radeći neke druge i zanimljivije stvari za veće pare. Nekad promena čoveku dobro dođe. Jeste stresno u početku, ali nećeš se pokajati, a ako ti se ne sviđa - guraj dalje.
Mislim da ti je potreban odmor od više od 3 nedelje i šetnja po prirodi.Bilo kakva fizička aktivnost je ključna za borbu sa duhovnim bolestima.
Srećno i javi kako ide !

Cek ja da ti odgovorim :D

2) Da se bacim na freelancing ovo bi donelo moranje ucenja i drugih tehnologija osim MS koje za sada najbolje poznajem.
Jel, a sta bi ti to jos da naucis ?
3) Da pokrenem svoj "Micro ISV" mada imam neke ideje, ne znam kako i gde da naucim kako da dodjem do klijenata i naplatim stranoj kompaniji usluge.
Prvo odes na freelance sajt i pocnes solo pa ce ostalo samo da ti se kaze. To pocnes odmah sad i videces da si od sutra vec drugaciji jer imas cilj. Ako imas problema kontaktiraj me.

Kolko sam shvatio radis .NET i imas 6 godina (od 10tak kolko postoji .NET) iskustva sa enterprise aplikacijama ali imas problem da freelensas sto sam ja sretao samo kod ljudi koji nemaju dovoljno znanja engleskog ili namaju dovoljno samouverenosti pa bi bilo lepo da kazes sta ti mislis sta je od ta dva.

A sad razmisli (ne moras ovde da pises sam razmisli) od kad je to tako i jel ima to neka vremenska poklapanja sa cinjenicom da ces da postanes tata ako sam dobro shvatio i na tome ti od sveg srca cestitam.

BTW. Evo moja se svastika krsti i cudi ko ti je taj ludak koji ti je prepisao 4 antidepresiva ali u svakom slucaju debelo razmotri to i potrazi jos neko misljenje jer to moze da bude opasno i to stvarno opasno a ti treba vec da shvatis da nisi samo ti i da uskoro ce da bude tu jos neko mnogo mali (kog ces da volis vise od sebe i svih oko sebe) i kome trebas mnogo, a tek ces da mu trebas jos vise.

Just my 2c

Ja od redovnog posla nisam nikada stigao ući u freelancing vode i moram priznati da mi je drago. Znam jako puno ljudi koji rade freelancing i bukvalno se raspadaju. Rad od kuće je sr****. Ako već ulazite u te vode, utalite se sa nekim pa rentirajte kancelarije negdje gdje ima svijeta i života.

Ako možete tražite od poslodavca da pomjeri radno vrijeme od 9-17h. Ako ništa, manja je gužva u saobraćaju a to puno pomaže. Idi na posao biciklom ili pješke.

Ako ne znaš kako da nešto naplatiš, utali se sa nekom "guznom muvom" koja zna i koja može prodati. Bolje je njemu/njoj dati 300€ od 1000€ nego sebi uzeti 500€ koje naplatiš a realno mogao si više...

I ja sam isto sa svojih 29 godina i preko 7 godina rada za privatnike dolazio u ovakve situacije i tri stvari su me sigurno spasile:
1. Šetnja prirodom - minimum jednom mesečno i minimum tri sata. Čista priroda bez igde ikoga. Može i u društvu ali da nema veze sa poslom.
2. Teretana - 2-3 puta nedeljno totalno preznojavanje na nekoj kardio spravi
3. Bicikl - do posla i nazad svaki dan kada je vreme pogodno

IT je stresan posao, zahteva koncentraciju, rad sa ljudima i konstantno učenje na greškama. Ne znaš šta je gore, da li to što si učio mesecima za tri godine postane skoro beskorisno ili to što ljudi od tebe očekuju da znaš da rešiš problem za sve što radi na struju. Za jednog čoveka izlaganje stresu svakodnevno nije normalna pojava, u prirodi je stres obično kratkotrajan i ispraćen nekom fizičkom reakcijom - znači mene nešto uplaši ili napadne, ja skočim, pobegnem i ako je sve u redu preživim. Stres i fizička aktivnost su nerazdvojne stvari i moraju ići jedna sa drugom.

I posle treba reći ono što sam shvatio pre par godina - IT je igra za mlade ljude. Low level kodiranje, HTML, CSS i ostalo se radi od 18 do 35 godina plafon. Nakon toga se prelazi ili u project management ili ideš u voćnjak i pečeš rakiju - retki su ljudi koji i dalje posle toga hoće da se natežu i rekodiraju kod star pet godina ili redizajniraju sajt boju po boju. I to je po meni jedan od razloga zašto u inostranstvu fale ovakvi ljudi - ne zato što ih nema dovoljno nego zato što takav dosadan posao niko neće da radi. Čak i jedan sajdžija ili obućar imaju neku satisfakciju kad opipaju gotov posao dok programer se suši pred monitorom i dobija zadatke preko maila čim završi prethodni.

Obzirom da Bitcoin, a posebno neki drugi coini, trebaju opet da "eksplodiraju", bilo bi ti mozda pametno da deo ustedjevine investiras u kripto-valute. Na taj nacin mozes da umnozis kapital i za 10, 20 puta, u relativno kratkom roku. Naravno sve je ovo pretpostavka, ali postoje dobre osnove za istu...

To je sto se tice investicija... Sto se tice freelancinga - bolje je da pokusas da pravis nesto sam za sebe: svet kriptovaluta jos uvek nema onaj broj i kvalitet servisa koji treba da ima.

1. psiholog. rekli su ti vec vise puta, to je extra korisno, napolju je to potpuno normalna stvar, ides 2x mesecno i to ti je kao dodatni trening, mega korisno. ako valja pomocice ti da nadjes sta te tacno zabada, ocigledno je da si izgoreo ali moras da nadjes koji delovi posla te posebno zabadaju
2. probas da analiziras sta te tacno zabada (psiholog pomaze)
3. sex (nije legalno ali onaj sto se placa je mega oslobadjajuci)
4. fizicka aktivnost - ovo je mega bitno, ako te mrzi da izlazis uplati teretanu, ako vise volis da izblejis tv kupi traku za trcanje za 100-130k mozes da uzmes odlicnu
5. priroda - bilo kakava, ugasi mozak i setaj kroz sumu, iznajmi vikend gajbu na divcibarama i idi bleji kroz sumu 2 dana bez kompa
6. ventil - pronadji sebi ventil - meni kad je dogorelo do noktiju ja sam nasao ventil u robotici i elektronici, onda sam provalio i da me opusta da s*re*dam po forumu (vidi koliko imam postova, 90% njih je beskorisno) ... da bi nasao pravi ventil moras da nadjes sta te zabada, ja sam recimo nasao da me zabada "virtuelnost svega sto radim", sve sto radis realno ne postoji, siljis neki nevidljivi software da pruza drugim nevidljivim sistemima neke usluge i sam po sebi generise kao neke pare .. iz nicega .. kad te neko pita sta radis ni sam ne znas .. zato sam kao ventil nasao robotiku, napravis totalno retardirani robot od motorcica od vibratora u mobilnom i fotocelije i malo zice i on skakuce na suncu .. sreca .. velika sreca .. nesto si napravio sto mozes da pipnes .. nadji sebi ventil, ako nemas ventil ode sve u .. vidis i sam

gledaj sto pre da se skines sa tableta, fizicka aktivnost cuku dnevno moze da te skine sa tableta za metar dana, endorfini i cuda m00da koja se oslobadjaju pri aktivnom treningu su cudo za organizam .. ako si uspeo da se zapustis (kao npr ja) onda ce to trajati malo duze, ne mozes odma punom snagom (bole kolena, ledja, vrat ...) ali nema veze, zakucaj cuku dnevno da bude uvek, svaki dan .. obecaj nekom, bilo kome, caletu, drugaru, ribi, komsiji, da ces svaki dan da vezbas, napravi free blog na kome pises dnevnik vezbanja javno i "sta si uspeo danas" ... bole te uvo dal ce neko da cita, cela fora je da se nateras da SVAKI DAN bez prekida odradis cuku vremena nesto, hodanje na traci (3-4km/h je skroz ok setnja 30min prvih nedelju dana recimo i onda polako pojacavas prvo duzinu posle i tempo) ...

ovo - daj otkaz, reci sefu "necu" i tako dalje i tako dalje, necu da ti savetujem .. ne znam koliko znas, sta znas i koliko lako mozes da nadjes drugi posao .. svakako treba da razmislis o drugom poslu i da ga potrazis, novi posao ce ti dati dve jako bitne stvari
- promenu okruzenja
- veru u sebe da neki .!. vredis (posto zasto bi te zaposlili ako ne vredis)
a vrlo verovatno ce novi posao da donese i bolje pare i bolje uslove za rad jer ces u startu moci da postavis stvari kako treba, varijanta da na sljaci gde si radio n godina odjednom kazes da neces vise da radis sve sto si do sada radio obicno ne funkcionise i zavrsava lose, no zato na novoj sljaci u startu mozes da postavis stvari kako treba.. poslodavci, gazde, menadzeri, "poslovodje", svi su oni ko mala deca, guraju/gaze koliko mogu, i dokle god ti trpis samo ce da nastave .. retko ko od njih ume da sacuva zaposlenog od izgorevanja..

Ocigledno dosta stresa i nezadovoljstva dolazi od posla. Da sam ja na tvom mestu, krenuo bih da trazim novi posao, ovde ili u inostranstvu. Osim ako nemas neku odlicnu ideju za aplikaciju, u slucaju da imas. Kreni da je pravis, izdrzi jos malo dok vidis da li ce da "zagrize", ako zagrize, onda mislim da si nasao novi posao. Ako ne, onda definitivno druga firma sa boljim uslovima, pre nego sto krenes jedno mesec dva negde van grada, da se osvezis, dobijes nove ideje, itd... Takodje, mozda neki hobi, ili nesto slicno sto bi ti davalo neki razlog da nastavis.

Primer, ComTrade je krenuo da zaposljava u Kragujevcu, verovatno je to veliki poduhvat, ali onaj ko misli da moze, sto da ne....

To je nesto sto bih ja uradio da sam na tvom mestu.

Svaki programer će te, sa pravom, smatrati za idiota, ukoliko se za mišljenje vezano za izradu web stranice obratiš pekaru ili električaru, zar ne?

Ne znam čemu onda angažovanje pekara i električara na rešavanju psiholoških problema?

Odlazak kod psihologa po mišljenje je jedna od retkih stvari oko kojih su saglasni i zvanična medicina i hrišćanstvo i sud i policija i ko 'oćeš osim dela zatucane srpske svetine koja je ubeđena da kod psihologa idu samo ludaci, a kod Milana Tarota, Ljubiše Trgovčevića i Kleopatre svi ostali.

J*bote, tužno je to kada vidiš - pošto uoče najmanju nedoumicu na automobilu, ljudi odlaze u preskupe ovlašćene servise na dijagnostiku, angažuju fengšui profesionalce za adaptaciju stana, nutricionisti i astrolozi šljakaju u tri smene tradicionalno... samo kada ti depresija mori život, onda su saveti sex i šetnja po netaknutoj prirodi.

Da nije mnogo strašno, bilo bi jako smešno.

Pozdrav.

Moram da priznam da sam u šoku da je samo Lesli Eldridz primetio da je osoba koja je pokrenula ovu temu mogući samoubica. Mislim stvarno... Ne bi bilo čudo da se ta osoba već i, ne daj Bože, ubila, pa zato više ovde ne učestvuje. I onda kao pričate o nekim savetima.
Što se tiče neidenja kod psihologa iz kog god razloga, čim je to toliko velika pojava u društvu, očigledno je da nije problem u ljudima nego u psiholozima. I to je sa razlogom, cela psihologija leži na tome da se pretpostavlja da smo mi tamo neke bezumne životinje i kako imamo samo instinkte i to mora da se odrazi na njihovu uspešnost.
Postoji i druga mogućnost, po sv. Teofanu Zatvorniku, naša duša se deli na tri dela: misaoni, voljni i osećanja. Čak i da neko ima odbojnost prema ovome, očigledno je da postoje ova tri dela. I takođe je očigledno da svi pričaju samo o prvom, dok zapostavljaju druga dva. I, ako se posvetite jednoj trećini bilo čega, naravno da neće postojati nikakvi rezultati, koji stvarno i ne postoje. Zato ni nema bilo kakve koristi od psihologa. A ako neko hoće da kaže da su oni dobri, i da uporedi sa Zapadom, ja bih samo reko da se upali bilo koji film (ako već niste na Zapadu) i da se pogleda da svi idu doživotno kod psihologa. U prevodu, psiholozi im nisu pomogli, nego im samo uzimaju pare i razvlače te seanse da traju u nedogled, da bi uzimali pare (što je jedina poenta, a ne da se pomognem bližnjem). Ja bih svima savetovao da posete jedan naš pravoslavni sajt: svetosavlje i da bace pogled na biblioteku, u okviru koje postoji odeljak: pravoslavna psihologija.
Ako neko ima gađenje ili odbojnost prema ovome, neću se raspravljati. Samo bi bilo dobro za one koji imaju ove probleme, da razmotre ovu mogućnost. Čak i za one koji ne veruju u Boga nego veruju da ne postoji, knjiga ko knjiga, pa mogu da odvoje neko vreme da prelistaju...

