Zavisi od vozila do vozila, tj jacine termostata, kada otvara, zatvara. Optimalno je ona temperatura koja je PRE nego termostat otvori. Kada teromostat otvori tada je vec motor vruc. Temperatura rashladne tecnosti na ulazu u blok i izlazu nije isto.
Mislim da je optimala 80C..

Ranije je bilo za benzince oko 85 - 90 C a za dizele oko 95 C.
E, sad više nema pravila. Sada su tu turbo punjači, razne specifikacije za razne motore i tako. Jedino da pogledaš temperaturne karakteristike termostata za tvoj auto pa da na osnovu toga izvučeš neki zaključak.

Pošto sam nabavio amatersku blutut dijagnostku, vozikao sam se preko 2000 km po brdima i auto putevima i pratio temperaturu vode (a i mnoge druge stvari). Sve u svemu, najćešće se kreće 81^oC-83^oC, povremeno se penje i zadržava do 87^oC, ali povremeno i pada na 77^oC. Par puta je došla i zadržala se neko vreme i na 90^oC (period monotone vožnje na autoputu po suncu), a samo jednom je skočila na čak 95^oC. Takođe je samo jednom pala na samo 72^oC (čini mi se da kočenje motorom na nizbrdici nakon jakog uspona zna brzo da obori temperaturu ispod 80^oC).

Pa me zanima jel to sve u redu?

Ne valja termostat.

DA nije komplikovano, bilo bi prosto, termostat bi bio krivac...

Do pojave visokofrikcionih motora, radna temperatura je bila u rasponu oko 80C, na mernom mestu, uz regulaciju termostatom i davacem za paljenje ventilatora, koji je merio drugu poziciju na rashladnom sistemu.

Zatim je podignut prag, na preko 90C, zavisno od termalnog menadzmenta, i elemenata za regulaciju, drugacijih pumpi, drugacijih i vecih hladnjaka, termostata sa uzom regulacijom.

A nakon 2010-e, otprilike, krenulo se sa jos ostrijom termalnom regulacijom, i podizanjem radne temperature motora i iznad 105C, sto je zahtevalo posebne sisteme cirkulacije vode, kontrole temperature u vise tacaka, i odrzavanja potrebnog pritiska u instalaciji(ranije je obrtanje pumpe, vezane za motor, definisalo pritisak), da ne bi doslo do kuvanja i pojava mikro mehurova, sto bi izazvalo pregrevanje pojedinih delova motora(zbog losijeg odvodjenja toplote).

Pa sad, uklopi motor u pripadajucu generaciju, pogledaj koje su merne tacke i opsezi temperature na senzorima i regulatoru, uracunaj promene rezima rada motora( i rad pumpe)..pa konstatuj da li je nesto "ispalo" iz regulacije...

Pošto je u pitanju stari LYNX 1.8 TDCI motor, zaključujem da je sve u redu.

Tesko onome ko kupi auto od tebe.

to je sve ok. recimo radna temperatura kod ford mondea mk3 je 95 stepeni c. Sve zavisi od vozlila do vozila.

Testirao sam danas malo po svim putevima, i imam vrlo zanimljive podatke. Međutim, pre nego što se bacim na analizu i iznošenje pretpostavki, da vidimo da li sam ja dobro razumeo sledeće:

Rashladni sistem (bar na mom starom tdci motoru) se sastoji od sledećih komponenti:

1) Pumpa vode koja radi u skladu sa brojem obrtaja motora - što jači obrtaji motora to jače strujanje vode
2) Mehaničkog termoventila koji propušta vodu kroz hladnjak kada se zagreje na potrebnu temperaturu, odnosno ne propušta je kroz hladnjak kada nije dovoljno zagrejana
3) Termostata/senzora koji upravlja ventilatorom hladnjaka.

Da li je to tačno?

Da ne zeza ta amaterska blutut dijagnostka?

