Papirnica ako se ne varam spada u trgovinu a trgovina, opet mislim, da nmoze van PDV-a.

Moze van pdv ako je ispod limita, ne moze pausalno oporezivanje, sto nije ni hteo.
Za pitanja iz oblasti radnih odnosa cekam da neko drugi odgovori, jer ja nisam bas u toku da li se nesto izmenilo formiranjem centralnog registra.

Naravno da može van PDV-a, sve do prometa od 8 mil dinara. Knjigaš bih morao biti upravo zato što je trgovina u pitanju. Nego nije to pitanje.

Ovo piše u Zakonu o radu:

5) Dopunski rad

Član 202

Zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najviše do jedne trećine punog radnog vremena.

Ugovorom o dopunskom radu utvrđuje se pravo na novčanu naknadu i druga prava i obaveze po osnovu rada.

Ugovor iz stava 1. ovog člana zaključuje se u pisanom obliku.

2. Samozapošljavanje

Član 203

Fizičko lice može samostalno da obavlja delatnost kao preduzetnik, u skladu sa zakonom.

.....
član 202 bi se odnosio na to da želim da otvorim doo. U tom slučaju bih mogao da se prijavim na maskimum 1/3 radnog vremena u svojoj firmi. Ali nigde ne mogu da nadjem da li isto važi i za str.

Ja ovde ne vidim da postoji razlika izmedju str i doo. Nesumnjivo je da se mozes prijaviti do 1/3 radnog vremena, ono oko cega sam u dilemi je - da li bi te i gde tacno sprecili da zasnujes dva radna odnosa na puno radno vreme. Videcu ovih dana da registrujem sertifikat kod centralnog registra pa da proucim malo kako to ide.

Do 2011. godine, clanovi porodice preduzetnika su mogli da rade u njegovoj radnji bez zasnivanja radnog odnosa i bez ikakvih ogranicenja. Kasnije je taj zakon prestao da vazi i primenjuje se zakon o privrednim drustvima. Po njemu, clanovi porodice mogu da rade samo u sledecim slucajevima:
1) povremeno tokom dana i to isključivo u sedištu, ako je njegovo prisustvo neophodno zbog prirode delatnosti preduzetnika (da se trgovačka radnja preduzetnika ne bi zatvarala tokom radnog vremena, da bi se utovarila roba, da bi se očistio poslovni prostor i sl.);
2) privremeno tokom osposobljavanja za obavljanje delatnosti starih i umetničkih zanata, odnosno poslova domaće radinosti, ako preduzetnik obavlja tu delatnost;
3) u vreme kada preduzetnik koristi godišnji odmor u skladu sa zakonom.

Ovo je toliko neprecizno da ces sam morati da tumacis sta to znaci "povremeno tokom dana... da se radnja ne bi zatvarala". Ja licno ovo ne bih smatrao pravom da svakoga dana ostavim suprugu da radi 8-9 sati zato sto ja moram na posao u drugu firmu, ali neko ce ti mozda reci da to moze i tako da se tumaci.

Poslednje pitanje je veoma konfuzno, pa bi bilo dobro da ga detaljno razjasnis:
Nejasno je o kojim konkretno subvencijama je rec i da li se pitanje odnosi na period retroaktivno za neki period unazad, ili nakon otkaza.

Član zakona kaže:
Zaposleni koji radi sa punim radnim vremenom kod poslodavca može da zaključi ugovor o dopunskom radu sa drugim poslodavcem, a najviše do jedne trećine punog radnog vremena.
Mislim da je razlika u tome što preduzetnik nije "drugi poslodavac" nego fizičko lice. Kod pravnog lica je to jasno i nedvosmisleno. Nije u pitanju dva radna odnosa nego radni odnos i preduzetnik. Druga bi priča bila da želim da se zaposlim kod preduzetnika.
Sve bi bilo jasno da otvorim str kao pomoćnu delatnost i zaposlim još nekog.
Znam šta propisuje trenutno važeći Zakon o privrednim društvima ali nije bitno kako zakon tumačim ja nego Inspekcija koja mi se pojavi na vratima i počne ona da ga tumači. I ja smatram da bi bilo teško objasniti da povremeno tokom dana znači... 8-9 sati.