"Blago onom ko pameti nema
taj nema problema, taj nema problema..."
- Dzej

Ta "podjela" (a nije ni podjela nego strukura) mnogo je starija (milenijumima) od tog Teofana, a sem toga poznata je, zastupljena i koriscena i u pravcima i skolama moderne psihologije.
Prije nego nekom das savjet, uvjeri se da: ili znas o cemu pricas iz svog iskustva, ili znas o cemu pricas iz svog znanja koje si provjerio.

popovi odredjuju sta mozemo da uvezemo od mrezne opreme... sad ce i da nas lece !?!?!? da su hteli da uce i da umeju da pomognu ne bi bili popovi.. strucnu pomoc nece zameniti popovi i baba vracare ... moj savet svakome je da se kloni popova i baba vracara bez obzira koji je povod, a posebno ako je nesto ozbiljno u pitanju

^
Apsolutno se slažem. Mnogo ljudi kada ima problema ode do popa, a pop uglavnom odvali koliko molitvi da uradiš i kraj priče. Popovi su tu da recituju nabubane pesme i organizuju verske događaje... takođe nisu odgovorni za ono što rade, ni pravno a ni moralno.

Puno nas misli da smo superiorni prema zapadu, evo npr. 93 stefan je jedan od njih. Oni na zapadu idioti idu kod psihologa, a mi zdravi pravi, ništa nam ne fali. Mislim, jeste da imamo pun q alkoholičara, jeste da se svi kljukamo sa (na crno nabavljenim) opijatima tipa lorazepam, diazepam, bromazepam i sl., jeste da dosta nas se ubije ili čak ubije svoje voljene, ali smo zato najbolji!

A zašto? Pa zato što je više kul da rakija dušu leči, da se popije malo vinjačić, malo da se šukne koja tableta, nego da selo vidi da je neko otišao kod lekara. Taj mora da je onda neki ludak, puj, fuj.

Ima ljudi starijih koje poznajem, koji su imali teškoća u životu, i rokaju 6mg 2 puta dnevno bromazepama. Kada čujem šta im se inače desilo u životu, ne krivim ih ni malo. A ima ljudi kojima se nije ništa desilo, a imaju takođe problema. Da li je to njihova krivica? Da oni ne žele da budu takvi, mislite da se već ne bi promenili? Oni koji nisu u takvim problemima trebaju da se suzdrže od preporuke bokvica, popova i religioznih knjiga. I pre smo imali ovakva sranja, samo što su ljudi umirali mnogo ranije, i konstantno su se napijali, jer je to bila jedina zabava i jedini izlaz. Tamo gde je bio zabranjen alkohol, tamo se pušio opijum, a tamo gde nema opijuma, tamo se žvakao khat.

93 Stefan..Ne bacaj bisere pred svinje.Mislim da je izreka dokazana.

Dokazao si samo da miris pomija privlaci svinje.

Zao mi je sto si se prepoznao.JBG,u Beogradu si nesto ostavio pa to mozes slobodno poneti i staviti na svoj sto .
Ti psihijatri imaju vise privatnih problema nego onaj koji sa problemom dodje pa je besmisleno traziti pomoc od psihujatra koji je ni sam sebi ne moze dati.
Na to sam mislio kada sam rekao za bisere,a na sta si ti mislio?E frajeru, .

Ja sam mislio kako je tebe privukao miris pomija.

U bre... jel zna neko dobar recept za pravljenje pomija?

Zezanje na stranu, sta je sa vlasnikom teme, ima li iko pojma?

Ovaj iznad tebe zna sve o svinjama nego ga austrijanci hoce deportovati zbog susenog mesa bez veterinarske provere.I to u malom dvoristancetu.Skupo mu. :).
Posaljite mu mail.Izgleda da je prebrodio krizu a i pomenuo je da ceka dete ili tako nesto.

Kako otužno jadan pokušaj diskvalifikacije sagovornika.

Na profilu mu piše poslednja poseta: 23.02.2014.

ja znam jednog programera (bivseg),polozio je za kamion ,sad vozi 2000 km na dan i srecan je.

znam ja jednog sto se razveo pa je sad srecan, znam jednog sto se ozenio pa je sad srecan, jednog sto je oterao gazdu u .!. pa je sad srecan, to su sve vrlo individualne stvari sta ce kome unaprediti zivot i na koji nacin, tu srebrnog metka nema, zato i postoje psiholozi da ti pomognu da dodjes do resenja .. a pritom znam i nekoliko kamiondzija koji sada ne mogu da hodaju jer im je posao ..




tesko verujem da je neko ostavio ovo pitanje sa svojim "pravim" nikom, covek koji je postavio pitanje je mozda bilo koji ucesnik ove teme..



ja nisam od tebe navikao da pises ovako nesto :(



kao sto nece moler da ti pise program za organizaciju posla u firmi nece ni pop da ti resi problem psiholoske prirode. psihologa ima ateista, katolika, pravoslavaca, pentakostalaca, adventista, suna, sita, sufista, budista... neki svoju veru koriste u svom poslu neki ne, ono sto je zajednicko za njih je da znaju sta rade a sad ti ako ti je znacajna religija odaberes psihologa koji ima veze sa religijom koja te zanima, nikako ne juris popa koji je priuceni psiholog (posto ce da napravi vervoatno mnogo vise stete nego koristi, cak i onaj mali procenat dobrih ne-pokvarenih popova) ... nekom je opet bitnije da je psiholog zena ili muskarac, da ima vise ili manje od x godina etc etc ..

imate pri raznim ustanovama dzabe pristup psiholozima - moze da vas prosledi doktor opste prakse, no ko moze da priusti, ima privatnih extremno kvalitetnih, racunajte da psiholozi kada izadju sa fax-a imaju samo osnovno znanje, onda posle toga idu na milion raznih edukacija za resavanje tacno odredjenih problema .. tako da jurite nekog sa preporukom ... obratite paznju da problem do kog ste dosli nije nastao preko noci i nece se preko noci ni resiti, dakle nije ono odes, ona ti da tabletu i ti si zdrav .. to je proces ..

p.s. ako nekom iz bgd-a treba preporuka znam mega dobrog psihologa koji ima iskustvo sa nama (istrosenim kompjuterasima :D ), teta ima vise skole nego 99% mnogo starijih kolega i iskustva za 3 zivota, ne radi za karamele ali kapiram da je svaki it strucnjak moze priustiti

znam mnogo programera... otisli su u administratore. para malo manje, a bola u glavi mnogo manje.

Ubio sam direktora, javljam se iz zatvora
Salim se naravno...

Tu sam, nisam pratio temu temu neko vreme zbog obaveza.
Procitao sam uglavnom svaki odgovor i zahvalan sam svima na savetima, no situacija se nije mnogo poboljsala, ali u
odredjenom smislu jeste.
Prestao sam da idem kod psihijatra to je jedno od poboljsanja. I dalje je problem ostao isti, mislim da je zasicenje
poslom kod mene uzelo danak.
Slabo imam vremena za setnje, sport itd. Jer moj dan se svodi na: 08:00-17:00 radim, oko 18:00 sam kuci, do oko 20h imam
neke standardne kucne obaveze i ostatak veceri otprilike nisam ni za sta.
Kada dodje vikend glavne setnje su mi prodavnice :/ koje jesu malo dalje od mene tako da i to moze da se svrsta u duzu setnju
Ne znam ponekad imam osecaj da ne znam da zivim, i to je sve pocelo od kada sam se zaposlio, mozda, ne znam, prosto se zapitam,
mozda nije svako za programera. U poslednje vreme sve vise postavljam pitanje sebi cime bih mogao u IT-u da se bavim,
a da to nije full-time programiranje ali da opet budem konkurentan na trzistu da mogu da postavim hranu na sto za porodicu.
Ako sa svojim trenutnim godinama imam ovoliku kolicinu nezadovoljstva u sebi, sta cu raditi za 5-10 godina.
Kaze mi prijatelj do tada ces se naviknuti
Upao sam u klopku. Volim da programiram, nije da ne volim. Imam brdo sitnih hobi projekata. Ali sam jako nezadovoljan kvalitetom mog zivota. Mozda je to i normalno, ali dugo traje. Klopka je u tome sto moram da radim, moram da doprinosim. Iako je plata uzasno neredovna,
uvek ostaje nada da ce to kad tad biti isplaceno.
U poslednjih par nedelja mi se desava da ni kod kuce ne mogu da radim, moj hobi sam ostavio po strani, desava mi se da otvorim neki
projekat ali onda ugasim komp jer blenem, a nemam zelju da bilo sta uradim. Ne ispastam zbog moje trenutne situacije samo ja.
Poceo sam da zapostavljam i ljubavni i socijalni zivot (zato ovo i zovem nocnom morom), ponekad se ne osecam da sam ljudsko bice.
Ali i dalje sebi ne mogu da odgovorim na pitanje koje sam postavio u naslovu. Ne umem da izadjem iz ove nocne more.

Neko je pomenuo u prethodnim postovima da sam "potencijalni samoubica", ovo je krajnje smesno, ja trazim resenje za moj problem i resenje nije da se ubijem, to bi bilo sebicno prema samom zivotu. Tako da ko me je ovako procenio grdno je pogresio. I naravno da ne zelim da posecujem "babe" i astrologe zbog mog problema .
Izlozio sam moj problem na forumu, jer znam da ovde ima dosta ljudi iz IT-a i jednostavno sam hteo da cujem da li su se i drugi susretali sa slicnim problemima u karijeri, i kako su ih prevazisli.
I da eventualno neko u buducnosti ko se nadje u slicnoj situaciji moze da izgugla ovu poruku, prepozna se i mozda izvuce nesto korisno.

Ne bih da pojednostavljujem stvari, jer je problem verovano mnogo ozbiljniji, ali se vracamo na jednu od ideja sa pocetka - promeni posao, promeni poslodavca. Moguce, podvlacim, moguce da je je jedan od, ako ne i glavni problem to sto si naveo da je plata uzasno neredovna. To moze da bude dobar depresiv, sto u svesnom realm-u, sto u podsvesnom. U svesnom te tera da brines "'oce li ta plata" i svi problemi koji idu uz to, a u podsvesnom nedobijanje plate vezujes za neki kompleks nize vrednosti ili bezvrednost tebe kao osobe i radnika (cim nedobijas platu, znaci da ne vredis; ili, iako ti ne daje platu, gazda zna da ces i dalje raditi za njega i time ti podsvest govori da manje vredis, nemas svoje ja).
Probaj da nadjes nesto drugo, pa sta bude. Moze samo da ode na bolje ili da ostane isto. Ali ces bar znati da li su finansijska motivacija i (ne)izvesnost bili problem.

bogdan.kecman...Nije bilo upuceno tebi,a kriv sam sto sam odreagovo i povezao nesto iz druge teme misleci na njega.IZVINI,nisam smeo podleci licnim stavom i

dozvoliti da izadje iz konteksta zbog licnog sukoba sa neotesankom.

A vratio se i humor pokretacu teme sto znaci i problemu se vidi rep.

A koji su to?

@lavlja, ne pogadja to mene i da je direktno :D nego je tema dosta ozbiljna za mnogo ljudi, ne samo za op-a a post nikako nije licio na tebe..

psihijatra ili psihologa, pazi za psihijatre si ti suvise mlak slucaj da bi se bavili tobom i tutnuce ti da pijes 2-3 lekica samo da te vise ne gledaju, nemas ti fizicki problem sa kojim oni mogu da se bore.. sa druge strane, to je knjiski predmet za psihologa koji moze da radi sa tobom, pojaca ti samopouzdanje, ucvrsti sliku o sebi, pomogne da nadjes sta je prava odluka, kako da je prepoznas i kako da skupis m000da da je implementiras ...



imao sam drugara pre mnogo godina koji je trenirao samnom u radnickom koji je cesto menjao posao i imao dosta rizicne poslovne poteze a koji je uvek govorio "rodio sam se go, bez icega, na manje od toga ne mogu da spadnem, uvek samo na vise" .. imao je mnogo uspeha i padova, kada sam zadnji put pricao sa njim imao je vrlo uspesan biznis



prioriteti, prioriteti, prioriteti ... ako ne umes sam da ih postavis nadjes nekoga da ti pomogne ..

primer, ja sam prvi put "izgoreo" '98-99 godine u jednoj beogradskoj firmi gde sam verovao obecanim kulama i gradovima i rmbo za gazde 24/7, spavao na poslu nedeljama i slicno .. napravio sam gazdama uspesan biznis a sebi ... pa da krenem od toga da sam u februaru '98 imao 68kg a da sam u trenutku kada sam skontao da je "dosta" pred kraj iste godine imao 120kg.. porodicu sam sretao jednom u 3-4 meseca a 90% mojih prijatelja nije ni znalo da sam se jos '98 vratio iz amerike i mislili su da sam jos "preko" ... pored kilaze mnogo dodatnih fizickih problema etc etc ...
elem bilo je vrlo nezgodno u tom trenutku promeniti bilo sta ali iako je krenulo bombardovanje ja sam (zajedno sa drugarom koji je bio u slicnoj situaciji) oterao gazde u .. i dao otkaz sa varijantom, jbg, nosicemo namestaj al za klopu cemo valjda zaraditi ako i ne uspemo da nadjemo posao u struci .. oboica smo nasli super sljake i bar sto se toga tice se povratili .. fizicke probleme koje smo napakovali sebi resavamo i dan danas posle 15 godina
bilo je to vrlo kompleksno vreme, trpelo je sve, zdravlje, porodica, prijatelji... mi smo imali srece nekako da smo oboica u isto vreme skontali sta se desava pa smo pomogli jedan drugom, ti si skontao sam da si u problemu, probaj da ga definises sto bolje kako bi ga sledeci put ranije prepoznao.. zato su psiholozi extra, mogu da ti pomognu da sam identifikujes i resis problem



pa vidi to se zove "odrastanje", nemoj pogresno da me shvatis ali to je ono sto te ceka narednih xyz godina osim ako ne prelomis da budes svoj gazda pa da radis kad oces .. no veruj mi tad ces tek radidi 24/7 .... ja imam za tebe jedan savet, ako imas u kuci TV, izbaci ga iz kuce. ti suvise malo vremena trosis na poslu da bi bio od toga bio umoran i toliko smoren, to znaci da nisi detektovao sta te to tacno umara, 99% radnog sveta trosi isto toliko vremena na posao i imaju vremena i da odu na bazen i u setnju i da posvete vreme deci i da gledaju turske serije i .. dakle nije problem "raspored vremena", sta je problem -> to je ono sto moras da prepoznas da bi mogao da resis problem, ovako samo resavas posledice (uzimanje bolovanja, pijenje lekova...).

