U porukama ostaje pisani trag, znaci treba teziti sto vise e-mailu.

Posto radim online posao komuniciram iskljucivo e-mailom u vise od 99% slucajeva.

Ne treba biti isključiv. I jedna i druga komunikacija imaju svoje prednosti i mane. Treba biti fleksibilan i odabrati ono što je najbolje za neku konkretnu situaciju. Na primer, ako razgovaraju dva programera o nekim tehničkim stvarima naravno da će koristiti pretežno mail a ako treba da dogovoriš neki posao sa nekim ko ne koristi računar toliko onda je bolje da sastančite. Jednostavno ima dosta ljudi koji ne znaju da objasne šta hoće pa je mnogo lakše usmeno doći do dogovora nego se dopisivati u nedogled. Takođe prednost živog sastanka je što upoznaš sagovornika a to može dosta da znači za buduću saradnju.

Malo kasnim na sopstvenoj temi :) ...
Razumem posebne prilike koje zahtevaju posebne nacine komunikacije,razgovor a ponekad i licno prisusto.Ono sto sam zapravo zeleo da saznam je sledece: ukoliko neku firmu zelim da kontaktiram prvi put a - pod 1) radi se o necemu sto je jednostavno i objasnjivo pisanim putem i pod 2) firma aktivno koristi mail i ima ko da procita,koliko je pozeljno/pristojno itd. prvi kontakt uspostaviti putem maila?Odnosno,postoji li neki kodeks ponasanja ili je sve stvar ciste prakticnosti?

"Cannot Send Message. Inbox Full" :)
Telefon je mama :)

Ne postoji neki poseban kodeks ponašanja, ali prvi kontakt nikako ne treba uspostavljati mejlom. Prvo, zato što je to bezlično i teže se uspostavlja odnos od poverenja. Drugo, zato što to spada u SPAM. Treće, zato što svaka firma primi na desetine takvih mejlova dnevno, pa mnogi više i ne čitaju kada vide da im neko nešto nudi. Četvrto, zato što ne postoji način da saznaš da li je neko uopšte primio i pročitao tvoj mejl. Peto, za uspešnu prodaju je potrebno uneti emocije prilikom nuđenja neke usluge/proizvoda/saradnje, što je nemoguće postići mejlom. Šesto, zato što je komunikacija mejlom često prespora, te se dešava da recimo nešto što može da se reši u 15 minuta telefonskog razgovora, traje deset dana.

Dakle, neki najčešći sled stvari je telefonski razgovor > preliminarni sastanak (upoznavanje, predstavljanje palete proizvoda/usluga, razgovor o zahtevima, potrebama, detaljima, itd.) > komunikacija mejlom (slanje ponude, predlozi ugovora, itd.) > predprodajni sastanak (finalno dogovaranje detalja, potpisivanje ugovora, naplata avansa, itd.) > realizacija > postprodajni sastanak (provera da li je sve u redu sa isporučenim proizvodom/izvršenom uslugom, overavanje garancije, naplata, davanje drugih potrebnih informacija itd.)

Kada komuniciram preko neta sa klijentima ili bilo kim gledam da bude email tj pisana forma jer ostavlja trag

Moje iskustvo se moze sazeti u jednu recenicu: ako nekome posaljes email, a ne pozoves ga posle toga telefonom nacekaces se, a moze ti se desiti da odgovor nikada i ne stigne.

Ljudi zato sticu utisak da se email kontakt smatra neozbiljnim. Ali nesto drugo je u pitanju! Ljudi primaju na stotine emailova dnevno i vrlo cesto se desava da se poruka previdi, greskom oznaci kao procitana ili zavrsi u spam folderu. Ima ljudi koji su razvili citave tehnike tagovanja poruka razlicitim bojama, markerima, smestaju ih u razlicite foldere, dodeljuju prioritete, trpaju u to-do liste ... i uvek naravno prvo procitaju poruke koje im je poslao sef, project menadzer i 5-6 ljudi iz uzeg kruga. Poruke od novih lica u vasim zivotima, tipa "dobar dan, ja sam X.Y., uputio me Joca na Vas ..." se najcesce citaju u kafe-pauzama. Ako se i procitaju.

Zato, ako hoces da staivs do znanja drugoj strani da ti je stalo do posla - fontele rulz. I to nema veze da li je u pitanju Srbija ili svet, to postaje gotovo svuda pravilo.