Ovo poslednje ni ja nisam siguran. Supruga je u radnom odnosu i koliko sam obavešten za vreme trajanja porodiljskog odsustva (ili u momentu otvaranja porodiljskog), njen poslodavac dobija ili je dobio izvesne subvencije. Nikako ne mogu da nahvatam čoveka da ga pitam o čemu je reč. Možda je bitno reći da smo iz Vojvodine, ukoliko te subvencije potiču od Pokrajine. E sad, supruga je ranije i zasnovala radni odnos zato što se dotičnom isplatilo da je primi jer on u slučaju njenog porodiljskog ostvaruje prava na iste. Ne bi bilo korektno sa njene strane da mu da otkaz i time prekrši (istina usmeni) dogovor sklopljen prilikom zapošljavanja, ukoliko on time gubi prava. Izgleda uvrnuto ali zaista ovoga puta radnik želi da bude na strani poslodavca.

Mogao bih i da pojednostavim pitanje:
Ko od nas dvoje i na koji način da otvori str a da to bude što isplativije odnosno da zadrži što više prava koja sada ima?
Napomena: ja zaista radim 8 sati a supruga je kod kuće na porudiljskom i mogla bi da radi u str.


_{[Ovu poruku je menjao savaralovinovacki dana 17.07.2014. u 11:31 GMT+1]}

Nema dopunoskog rada. Biti preduzetnik nije isto kao i zaposliti se negde. Dakle već zaposlena lica mogu da registruju preduzetničku radnju bez obzira na radno vreme na jednom ili drugom poslu.
Dopunski rad postoji kod "zaposlenja", dakle ako se jedan radnik zaposli u dve firme. Preduzetnik nije zaposlen kod samog sebe.

Upravo to sam pitao. Sad mi je jasno.
Ok, otvorim str, radim koliko radim u istoj. Kako da pokrijem rad supruge u radnji. U slučaju da dodje inspekcija ne mogu da "trknem" do svoje radnje kako bih rekao da je ona tu samo privremeno dok ja obavim nešto neodložno. Da li postoji varijanta da nju zaposlim kod mene na "dopunsku delatnost" i koliko se to isplati.
Ili bi pre mogla ona da otvori str a ja da sam tu privremeno. Ona u svakom momentu može da dodje do radnje.

_{[Ovu poruku je menjao savaralovinovacki dana 17.07.2014. u 12:18 GMT+1]}

@S A J A
odavno me zanimaju neka pitanja oko dopunskog rada, ali nemam koga da pitam, pa mogu tebe ako znas da mi odgovoris:
- dopunski rad je ok kao pravo, ali ako sam dobro shvatio nije nametnut kao obaveza, tj. ne postoji kazna za osobu koja zasnuje 2 radna odnosa na puno radno vreme. Da li sam u pravu?
- koja je minimalna osnovica za doprinose kod dopunskog rada od npr. 1 sat dnevno? Da li 1/8 minimalne osnovice, ili i dalje cela minimalna osnovica?

Po starom zakonu o preduzetnicima članovi porodice su mogli da rade u toj radnji bez prijavljivanja. Po novom zakonu je to pooštreno pa sad moraju da se ispune određeni uslovi (koje sam već zaboravio) da bi moglo da se radi. Međutim, to da postoje uslovi za rad članova porodice u preduzetničkoj radnji ne zna skoro niko tako da verujem da vaša žena neće imati nikakvih problema sa eventualnom inspekcijom.



Mnogo pitaš :)

To sa dopunskim radom je retka pojava i pojedinosti vezano za to ne znam napamet. Kad bi mi to trebalo morao bi da premotavam "literaturu" a to oduzima vremena. Pogledaj negde na netu da dođeš do informacija, počni od zakona o radu pa nastavi sa pravilnicima koji se na njega nadovezuju.

Nije moguće zasnovati dva radna odnosa na puno radno vreme. Moze samo dva na skraceno radno vreme. Ili puno i dopunski rad.
Za dopunski rad nema minimalne osnovice pošto moraš da budeš u radnom odnosu da bi mogao da imaš dopunski rad. Čim si u radnom odnosu poslodavac mora da plati doprinose na min. osnovicu.
Dopunskim radom ne dobijaš staž. Samo ti se povećava osnovica za penziju.