varijanta "nadji drugi posao" bez da skontas sta je to na ovom sto ti smeta (to sto radis od 8-5 nije nista lose na tom poslu) ne pomaze, nacices se preko noci u istom sosu, dakle moras prvo da nadjes tacno sta je problem



prioriteti, prioriteti, prioriteti ... dan traje 24h, to uopste nije malo, obzirom da nisi tinejdzer treba ti oko 7h sna u tih 24h (cak i dosta manje), tu ostaje mnogo sati za ostale aktivnosti, fora je samo da ne potrosis jos 5h blejuci u tv ili fb ili netflix ... vec troseci vreme na nesto sto si prepoznao da te opusta + na nesto sto ce ti pomoci zdravstveno ... meni je recimo mega smor da idem da se setam po smrdljivom beogradu a vremena bas da idem na planinu nemam (a ni zelje, volje, snage..) pa sam ja kupio traku za trcanje i svako jutro i svako vece 30min potrosim na traci .. veruj mi tih 60min ne osetim u odnosu na vreme "pre trake", sta je fora, ujutro bi ja ionako 30min "dolazio sebi, razvlacio se po kuci, pravio kafu..." ovako 30min na traci i posle toga sam budan 1/1 i spreman za akciju, kafu ni ne moram da popijem a svakako je napravim za minut i pijem onda uz sljaku .. znam traka kosta ne malo para ali kreditne kartice ovo ono, uzmes na rate, isplati se .. ili se nateras da onako krmeljiv navuces trenerku i izadjes iz kuce 30min .. ili vec kad ne radis od kuce - moras da odes na posao nekako i da se vratis sa istog, napravis da se recimo sa posla deo puta vracas peske (bilo bi iskusnije da ides na posao peske ali kapiram da ne zelis da smrdis na poslu ceo dan posle toga), obzirom na saobracaj, stanje u busevima i slicno, neces potrositi mnogo vremena a prosetaces ..




cela nasa sredina je postavljena naopako, ljudi sa 30+ zive kod mame i tate, i onda kada krenu da zive sami, naravno da ne umeju, nisu imali gde da nauce .. kad sa 18 krenes da zivis sam vrlo brzo naucis da zivis .. jeste padne ti standard znacajno u odnosu na to kad zivis kod mame i tate, ali polako naucis kako da si podignes taj isti standard i kako da zivis dobro... kod nas u ovom dosta nezdravom okruzenju i kada pokusavas da skontas "kako" nemas pravi primer na koji da se ugledas posto si okruzem ogrom kolicinom neradnika i retarda ... samo kad pogledas sve kafice i kafane pune neradnika zapitas se, a sto ti radis, kad je lepse da sedis u kafani ceo dan ..



NECES!
ili ces resiti problem (tako sto ces ga detektovati i naci nacin da ga resis i ubuduce izbegavas) ili ces postati zavistan od alkohola ili neke psihoaktivne supstance za koju ces misliti da ti "zivot cini vrednim zivljenja". Sam od sebe se problem nece resiti. Sta mislis zasto je toliki procenat raje kod nas na raznim tableticama i alkoholu .. 5 dana rade kao zombiji gde se "rad" svodi na izbegavanje sefa i vegetiranje na radnom mestu uz uspavljivanje uz pivo ili radzu da bi u petak uvece krenulo sa obeznanjivanjem do ponedeljka pa sve u krug ..

@bogdan.kecman

Svaka čast, potpisujem svako slovo, uključujući i zareze! Ovo treba odštampati i zakačiti na neko mesto u kući gde svakodnevno prolaziš više puta, čisto da se podsetiš kad god ti se namaknu neke loše misli. Još jednom, alal vera za post, gađa pravo u suštinu...

Ovo je u 99% slučajeva pogrešno!!!

Administratori su puno više pod stresom od programera. Programer uradi aplikaciju, postavi je na mašinu/server i ode. Ako se nekada javi na telefon ili mailom, to je to. Da ne pričam što pored baba i deda iz firme moraš da titraš i programerima koji u 90% slučajeva jedva znaju šta je IP adresa i da kroz ruter ne može tek tako doći do aplikacije. Daj mu teamvieawer da se ne muči terminalom, daj nemoj stavljati komplikovan password na server (šta fali 123456, šta se praviš lud... ). Koriste biblioteke iz srednjeg vijeka pa ne možeš pošteno ni update da uradiš da im nešto ne sj****..

Administrator svaki dan pilji u to, da li se pravi bekap, da li je ispravan bekap, da li je šta crklo od hardvera, da li crkava, kada će da crkne... I onda strujni udar i sve u 3Pi... Gazda ti kupi 2 diska u RAID-u nakon 4 mjeseca molbi ali ne kupi rezervni pa kada krepa jedan ti danima čupaš kosu da nađeš identičan...

Radim i jedno i drugo tako da vrlo dobro znam šta pričam. 1% poziva otpada na "programiranje" a sve ostalo na administraciju. Telefon te nađe bilo da se u klonjari, da se igraš sa djetetom, da si u kupovini, skačeš padobranom....
Onda hoćeš sam sebi da pomogneš pa napraviš razne monitoring budaleštine koje ti šalju SMS ili email dan/noć... SMS u 4:00 ne ignorišeš nego ustaneš da vidiš šta je bilo... Kupiš DUAL SIm telefon da se ne smaraš sa 2 punjača i 2 telefona...


p.s. Zaj*** traku za trčanje, Uzmi sobno biciklo... Manje mučiš koljena a približno jednako troši kalorije. Ja sam kupio polovno za cca 75€, dnevno ispedalam 20-30km i meni dosta.

Od 1.3. kreće i ribolov na pastrmku tako da ...

traka za trcanje mnogo manje opterecuje kolena (ako brzo hodas a ne trcis) u odnosu na biciklo + je milion puta manje opterecenje za kicmu od bicikla (a to je nama koji sedimo po ceo dan veliki problem), ja sam biciklo (extra kvalitetno placeno skoro 600eur pre par godina) na kraju poklonio jer nisam mogao vise da izdrzim bolove u ledjima i kolenima i uzeo traku, razlika je drasticna, nema ni bola u ledjima ni u kolenima ... naravno - brzo hodanje, 4-6km/h, nikako trcanje ako imas problem sa kilazom

bajs je super ako si vec u treningu, nemas problem sa kicmom i kolenima, onda je bajs jeftina sprava za odrzavanje kondicije, ali ako nisi u kondiciji i ako si overveight (da ne kazem debeo) onda je traka majka mara

za pecanje sam cuo da ume bas bas bas da pomogne da se ocisti um od smeca, no nemam licnog iskustva sa tim (mene tu neke stvari previse nerviraju, citaj komarci, blato.., te nikad nisam probao)

To je u nekom invertovanom svetu iz kog ja ne dolazim :)) Iskustvo govori da administratori imaju mnogo manje naknadnog posla nego programeri, bar u mom slucaju.



To su tricarije za koje treba mnogo manje mozga, u odnosu na ozbiljne programerske probleme.

@tarla, pyc, oba ta posla mogu da budu lezilebovicka a mogu da budu extremno stresni, zavisi od mnogo faktora... takodje odnos cene radnog sata za oba posla varira mnogo .. svakako najvise budu placeni oni koji znaju i jedno i drugo a cifre obicno prati stres, manje stresa za vise para tesko da ces dobiti menjanjem posla

Ne bih da flame-ujem ali moram da se složim sa tarlom.

Mnogi od vas "složenih" programera ne razmišlja dok radi o infrastrukturi i vrlo često sam se nalazio u situaciji kad moram da ispravljam njihove brljotine jer ne osmisle ceo proces u startu. A ne osmisle jer im je lakše da našljepaju već gotove delove koda koje su negde videli a ti se posle zezaj sa infrstrukturom koja to ne može da podrži a niko neće novce da daje za upgrade. Naravno svaka čast izuzecima - firma za koju radim ima vrlo dobre ljude koji umeju da razgovaraju i sa adminima pa se retko dešavaju ovakve stvari, ali zato neki drugi klijenti ne da nemaju pojma nego ni iz bliza ne razmišljaju o tome šta će da se desi za godinu dana korišćenja softvera. A onda kreće igranka "što ovo ne radi a radilo je pre"...

Nemojte da me razumete pogrešno, ja vrlo poštujem sve ljude koji rade u IT industriji (i admine i programere) jer se hranimo istim hlebom na kraju dana, ali ne volim kad neko nipodaštava ono čime se bilo ko od nas bavi. Ovo je česta pojava a ne mora da je ima. Zato ni ne postoji neki normalan sindikat radnika u IT industriji koji bi štitio ljude baš od ovakvih slučajeva kao što je slučaj pokretača teme. Da ima nekog ko bi stao iza njega ne bi ni imao problem sa neredovnom platom ili bi barem mogao lakše da ga reši.

postoje takvi sindikati u nekoliko zemalja gde sam radio i na zalost stite nerad i neznanje a ovakve probleme ne resavaju / ne pomazu da se rese

Zavrsis posao u 5 i vise nemas vremena za bilo sta? Ti imas slobodnog vremena na pretek.

Ja bi ti preporucio da se posle posla zabavis sa nekom aktivnoscu, ne znam sta ti radis kuci u 6, ali ja bi se jako smorio ako nemam neku obavezu. Idi na neki sport/aktivnost/hobi van kuce do 8-9, i dan ce ti postati ispunjeniji. Dan je jako dug, osim ako ga ne provedes u stolici ili na kaucu.

ovaj kamiondzija sad mnogo dobro zaradjuje.neka proba i ovaj lik ovde sto je postavio.
para vrti gde nece burgija.bar tako kazu...

Mislim da je Chojba dao najsveobuhvatniji odgovor, i sa njim se skoro u potpunosti slažem.

Ako osećaš zasićenje, mislim da je logično da treba da napraviš promenu. Razumem da ne želiš da odeš kod novog poslodavca i da ga razočaraš, ali da li bi pre da ostaneš u istoj firmi i nastaviš da veneš? Ja bih uvek pre razočarao u novoj firmi, nego da ostanem u staroj i raspadam se.

Kao što su neki spomenuli već, mislim da si mnogo otišao u širinu što se tiče znanja. Bolje je da se fokusiraš na manji broj veština i furaš to. iOS je dosta aktuelan, zašto ne to na primer?

Dalje, ja sam freelancer već godinu i nešto dana. Sa freelancing-om sam shvatio da je u Srbiji rad kod poslodavca kompletno gubljenje keša! U freelancing-u se može jako fino zaraditi, a mnogo više nego u prosečnim firmama. Ovde čitam o primerima gde su ljudi strašno puno radili kao freelancer-i, ali moj slučaj je baš obrnut - otkad radim ovako, nikad više slobodnog vremena nisam imao! Ustanem u 10, krenem u 11, u 16:00 idem na dremku. Plus uveče imam dodatne neprogramerske aktivnosti, tipa trčanje, basket, učenje stranog jezika. Radim 4-5 sati dnevno, u vrh glave.

Da se vratim na freelancing i iOS - pazi ovog lika - https://www.elance.com/s/imobcoding/10183/
Znači lik živi u Kruševcu, satnica mu 38 dolara, i za poslednjih godinu dana je obrnuo 70 hiljada dolara! To je 4200 evra mesečno, eeej! I još živi u malom gradu - nema prevoz, nema gužve, nema ludnica - milina! Šta tebe sprečava da kreneš polako da ulaziš u ove vode?

Kažeš da ti se ne radi, a opet voliš da programiraš - mislim da bi trebalo da spustiš loptu na zemlju - kao što neki rekoše, staneš, iskuliraš nedelju-dve i onda vidiš kako se osećaš. "Možda neću ni tad znati šta želim sa sobom" nije opravdanje da ipak ne probaš da saznaš, čak i po cenu da ne uspeš.

Da rezimiram - freelancing + sport + hobiji. To što sam postao freelancer je najbolja odluka u mom životu, nikada više nisam zarađivao i nikada se bolje nisam osećao. Preporučio bih svakom.

@Kurt2 vala,svaka ti je zlatna

Slušaj, vlad.prvi, ti se očigledno vrtiš u krugu i ne znaš na kom mestu da ga prekineš.

Nit imaš slobodnog vremena, nit imaš para, nit zadovoljstva od samog posla.
Stalno brineš i ne možeš da se posvetiš sadašnjem trenutku. Rešenja koja ti padaju na pamet su (naoko) neostvariva, iz raznih razloga.

Većini nas je iz aviona očigledno da je problem u tvom poslodavcu:

"Ubio sam direktora ... samo se šalim",
"Ostaje nada da će (plata) jednom ipak biti isplaćena".

Čovek sme da sanja, zar ne?

Sve je u fazonu "nisam gladan, ali čini mi se da sam osetio miris vrućeg leba".

Nađi bolji posao (možda je frelancing to, ne bih znao). Onda vidi da li ti još uvek nešto fali.
Da li zaslužuješ bolji posao, da li si dovoljno dobar u njemu za bolje mesto i bolju platu?
Da i da. Nije potrebno da budeš genije. Većina onih na čijem mestu bi želeo da budeš su ispod tvog nivoa ili tu negde.

A kad budeš imao bolju platu, ŠTEDI, za ono vreme kada opet budeš imao potrebu da nešto promeniš trebaće ti " 'f.ck you!' - money ", da ne moraš da trpiš nikakva s..nja.

Nađi državni posao.