A kad smo vec kod poslovnog bontona ili tonbona ... ili bombona ... primetio sam jos jednu pojavu. Pre 10 godina dolazili su nam razni vendori u posetu i sa sobom vukli sarene prezentacije sa stotinama slajdova, koje su slajfovali dok su pricali o proizvodima i uslugama koje nude. Posle bi tu prezentaciju poslali svim ucesnicima na sastanku. Sada ti dodje baja sa tri slajda, koncizno sastavljena, bez animacija, slicica, zabavnih fontova ... Tamna slova, cisto bela pozadina, minimum grafike. I minimum informacija na slajdu! I donese 6 flomastera u boji. Krene da pise po tabli. Da crta. Rukom pise kratke teze onoga o cemu prica. Ostalo ti sve isprica, gledajuci te u oci. Bas kao pokojni prof. Branko Popovic sa ETF. Hteo ne hteo, moras da ga slusas. I hvatas beleske. Nema vise blejanja u laptop ili telefon na sastanku, jer znas unapred da ces dobiti prezentaciju.

Izgleda da se svet postepeno vraca ljudskosti u komunikaciji i poslovnoj prezentaciji.

Ja sam pre 2 i po meseca bio da uzmem putno osiguranje radi puta Hrvatska-Slovenija-Italija-Francuska putem. Uz put se i raspitam za osiguranje koje bi mi odgovaralo tokom bboravka i rada u inostranstvu. Kako gospodja sa kojom sam pricao nijeimala spreman odgovor, ostavim joj broj mobilnog ali i e-mail adresu i naglasim da bi mi elektronska komunikacija MNOGO VISE ODGOVARALA.

Kad sam se vratio sa puta, ona me zjvala nekoliko puta i nava;ljivala da pricamo telefonom ili dodjem u poslovnicu, da ONA MENI TO SVE OBJASNI. ARGHHHHHHHHHHHHHHHH.

Meni bi sasvim dovoljno bilo da sam dobio listu onog sto je tim nekimosiguranjem pokriveno, listu ustanova posvetu sa kojima imaju ugovore, kao i opis procedure za ustanove sa kojima nemaju ugovor. I, naravno, cenu.

Ovo je interesantno,bas za telefon.
KIDS REACT TO ROTARY PHONES

Imam utisak da " I, naravno, cenu " uglavnom nema sanse da se dobije bez neke licne (tj. "odokativne") procene,bar kod nas.
Sta sam zapravo hteo da kazem-pitanje nisam postavio s tacke nekoga ko trazi posao,u pitanju je roba.Nekada (davno) sam trgovao odredjenom vrstom robe i saradjivao sa mnogim dobavljacima. Najpozitivnije iskustvo i najlaksu saradnju imao sam sa onima kod kojih sam odmah dobijao cenovnik,jasne uslove placanja,rabata itd. i to na unapred spremljenom papiru,vec kod sekretarice. To su uglavnom vece firme,sa jasnim planom poslovanja koje mogu da "progutaju' manje fluktuacije trzista. S druge strane,tamo gde sam morao da se "dogovaram" (a u pitanju su manji poslovi,nista vezano ugovorima i sl.) obicno je prva tura bila po jednoj ceni,sledeca po drugoj a treca po sestoj.Sve u skladu sa trenutnim raspolozenjem.
S obzirom na sve to,licno ne vidim razlog da taj isti cenovnik treba da zatrazim telefonskim putem a jos manje da predjem xxx km da bih ga preuzeo licno sem,mozda,nekog poslovnog bontona.

Postoji tu jos jedan faktor. Kod e-mail komunikacije ostaje pisani trag koji je gotovo nemoguce falsifikovati, pa posle nema rasprave oko toga sta je ko rekao ili napisao.

Moj poslodavac je kupio pre 2 i po godine veliku CNC masinu. Kostaja je 46500 EUR, plus transport i carina. Jedino na sajmu gde e masinu video su pricali, sve ostalo je teklo preko e-maila. Nema tu mnogo filozofije. Ta firma isporucuje minimum dve masine dnevno, prpodaju i dosta alata, rezervnih delova, druge potrosne robe... I sve ide elektronskim putem. Zna se tacno koliko sta kosta i za koju kolicinu, (tipa 1 komad, 2-5, 6-10, 11-20 i 21-50 komada... Zna se rok usporuke. Ako posaljem veceras mail sa listom robe koja mi treba, sutra ujutro mi stize profaktura, sve veoma efikasno, bez da se uzalud trosi vreme i moje i njihovo.

Evo recimo pogledajte web sajt MERKUR-a. Za veliki deo artikala stoji da za cenu treba pozvati. E pa ne pada mi na pamet. Nije meni njihov sajt potreban da bih video da lli nesto imaju na lageru, vec da bih kupio. Zbog toga sto oni (ali i mnogi drugi) nemaju cene na sajtu, samo su uzalud bacili pare za taj sajt. Ako kod njih na sajtu ne dobijem KOMPLETNU informaciju (a to znaci da li nesto imaju, da li na lageru imaju kolicinu koja mi treba, koja je tacna cena, da li mogu da isporuce na moju adresu), koja je onda svrha sajta?!?!?