Jeste, u principu. Dok termo-ventil, tj. termostat ne "otvori" rashladna tečnost kruži u "malom toku" tj. kroz blok motora i radijator u kabini - zarad grejanja. Kad se dostigne radna temperatura, termostat počinje da otvara i u blok motora počinje da ulazi potruno hladna (na ambijentalnoj temperaturi) rashladna tečnost iz hladnjaka. Onda treba da prođe neko vreme dok se ukupna količina rashladne tečnosti zagreje.

Cela ideja rashladnog sistema je da se što pre dostigne radna temperatura i da se ona održi konstantnom, na zadatu vrednost, bez obzira da li je napolju -30 ili +40.

Pri ganjanju na uzbrdicama na autoputu, penje se polako do oko 90-92'C. Verujem da se ne bi više penjala od toga, ali nijedna uzbrdica nije bila dovoljno dugačka da to i dokažem. Sve u svemu, kada se najzad popnem na uzbrdicu, temperatura odjednom poraste na oko 95'C (što sam već pomenuo da sam primetio na tabli jednom), ali sam najzad ukapirao zašto: Zato što ubacim u nižu brzinu, i protok vode se smanji! Napravio sam eksperiment, nakon uspona sam ubacio u ler, i temperatura je skočila na čak 99'C jer očigledno voda nema dovoljan protok da bi se prethodno izmaltertiran motor hladio kako treba.

Nakon tog skoka na 95 odnosno 99 stepeni, temperatura posle nekog vremena počinje polako da pada.

Nakon te uzbrdice, ako kočim motorom na nizbrdici (što znači da motor ne generiše toplotu ali je protok vode brz), temperatura polako pada do oko 78'C. Ne znam da li bi padala još niže, nisam imao tolike nizbrdice da to proverim.

Međutim, ono što me buni je sledeće: Nakon dužeg kočenja motorom na nizbrdici ili nakon stajanja na semaforu, kada dam gas temperatura munjevito padne za 4-5 stepeni od one koja je bila pre gasa, da bi tek onda počela polako da raste. To ne kapiram. Nekako bih još i mogao da svarim da nakon kretanja sa semafora temperatura padne zato što je protok vode odjednom 2-3x veći, međutim ne kapiram zašto temperatura toliko padne i nakon prestanka kočenja motorom i davanja gasa jer tu razlika u obrtajima nije uopšte tako velika.

Da li sve ovo deluje u redu ili je nešto sumjivo?

Sve je u redu i nije nista sumljivo. Ti u stvari ne razumes kako deluje sistem za hladjenje. Kao sto u nasem organizmu postoji "veliki i mali krvotok" tako i sistem za hladjenje bi mogao da se podeli na veliki i mali. Mali bi bio kruzni tok u samom bloku motora, a veliki, kad se otvori termostat, mali + tok kroz hladnjak. Protok kroz hladnjak zavisi od pritiska vodene pumpe, koji potiskuje rashladnu tecnost kroz sve otvorene tokove, i ta dva toka se u sustini mesaju. Njihovom mesavinom, tople i rashladjene tecnosti, regulise se celokupna temperatura motora. E sad...temperatura motora, pre svega zavisi od broja eksplozija u cilindrima za sagorevanje ( ciji broj je manji na leru i pri oduzimanju gasa) i celokupnog trenja svih pokretnih skolopova, pre svega klipova. I mala razlika u broju obrtaja dovodi do znatnog smanjenja temperature jer se menja broj eksplozija i broj proklizavanja elemenata u jedinici vremena. E sad...meni se cini, da celokupna rasprava o ovom pitanju ide u samo jednom pravcu. Vec si dokazao da turbomotor moze bez turba... Znaci, sad je u pitanju "naucno" dokazivanje da motor moze i bez termostata, termoprekidaca, ventilatora...U sustini, pod odredjenim uslovima i moze. Jedino bez vodene pumpe ipak nece moci, jer je to "cep koji drzi vodu"...

Meni lici da je nedovoljan protok rashladne tecnosti.
Uz pretpostavku da je termostat u duzem periodu maksimalno otvoren ili da ima veliki histerezis, ne regulise u uskom opsegu(sto i nije bitno u nekim situacijama).