@vlad.prvi:

1a) Nisam iz tvog dosadasnjeg izlaganja video...,
ali ako zivis sa roditeljima, to je prvi korak koji moras naciniti, ODSELITI SE! Roditeljima se uvek moze pomoci finansijski, ali kada su (kako kazes) bolesni, njima je tesko i svako je sheban kad mu nije dobro, pogotovo ako to dugo traje, a ta atmosfera prelazi sa osobe na osobu, i zarazno je, mislim na nezadovoljstvo i depresiju. Ljudi kada su bolesni, onda su i namrgodjeni, i traze kavgu i ventil da izraze to svoje nezadovoljstvo, kukaju...sve to podsvesno ubija. Svaka cast svakom roditelju, i ja sam roditelj, ali svi mi svoje roditelje volimo i ne moramo sebe da shebemo tako sto cemo svima biti tu da sve to gledamo i slusamo svacija kukanja i sta vec...Pomognes im koliko treba, finansijski i na druge nacine koliko mozes, ali TI treba da si sebi na prvom mestu i da pomognes sebi i toj zeni sa kojom si, a koja sada tebe trpi..

Ako ne zivis sa roditeljima, ovo zaboravi...

1) LOVA JE BITNA
Ako je finansijski podsticaj dobar, nadje se volja da se radi

2) LOVA ZAISTA KUPUJE SRECU, RASTERECUJE
Postujuci ovo gore, shvatas da treba da

3) PROMENIS POSAO. Pocni da trazis odmah dok jos radis kod starog gonica robova.
Bitno je da promenis sredinu, steknes neku finansijsku sigurnost, i vratis raspolozenje. Tek kada su finansije ok, redovne, mocices da

4) DOVEDES SEBE U RED,
Kada radis nesto manje rasterecen, imas vise vremena za sebe i porodicu, dodjes kuci i mirno spavas, jer nema finansijske neizvesnosti, neizvesnosti oko zdravstvenog osiguranja, za tebe, zenu i to dete koje je na putu
Ukoliko i dalje nisi srecan na poslu

5) PONOVO TRAZIS POSAO dok obavljas ovaj prethodni, posao koji ti daje finansijsku sigurnost, ali ideal je posao na kojem nisi psihicki i mentalno preopterecen, i to trazis, po mogucstvu sa pribliznom (pozeljno vecom) platom, ali to nije presudno, presudno je tvoje zadovoljstvo na tom poslu, sve dokle obezbedjuje existenciju.

6) E TADA SI SE DOVEO U RED i mozes da se odmoris od briga neko vreme i pocnes da

7) RAZMISLJAS O SVOM BIZNISU
E to je mach sa dve ostrice, to moze da bude pogubno po tvoje zdravlje ponovo, i sve ovo sto si do tada uradio za sebe bacis u vodu, a moze i da ti krene kao nikada do tada. OGROMNA KOCKA. Za ovo treba biti mentalno jak i nije bas tako jednostavno, jer ,posle svih obaveza i briga kada vodis svoj biznis, kada sednes i ispucas celu noc programirajuci, shvatis koliko je to relaksirajuce i opusta u odnosu na sve ostalo sto radis. E to je privatluk. Razmisli jesi li za to.

I NAJZVAZNIJE: POKRENI SE VISE COVECE, nece ti niko pomoci do sam sebi.
Svi ovde ti kazu da mozes, zasto nam ne verujes? Zasto nas u opste i pitas u tom slucaju?
Ako ti svi kazu da promenis posao, onda verovatnu tu ima istine.
Ceka te dete! ALO! Nemas pojma sta je to, ovi problemi na poslu su sitnica u poredjenju sta te ceka dolaskom bebe...i lepo i tesko u isto vreme.
Trebas tom detetu, znaci POKRENI SE, nemoj cekati da padne plafon, ili da se casa prelije, kreni nesto da menjas.

Hobije zaboravi za sada, neces imati koristi od njih sve dok ne budes bio u stanju da se opustis.
I shvati, mnogima je gore nego tebi, ima i u tome nesto pozitivno...

Ako sam bio previse glasan, izvinjavam se ostalim ucesnicima diskusije...

Evo i ja da dam svoj doprinos pokretaču teme i možda nekom drugom.
Pročitao sam celu temu pre neki dan ali sam tek sad našao vreme da napišem svoj post, tako da mi nije baš najsvežije šta je ko rekao ali u svakom slučaju gomila odličnih saveta ne jednom mestu.

Ja sam prošao neke od situacija koje su zadesile pokretača teme pa mogu da kažem koju,
pre svega ostalog, prva zamerka ide na to shvatanje da si mator a imaš 29 godina i nisi siguran da li da menjaš posao. Pa čoveče, 29 godina, nisi više klinac ali nemoj molim te u tim godinama da razmišljaš na taj način, pa nisi ti penzioner pa da se brineš za svoju egzistenciju. Koliko ljudi ima koji su u poznijim godinama donosili mnogo teže odluke nego ti, selili se u inostranstvo, ostavljali sve za sobom, a ti se razmišljaš da li sa 29 godina da promeniš nešto u svom životu? Mislim da ne treba dalje da se objašnjava.. Pogotovo bre što znaš da radiš sve i svašta, ajde da si obućar pa da možeš samo time da se baviš i da se brineš za svoju budućnost... ali sa tim što znaš možeš da funkcionišeš na 150 raznih poslova, nemoj da te to brine bre. I kad nešto počneš da radiš treba da se usmeriš na jednu do dve stvari i samo to cepaj. Kao što rekoše pametni ljudi, ne možeš sve da znaš najbolje, ko misli da sve zna najbolje taj ne zna ništa.

Kao što su neki od članova rekli, ne možeš očekivati da se promeni sve preko noći, nego mora postepeno korak po korak. Budi human prema sebi i napravi prvi korak recimo tako što ćeš 1. prekopirati sve postove u Word 2. i odštampati to, 3. pročitati nekoliko puta sve ovo što se pisalo, 4. podvući one koji su po tvom mišljenju najvažniji. Posle to sve lepo sredi, prekucaj/prekopiraj i napravi sebi neki vid svakodnevnog podsetnika koji će ti pomoći dok se ne navikneš na promene koje si doneo u svom životu. Jedno je kad pročitaš ove postove letimično a drugo je kad sebe podsećaš na neki način non stop na to da se moraš prihvatiti promene.

Drugo, po meni jako bitno je emotivno stanje, ne sećam se da sam video nešto o tome da si napisao. Znači, ne može se sve svesti samo na sex i takav vid pražnjenja kao što su drugi preporučivali, tebi treba neko ko će da te razume, da te prati, da sa nekim možeš da podeliš svoje zadovoljstvo i tugu. To je od izuzetnog značaja tako da moraš i na tome da poradiš malo. Kao što rekoh, ne znam u kakvoj si situaciji trenutno što se toga tiče pa da ne dužim bespotrebno.

Treće, kao što su drugi rekli važno je i naći neki izduvni ventil, a to je u mom slučaju sport. Znači, sport je majka. Jako je teško pokrenuti se i odlučiti se da se fizička aktivnost započne, ali ko ima volje i želje da promeni sebe (u bilo kom smislu, ali na bolje, naravno) neće mu biti problem. U krajnjem slučaju, to je na neki način stvar navike i način života tako da se čovek vrlo lako posveti tome. Kada ne odradim svoj 'trening' ne samo da se osećam fizički lošije nego i psihički. Sve je jako povezano. Kad treniram sve je bolje, lepše, sve ide lako od ruke, a kad ne treniram, ili pravim pauzu, izgubim motiv za bilo čim.. Zaluđivao sam se jedno vreme da bi mi bilo bolje da sednem za kompjuter i da ne ustajem nekoliko meseci od njega, da batalim treninge, ali sam shvatio da ne valja preterivati ni u čemu. Nekoliko dana nakon intezivnog sedenja sam primetio da počinju vrtoglavice, pritisak u glavi, ostajem bez inspiracije, kao što si i sam primetio bude ti teško da rešiš i najosnovniji problem, prsneš s mozgom itd. Radi se o tome da čovek ne može non stop da radi i da bude produktivan, mora da se nađe balans u svemu. Ništa ti ne vredi rad bez odmora i ništa ti ne vredi odmor bez rada. Nećeš znati da ceniš jedno ako nema drugog.
Neko je dao dobar savet, da praviš male pauze na poslu koliko god ti to izgledalo bespotrebno, može da utiče na efikasnost.
Što se tiče tvog radnog vremena i tvog komentara kako ne možeš da budeš fizički aktivan samo ću reći da ko hoće nađe način a ko neće nađe izgovor. Ja i kad se osećam umornim i kolko god da mi se ne ide odem na trening jer znam da ću se posle toga osećati sjajno.

Nadam se da niko neće pogrešno protumačiti ovo što sam napisao, imam samo nameru da pomognem čoveku kao i svi ostali i drago mi je što vidim da su se mnogi javili... Nisam hteo da banalizujem tvoje životne probleme, sigurno da ti nije lako, ali sve što se više filozofira a sve što se manje radi na problemu - sve je teže.

Ne budi lenj, kad si shvatio već da nešto moraš da promeniš budi istrajan i promeni sve što treba, kreni redom. Ako si ovo čitao sa pola mozga i bez volje - teško tebi...

Sto bi Petar Bozovic u jednom filmu rekao: kupi motor! :)



a sad ozbiljno, kupi motor. I to neki malo jaci, 500-600 cc. Ako nemas polozeno polazi. Nista lepse od tog osecaja voznje :)

Evo ja već intezivno razmišljam o vožnji motora. Nisam nikada vozio ni probao ali imam osećaj da je dobar osećaj :) I zbog toga bih i probao to, jer mi fali onaj utisak da nešto radim prvi put, tj. zaboravio sam kada sam 'nešto poslednji put radio po prvi put'.
Da mu nije mnogo 500-600 cc za početak?

Ma kakvi motori, kakvi bakraci... idi leci se na Ozori:

http://www.youtube.com/watch?v=cLz0YSqaPXs
http://ozorafestival.eu/

Cenim da nije ako je pametan. A ako ce da vozi ko muva bez glave onda je i onaj od 50 cc mnogo.

Čitajući odgovore na ovoj temi ja mogu samo da zaključim da većina učesnika nema osnovnu ideju šta znači stvarno izgoreti na poslu.

Da je mogao sam sebi da pomogne, čovek ne bi postavljao pitanje na forumu. Knjige za samopomoć pomažu ali je proces oporavka uz njih mnogo nesigurniji i dugotrajniji nego uz pomoć stručnog lica. Jedino pravo rešenje je rad na sebi uz pomoć stručnog lica; i to obavezno psihologa a ne psihijatra. Psihijatri suviše brzo i suviše lako traže rešenje u lekovima.

Ja vam savetujem da se opustite uz dobru muziku...
NPR
http://www.youtube.com/watch?v=GpVkDN0DQQc

Svi saveti se svode na nesto tipa, uradi nesto za sebe, nesto ce ti vise prijati, nesto manje, a opet nesto ce ti blize biti, a nesto dalje, anyway, ako si iz Beograda, kod nas ima 3,4 ronilacka kluba, cesto se ide na vikend avanture po beogradu, kad je hr u pitanju ide se 4,5 dana, crna gora, oko 7 dana, sad smo isli u Istanbul, ronili s ajkulama, delfinima, i jednim kitom, to su bila 2 zasebna ronjenja, ajkule su bile u Turkuazoo akvarijumu, dok su delfini i kit, bili Delfinarijumu, ne znam kako se tacno zove, ali prava avantura, bilo nas je nesto manje od 40, mislim da je ronilo 32,33. Ponasali smo se ko mala deca u prodavnici cokolade, a trebali smo da udjemo u akvarijum gde su nemani od po 4,5 metara, ove godine sam imao drugu zanimaciju pa nisam puno jurio ajkule, ali zato, prosle godine sam neke i mazio ;), malo "opasnosti", malo adrenalina :) ono drugo sto bi ti posavetovao, da uzmes psa,mogu te uputiti gde bi mogao viditi psa na obuku (svaki vodic radi sa svojim psom), ja se inace bavim obukom sluzbenih pasa, radimo nonstop napad odrbanu, meni je to najveci i najbolji ventil. Mada moram priznati da sam i ja popustio sa obavezama i ucenjem, posto jurim CCNP Security, a treba da ponavljam, tj obnovim routing protokole, stp, L3 redudantne protokole, bla bla bla..jurim i neki posao, + radim kod mojih, poceo sam da se vrtim u prazno, mada ja sam ustanovio sta je problem, odlazak na te treninge, znaci ne sam rad sa psima, nego odlazak, posebno povratak, jer moram od kuce 3 prevoza menjati od toga su 2 retka, jedan od njih i nije strasno, ali ovaj drugi, on mi mozak ispira, klasican seljobus, ni Kleopatra mi ne moze pomoci da provalim kad koji bus ide, jednom sam 3 autobusa na istoj liniji morao da promenim, jer su se pokvarili, a to mi najmanje fali kada sam mrtav umoran


Ovo nismo mi, ali slicno je i kod nas :)

Adrenalin, pa bilo to zbog ajkula, banji jumping, ili skoka iz aviona (sa padobranom) je jako dobra stvar.