Ima kod nas i pozitivnih primera, ali o njima neki drugi put.

Da,iz nekog razloga je veoma tesko dobiti cenovnik.Nemam pojma kako u svetu to funkcionise,mozda je drugacije ali kod nas se to skriva.
Skoro sam imao priliku da iskusim i "usluznost" nasih pivara.Vise od mesec dana sam cekao na cenovnik , 3 ili 4 puta su dolazili njihovi komercijalisti na "razgovor" a meni ceo poslovni plan zavisi upravo od cene,bez tog podatka ne mogu nista da pocnem.Kada sam konacno dobio taj famozni list papira saznao sam i da su cene,rabati i rokovi isporuke odredjeni na nivou firme i da,zapravo, mesta nekom dogovoru mimo toga i nema. Da su mi odmah poslali potrebne informacije,za tih mesec dana bih sredio inventar i papirologiju ili bih,u drugom slucaju, odustao od svega i ustedeo vreme i sebi i njima.
I danas pokusavam da shvatim sta je svrha celog tog odugovlacenja...
A poenta prethodne price - 10 pivara > 10 mailova > deset cenovnika > kalkulacija > pocetak realizacije za 24h. U realnosti,nakon bar 20 razgovora ali bez pravih cifara ni nakon mesec dana nisam bio siguran na cemu sam.Po cemu je onda drugi pristup bolji od prvog?

<sub>[Ovu poruku je menjao djoletj dana 07.04.2014. u 15:05 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao djoletj dana 07.04.2014. u 15:05 GMT+1]</sub>

U okviru tima, kafa sa kolegama inzinjerima ponedeljkom i dogovor na tenane sta/gde/kud za tu nedelju. Petak sa Manadzerima conference call i ostale stvari.
Komunikacija sa timom u toku dana Grupa u Whatsaapp i Viber bez poverljivih prepiski.
Potvrde/zahtevi od Managera, samo i jedino putem maila. To me je bivsha shefovica nauchila i hvala joj do groba. Uvek se pokrivam papirima.
Naravno, ako imam nezgodne pretpostavljene koji menaju price, backup mailova (copy paste u moj direktorijum).
Sa klijentima se svodi na prvi i osnovni kontakt telefonom. Kada zavrshim posao, posaljem izvestaj kome treba i kontaktiram klijenta da bih se uverio da je zadovoljan i da li mu slucajno nesto treba.
Ovo je komunikacija sa ljudima koji imaku inostrani Codex. Sa nasom drzavnom administracijom, odelo, gilje, kez od uveta do uveta, bombonjera ili viski kada treba nesto da mi se zavrshi.
Ali odelo pod obavezno!

Prodaja oglasnog prostora na sajtu, poželjno je na email da se pošalje sve bitno. Mogu i lični kontakt i razgovor na mobilni, ali na kraju napomenem da ne mogu ništa da radim ako mi posle tog razgovora ne pošalju email sa svim bitnim podacima. Ukoliko ne pošalju email posle razgovora, tu se prekida svaka dalja komunikacija.

Znači preko emaila sve bude zabeleženo, preko telefona se ne zna tačno šta je klijent tačno rekao (između može i mora je razlika samo jedno slovo).

Što se tiče kontakt sa osobama podelio bih kontakt u 3 grupe:

1. Kontakt putem ličnog email-a.
2. Ličan kontakt putem telefona.
3. Ličan kontakt

1. E-mail kontakt
•Prednosti email-a:
+Autentičnost (email služi kao dokaz kada i šta vam je osoba rekla a pošto je najčešće sačuvan kao i podsetnik)
+Vizuelna prezentacija (mail može da kontaktu date mnoge korisne informacije koje će automatski biti zabeležene kao i izvršiti vizuelnu i audio prezentaciju).
+Osoba sama bira vreme procesuiranja informacije (vi birate bez pritiska kada ćete i šta ćete odgovoriti, koliko ćete se zadržati na nekoj informaciji, vreme takođe možete da iskoristite kako bi unapredili svoj odgovor).
•Mane email-a
-Bezličnost (ljudi nisu mašite pa tako ćete propustiti gomilu informacije koju možete dobiti iz ličnog razgovora sa osobom, reakcije, boja glasa način prezentacije informacije, način razmišljanja itd.)
-Brzina (u zavisnosti od informacije dvosmerna komunikacija putem email-a može biti daleko sporija nego putem telefona)
-Autentičnost (ljudi su svesni da se email-ovi čuvaju pa tako da ako pregovarate ili pričate o nekoj delikatnoj temi ili tema koja zahteva stručan odgovor mnogo češće ćete dobiti beskoristan zvanično prihvatljiv odgovor nego potencijalno korisne nezvanične informacije koje nisu prihvatljive da budu saopštene zvanično).