Zasto pumpa ima manji protok na nizim obrtajima, nego sto treba, to je sada "nagradno" pitanje. Neko zapusenje, u cevima ili hladnjaku, pa prigusuje potreban protok, ili je sama pumpa pr kraju radnog veka, sa povecanim zazorima na lopaticama, pa radi u opsegu slabijih protoka.

Mozda bi trebalo izmeriti pritisak rashladne tecnosti blizu pumpe, ako je to merodavan nacin merenja stanja doticne pumpe. Mislim da se ne menja prosto, vec prvo proveri...

Upalio sam 'ladan auto danas i ostavio ga da radi, da vidim kako će da se ponaša temperatura.

Za pola sata je sa 33 došla do 83

Kada se zadržala par minuta na 83 pomislio sam da je to to, pa sam odlučio da sačekam još 10 minuta i zaključim slučaj. Međutim, nakon par minuta je skočila na 84.

Onda sam tako čekao da prođe 10 minuta bez promene, ali je temperatura vrlo lagano rasla, i tako čitavih sledećih 50 minuta.

Kada je došla do 99, pala je na 97. Sačekao sam da se ponovo popne do 99, i ponovilo se i to sa padanjem na 97. Tako da sam zaključio da se onih 99'C u leru nakon jake uzbrdice ne javlja bez razloga nego da se tada aktivira dodatno hlađenje.

I pored najbolje volje nisam mogao da čujem da se uključio ventilator, a haubu nisam mogao da otvorim da pogledam jer se kod ovog genijalnog automobila hauba otvara ključem . No pretpostavljam da je baš ventilator obarao temperaturu i da se aktivira tek na 99'C što ni u snu nisam mogao da pretpostavim.

Dakle, moj zaključak je da termoventil otvara hladnjak na 83'C, a senzor aktivira ventilator na 99'C. Ono između bi trebao da bude predviđena radna temperatura.

Međutim onda ostaje dilema zašto temperatura na nizbrdicama pada i na 77 pa čak i niže. Takođe ostaje dilema zašto dotični moj auto zimi nikada ne može da se zagreje u mestu (makar stajao i sat vremena, makar ga i malo turirao) već je neophodno da krenem i vozim bar 10 minuta. Meni su obe ove stvari delovale kao da termoventil drži otvoren hladnjak svo vreme.

TReba prvo da proveris dal ti se otvara termostat ili je stalno otvoren. Kad je motor hladan, upali ga, i pipaj gornje i donje crevo od hladnjaka. Ako se gornje zagreva, a donje je hladno, pa se tek kasnije na nekoj visoj temperaturi skoro naglo zagreje, znaci tad otvara termostat i sve je u redu. Ako se zajedno postepeno zagrevaju i gornje i donje, znaci da ti je termostat stalno otvoren i ima stalni protok, sto nije u redu, ali je ipak bolje nego da se uopste ne otvori. Treba proveriti i termopprekidac na hladnjaku za ukljucivanje ventilatora. Na njemu pise temperatura aktivacije. Nije ga lose skinuti, povezati sa ommetrom i postepeno zagrevati u posudi na sporetu i videti na kojoj temperaturi se aktivira. Moguce je da on nije u redu. Cim ti se ventilator ne ukljucuje nesto "tu ne stima". Treba ventilator direktno prekontrolisati, Skinuti zice sa termoprekidaca na hladnjaku i direktno spojiti. Ako ventilator radi, onda je u redu,(samo treba utvrditi da li je ventilator povezan preko kontakt brave ili preko "zive struje", da se tu ne zbunis pa da trazis kvar i tamo gde ga nema), prekidac mozda nije u redu. Ako ne radi, proveriti zasto - mozda osigurac, spoj sa masom, cetkice ventilatora (mora da sa rastavi) ili sto je redji slucaj da sam rotor ventilatora pregori. Ajd,...sad na poso...

Citav naucni rad, da bi se utvrdilo da je termostat neispravan.

