U programiranje se ne razumem, ali mislim da predstavništvo firme nije isto što i registrovana firma u Srbiji. Naime, u slučaju predstavništva možete da kontaktirate kupce, analizirate tržište, ali krajnji kupac i dalje robu/usluge nabavlja od glavne firme. Kako planirate da zaposlite ljude da ovde rade, mislim da morate da registrujete firmu, gde bi osnivač bila firma iz inostranstva. Naravno uvek možete angažovati ljude da rade na crno, ali tad vam firma ni ne treba.

Predstavnistvo, ogranak i privredno drustvo su 3 razlicite stvari.
Predstavnistvo nema pravo da se bavi poslovnim aktivnostima, vec samo moze da zakljucuje ugovore za strano pravno lice, ispituje trziste i slicno. Ogranak ima pravo da posluje, ali ja iskreno ne znam kako - posto da bi poslovao verovatno mu treba za pocetak tekuci racun, a tekuci racun verovatno ne moze imati ako nema domaci maticni i poreski broj. Od prvog dana susreli bi se sa problemom da niko ovde ne zna kako da posluje sa vama, a i u Holandiji vam treba knjigovodja doktor nauka koji zna kako da izadje na kraj sa svakodnevnim promenama kursa dinar/eur naprimer, sa izbegavanjem dvostrukiog oporezivanja i sa jos mali milion peripetija. Ukratko - ogranak registrujete samo ako vas neka velika potreba na to natera, tipa da morate da poslujete pod istim poslovnim imenom, da delite isti naziv, logo i poslovni identitet i tome slicno. Ako nista od toga nije obavezno, ja ne vidim razlog zasto bi se iko pametan mlatio sa peripetijama osnivanja i vodjenja ogranka, kada moze da registruje normalnu zasebnu firmu.

Ovo ti je business consulting pitanje, (a nisi umeo ni da ga postavis) koje su postavio neodredjenom broju lica, cije kvalifikacije i iskustvo ne znas.

Slicno kao kada bi na pijaci pitao pijacnog prodavca za savet oko lecenja neke bolesti.

Posto se firma vec odlucila da otvori filijalu (ogranak), znaci da nece da otvori ni predstavnistvo, ni zavisno drustvo (firmu-cerku), iako u naslovu stoji firma. Znaci, pitanje je postavljeno, ali je dat i odgovor / dva iskljucujuca odgovora. Razlike su u visini poreskih obaveza, tj. u visini troskova, a blizu je pameti da svako trazi najjeftiniju legalnu varijantu.

Pouzdani info za ovo mozes da dobijes od neke advokatske kancelarije koja se bavi privrednim pravom, ili nekog poreskog savetnika, ili racunovodje, ili neke firme za business consulting.

Pitanje sam postavio ovde zato sto ima nekoliko topika koji se bave slicnim temama ali u kojima nisam pronasao konkretan odgovor na moje pitanje. Znam da nisu svi business consulting strucnjaci, ali po drugim temama sam shvatio da ima ljudi koji se donekle razumeju u ove stvari i koji mozda znaju koje su prednosti i mane jedne i druge varijante.

Pogresno sam napisao da firma vec ima u planu da otvori filijalu, odrastao sam u inostranstvu pa se nekad pobrkaju loncici ;). Dve varijante su u opticaju za poslovanje, ili ogranak tj. filijala ili zasebna firma u formi d.o.o. Za sada mi deluje logicnije firmu registrovati kao zaseban d.o.o.

U Holandiji je vrlo jednostavno pronaci informacije u koliko imas nedoumica vezanih za obliku organizacije, bez konsultacije skupih advokata ili business consulting firmi. U Srbiji je to medjutim, koliko vidim, teze pronaci.

Inace hvala vam na korisnim odgovorima.

Mozda je jednostavno pronaci info o registraciji B.V., ili N.V. i visini dazbina, ali ti ovde ne pitas to.

Ti pitas "da li je bolje osnovati B.V,, ili N.V., ili setovati schemu koja ukljucuje B.V. sa Arube koja je sole shareholder/stakeholder N.V/B.V., i da li je bolje da taj N.V/B.V bude u Holandiji ili u Lihtenstajnu ako ce glavnina prihoda biti iz npr. Azejberdzana?"



Dobro, znaci iskljucujes predstavnistvo.

Posto sam ti u prethodnoj poruci vec dao vrlo vredan savet, necu ga ponavljati.

Odgovor na gornje pitanje ne zavisi samo od para (troškova) već i od određenih pravnih stvari, kao i dela koji se tiče radnih odnosa.

Poreski propisi za ogranak stranog lica i za d.o.o. u Srbiji su istovetni, tako nema nekih ušteda / troškova u vezi sa porezima i doprinosima.

Kod nas u firmi imamo nekoliko primera koji mogu pomoći.

Primer 1.
Imamo klijenta ogranak stranog pravnog lica iz Kanade. Klijent se odlučio za ovaj oblik, jer se prema kanadskim propisima radnici zaposleni u ogranku Beograd smatraju i radnicima matične firme u Kanadi. Na taj način lakše mogu da dobiju radnu vizu i da u toku godine odrade neke poslove u matičnoj firmi (što je u ovom slučaju bilo potrebno). Bitno je znati da se ogranak stranog pravnog lica ne može baviti poslovima izvan delatnosti kojima se bavi matična firma. Takođe matična firma se obavezuje da plati sve troškove poreza i doprinosa ukoliko to ne može sam ogranak.

Primer 2.
Matična firma klijenta u inostranstvu se bavi prodajom licenci za korišćenje softvera. Ovde je vlasnik registrovao d.o.o. na lično ime (jer je tako jednostavnije) i zaposlio programere. Sva autorska prava za softver drži njegova treća firma u stranoj zemlji gde je on procenio da je najbolja zaštita autorskih prava. Firma u Srbiji mu je vrsta progamerske radionice. Ovde nema preuzimanja obaveza za neplaćene poreze od strane vlasnika (fizičkog lica ili firme) osim pod uslovima predviđenim zakonom (na primer. do visine upisnanog a neuplaćenog kapitala, ili ako se sudski dokaže da je vlasnik namerno doveo firmu u probleme i time oštetio državu i druge firme itd).

Primer 3.
Firma je registrovana na fizičko lice rezidenta Srbije, u dogovoru sa stranom firmom. Domaći d.o.o. obavlja poslove kao programerska radionica i programerska podrška za matičnu firmu koja nije vlasnički povezana sa domaćim d.o.o. Razlog je što je strana firma prevelika organizacija i komplikovana je interna procedura za osnivanje firmi u inostranstvu i ne žele da preuzmu takav rizik. Ipak, odgovara im angažovanje programera iz Srbiji zbog nižih troškova, tako da su našli navedeno rešenje.

U primeru 1 i 2 postoji jedna specifičnost u vezi sa porezom na dobit, a to je izveštaj o transfernim cenama. Taj izveštaj se predaje zajedno sa završnim računom i može uticati na iznos obaveze za poreza na dobit. Svrha izveštaja o transfernim cenama je da se utvrdi da li su cene po kojima su 2 povezane firme imale transakcije (fakturisale jedna drugoj) "prave" cene, ili je bilo "štimovanja" koje se ne priznaje poreskeim propisima. Na taj način se može uvećati osnovica za plaćanje poreza na dobit.