Nocna mora,
Brt svi mi imamo nocne more.... Moras naci neki dovoljno dobar razlog zasto radis, zasto ides na posao, sta ti je cilj... Iskreno sve nas posao stiska... Evo npr. ja radim u privatnoj firmi oko 18 sati dnevno... Radim tezak I odgovoran posao. Od kako vec radim 2 godine niko nikad nije rekao bravo za ono sto radimo. Svi majstori su najgori a daju nam nerealne izazove... Npr ja sam elektrotehnicar racunara po struci. Direktor mi je dao zadatak da mu napravim elektroniku koja broji neke zetone I radi neke funkcije. Nisam znao kako pa me je drug posavetovao da radim sa mikrokontrolerom. Od svoje bedne plate sam kupio razvojni system easypic v7 u nadi da cu neshto uraditi... Sad sam poceo da ucim programiranje koje nisam radio preko 10 godina... Islo je sve odlicno sve dok sad nisam zakucao pa listam forume... Necu ja dobiti ni reci hvale za to ako uspem da uradim od mojih pretpostavljenih. Ali cu biti srecan jer sam u stanju da naucim neshto novo. Da nisam za bacanje, da mogu da resim problem koji "inzenjeri" (citaj diplome sa gudura) nisu uspeli da rese, jer oni ne znaju sta znaci rad. Znaju da ih interesuju samo krajnji rezultati a nije bitno na koji nacin. A lik koji mi je jedan od direktora inace masinski inzenjer kaze. Batice probusi rupu fi 8 I ja mu kazem dobro imam burgiju 8 mm.. A on ce na to: ne ne batice fi 8 santimetara... e sad vidi sa kakvim ja strucnjacima radim. a moram da se borim jer sam uzeo kredit... tuga... Iskreno zelim ti sve najbolje... Naci srecu I biti srecan je danas privilegija...

evo i ja da se pridruzim, IT poslovi nisu laki ( pre svega zbog puno sedenja za racunarom ) i pricanja sa racunarom, pocinje poistovecenost sa covekom racunara, plus je potrebno veliko znanje i iskustvo koje se sticalo godinama na isti nacin.

Evo bez zezanja, kreni prvo na plivanje nedeljno jedno 3 dana ( usput kad si vec tamo nemoj zaboraviti da pogledas ribice u kupacem ) , ako mozes iskombinovati sa teretanom nedeljno isto 3 puta na konju si. U pocetku ce ti biti tesko tj najteze je samo krenuti, a posle kao dobar dan, kada si fizicki aktivan ( nisi penzioner pa da kazes aktivan sam seckam se u parku sat-dva ), nego vezbas, plivas, treniras fizicki se naprezes, oslobadja se i hormon, od cega ces se osecati srecnije. Ovo iz licnog iskustva, sada ponovo krecem ovih dana, jer sam citavu zimu kao medved prespavao nisam bio uopste fizicki aktivan, pa sam krenuo ovih dana ponovo.

Zaboravi na nove iPhone 5-ce i ostale gluposti, sve sto ima taj iPhone to imas u laptpu od pre 7-8 godina, osim telefoniranja ako izuzmemo skype.

Bolje za te pare kupi povratnu kartu na Thailand, Philipine ( engleski sluzbeni jezik ), i uzivaj

https://www.youtube.com/watch?v=dJPWUezsVvI

https://www.youtube.com/watch?v=vQBQDrh9Mg4

nightlife ce te na ovim mestima kostati kao na boljim mestima u NS, smestaj isto mozes naci po ceni poo kojoj mozes naci npr u grckoj, nije skupo.

Imaces koju hoces ( standard im je mali prosecna plata 100-150eur ), a u genima im je da beli covek vredi vise nego njihova rasa, tako da bez problema ne moras ni da prilazis u klubu devojkama, price one tebi kada vide da si stranac. Inace ovo su full elitna mesta za strance, koja su mnogo skuplja ali ipak nisu toliko skupa skuplje je EU a i u Beogradu na exluzivnim mestima. Npr standardne cene u ovakvim elitnim klubovima ti je domace pivo ili domaca pica do max 150din ( slicno kao kod nas u NS ), uvozna piva i uvozna pica do max 300din ( mozda malo skuplje kod nas je odnos 30% su skuplja strana piva, tako da na mestu gde je domace 150 strano je 200 )

Odes lepo u vojsku i tamo vidis koji sve oblici zivota trose kiseonik i sta sve stoji na dve noge, sta sve ima putnu ispravu, sta se naziva covekom i na sta je to spremno za koji sitnis. Za 3 dana si izlecen.
Eventualno kreni da trcis sebi u inat, jer sve ostalo je triput beznadeznije i kratkotrajnije.

Mada mozes i da se samoubijes i boli te qurac, ni prvi ni poslednji. Ionako ces da umres, kakve veze ima par godina vise-manje.
Naravno, Kontur jastuk... Staje i u sanduk.

Pa vidi ovako, to što tebe muči je depresija i ti to već znaš.Pojavila se baš
nekako u vreme kad je čovek stekao razum.Uzroci razni, stil života, ishrana, genetika.
Ima svega.Univerzalnog leka nema.Skoro je sigurno da kad je jednom tu, ostaje za ceo život.Bori se.
Probaj razne stvari.Naćićeš rešenje.Trčanje, skijanje, kopanje kanala; nešto će već pomoći.
Ali prvo promeni okruženje.Razumem logiku po kojoj si došao na ovaj forum.Ali skloni se od njih.
Beži od ovih ljudi.Oni nemaju ništa novo da ti ponude.Kao i ti i oni se kreću u jednom krugu
ljudi, većina uobražena jer znaju da napišu tri reda u c, i vrte jedne iste priče.
Kupi džukelu i idi u park.Tamo ćeš sresti druge ljude sa džukelama pa pričajte malo.
Ili uzmi neku kućicu na selu.Zasadi tamo par šljiva i krušaka pa sa lokalcima pričaj o
setvi, žetvi, gubarima, politici i uticaju mesečeve mene na razvoj komaraca.Iznenadićeš se.
Ceo jedan nov svet sa potpuno drugačijim pogledom na život i probleme.Stvaran život i stvarni
problemi.I zabole ih kićo za tvoje programe i kompjutore i internet.Ili nađi novo društvo.
Električari, vodoinstalateri, vozači, tesari i svi ti grozni nepismeni i glupi ljudi imaju u
glavi mnogo više nego što se misli.Samo se skloni od kompjutorskih programerskih genija koji
sve znaju.Novi prijatelji, nove ideje, nove teme.Ljudski razgovor.

Ha, ha, kao da opisujes mene. Ja sam posle dugogodisnjeg zivota u jednoj od najprometnijih ulica u centru BG kupio kucu u selu i... psihofizicko stanje mi se potpuno izmenilo! Bukvalno se sinhronizujes sa prirodom - tamo krajem decembra kad je dan najkraci i cela priroda zamre, onda i ti imas otprilike isti osecaj kao da zivis u gradu. Nasuprot tome, negde u ovo vreme kad se priroda budi, onda ne znas sta ces sa psiho-fizickom energijom. Ne postoji osecaj da se probudis i pomislis "o, ne, opet moram u bastu da zasadim povrce" kao sto svako od nas povremeno ili stalno ima osecaj "o, ne, opet moram na posao, kad ce vec jednom da prodje jos 35 godina, pa da mogu u penziju". Osecaj da si zakopao neka zrnca u zemlju i da je sada tamo izraslo na stotine zivih organizama je isti kao kad napises neki tezak program pa si ponosan na sebe sto si uspeo, samo sto je ovaj 100x intenzivniji. I ne moras da kupujes kucu, mozes da se prijavis kao volonter na nekom od sajtova tipa helpx, workaway i slicno. Vidjao sam ljude koji su tako otisli na odmor pre 25 godina i u momentu resili da vise nece da rade za platu, nikad. I tako, obisli su sve kontinente, bez da udju u avion (volontiranje na brodu), posetili vecinu drzava na svetu, govore po 10 jezika bez da su isli na neke casove. Svrate tako i do mene, ovde uvek ima sta da se radi i sta da se jede, budu mesec dana pa nastave dalje. Mislim, ne zelim da kazem da li je to zivotni put za pokretaca teme ili ne, samo kazem da znam na desetine primera na osnovu kojih je moguce formirati glediste tipa "hocu na posao - super, necu na posao - isto super".

bravo za post!! imamo sampiona :)

Lik lepo kaže da ne zarađuje baš najbolje, a ovaj ga savetuje da uzme kuću na selu.

Ima u Binguli kuca za par hiljada evra.

Generalno, tvoj problem je što radiš sve i svašta uključujući i selidbe. Dok god je takvih ljudi kao ti, biće obezvređen intelektualni rad a zaposleni će biti ništa drugo nego roblje.
Na ovaj način ti obezvređuješ samog sebe umesto da promeniš firmu ili napustiš državu što je najpozitivnije.

Zanimljivo je u Srbiji: Što više donosiš profita svom poslodavcu on doslovce - više kenj@ po tebi i omalovažava te jer je stvar u strahu i dominaciji koja je na životinjskom nivou. Isto važi i za prijatelje kojima pomažeš.

Ja se bavim projektovanjem biznisa i optimizovanjem poslovanja na ovim prostorima. Jako dobro imam uvid u finansije a sa druge strane imaš gramzivog, priglupog i lenjog gazdu -gospodara. Kreće plakanje i moljakanje za sve živo jer neće da plate one osnovne stvari tipa domen ili telefonske račune preko kojih ide biznis. Oni nemaju razvijenu samosvest i prihvataju stvarnost na vrlo uvrnut način - da se to njima dešava jer im se posrećilo. Kada zarade 2 soma evra, plaču što nije 4 i tako u nedogled. O brendiranju i advertajzingu neću ni da gubim reči to je za njih bacanje para ali jako dobro znaju da potroše na kafanu i neke petorazredne oglase na zadnjoj strani časopisa o heklanju jer - je jeftino. Sve u svemu, balkan je teška primitiva u svakom pogledu i odavde treba bežati po svaku cenu. Bolje raditi fizički i biti adekvatno plaćen nego intelektualno i biti gažen glupošću.

Ako planiraš da ostaneš, nemoj nipokoju cenu da daješ otkaz već traži drugi posao i započinji svoj samostalni biznis koji je opet - jako mršav izbor u toj struci i dobar je samo kao dodatni izvor prihoda.
Najgore je u životu nešto raditi sa ljudima kojima se život naprosto - dešava.

Da dodam, imao sam i slučajeva da čovek sklopi jedan posao i onda se više ne javlja na telefon a po savete ide kod vračare. Balkan je UŽAS! Što si to uradio? Pa rekla mi jedna žena da tako treba...

Tema mi je bila interesantna, pa sam iščitao sve postove. Inače, uglavnom se ne bavim tuđim životima.

Dosta toga je "rečeno", ali imam po nešto da dodam.

Navešću svoj primjer. Imam isto 29 godina, a za mjesec dana ću imati 7 godina staža.
Firma u kojoj sada radim je četvrta po redu. Imao sam slične krize u nekoliko navrata, a i sada me hvataju povremeno. Sada su najviše razlozi tome što posao koji radim ne ispunjava u potpunosti moje potrebe za napredovanjem i radno vrijeme - u dosta slučajeva povezujem po nekoliko dana na terenu, bez porodice, a nerijetko radim po 12h dnevno i vikendima. Kod kuće imam suprugu i ćerkicu. Što se tiče rasporeda kućnih obaveza, supruga je daleko više uključena, iako i ona radi, 2 dvije različite smjene. Ali prihvata to sasvim ok. No, posao ima i puno svojih dobrih strana, pa me zadržava. Sve dok ne naiđem na bolji, ispunjava me.
Većinu svog slobodnog vremena provodim sa ćerkicom, ako se na neki način ne igramo (unutra ili napolju), što god da radim, vučem je sa sobom.
Ne bih pominjao koliko je jednostavnije i ljepše živjeti u Podgorici nego u džungli kao što je Beograd, gdje život provedeš u saobraćaju.

Nisam programer, ali kako smo iz iste struke, pa ih poznajem neki solidan broj. Večina tih ljudi koje ja znam su vrhunski programeri, ali nestabilni u privatnom životu. Valjda se u svom tom kodu gubi osjećaj realnosti. I u 20-im, i u 30-im, i u 40-im su nespremni za brak i nedovoljno iživljeni. Čekajju ih promjene iz korijena. Kod ljudi koji su više uključeni u život puno manje se primjećuje zbog toga što promjene postepeno dolaze. Kod programera (onih koje ja znam) te promjene dolaze naglo. Kada dođe na red osnivanje porodice, uz sve te promjene muškarci ulaze u mali krizni period. Intezitet krize zavisi od prethodne spremnosti na to. Postoji gomila nekih novih obaveza i stvari o kojima se nije razmišljalo prije ulaska u tu životnu fazu.

Navedoh da radim u 4. firmi od završetka studija. Ni jedan posao me nije u potpunosti ispunio. Iako sam uvijek bio spreman da radim koliko god je potrebno, i u koje bilo vrijeme da je potrebno (dosta se migracija radilo noću), iako odlično podnosim visok nivo stresa, u situaciji kada nivo stresa i s*anj* dostigne tačku koju sam prepoznao kod kreatora foruma, tražio sam drugi posao. To i njemu toplo savjetujem. - Radiš posao, tražiš, nađeš drugi posao - ideš.

Ne treba se obazirati na to da li je neko uplatio doprinose isl. IDEŠ DALJE...

Još jedna stvar u kojoj sam se prepoznao su bolesni roditelji. Moji roditelji su bolesni, ali žive na sat vožnje od mene. Ne kupujem im ljekove, ali mi nije sve-jedno kad se jave da nešto nisu dobro.

Slažem se da sportske aktivnosti podiži nivo dobrih hormona i čine da se čovjek daleko bolje osjeća i treba ih upražnjavati, posebno ako čovjeka ne mrzi ujutro da porani. Nakon 15 dana u 6 ujutro ustaješ kao prepelica!

Vikend služi za skitanje sa porodicom i odmor, u maksimalnoj mjeri koliko je to moguće. Radni dani meni služe za obaveze, trgovinu, kafanu itd. Ali ne ostajem u kafani do 5, n'o od 10 do 12 i paljba. Na taj način se ima vremena i za ženu kući. Kome se švrlja, boga mi ne baš... Danju se nađe vremena za kaficu i razgovor...
Takođe i kada čovjek nešto napravi, kada iskaže kreativnost i uloži neki trud, osjeća se zadovoljnim. Npr kada okreči sobu, napravi neku policu isl.

Ne kažem da imam savršen život, uvijek neki đa'o fali, ali dura se...

