Tu su, još uvek se voze :)

Povratak u prošlost - Šta mislite koliko se u 1990. godini prodavalo automobila?

http://auto.blog.rs/blog/auto/...0.-godini-prodavalo-automobila

Dobro se sećam tog vremena.

Toyota Corolla je bio najjeftiniji normalan auto, mnogi će se setiti da je bio jeftiniji od Yugo Floride (što s obzirom na transportne troškove Corolle već tada je trebalo da bude alarm da sa cenom naše Floride nešto nije u redu).

Iako najslabije opremljen i sa najslabijim motorom, Corolla je zadovoljavala porodične potrebe i mogla je još i više da se prodaje.

Daihatsu Applause je bila kao Corolla na steroidima, 1.6 motor od 105 KS i dosta elektronike, ali cena oko 25% veća od nje.

Daihatsu Cuore sa 1,0 motorom je bio odličan za grad, ali za te svrhe ljudi su dosta kupovali i Mitsubishi Colt sa 1,3 motorom, jedan moj prijatelj ga i danas ima, maltene je kao nov. Kupovao bi se i više da nije bio iste cene kao Corolla koja je imala duplo veći gepek.

Meni se ubedljivo najviše sviđao Mitsubishi Lancer sa 1,5 motorom. Jedina njegova mana, koja je važila i sve ostale, a to je neelastičan karburatorski motor, je 1992. otklonjena ubacivanjem multipoint ubrizgavanja, pominjao sam da je 1,5 GLXi bio moj izbor u to vreme.

Treba pomenuiti i nezaobilaznu Mazdu 323F iz tog vremena, tzv. "Porše za jugoviće", auto koji je po meni uneo revoluciju u dizajn i odnos uloženo-dobijeno, naročito imajući u vidu dizajn. 1.6 motor sa (slabih ali mnogima dovoljnih) 87 KS uz onaj dizajn i dosta opreme bio je magnet za mnoge.

Japanski proizvođači su tada zaista dominirali, slično kao što su Korejanci pre nekoliko godina napravili bum ali jače i raznovrsnije. Evropljani su bi značajno slabiji.

Ja sam imao Yugo Floridu 1990 koja me je služila odlično narednih 19 godina. Nijednom me nije ostavila na putu, za razliku od Fiata Grande Punto 2007 kojeg sada vozim.

Krajem 1990. smo uplatili Toyotu Corollu, međutim zbog ratnih dešavanja rečeno nam je da postoj šansa da je nikad ne dobijemo. Tražili smo pare nazad, a firma preko koje smo naručili Toyotu nam je vratila novac tako da smo izgubili na kursnoj razlici usled inflacije. Tužili smo firmu i nakon 10 godina suđenja dobili smo novac uz ogromnu kamatu.

Mene čudi podatak za broj prodatih Hyundai vozila, jer koliko se sećam u to vreme su imali samo jedan model i to Pony. Ostali proizvođači pri vrhu liste su u ponudi imali više različitih modela.

Nadam se da sećate ovog auta:

Htedoh i ja to da kažem, Hyundai tada maltene nije postojao na našem tržištu pa je taj broj pod znakom pitanja.

Mazda 626 je auto D segmenta sa 2,0 motorom i nije u ovoj grupi.

Iako je bio najjeftiniji u D segmentu (zato što je imao za tu klasu zastareli karburatorski motor), cenom nije bio daleko od Mitsubishi Galanta 2,0 GLSi koji je bio skoro duplo skuplji od Lancera i samim tim se neuporedivo manje prodavao.

U pravu si za 626. Sad sam video detalj u tekstu:
Nije mi jasno zašto su u tablici navedeni podaci i za Mercedes kad je 1990. najmanji model koji se prodavao bio "190".

Ova lista se odnosi samo na uvezena vozila.

Domacim vozilima su se smatrali svi oni koji su se sklapali u Jugi, kao i oni koji su se distribuirali po osnovu "bilateralne" razmene, kao sto su to na primer vozila Opela ili Fiata. Umesto u novcu jugoslovenski izvoznici rezervnih delova uzimali su gotove automobile koje su plasirali na domacem trzistu.

Pretpostavljam da mislis na TAS ? Isto je interesantno da na listi nema Opela.

Mitsubishi Galant, Colt i Mazda 626 pravi automobili
323f i 323 takođe izuzetan auto.

Bilo koji od njih da mogu danas da kupim u dobrom stanju, kupio bih

Moj Galant je bio ovakav, samo sa alu-felnama, bele boje

2,0 16V 150 KS



Neverovatno šta se desilo sa tim brendom

blago tebi :)

ja sam imao Mazdu 323f u to vreme

U socijalistickoj Jugi automobil se mogao kupiti na 2 nacina. Jedan nacin je podrazumevao kupovinu za dinare, a drugi: devize plus dinare.

Na prvi nacin automobil se kupovao kod kooperanta () koji su izvozili rezervne delove proizvedene kod nas, a u odredjenom iznosu, kompenzacijom uvozili vozila i prodavali gradjanima Jugoslavije za dinare.

Drugi nacin kupovine automobila koja se nisu proizvodila u Jugi je bila kupovina preko konsignacije gde se jedan deo cene kostanja placao u devizama, a drugi deo u dinarima. U dinarima su bile obracunate dazbine drzavi, dok se u devizama placala cena proizvodjacu sa Zapada i provizija uvozniku.
Neretko su dazbine bile vece od osnovne cene automobila. Tako na primer za Citroen XM, ili Opel Senator dazbine su, sredinom osamdesetih, iznosile 177% (nije greska) na deviznu cenu automobila koja nije bila mala. Neretko je ona bila veca od cene na zapadnom trzistu sto je prakticno znacilo da Jugosloven umesto jednog, kupuje 3 automobila.

Opel, Fiat, Renault i Citroen mogli su da se kupe i za dinare i za devize sa dinarima. Za dinare je obicno bilo jeftinije. Medjutim, do takvih automobila veoma se tesko dolazilo. Rodjacko komitetske veze nisu dopustale da se automobil po povoljnoj ceni ponudi socijalistickom radniku .
Postojali su automobili koji su se sklapali i proizvodili u Jugoslaviji. “Crvena zastava” je bila jedini proizvodjac automobila u bivsoj Jugi. Drugi proizvodjaci poput Sarajevskog TASa, ili slovenackog Litostroja i Cimosa samo su sklapali automobile od gotovih delova koji su stizali sa Zapada. Nesto slicno kao sa Zuntom.

Opel se nije u Jugi ni proizvodio, a ni sklapao. Pogresno su ljudi mislili da se u IDA-i nesto od Opela proizvodi. Osim odlivaka za blokove motora u Kikindi se za GM nista drugo nije proizvodilo, ali su se pojedini modeli, preko IDA-e nudili za dinare. Tacnije, vecina Opela se prodavala za dinare pa je to glavni razlog zasto ga nema na ovoj tabeli iako po broju prodatih zauzimao relativno visoko mesto (oko 2% od 200.000)

u 1990.oj godini taj procenat dinarskih automobila je bio ovakav:

Crvena zastava (Kragujevac) - 77,9%

Revoz (Novo Mesto) - 10,8%

TAS (Sarajevo) - 6,5%

Cimos (Kopar) - 2,9%

IDA (Kikinda) - 1,9%