[ neca @ 15.10.2014. 18:52 ] @
Šta sad, mi smo njihovom ambasadoru uručili demarš i on ga je primio i šta sad?
Ponekad ga i mi primimo čas od EU, čas od Amerike ili koga već...ali me interesuje šta to praktično znači?
Ja to nekako kapiram kao da smo mi ljuti zbog nečeg, mi smo uručili taj demarš on ga je primio i eto..nikom ništa...Samo klasično sviranje i provlačenje po novinama...
ne znam jel grešim?
[ Tyler Durden @ 15.10.2014. 18:54 ] @
Ne grešiš.
Obično sviranje.
[ cika dacha @ 15.10.2014. 18:56 ] @
Diplomatska akcija ili zahtev kod strane države radi preduzimanja izvesnih mera u spornom pitanju.

tj nista posebno...

mene samo zanima UEFA sta ce odluciti!

[ tahuti @ 16.10.2014. 05:51 ] @
A démarche (/deɪˈmɑrʃ/; from the French word whose literal meaning is "gait")[1] has come to refer either to

a line of action; move; countermove; maneuver, esp. in diplomatic relations,[2][3] or
formal diplomatic representation of the official position, views, or wishes on a given subject from one government to another government or intergovernmental organization.

http://en.wikipedia.org/wiki/D%C3%A9marche

Demarš (od francuske riječi démarche u značenju hod, marširanje) u diplomatiji je formalni čin kojim vlast jedne države informiše drugu o svojim namjerama preko odgovarajućeg diplomatskog kanala. Takođe uručivanje protesta, primjedbe ili osude za određeno ponašanje vlasti države kojoj je demarš upućen.

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%94%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%88
[ neca @ 16.10.2014. 06:17 ] @
Sve sam ja to pročitao, ali sam se plašio da je to samo formalno sviranje...ali sam mislio da to ima i neku praktičnu pozadinu :)
[ Java Beograd @ 16.10.2014. 07:38 ] @
Pod praktičnom primenom podrazumevaš šta ? Da nekog išamaramo, da mu naplatimo neku kintu, da teritiriju te zemlje malo raketiramo ? Nešto drugo ?

Međunarpodna diplomatija ima svoja viševekovna pravila i nijanse ponašanja.
Demarš ambasadoru je izražavanje jasnog i nedvosmislenog negodovanja, neslaganja sa politikom ili aktom nečega što je u vezi sa tom državom.
Posle jednog demarša, ide drugi, pa proterivanje ambasadora / povlačenje svog ambasadora, pa prekid diplomatskih odnosa, i td.
[ Ivan Dimkovic @ 16.10.2014. 09:08 ] @
^

Ovo sto kaze Java.

Demars je samo jedan od koraka u diplomatiji. @neca, cela javna diplomatija ti je to sto ti kazes "formalno sviranje", stvari se rade po protokolu, tacno se znaju pravila i sta se radi. Posle demarsa idu dalje mere koje mogu ici sve do prekidanja diplomatskih odnosa sa drugom zemljom.

Medjutim sve te mere su cisto "diplomatske", ni vise ni manje od toga.

Jedna Burkina Faso moze, isto tako, da uruci demars USA ambasadoru, na primer. Mogu cak i da proteraju ambasadora, opozovu svojeg, i da prekinu diplomatske odnose sa USA.

Kao i za sve ostalo u medjunarodnim odnosima, prakticni efekat zavisi od ekonomske i vojne snage neke zemlje i odnosa snaga.

Ako je zemlja izuzetno jaka (ekonomski, vojno), nisu potrebni ni demarsi vec i komentar nekog nizeg diplomatskog / sluzbenog kadra moze da posalje poruku i ucini promenu.

Ako je zemlja banana, mogu da sami sebi otkinu onu stvar, prakticno se nista nece desiti.
[ Ivan Dimkovic @ 16.10.2014. 09:08 ] @
^

Ovo sto kaze Java.