Toplo preporučujem povremenu obnovu štiva iz srednje škole:
http://www.slideshare.net/kokoska12/bices-covek-sine-moj

SREĆNO!

Probaj da pored posla radis jos nesto neku fizicku aktivnost ili nesto sto te cini srecnim

Pa vidiš valjda da čovek pored posla nema vremena ni da spava kako treba? Najbolje bi u životu bilo spojiti hobi i posao a ako ne, onda barem imati neki hobi i uživati povremeno... Problem je što gazda od tebe traži sve a neće da plati ni najosnovnije, ni minimalac takoreći. Sve je konfuzno i tragikomično jer su i poslodavci takvi. Potpuno bi drugačija bila situacija kada bi bili barem upućeni u materiju kojom se bave.

...ili da se bar malo zainteresuju

Dovoljno je da odrese kesu.

Naš miladin zavrne česmu i onda gleda šta se dešava, psuje državu, plače i moli boga za čudo

Meni su najsmešniji oni likovi koji imaju fiks ideju, idealizuju je bez ikakvih konsultacija sa spoljašnjim svetom, ulete veliki novac u mašine, alate, opremu i poslovni prostor a onda sede i čekaju neke velike poslove da ih nađu
Još je bolja zezancija ako u svemu tome uzme i neki kredit koji uopšte nije ni razumeo kako funkcioniše niti konsultovao nekog stručnjaka. Posle toga ide tlačenje zaposlenih i iživljavanje, uništavanje svog i tuđih života.

Pre bih rekao da je mobing u pitanju što se tiče ove teme.
Definicija biznisa na ovim prostorima je: Pogrešni ljudi na pogrešnom mestu rade pogrešne stvari... Počev od političara pa svi redom.

Sve u svemu, rešenje je stalna edukacija pa makar imali i dva fakulteta.

Još jedna interesantna klopka za majmuna mi je i njihova lakomislenost kako se "varaju" međusobno. U pitanju su projekti sa ogromnim nerealnim cenama koje međusobno završavaju a u stvarnosti ne mogu ni materijal da pokriju. To je taj kreditni balon na domaći seoski način, raduju se ogromnoj zaradi i plaču u potpunoj bedi

Bomboni

narodna medecina, nikako zvanicna farmacija.

Drugar je uzimao lekove protiv depresije i u pocetku mu je bilo super, osecao se kao nikad u zivotu. Sve je bilo lepo, medjutim vremenom se to dejstvo lekova smanjivalo i prepisali su mu vecu kolicinu da bi postigao isti efekat. Na kraju su ti lekovi izgubili svaki smisao, a dobio je 40kg viska koje ni dan danas ne moze da skine. Oprezno sa tim lekovima

Hvala postavljaču teme što je imao hrabrosti da iskreno svoju muku podeli sa svima nama. Rekao bih da se većina nas identifikovala sa nekim stvarima o kojima je pisao.

Terapija medikamentima (antidepresivi + sedativi) je OK, ali najbolje rezultate daje u kombinaciji sa psihoterapijom. Psihoterapeut po obrazovanju može biti psihijatar, psiholog, ali i neko ko je završio bilo koju nauku društvenog usmerenja. Nije svaki psihijatar ili psiholog po automatizmu psihoterapeut. Da bi se postao psihoterapeut potrebno je proći sopstvenu analizu (da ne bi svoje ludosti prebacivao na klijenta) u trajanju od 250 sati i plus par godina rada pod supervizijom drugog psihoterapeuta.

Pronaći dobrog psihoterapeuta u Srbiji je ravno podvigu. S druge strane, koliko je narod lud, bilo kakva psihološka pomoć je bolja od nikakve.

OK? Daleko je to od OK. To je dizajnirano da te umrtvi i napravi ti kashu od mozga. Sto ide ruku pod ruku sa globalnom politikom...

1. medikamente smeju da prepisuju samo psihijatri (na zalost kod nas i
nije tako) i za ovu vrstu problema NISU, veliki problem je takodje sto
vecina psihijatara kod nas nije psihoterapeut i medikamente prepisuju
kao lekari opste prakse antibiotike :(
2. nije tacno da je tesko naci dobre psihoterapeute, ima ih u beogradu
nekoliko odlicnih a verujem da ih ima i u nisu i u novom sadu .. e sad
ako trazis u manjim mestima tu si u pravu, tu je tesko naci kvalitetnog
3. ovo nije problem koji se resava "odokativno", "idi u sumu", "bavi se
sportom", na taj nacin mogu da se ublaze simptomi ali ne moze da se resi
osnovni problem, ako je cilj resiti osnovni problem psihoterapeut je
neophodan (i naravno zelja da se problem resi) a sport, priroda, promene
u ponasanju i slicno su samo sitni delovi u procesu izlecenja

Mislio sam da nije neophodno da naglašavam da medikamente mogu da propisuju samo psihijatri.

Ne bih se složio u potpunosti sa vašim zaključcima u vezi sa korišćenjem medikamenata kao terapijskog sredstva. Tačno je da su psihijatri skloniji upotrebi lekova, ali to je zato što si i sam pomenuo da nisu psihoterapeuti i lekovima se brže postižu rezultati koji su vidljivi u odnosu na psihoterapiju.

Dobar psihijatar (po mogućstvu i psihoterapeut) bi trebalo da proceni kada su medikamenti stvarno indikovani. Ako su indikovani, ne vidim razloga da se zazire od njihove upotrebe. Pretpostavaljam da to dolazi od toga da većina ljudi ne kapira kako oni funkcionišu. Antidepresivi (napr. seroxat) podižu nivo hormona serotonina u mozgu čiji nedostatak izaziva depresiju. Sedativi kao napr. bromazepam koji spada u grupu benzodiazepina deluje na centralni nervni sistem i dovodi do opuštanja mišića smanjujući nivo stresa. Na taj način omogućava antidepresivima da rade svoj posao, tj. da pomognu mozgu da ponovo uspostavi hemijsku ravnotežu.

Da prevedem to na naš inženjerski jezik, jedan psihijatar mi je objašnjavao da je to kao kad se akumulator isprazni (usled negativnog stresa čovek se emotivno isprazni) i onda se kroz odmor (sedativi + antidepresivi) ponovo puni strujom (tj. životnom energijom). Kad smo duže vremena nesrećni i nezadovoljni što sobom što okolinom, naš akumulator životne energije se isprazni. Medikamenti mogu da pomognu da se on ponovo napuni. Da li će se i koliko brzo ponovo isprazniti zavisi od nas samih. Upravo tu uskače psihoterapija koja bi trebalo da nam pomogne da prvenstveno spoznamo sebe, a posle i druge.

Naravno da nisu sve depresije za lekove i da se na dosta njih može delovati psihoterapijom. I samih psihoterapijskih škola ima raznih od analitičke preko RBT, transakcione analize i gomile drugih. Pored dobrog terapeuta treba odabrati i tehniku koja ti najviše odgovara.

Bogdane, da li se slažeš da je funkcija psihoterapeuta ne da daje gotova rešenja već da bude ogledalo klijentu preko kog će on da sagleda sebe iznutra i sam dođe do odgovora?

A kako posle tih antidepresiva?

Antidepresiv uzimaš po savetu lekara jednom dnevno (i to ujutru). Odmah paralelno možeš i na psihoterapiju. Antidepresiv se obično uzima par meseci, a onda se polako smanjuje doza i prestaje jer je vrlo nezgodno ako se odjednom i počne i prestane sa uzimanjem. Psihoterapija obično traje malo duže.

Antidepresivi u principu ne izazivaju zavisnost. Oni vrlo brzo i efikasno vraćaju nivo serotonina u mozgu, ali ako se ne reši psihološki uzrok depresije, on će vremenom ponovo da padne. Zato je bitno da se kombinuje sa psihoterapijom.

Vidim da poznajes materiju,ali bas nesto i ne verujem tim lekicima.Dobro da mi ne trebaju,nego pitam informativno.
Pomislio sam da ako na pocetku dana imam zadovoljsto u poslu da tako ostane, i kada se nerviram ili kad ne ide bas najbolje.:).

@scorpioX
wrt medikamenti - medikamenti su potrebni samo u slucaju realnog
disbalansa hemije a cak i tada prave vecu stetu nego korist. za problem
opisan u ovoj temi medikamentima NEMA MESTA! to ce ti svaki obrazovaniji
psihilog i psihijatar reci. To sto ce te drzavni psihijatar skinuti sa
one stvari i dati ti antidepresive to ne znaci da je to pravi put za
resenje tog problema. Ista prica i sa matorim drtinama koji svoje znanje
nisu unapredjivali 50 godina pa i dalje zive od prepisivanja litijuma,
bromazepana i ostalog smeca a vrhunac dijagnoze im je "problem sa
spavanjem" koji opet resavaju redovnim povecanjem doze lekica.

Ozbljni naucnici koji se bave hemijom mozga lekove iz domena
psihijatrije porede sa, kada vec pominjes kola, sipanjem ulja u motor
tako sto dignes haubu, otvoris sve cepove koje vidis i onda polivas
kofom ulje po celom motoru u nadi da ce nesto od ulja otici tamo gde
treba... tako da taj tvoj drugar psihijatar prica pricu koja je malo
zastarela, cak i psihijatri novog doba pokusavaju da rese probleme bez
postapanja lekovima nalazeci mnogo prirodnih nacina da se uspostavi
balans hemije mozga

dalje, psihoterapeut ne idikuje medikamente, psihoterapeut moze da
indikuje da je problem van domena psihoterapije i da preporuci posetu
psihijatru (prosledi pacijenta "dalje") a tek psihijatar (koji ne mora
da bude psihoterapeut, i obicno to i nije) onda odlucuje o primeni lekova

wrt dobar psihoterapeut - dobar psihoterapeut je po meni onaj sa
rezultatima, a iz mog iskustva (posto dosta poznajem taj milje) dobri
psihoterapeut je psihijatar sa ozbiljnom paletom zavrsenih edukacija i
sa iskustvom. Doduse "iskustvo" nema mnogo veze sa godinama, jedan od
najbolji klinickhih psihologa i psihoterapeuta u zemlji je devojka koja
ima ispod 45 godina.

wrt dobar psihijatar - dobar psihijatar se ne bavi ovim o cemu je rec u
temi, dobar psihijatar se bavi problemima gde se javljaju ozbiljni
fizicki disbalansi prouzrokovani sto biohemiskim procesima u samom telu
(hormonski poremecaji, genetski poremecaji i slicno) sto ozbiljnim
fizickim traumama (gubitak veceg dela tela). ozbiljan psihijatar ce
kolegu iz originalnog posta poslati kod kolege ozbiljnog psihoterapeuta
i nece sa njim gubiti vreme

wrt funkcije psihoterapeuta, vec sam napisao dva puta, ovo je vrsta
resenja koja se resava tako sto identifikujes problem (pravi problem, ne
ono sto su posledice i sto ti se cini da je problem) i nadjes adekvatan
nacin da se sa tim problemom suocis i onda da ga resis. to je proces
koji malo ko moze da odradi sam i tu je svrha psihoterapeuta da ti
pomogne da problem identifikujes i da nadjes resenje. sport, priroda,
zabava, seks... to su sve isto kao i lekovi samo privremeni busteri
hormona koji uklanjaju na kratko posledice/simptome ozbiljnog problema a
valjda je svima jasno da je borba sa posledicama beskorisna ako se ne
resi koren problema.... zato kazem da saveti tipa "idi u prirodu",
"uplati teretanu", "daj 50e kresni neku klinku", "kupi neki motor pa
divljaj" i slicne gluposti nece resiti problem, hoce, privremeno, resiti
smorenost, umor, bedak ... do trenutka dok taj hormonalni bust ne
prodje, onda ce trebati 2 klinke u dupla doza teretane, pa 3 klikne, pa
neke mladje od 18, pa izivljavanje pa onda dolazis tek u problem da vise
ne mozes ni taj privremeni otpust da dobijes na brzaka pa se vratis
nazad na lekice, ali sad vise ne pomazu obicni lekici vec ide na one za
koje se robija .. tu se pronadje i neki alkohol ili zuto/belo zavisi
koliko mozes sebi da priustis i koliko si lud .. i taj "brzi otpust"
vrlo brzo zavrsi mnoooogo lose

samo da ponovim da ne bude greske, jedino sto ja savetujem je nadjes
dobrog psihologa i posavetujes se sa njim sta dalje, on ce te vec
uputiti gde, kod koga i sta da radis... ko zna mozda je neko zaglibio
suvise da mora kod psihijatra, vecini treba samo dobar terapeut... i
dobrih terapeuta ima ... ne rade za kikiriki na zalost (ako se dobro
secam termin je 15 eur) .. dakle ne savetujem da "prestanes sa
postojecom terapijom koju je neko prepisao", da "odbijas terapiju", "da
ne ides kod lekara", "da ne ides u prirodu", "da ne juris klinke", "da
ne promenis nista u zivotu i ostanes tu gde si" ... da ne bude zabune :)

To je suština i mog pisanja na ovu temu. Dobar terapeut vredi svaku paru.

Najbinije od svega je rešiti problem koji uzrokuje posledice, džabe se lečite, trenirate, idete kod psihijatra, gutate antidepresive ako niste rešili izvor broblema i stresa. Samo privremeno produžavate agoniju koja katkad ima katastrofalne posledice a neretko se ljudi samoubiju kao neke koje sam poznavao u životu. Zato je najbitnije posvetiti punu pažnju rešavanju životnih problema koji iznutra uništavaju organizam a kao posledicu imaju i pojavu raznih hroničnih bolesti, kancera...

A sta ce mu strucnjak i doktor nauka da mu kaze ono sto covek rekao jos u prvom postu :


Finansijske probleme psiholog ne resava ....

^BRAVO.



Onaj ko ima problem a ima novac je u Bogdanovoj tabeli za pomoc.