Pozdrav.

OK, nema potrebe, pitam iz radoznalosti jer se nikad u praksi nisam susretao sa time i nije mi posebno neophodno da to znam.


Pa da, logicno je da je sada uvodjenjem centralnog registra to onemoguceno. Ranije jedan PIO nije tako lako mogao da zna da li si prijavljen u drugom.

Kako se zasnivaju dva radna odnosa na skraceno radno vreme - da li prvi uvek mora da bude na puno radno vreme, a tek kad zasnujes drugi onda mozes smanjiti prvi, ili mozes otici i zasnovati i prvi radni odnos na koliko god malo zelis sati?

Prvi radni odnos može biti manji od punog radnog vremena. Minimalna osnovica se ne skalira zato što iako radiš jedan ili dva sata dobijaš ceo dan staža.
Kod nas se staž gleda kalendarski značu ulaze i radni i neradni dani i nije bitno da li radiš tog dana sat ili 8 sati. Otuda i ono da se minimalna osnovica ne skalira kada je u pitanju skraćeno radno vreme.

Pozdrav.

Ako neko otvori preduzetnicku radnju iz radnog odnosa, pa kasnije ostane bez zaposlenja ili da otkaz, da li je moguce zasnovati radni odnos naknadno u toj njegovoj preduzetnickoj radnji? Da li je komplikovano i koja je procedura?

Ne zasniva se radni odnos nego se samo prijavljujes na penziono i zdravstveno kao preduzetnik. Nije problem. Nosi se kopija lične karte, M prijava, resenje o osnivanju iz APR.a i M-A odjava sa poslednjeg posla kako bi videli zasto nisi od prvog dana osnivanja bio prijavljen.

Pozdrav.

Na penziono bi morao vec biti prijavljen, mislim da jedino zdravstveno pocinje da placa po tom osnovu.

Ne mozes da budes prijavljen po dva osnova na osnovu kojih teče staž. Preduzetnicki PiO koji placa samo povecava osnovicu. Staz ide preko zaposlenja.



Pozdrav.

Ajd da probam da pojasnim sta hocu da kazem - uzmimo da si prvo zaposlen i PIO naravno zna da si zaposlen. Ti onda otvoris preduzetnicku radnju i obavestis PIO da si pored toga i preduzetnik. Potom raskines radni odnos a PIO ostaje obavesten o tome da si preduzetnik. Ja znam slicnu situaciju - covek ima radnju gotovo 15 godina, a za to vreme je 10-ak puta zasnivao i raskidao radni odnos kod drugog poslodavca. Ono sto znam je da on ne ide u PIO da se prijavi kao preduzetnik svaki put kad ga poslodavac odjavi, vec samo nastavi od tog dana pa nadalje da placa i zdravstveno, pored penzionog koje je oduvek placao.

Od kada je uveden CROSO nema šanse da dobije zdravstvenu ukoliko ima dve aktivne prijave. Proverio u više navrata.

U pravilniku jedinstvene prijave stoji sledeće:


Po meni ovo znači da po raskidu radnog odnosa mora da podnese prijavu, a pre zaposlenja da podnese odjavu kao preduzetnik.

Pozdrav.

A evo citat iz Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju.
Definitivno mora da se radi prijava i odjava. Ne postoji automatizam u CROSO. Odnosno postoji ali tamo kažu "napravljena je privremena odjava morate odjaviti...." tako nešto.

Postoje dva PIO računa za preduzetnika, "običan" PIO za preduzetnika i PIO koji se plaća kad si u radnom odnosu kod drugog poslodavca. Taj lik koga spominješ, kad mu prestane radni odnos, treba da ode u PIO i prebaci se sa jednog PIO računa na drugi i da "aktivira" zdravstveno i nezaposlenost. Kad se ponovo zaposli onda to isto samo obrnuto.

E sad, da li može bez te prijave, samo da se plaća na odgovarajuće račune, ne znam, u Srbiji je sve moguće mada bi bilo bolje da "prijavi promenu".