I to lose odradjen, kao sa Mega-sega..

Poenta je u POSMATRANJU temperature, odnosno pozicije koja se posmatra. OBD cita senzor koji je kod motora, a ventilator "cita" senzor na hladnjaku. Svaki senzor treba da je "obliven" vodom da bi izmerio temperaturu vode...

Znaci da raashladna tecnost, od motora, slabo "poliva" senzor na hladnjaku. Termostat je otvoren, pa ne deluje problematicno, posto se motor brzo zagreva..

MAda, postoji opcija da je stalno otvoren(ili da ga nema), ali da je protok izuzetno slab, zbog pumpe, slabije se mesa topla-hladna voda, na nizim obrtajima, pa da deluje da termostat "odradjuje" svoj posao, ali naknadno, sa povecanjem protoka, dolazi do intenzivnijeg mesanja vode i promena (merenih) temperatura.

Naravno uz vece obrtaje sledi i vece zagrevanje, pa kada se jos uvrsti i strujanje vazduha preko hladnjaka, i jace pothladjivanje "hladne" grane, rezultati merenja temperature na jednoj tacki mogu da budu izuzetno razliciti. Narocito u periodima promena rezima voznje...

Sve ti je u redu sa autom. Opušteno.

1. Na nizbrdici, kad se koči motorom, u motoru NIŠTA ne sagoreva. Potrošnja je 0 (nula). Sasvim je logično da sa na dovoljno dugoj nizbrdici motor ohladi i na -10 C, ako je napolju toliko.
2. Savremeni dizeli su izuzetno ekonomični, i nijedan dizel ne može da se zagreje na radnu temperaturu radeći u mestu. Ja vozim auto sa motorom 1.9 jtd i ista je priča.

Kad treba da reaguješ:
a) ako dolazi do pregrevanja (kuvanja) rashladne tečnosti
b) ako zimi i posle 15 minuta vožnje (dakle, ne: rada u mestu) ne duva toplo u sistemu za grejanje kabine.

Ma lako je to reći. Motor tako kompaktno upakovan da ne mogu uopšte da razaznam koje je crevo od čega. U svakom slučaju, pipkao sam danas posle kraće vožnje (zagrejao se do 55'C), i sva creva koja sam uspeo da pipnem bila su vruća na istu temperaturu. To sam isto radio i ranije, i rezultat je bio isti. Moglo bi navesti na zaključak da je termoventil stalno otvoren, ali da je tako onda ne bi bilo onog relativno brzog zagrevanja do 83 (oko 2 stepena u minutu) a onda 6x usporenja (1 stepen na oko 3 minuta).

Pazi ovako...za razliku od prosle teme, u kojoj neces da otklonis kvar na turbo punjacu, u ovom slucaju, motor stvarno ne moze ako nije u redu hladnjenje i ako postoji problem mora se otkloniti na vreme. Turbo punjac, podize performanse motora, i njegova neispravnost moze ga ostetiti na duze staze, sem ukoliko nema mehanickog kvara na njemu i dovede do takvog ostecenja turbine da se jednostavno ne moze vise voziti, ali lose hladjenje momentalno moze da izazove tezak kvar. Ocigledno je, da ne mozes da izvrsis dijagnostiku, a kamoli da nesto sam otklonis. Sumljam da mnogi od nas to isto ne bi mogli, jer motori na kojima smo se mi "ucili" nisu vise tako pristupacni a ni prosti kao ovi sadasnji. Moj ti je savet, da ovaj put stvarno odes do majstora koji ce sve to da prekontrolise. Verovatno ti je termostat stalno otvoren, a mogu ce je ida imas problem sa pumpom. Sve zavisi od konstrukcije pumpe (ja sad ne znam kako je kod tebe)...neke savremene pumpe, nihova perca nemaju cvrstu vezu sa osovinom, vec rade na principu viskoventilatora, tj. tek kad se tecnost dovoljno zagreje, ta veza sa ucvrscuje i perca prate obrtaje kolenastog vtratila u punom obimu. Ako bi takva veza popustila i kad je tecnost dovoljno zagrejana, onda dolazi do njenog proklizavanja, nema dovoljnog pritiska pumpe i eto problema, nedovoljno kruzenje tecnosti u sistemu. Zato treba majstor, koji to zna... Mene brine i podatak da nisi primetio ukljucivanje ventilatora, i tu treba proveriti celo strujno kolo...