Funkcija psihologa (psihoterapeuta) nije da ništa rešava već da tebi pomogne da sam dođeš do rešenja.

Sta mislis,da je psihoterapeut socijalni radnik ili sluzba sa zaposljavanje.U vecini slucajeva imaju licni (porodicni ) problem koji ni sami
nisu stigli da rese pa i sebi ne mogu da pomognu.Mislim da je mali procenat tih koji ti mogu pomoci.
Moje figurativno objasnjenje je da onaj koji dodje kod psihijatra,dobija savete za valerijan,odmor,prirodu ili bensdine a stanje
pacijenta mu dodje da je na celu stampeda i da onog momenta kada bude pao na kolena ( ne stize da se plati neka komunalija struja,kirija)
vrlo brzo i biva pregazen ako se ne bude brzo podigao.Takvo resenje bi voleo da vidim.Brzo,jer su i oni kao advokati i vole mnogo da raaastezu.

zato i ne ides kod psihijatra vec psihologa koji je zavrsio za
psihoterapeuta

tvoje lose iskustvo sa jednim psihijatrom nemoj da globalizujes a inace
psihoterapeut moze da ti pomogne sve i ako ima svoje probleme :D
kad resis problem sa sobom, ko si, sta si, sta ti pravi probleme, onda
mozes relativno brzo da resis i te finansiske probleme, ako ne resis
problem sa sobom, neces nikad resiti ni finansiske probleme

Opet gresis.Jedna od svastika je psiholog.:).Globalizovacu jer nije jedan,niti jedno iskustvo.
Malo ironicno,(verovatno zbog bisera)ali ja nemam problem sa sobom da bi isao po bilo kakvu pomoc.
Inace dobar psihijatar,nije ni sam citav i jos ako je probao malo lekova da ne kazem droga,pravi je.
Inace arogantni i puni sebe sa prepisivanjem ksalola i zolofta.U tu grupu filozofa stavljam i svastiku. :).

Ako odeš kod psihoterapeuta koji je psihijatar ne znači da ćeš po automatizmu dobiti lekove.

Psihoterapeuti kao i svi mi ne samo da imaju lične probleme nego i ludosti. Ne postoji mentalno zdrava osoba koja nije malo luda. Razlika je u tome što su psihoterapeuti trenirani da budu svesni svojih ludosti i da ne dozvole da te ludosti utiču na terapiju i na klijenta, tzv. transfer.

Savet za uzimanje valerijane, odmor i prirodu je dobar u smislu da ti neće škoditi, ali neće ti pomoći da rešiš taj suštinski problem koji imaš, a to je kako doživljavaš sebe i ljude oko sebe. Možeš da uzimaš i matičnjak koji takođe deluje smirujuće i kantarion koji je blagi antidepresiv. Bensedin se sve više izbacuje iz upotrebe jer u daleko većem stepenu izaziva zavisnost od bromazepama koji takođe izaziva zavisnost posle duže upotrebe. Na žalost, ne postoji sredstvo koje možeš da konzumiraš i tako rešiš problem sa samim sobom.

Kritika da psihoterapija predugo traje nije nova. Takođe se kritikuje što terapeut arbiratrarno određuje njeno trajanje. Međutim, svaki klijent ima pravo da je prekine u bilo kom trenutku.

Suočavanje sa samim sobom uz pomoć psihoterapije je jedna jako bolna stvar jer su kod čoveka prisutni psihološki otpori. Upravo zbog tih otpora dosta klijenata prekine terapiju na samom početku ili sporo napreduje.

Svaki čovek/žena je psihološki jedinstvena i kompleksna (višeslojna) ličnost. Iako tako ne izgleda na prvi pogled, naš nesvesni deo ličnosti je mnogo uticajniji od svesnog dela. Jedna od uloga psihoterapeuta je da pomogne klijentu da rasvetli to svoje nesvesno i kada ono postane svesno da utiče na njegovu eventualnu korekciju. Koliko će to da traje više zavisi od klijenta nego od terapeuta. Uglavnom traje duže, ali su pozitivne promene nepovratne. U te pozitivne promene ubrajam doživljaj klijenta da se oseća sposobnim da se uhvati u koštac sa izazovima na svim životnim poljima, da izlazi kao pobednik iz tih izazova i generalno živi jedan uravnoteženi život.

^Mislim da iz radoznalosti postavljam pitanje pravom coveku.
Sta mislis za slucaj pokretaca teme,da li bi psihoterapeut resio tu tacku u koju gleda na samom pocetku posla?

Ja mogu kao laik samo da spekulišem, u najboljem slučaju da napravim 'educated guess'.

Mislm da bi psihoterapeut trebalo da razgovorom pomogne pokretaču teme da dođe do razloga zbog kojih sebe doživljava kao inferiornu osobu, tj. kao osobu koja ne vredi dovoljno da bi se za nju borio. Taj doživljaj manje vrednosti može da bude usled sumnje u svoje profesionalne kvalitete, a može da bude i usled loše interakcije sa ljudima iz najbližeg okruženja, bilo na poslu, bilo u porodici. Veliko je pitanje kolike su realne osnove i za jedno i za drugo.

Očekivanje perfekcionizma od sebe i drugih i gledanje na stvari crno-belo su jedni od najvećih neprijatelja uma i njegovog napretka. To iscrpljuje čoveka, a ne donosi nikakav benefit.

Pretpostavljam da je iscrpljenost, bezvoljnost pokretača teme i gledanje u jednu tačku samo posledaca preplavljenošću negativnim osećanjima duži vremenski period i njegova trenutna nemogućnost da se sa njima nosi.

Dodatna otežavajuća okolnost je to što za razliku od žena, mi muškarci nismo naučeni da ispoljavamo osećanja, bilo pozitivna, bilo negativna. U patrijarhalnom društvu kakvo je ovo to se smatra znakom slabosti. Problem se dodatno uvećava kod nas kojima je posao više rad sa računarima i tehnikom jer nema prave emotivne interakcije.

Sve ovo što sam napisao je ono čime se psihoterapeuti bave. Iako je to ozbiljna naučna disciplina, nema taj nivo egzaktnosti kao tehnika. Možda otud dolazi nerazumevanje psihoterapije i njene nemogućnosti da u isto vreme da brze, efikasne i drugotrajne rezultate.

I pored toga, ja bih psihoterapiju preporučio svakom ko oseća da za njom ima potrebe i mogućnosti da je priušti. To je možda jedna od najtežih stvari u životu, ali se kao nagrada za upornost dobije život.

nisam uspeo da pronadjem nikavu poruku da li je vlad.prvi u prethodna 2 i po meseca potrazio (strucnu) pomoc i stao na noge, posle one iz Februara? vlad svi imaju manje ili vece krize u razlicitim periodima zivota i okolnostima. Google a ni forum nije resenje za ovakve vrste problema ali razgovor sa strucnom osobom jeste. Srecno i drzi se. Posle kise ide sunce.

D_i_V..mislim da gresis u delu foruma gde ako procita postove scorpioX (meni su licno jako interesantni)

ima neku smernicu i ode naravno do strucnjaka koji mu moze pomoci.Bogdanov post je isto interesantan sa kojim se slazem

po pitanju tih lekova za depresiju.Njemu u stvari treba strucnjak koji je prevazisao njegov problem pa prica iz iskustva,sve ostalo dugo traje

i mnogo se proba ( eksperimentise ).

Forum je dobro mesto ako ti treba savet koji lek da uzmes za bolove u stomaku. U sferi psihologije forumi i sve diskusione grupe bez strucnog nadzora su leglo problema i rasadnik licnih kriza i neuroza.

Pokretac teme nije "slucaj" za lecenje. Ima zdrav, realan pogled na svet koji je ocito formirao u duzem periodu. Radno je aktivan i socializovan. Zivotne probleme uocava i ne izbegava ih ... Ima osnovne ( egzinstencionalne ) probleme a ne probleme sa 'nadgradnjom'. Vidim potrebe za strucnom pomoci jedino ako ima tikove, plasi se da ce zemljotrest zatresti bas dok on sedi za racunarom, preti mu onaj veliki crni pauk iz PSU ... ali cak ni tad ne psihoanaliza!

Ako hocete da pomognete - nadjite coveku normalan posao da za 8 sati rada moze da zive on i njegova porodica. Garantujem izlecenje u roku o'ma - vidjeno u praksi milion puta. Na ovom forumu je dovoljno imucnih i dobro pozicioniran ljudi koji mu mogu lako pomoci ..... okej, sada sam ja za psihijatrijski pregled :-)

nisam siguran da coveku kome gori kuca pomaze slusanje vatrogasnog kursa ili koja je podela nadleznosti izmedju policije i vatrogasaca ili kako vatrogasci rade kad dodju na lice mesta... a to bi bio dobar ekvivalent vecini postova u ovoj temi, nimalo zlonamerni , cak informativni - ko se cime bavi sta radi ko u lancu psiholog-psihoteapeut - psihijatar. Ali mozda nevazni za coveka koji je pitao sta i kako dalje... Kratko i jasno - to sto te muci podeli sa svojim lekarom opste prakse i zatrazi konsultacije sa strucnom osobom. i konsultuje se narednih 12 ++ meseci.
Njegov post ne ostavlja mnogo prostora za diskusiju - ljudska psiha i mozak su nase najjace oruzje i pod stresom veoma slaba tacka. Postoje profesionalci za taj organ koji mogu pomoci da se neki drugi profesionalci brzo vrate u normalu. Forumasi, ma koliko iskusni i pametni, i anonimna podrska generalno ne pomazu u pocetnom otklanjanju (namerno izbegavam rece lecenju) tih problema.
@White2004 iako se donekle slazem sa tobom u pocetnom delu - nema potrebe da vezbamo googlanje medicinske problematike sa opisanim simptomima dok neko ima ili misli da ima realan problem koji mu strucno lice moze pomoci da resi.

da je trazio drugi posao pa da mu ga i neko ponudi...

Evo da se ubacim kao neko ko je pre par godina bio u gotovo identičnoj situaciji kao postavljač teme i uspešno to prevazišao. Dakle, identični siptomi. Počneš da razmišljaš o tome što radiš i da se pitaš zašto to radiš, kuda to vodi, čini ti se da je sve što uradiš bezvredno i da gubiš vreme, onda izgubiš i volju za rad, pa pišeš 3 linije koda na 2dl kafe i tako. Elem, ono što je najbitnije u takvim situacijama je "povući ručnu". Naime, najveći problem u takvim situacijama je što zbog finansijskog momenta i straha od potpunog zakucavanja u mestu, imamo tendenciju da idemo glavom kroz zid. Nekako nam se čini da nam je sve u životu problem, i posao i porodica i sve drugo, pa samim tim nemamo želju da zastanemo, jer se bojimo da će se ti problemi još više nagomilati, a da rešavanjem jednog ili dva problema, nećemo ništa rešiti. A istina je zapravo suprotna, tj. svi ti problemi i jesu posledica jednog ili dva glavna problema koje projektujemo na sve druge stvari u životu i onda nam se čini da je sve živo problem. To je onaj osećaj kad pokušavaš čepom od flaše da zaustaviš potok.

Dakle, rešenje je da se zastane i analizira. Ja sam to uradio sam, autoterapijom, mada ne mogu da kažem da svako može i treba tako. Ko ne može, treba da potraži pomoć psihologa (ne psihijatra, kod psihijatra se ide kad si lud, a ne kad si razočaran ili bezvoljan). I u jednom i u drugom slučaju, poenta je da se izoluješ na par dana, po mogućstvu negde van grada (ako ima finansijskih mogućnosti za to) i sagledaš sve aspekte svog života. Staviš lepo na papir kakve asocijacije u tebi izaziva posao, kakve porodica, kakve žena/devojka, itd., da li su pozitivne ili negativne, ako su negativne onda oceniš negativnost na skali od 1 do 10, pa se onda baviš time što ima najveću negativnu vrednost. Ako dve stvari imaju jednaku visoku negativnu vrednost, onda ponoviš analizu, jer nešto nisi dobro uradio ili nisi bio iskren prema sebi (teško je biti iskren prema sebi i zato je najčešće potrebna pomoć psihologa).

Kada to uradiš, onda taj aspekt života koji ti je najnegativniji izdeliš na segmente, pa ponoviš postupak za svaki segment posebno. Dakle, da li je problem previše posla, da li je problem premalo para, da li je problem odnos sa kolegama, da li je problem politika firme u kojoj radiš, da li je problem nemogućnost napredovanja... Poenta je da se identifikuje pravi problem koji izaziva sve ostale. Kada se taj problem identifikuje, onda se može i rešiti, a kad se reši, svi ostali se rešavaju skoro pa sami od sebe, kao na traci.

Opet kažem, možda to zvuči jednostavno, ali nije i zato je vrlo često obratiti se stručnom psihologu koji će da te navodi kroz taj proces. Takođe je veoma bitno raditi na prevenciji, a to najčešće uključuje učenje jedne vrlo jednostavne, ali bitne stvari, a to je da kažeš "ne", bez obzira ko je u pitanju, šef, klijent, porodica, devojka/žena, pa i samom sebi. To ne znači da trebaš da postaneš namćor koji će na sve odgovarati sa "ne", "neću", "ne može", čak i kada možeš, ali postoje situacije kada jednostavno nešto zaista ne možeš da postigneš, ni fizički, ni vremenski. Vrlo često u takvim situacijama odgovorimo sa "važi" da ne bismo ulazili u raspravu, pa onda lupamo glavu kako ćemo i šta ćemo. To je jedna od najčešćih grešaka koja dovodi do burnouta. I onda je to problem i za tebe koji si "izgoreo", ali i za onoga kome si nešto obećao.

Ovo me je podsetilo na jednog bivseg britanskog programera. Zove se Tim Phizakerley. Poceo je da se bavi hipnozom, napravio je sjajan terapeutski sistem (PSTEC) i sad je vrlo uspesan u tome, ima i tim ljudi oko sebe koji rade sa njim. Pogledaj njegove sajtove, mozda se opredelis i ti za to. :) Mislim, ako znas dobro engleski.