Demars je samo jedan od koraka u diplomatiji. @neca, cela javna diplomatija ti je to sto ti kazes "formalno sviranje", stvari se rade po protokolu, tacno se znaju pravila i sta se radi. Posle demarsa idu dalje mere koje mogu ici sve do prekidanja diplomatskih odnosa sa drugom zemljom.

Medjutim sve te mere su cisto "diplomatske", ni vise ni manje od toga.

Jedna Burkina Faso moze, isto tako, da uruci demars USA ambasadoru, na primer. Mogu cak i da proteraju ambasadora, opozovu svojeg, i da prekinu diplomatske odnose sa USA. Mogu i kork dalje da odu i da objave rat USA.

Kao i za sve ostalo u medjunarodnim odnosima, prakticni efekat zavisi od ekonomske i vojne snage neke zemlje i odnosa snaga izmedju zemalja.

Ako je zemlja izuzetno jaka (ekonomski, vojno), nisu potrebni ni demarsi vec i komentar nekog nizeg diplomatskog / sluzbenog kadra moze da posalje poruku i ucini promenu.

Ako je zemlja banana, mogu da sami sebi otkinu onu stvar, prakticno se nista nece desiti.
[ vladd @ 16.10.2014. 12:47 ] @
Bas to, naljuti se pop na selo i odsece sebi...
[ neca @ 16.10.2014. 13:20 ] @
@Java
ma neeee, meni je samo smešna cela ta priča, mi smo njemu uručili najoštriji demarš, a on je došao kao pokiso :) Pa sam očekivao da kad je čovek došo ko pokiso da mu se nešto loše i desilo, a ne da je pokiso jer je napolju stvarno padala kiša :)
U suštini sve mi je jasno, i drago mi je da ja to nisam zamišljao drugačije nego što ste ti i Ivan objasnili :)
a vladd je to baš dobro ilustrovao :)
[ X Files @ 16.10.2014. 14:40 ] @
Demarš je "objektivni dokaz" da smo kao država na nekoga/nešto ljuti... U suprotnom izgleda kao da sami sebi gunđamo u bradu.

Doduše, efekat je u oba slučaja najčešće "prazan skup", ali to i jeste tako zamišljeno... protokolom.

[ pero 996 @ 17.10.2014. 00:01 ] @
Zvuči 3ajebano svakako.
[ Java Beograd @ 17.10.2014. 06:36 ] @
Eto, sad su oni nama uputili "porotestnu notu". Kakva je pogana nacija !
[ hotchimney @ 17.10.2014. 07:03 ] @
Srbija je trebala da se izvine i Albaniji i albanskim fudbalerima zbog upada huligana na teren i napada na fudbalere i prekida utaknice.
Takodje je trebala da se izvine gradjanima Srbije zbog još jedne bruke na medjunarodnoj sceni.

Ovakvim ponašanjem i "demaršima" Srbija je podržala huligansko ponašanje na sportskim terenima i napade huligana na sportiste. Dozvolila je da terenom krstari Ivan Bogdanom, huligan koji je izazavao prekid utakmice Italija-Srbija u Djenovi 2010.
[ X Files @ 17.10.2014. 08:12 ] @
Citat:
hotchimney: Srbija je trebala da se izvine i [...]

Srbija je odavno "izvinuta".
[ vujo032 @ 18.10.2014. 21:47 ] @
Možda bi ova tema mogla da se preimenuje (uz saglasnost pokretača): Šta je zapravo?, Pitam se pitam i sl.

Kada sam čuo ovu pričicu:

"Kada su Engleski doseljenici stigli u Australiju, primetili su životinju koja skače izuzetno visoko i daleko.
Pitali su Aboridžine, koristeći jezik znakova, koja je to životinja.
A kako nisu uspeli da se sporazumeju, jer su Englezi jako loše koristili jezik znakova, Aboridžini su im odgovorili ’’Kan Ghu Ru’’ ,
odatle potiče reč KENGUR.
Aboridžini su ustvari hteli da im kažu “ NE RAZUMEMO VAS ’’, ‘’ Kan Ghu Ru’’ "


od tada me zanima kako Aboridžini zovu Kengure :)
[ Otto23 @ 19.10.2014. 06:18 ] @
Citat:
hotchimney:
Srbija je trebala da se izvine i Albaniji i albanskim fudbalerima zbog upada huligana na teren i napada na fudbalere i prekida utaknice.
Takodje je trebala da se izvine gradjanima Srbije zbog još jedne bruke na medjunarodnoj sceni.