Treba stvarno biti težak kvar da bih se ja rešio da odem u servis, s obzirom da sam u potpunosti prestao da verujem u servise od trenutka kada su mi u garanciji ubacili pogrešan (kraći) filter za vazduh u ovlaštenom servisu. Svaki put su naravno insistirali da nemam pravo da prisutvujem servisiranju iako je to suprotno zakonu o zaštiti potrošača (a mene mrzelo da potežem inspekciju za gluposti), a dotični pogrešan filter je možda savršeno obrazloženje zašto se brani prisustvovanje. Ako nešto i ne valja sa sistemomo hlađenja, vrlo sam ubeđen da je upravo ovlšteni servis kriv za to sa svojim prethodnim "servisiranjima", tako da sam batalio dalje zajebancije sa servisima i uglavnom kontaktiram samo neke pojedince u koje imam poverenja.

Proučiću ja još ovaj problem, ali kako stoje stvari sve funkcioniše samo je pitanje da li je striktno u predviđenim granicama ili umereno prelazi. Koliko pratim na indikatoru u kabini (koji pokazuje malo različito od OBD-a), on čak nikad ni ne dolazi do 90'C već je uvek negde na oko 83'C, a na istom indikatoru je crveno tek tamo negde oko 115'C, tako da i ovih (izuzetno retkih) 99'C sa OBD-a treba da bude sasvim bezbedno.



Pa, otprilike tek negde oko 12-13 minuta počne da se oseća neko grejanje, tek tada kazaljka temperature mrdne preko 60'C. U stvari to može bitno da se ubrza ako cepam hladan motor, već posle 4-5 minuta je zagrejan, ali mi se nešto čini da to ipak nije pametno rešenje problema.

_{[Ovu poruku je menjao pisac dana 06.07.2014. u 23:35 GMT+1]}

Jedino možeš da zameniš termostat, ako 'oćeš i imaš viška para. Ako se ispostavi da je tempratura rashladne tečnosti sa novim termostatom bolja, ravnomernija i bez naglih skokova, onda stari termostat baci. Ako je sve isto, sačuvaj stari termosatat, jerbo je i sa njim sve u redu.

Ranije, kad su inženjeri znali svoj posao i automobili bili user-friendly, uložak termostata se menjao tako što se odviju dva ili tri šrafa, otvori kućište i zameni uložak. Ulošak košta do oko 500 din, a posao traje oko 15 minuta. Na današnjim rogobatnim motorima (a tu je Ford kolovođa, ali tesno ga prate francuzi redom) to je posao za ceo dan, a neretko se menja ne samo uložak već i čitavo kućište i još iscuri rashladna tečnost, pa i ona mora da se doliva ili menja

Dakle, pisac, ako i dalje misliš da nije sve u redui sa autom, nađi na netu kako se menja uložak termostata (ili celo kućište) raspitaj se za cene pa kreni u akciju. Nema ti druge.

Otprilike sam rešio problem. Problem u stvari nije ni postojao

Senzor pokazuje 7'C manju temperaturu od realne kada je auto potpuno hladan. Izgleda da taj isti odnos drži i kada je auto zagrejan. Tako da je onih 81-83'C u stvari 88-90'C, a to je upravo temperatura na kojoj treba da radi termostat (što sam našao na workshop-manuals. Termostat je dvostepen, 88-102, prvo otvara delimično a zatim potpuno (i to dva stepena iznad navedene temperature, da bi zatvarao kada padne na navedenu temperaturu). Ona gornja temperatura 97-99'C je u stvari 104-106'C, i to je (za mene) dovoljno blizu gornje vrednosti koja je navedena na termostatu (102). Zato se ventilator nije ni čuo - jer nije ni paljen, sve radi termostat.