Dakle covek dodje u situaciju kada se emotivno isprazni i zasiti od posla. Ali uvek treba biti ovorenog uma i gledati na situaciju iz vise perspektiva. Jedini nacin izlaska iz ove situacije bi za mene bio nalazenje jos boljeg posla i jos vece plate.

Ja bih u ovoj situciji presao malo kod losih momaka (spywera, hakera...) dok se ne vrati ljubav prema poslu.

Vidi=Tvoj odgovor je kao i vecina drugih-vrlo subjektivan a ne objektivan-nekom ce u borbi protiv stresa goditi-sadjenje biljaka i priroda, nekom voznja motora/neki extreman sport, a nekom Tai Chi Chuan/nesto mirnije...Nekom pak mozda muzika/sviranje...itd.No ugl/ i ukratjko-coveku koji kaze da NEMA vremena-reci da ode na 25 dana(ni manje ni vise skoro ceo mesec!) negde bogu iza nogu-posle cgea ce mozda osetiti da je izgubio to vreme je...nemam reci...Da je to dan-dva, pa probas, pa OK...
No za postavljaca tema 2 3 stvari
1. Za drugi posaop NISI prestar, cak stavise, i imas zlatan zanat u rukama, mislim programeri su trenutno jedan od najtrazenijih oblastisamo treba da izbitris u svojoj glavi neke stvari oko posla
2.Neki ventil-bilo da je u pitanju-borilacka vestina/intenzivniji sport, ili nesto skroz deseteo ali nesto MORAS naci ili ces prsnuti
3. Dobre su Ti smernice neki dali ali nemoj preterivati sa stvarima tipa "kupi motor "sto je ulaganje d 500-1000 evra i vise a mozda Ti se ne svidi...ODVOJ VREMENA, raspitaj se, kontaktiraj par klubova vezano za neki sport koji Ti se svidi, otidji, pricaj s ttrenerom(cesce se je bitnije kakva je trener nego sta konkretno treniras znaci KVALITET)=trening LECI jer se posle treninga luci endorfin/hormon srece i posle dobrog treninga NEMA SANSE da se ne osecas kao da letis...samo moras naci sta Ti lezi....
Glavu gore, PAMET U GLAVU i SRECNO! NE DAJ SE!

moras da se trudis da pozitivno gledas i da znas i da verujes da se sve vrti u krug i da svakome bude neki los period pa dobar pa los pa malo bolji pa super pa los ........
i tako sve u krug
svako se zapitao bar jednom sta ja radim gde mi vreme prolazi necu valjda ceo zivot ovde da se patim
svakome je na poslu pre ili kasnije smor ali ako ti je zivot posle posla ispunjen i lep i srecan onda ce i vreme na poslu da ti prodje mnogo lakse
ispuni svoje slobodno vreme lepim stvarima pokreni se radi nesto kad si srecan sve lakse bude!
NIKOM NIJE LAKO IAKO PRICAMO SVI UPADAMO U TO STANJE I TO CESCE NEGO STO PRIZNAJEMO

Raditi i samo raditi

to je idealan nacin da upadnes u sra*e o kome se ovde prica!!!

Jako zanimljiva tema Kako se izlazi iz nocne more "nemam vise snage ni volje da radim", posto pisem o tome mozda mozemo pomoci jedno drugom.... javi se na 064 472 88 20

ovako je bolje

Na ovoj listi ti još samo fali da si i automehaničar, pekar i vodoinstalater.
Nego ti lepo precrtaj 5 od ovih 6 stakvi koje si naveo, i tu jednu koja ti je ostala nauči kako treba, pa ćeš da vidiš kako posla ima.


_______


eman

Na ovoj listi ti još samo fali da si i automehaničar, pekar i vodoinstalater.
Nego ti lepo precrtaj 5 od ovih 6 stakvi koje si naveo, i tu jednu koja ti je ostala nauči kako treba, pa ćeš da vidiš kako posla ima.

Evo ovako . Pošto nisi još svatijo šta je globalizacija i zašto služi vreme je da se pozabaviš sa tim . Pre svega razmišljaj o tome intezivno jer ti je kucaju na razum, razni globalizacijski demoni. Pre svega se upitaj dali je to pravi put za tebe i tvoju porodicu? Dali nam je potrebno potrošit sav svoj inteligentni fizički psihološki napon za šaku ljudi u svijetu . Dali je to uopšte potrebno ? Premakultura je prava stvar za budućnost svih nas . Sam svoj zdrav i slobodan . Pozanimaj se o tome jer sve više i više ljudi se okreće u pravcu Premakulture.

Ima prijatelja koji je u slicnoj situaciji kao ti. Samo sto je on radio za Electronic Art, Sta je uradio dao je otkaz u firmi ali prvo je otvoio Adsense radcun i napravio par apps kada je pocela da mi pristize lova od toga ostavio je posao.

Inace skoro svi problemi dolaze od nedostatka novca. ( Osim zdravstvenih ) .

Kreni da pravis apps za Telefone i Tablete pa vidi kako ce da ide ali nemoj posao da ostavljas do ne vidis kako ide, Ako ti krene onda ostavi posao odmori se i pa kreni izpocetka :)

Ajde ajde, nije sve tako sivo . Bit će bolje.

Mnogo stvari radis. Ili budi profesionalac u samo jednoj oblasti,znaci najbolji ili budi najgori,NE IZMEDJU !

Potpuno te razumem. I ja se tako osecam ali postoji milion nacina da se to prebrodi. Veruj mi, bitno je da ponovo uspostavis duhovni mir.
iskreno, prosla sam kroz tu fazu....

To je ziva istina.Evo,ja sam godinu dana u engleskoj,vozim svo vreme viljuskar.To je bio posao koji mi se svideo pre par godina,ali evo sto ga duze radim postaje sve dosadniji.To je monotonija i ona ubija dan za danom svaku zelju za radom.

Jel znate zasto se sve ovo desava? Zato sto zivimo u sistemu modernog ropstva i ekonomija je zapravo jedna velika sarena laza. Sve je dizajnirano tako da prosecan covek radi kao mrav da bi preziveo, a sa druge strane imamo elitu koja se bahanalise ili sirotinju koja umire od gladi. Robovi ne mogu da se osecaju dobro, sem ako nisu odlepili.

@pyc
Nedavno sam pricao sa covekom koji je vecinu svog zivota proveo u dzungli, ziveci nacin zivota slican onom koji smo gledali u filmovima o Tarzanu. On dzunglu opisuje kao totalnu slobodu, a civilizaciju kao totalno ropstvo gde minute slobode dobijas u zamenu za papirne kupone (novac). Dotakli smo se teme stanja uma koja se ovde opisuju i rekao mi je da to u dzungli ne postoji. Kada je jedan civilizovani covek dosao u dzunglu i pozalio se vracu na tesku depresiju, vrac uopste nije znao o cemu taj govori i kako je to moguce. Ali, problem je sto ne mozes otici u tu njegovu dzunglu, jer su je civilizovani ljudi pre nekoliko godina unistili, a stanovnistvom silom naterali u civilizaciju. Tako i on luta okolo i trazi neko mesto na svetu gde sloboda jos uvek postoji. On ima jasnu viziju sta zeli, dok civilizovani ljudi koji se zale na robovlasnistvo takvu viziju nemaju i retko ko bi pristao da zivi u uslovima totalne slobode gde novac ne postoji - u dzungli.

Ja sam govorio o tome da civilizovano drustvo moze da zivi u mnogo vecem blagostanju pod uslovom da cela nauka koja se zove Ekonomija nije zapravo sarena laza. Za ropstvo u kome zivimo mozemo da zahvalimo nacinu emisije novca i sistemu frakcionalnog bankarstva, to je bila poenta moje poruke, a ne to da treba da se odreknemo civilizacije i svih dostignuca da bi ziveli slobodno i ne znajuci za pojam depresije.

@pyc

jel mozes da preporucis neku literaaturu na temu o kojoj pricas

<sub>[Ovu poruku je menjao balavi dana 02.06.2015. u 17:52 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao pctel dana 29.06.2015. u 20:43 GMT+1]</sub>

Moram da priznam da se ne bavim literaturom previse pa i ne mogu nista direktno da preporucim, ali probrani dokumentarci sa Youtube imaju sta da kazu... Evo jednog za dobar pocetak: https://www.youtube.com/watch?v=iFDe5kUUyT0

Skoro mogu da se poistovjetim sa ovim sto je napisao vlad.prvi.
Samo sto su u mene zanimanja malo drugacija, ali ih isto ima pun k***c.
I to mi nije problem raditi, ali ne mogu odlučiti na šta da se baziram...
Čak sam sada uzeo da učim Android Studio i probam realizirati ovu ideju koju imam.
Ali nekako sam potrošen od svega... Fali mi energije, fali mi motivacije...
Mrzim posao koji radim ali od neceg se mora zivjeti...

Moze li par savjeta kako da se probijem kao freelancer?

Imas ovde temu Freelance tutorial na 80 strana, procitaj pa pitaj ako nesto nije dobor objasnjeno. Ako nemas volje za citanje, onda najbolje zaboravi tu ideju. Inace, ovih dana je berba malina, po meni odlicna stvar za vracanje motivacije. Ko provede dan na 40C grebuci ruke na trnje za dnevnicu od 10 evra, vec iste veceri dobija nevidjenu motivaciju da se vec sledeceg jutra lati knjige/lakseg posla. Ja isto ovde gde radim svako malo izgubim motivaciju i pocnem da verujem da je posao koji radim najdosadniji i najgori na svetu, ali zato 2-3 puta mesecno odem sa radnicima na teren i kad u cizmama pregazim mocvaru vukuci na ramenu energetski kabl od 1000 kg, shvatim da moj redovni posao i nije tako los i dobijem motivaciju za narednih nekoliko nedelja. Da bi covek ostao u psihickoj ravntezi, ponekad mu je pored umnog potreban i tezak fizicki rad.

Ja sam evo zavrsio jedan projekat, jos treba da ga postavim na server, e sad nije to ono uzbudjenje kao na pocetku, dok sam radio tragao sam za srecom nadajuci se da ce doci na kraju. Medjutim, sve sam uradio kako treba ali opet srece nema. Zablokirao sam. Najlepse je dok otkrivas novo, dok se snalkais, dok radis, a vrhunac je izostao i ako na projektu ima da se radi jos, da se doradjuje, ispravlja. U pitanju je jedan sajt. Ali opet ponavljam gresku kao i pre. Ne zavrsavam posao do kraja. ERvo vec me vuce tastatura da otvorim novi folder i dam mu neko ime koje ce biti bolje nego prethodno. To je znak da sam "izgustirao" prethodni rad. Tako da je kod mene pitanje kako istrajati, kako ne odustati. Da radim za pare bilo bi lakse. Nagrada te ceka na kraju pa nateras sebe da radis i zavrsis posao. A posto radim za sebe, kazandzija uvek ima busan svoj kazan. Ako hoce neko da nastavi projekat drage volje sam da ga ustupim :)

Ajd zdravo.

A da.. kad ne mogu da nadjem motivaciju da radim dalje ja pustim kuce sa lanca pa prosetamo do Morave. Ili ga davim po dvoristu. Pozz.

Preskočio sam dosta postova, nego šta bi sa ovim momkom? Jel' izađe iz noćne more?

PS
Što bi rekla baba: uzeše li se na kraju?

sjaker>

To se lepo pridruži nekom projektu istraživanja novih tehnologija, novi framework, zamisli oni što u MS-u rade novi Web API, ili u Facebook/Google novu verziju JS framework-a ili neke biblioteke.

To ti je novo, tu bi verovatno imao motiv stalno da istražuješ i radiš nešto novo, a kad se uđe u dobar tim u dobru firmu, može i da se živi od toga.
Još kad vidiš ljude po konferencijama tipa TEDx kako pričaju o tome šta rade i na čemu rade, šta se očekuje sledeće godine, zatim na prezentacijama za početnike i one koji sa manje iskustva prenose svoja iskustva i daju smernice za dalje unapređenje znanja...


vlad.prvi> Toliko različitih poslova ima smisla samo ako si Freelancer pa konkurišeš za neke jeftinije varijante (za koje klijenti nisu zahtevni, ali i malo plaćaju), pa ti treba što više poslova, ma koliko različiti bili, da nakupiš svakog meseca normalnu zaradu.

Ali, zar ne bi trebao da u bar jednoj oblasti dovoljno napreduješ da možeš da konkurišeš za skuplje poslove, i onda se lepo okaneš onoga što radiš na silu i u čemu ne želiš da se usavršavaš?

Ako sve to radiš u nekoj firmi, beži odatle što pre. Ako znaš dobro frontend, asp.net i razvoj mobilnih aplikacija, juri posao u nekoj ozbiljnoj firmi, gde ćeš raditi JEDAN posao i biti za to isto plaćen, ako ne i više.

Imaš oglasa koliko hoćeš, javi se slobodno, napiši šta sve znaš, ljudi će te pozvati na razgovor, i ako stvarno sve to znaš, garantovano dobijaš posao.


Evo, koleginica je skoro "pobegla" u Ljubljanu, našla posao u nekoj (relativno) maloj firmi, Web development, prvenstveno je žurila zbog deteta (da do polaska na fakultet dobije državljanstvo), iako je 99% mogla i ovde da ima istu platu kao tamo, a ipak su tu roditelji i bliža rodbina... međutim, ovde je budućnost mladih generacija pod znakom pitanja, i zato se odlučila na taj korak.

Kažem ko god ima bilo kakvog solidnog znanja da može odmah da se uključi na projekat u nekoj ozbiljnoj firmi, treba da beži od SVAŠTARENJA u neozbiljnim firmama.