U svakom slučaju svaka vrsta kontakta nosi svoje prednosti i mane. Naravno da se za neke stvari preferira ličan kontakt ali je i on "najskuplji" i zbog toga mnoge firme će izbeći da vam daju takvu vrstu kontakta za sve i svašta.

U svakom slučaju dosta opširna tema koju možemo razraditi ako navedete u kojim tačno situacijama se dvoumite između vrste kontakta sa pravnim ili fizičkim licima?

MrTheNema bravo, slazem se sa tobom u potpunosti :)

U porukama ostaje pisani trag, znaci treba teziti sto vise e-mailu.

slazem se jos jedan razlog za e-mail je sto lepo srocim smislim i posaljem i nema zbunjivanja i treme i zaboravljanja ....
sa druge strane zavisi i o cemu se radi!

Moja iskustva su sledeca:

- Ako je firma oslonila biznis na websajt onda email je dovoljan jer pozadi postoji podrska koja to sve procesuira.
Plus sve to osoblje je pohadjalo kurseve kako tretirati musteriju kako mu se obracati, kako ga usluziti, i to sve do najsitnijih detalja.

- Ako je firma kojoj websajt nije glavna stvar, tu cete se nacekati da odgovore. I tu je pozeljno telefonom uspostaviti kontakt.

- Ako imam hitan problem sa uslugom koju pruza XYZ tu prvo sto radim jeste da zovem da mi resavaju odmah dok sam na vezi.
- Ako nije hitno posaljem mail pa kad odgovore. (uglavnom support za IT servise je OK)

U zadnje vreme email klijenti su prisutni kod svih na pametnim telefonima sa push opcijama tako da jedino da vas stave na spam listu pa da ne procitaju postu.

Ne bih rekao da je ovo obicna "mrzi me da radim" zalba. Mislim da cak ni novci nisu u pitanju. Jednostavno, ljudi dozive zasicenje ma sta radili i ma koliko zaradjivali i koliko god voleli posao koji rade...

Ako se neka roba,usluga prodaje putem sajta poželjno bi bilo da ista ima i cenu.
Kada se pojavi bez cene krene prepisivanje preko maila,...uz neizostavno i uporno zahtevanje vašeg skype naloga...
Čim vidim da posle drugog maila prepiske nemam konkretno cenu proizvoda,usluge....sumjam da ima skrivenih troškova.Uporno zahtevanje o količini,broju zaposlenih,sedištu firme i tako u nedogled.Da bi se ispitali koliko mogu da vas rebnu(neprofesionalnost) kao i..neka nebulozna pitanja sumjajući u vas kao konkurenta koji ima posao da špiunira.(da baš se to radi preko maila)..
Znači najviše volim da vidim cenu...da ne gubim vreme...ni moje ni njihovo..
Čista računica..

Više sam za mail... em ostane konverzacija "za podsećanje" em je profesionalnije. Telefon smatram sredstvom z akomunikaciju sa bliskim ljudima.

Kao System Admin trazim iskljucivo email radi :

Ako nesto nije u redu imam Email
Lakse je da se uradi prioritizacija

Ja smatram, da upravo zato što je više distanciran, email bi trebalo da bude prvi kontakt. Mnogi, uključujući i mene, radije ne odgovaraju na telefonske pozive ljudi sa kojima ne sarađujju, već se o tome naknadno dogovaraju. Tako i mnogi koje poznajem. Na onome koji pokušava da uspostavi kontakt je da učini email/ponudu interesantnom za onog koji treba da pročita.

Pozdrav,
Pa iskreno email je svakako bolji, jer je besplatan sam po sebi, iako plaćaš internet koliko plaćaš.Eto i to što kaže jedan član da ostaje "pisani trag" poruke, ali...ono
Ja radije biram email u svakom slučaju, jeste da treba da se čeka na odgovor, ali Ko čeka, dočeka :D

Više od 90% komunikacije ide mejlom. Ukoliko je u pitanju razjašnjenje nekog pojma ili teme, koje je čisto informativnog tipa, odnosno ne nosi nikakvu odgovornost i ne može uticati na dalji tok poslovanja, takvu informaciju mogu da dam telefonom, sve ostalo komuniciram email-om. Smatram da je komunikacija mejlom i pristanak da pisanom reči potvrdimo ono što ćemo uraditi, odnosno, da se tako pokazuje ozbiljnost.