Ostaje pitanje zašto senzor pokazuje 7'C manju temperaturu, ali taj nedostatak verovatno i nije mnogo bitan.

Ostaje pitanje zasto je motor u odredjenim rezimima voznje pothladjen, jer termostat mora uvek da drzi temperaturu u okviru radne +- neki stepen.

Ma sve je u redu. Sumnju je budilo to što se creva greju prenosom toplote kroz vodu bez obzira da li voda teče ili stoji, tako da nikada nisam mogao da napipam nijedno hladno crevo pa je uvek ostala sumnja da termostat ne radi. Nakon što sam našao na Internetu gde se nalazi termostat zaključio sam i koje crevo treba da testiram, i onda sam to crevo pipkao na najzavučenijem i najdaljem mestu od motora, a tamo je bilo hladno sve do oko OBD 84'C (što je jelte realnih oko 90'C).

Onda sam uporedio vrednosti koje pokazuje moj elm327/OBD (engine coolant temperature) i vrednosti koje pokazuje test mod na instrument tabli (engine temperature) i video da one uzimaju vrednost sa potpuno istog senzora ali pokazuju različito, razlika je tačno 40'C u korist "engine temperature", odnosno OBD pokazuje oko 6'C stepeni nižu temperaturu a test mod na instrument tabli pokazuje oko 34'C višu temperaturu od realne. Smešno ali istinito. Evo teme u kojoj sam već raspravljao o tome: http://www.elitemadzone.org/p2867187

Onda sam napravio test sa grejanjem motora, pratio sva pokazivanja, i izveo sve dalje zaključke sa realnim temperaturama:

90'C - Termostat otvara delimično
101'C - Termostat otvara maksimalno
105'C - Ventilator pokreće prvu brzinu (potpuno nečujna brzina, ne može se čuti od motora) - gasi se kada temperatura padne na 104'C
106'C - Ventilator pokreće drugu brzinu (ovo može da se čuje ako je hauba otvorena)
107'C - Ventilator pokreće treću brzinu (ovo se čuje lako ali i dalje nije maksimalna brzina)
više od toga nisam mogao da zagrejem motor.

A test mod instrument table mi je pokazao da se kazaljka temperature (temp gauge) penje sve do 86'C (pozicija kazaljke 02BF koja pokazuje malo ispod 90'C, dijagnostika pokazuje 80'C a test mod table 120'C) a da onda više ni ne pokušava da mrda već ostaje na 02BF bez obzira koliko skače temperatura (u okviru onoga što sam mogao da testiram). Tako da sam zaključio da je instrument tabla programirana da temperaturu od 86'C pa nadalje do nepoznate vrednosti smatra normalnom, i da ne opterećuje vozača sa varijacijama u okviru normalne temperature.



Ono "pothlađivanje" motora mi ne deluje toliko strašno, u stvari temperatura pada na nizbrdicama na oko 83'C što je 3'C ispod "normalne", a onaj jedan jedini put kada sam na OBD-u video 72'C to je u stvari bilo oko 78'C i nije se nikada ponovilo. Pustiću jednom logovanje temperature tokom vožnje pa ću proveriti zapažanja, ali trebalo bi da je to to.

Tako da je sve rešeno, motor uglavnom radi na 87-90'C, povremeno pada na 83'C a povremeno skače na 101'C, a normalna temperatura je 86'C-XXX'C.



_{[Ovu poruku je menjao pisac dana 12.07.2014. u 16:39 GMT+1]}

Normalno je da temperatura motora pada kada nema sagorevanja, a na nizbrdici ga nema ukoliko se kocenje vrsi motorom.

Iako se zove "instrument tabla", nisu bas svi indikatori "instrumenti".

Evo logova Beograd-Mladenovac-Beograd. Temperatura se kreće 75-96 C, što je u stvari 81-102 C