Zaposljavanje maloletnika je relativno komplikovano, tako da u zemlji sa milion nezaposlenih to niko nece da radi. Narocito nece za branje voca, gde ce obavezno ili da te udari suncanica, ili da padnes sa drveta, ili da te ujede pcela... Ja cu ti opisati jedan drugi primer iz licnog iskustva - pre 2-3 godine dve maloletne devojcice su dosle do moje babe koja je tada imala 80 godina i pitale da li joj treba kakva pomoc. Moja baba je pokretna, ali ima po malo problema sa kukovima i ne moze da vuce usisivac, iznosi mokar ves iz masine na susenje, pegla i pentra se po merdevinama kako bi prala prozore. Prilikom prvog susreta joj je bilo neprijatno da im to kaze, ali ih je pozvala unutra na sok i uz pitanja gde zive i ko su im otac i majka ispostavilo se da otac radi u jednoj od onih firmi gde plata kasni godinu dana, a majka uopste ne radi. I tako, ubrzo je svima postalo jasno da bi to mogla postati saradnja na obostrano zadovoljstvo - one dolaze svakoga dana po sat vremena da pomognu sta treba, a moja baba im daje deo svoje penzije. Nikada nisu imale nikakav formalni dogovor koliko ce sta da kosta, ali su zadovoljne onim sto dobiju cim dolaze 2 godine i ne zale se.