Ovakvim ponašanjem i "demaršima" Srbija je podržala huligansko ponašanje na sportskim terenima i napade huligana na sportiste. Dozvolila je da terenom krstari Ivan Bogdanom, huligan koji je izazavao prekid utakmice Italija-Srbija u Djenovi 2010.

Da li je ovo sala ili najcrnji sarkazam? Citam komentar i nije mi jasno da li neko stvarno ozbiljno moze da napishe ovo...

Shiptari treba da se nadaju da ce USA interes na ovim prostorima, jos dugo, dugo vremena biti na njihovoj strani... inace ce (gotovo sigurno) biti svedeni na meru na koju zasluzuju, i to od svih zemlja koje ih okruzuju (od Srbije, Makedonije, Crne Gore kao i Grcke) - posto su svima rak rana... tj. separatisticko-mafijaska organizacija pod zastitom NATO-a (primarno US-a), koja u svakoj zemlji na silu rovari, provocira i pravi nered, a finansira se putem ekosistema baziranog na najcrnjem kriminalu i aktivnostima.

Uostalom i sam ovaj stav oko fudbala, i cela akcija, govori koliko neko moze da bude operisan od mozga... i osion. I btw. da su to Srbi kojim slucjem uradili u Tirani, pa mislim da bi bilo mrtvih, kuci se svi ne bi vratili - a osuda bi bila momentalna i sa vrlo opipljivim posledicama. Naravno, prosledjena brzometno od nashih "zapadnih prijatelja".


[Ovu poruku je menjao Otto23 dana 19.10.2014. u 21:56 GMT+1]
[ branko tod @ 19.10.2014. 10:33 ] @
Citat:
vujo032
od tada me zanima kako Aboridžini zovu Kengure :)

„There were originally around 250 aboriginal language groups in Australia,
so there would have been many different words for the kangaroo. The most
commonly known word is gangurru.”
badagarang -- eastern grey kangaroo
Usput, oni ih ne zovu nego jure, da bi ih ručkali. To je njihova omiljena posastica.


[Ovu poruku je menjao branko tod dana 19.10.2014. u 12:00 GMT+1]
[ branko tod @ 19.10.2014. 10:58 ] @
Niko od diskutanata nije pronikao u tajnu reči demarš. To je strana reč, ali je
ustvari koren te reči u srpskim rečima "de" i "marš". Verovali ili ne !!!
U praksi to izgleda ovako . Kada ga mi uputimo to izgleda ovako : Pa de si
to uradio , nije lepo. A ako ga veliki baja uputi ovako : Marš u pi... ma..... ,
slomiću ti kosti ako još jednom to probaš.

Sećam se de marša koji je Margaret Tačer uputila Argentini zbog Foklanda.



[Ovu poruku je menjao branko tod dana 19.10.2014. u 14:13 GMT+1]
[ Braksi @ 19.10.2014. 11:43 ] @
Citat:
Ivan Dimkovic:
^

Ovo sto kaze Java.

Demars je samo jedan od koraka u diplomatiji. @neca, cela javna diplomatija ti je to sto ti kazes "formalno sviranje", stvari se rade po protokolu, tacno se znaju pravila i sta se radi. Posle demarsa idu dalje mere koje mogu ici sve do prekidanja diplomatskih odnosa sa drugom zemljom.

Medjutim sve te mere su cisto "diplomatske", ni vise ni manje od toga.

Jedna Burkina Faso moze, isto tako, da uruci demars USA ambasadoru, na primer. Mogu cak i da proteraju ambasadora, opozovu svojeg, i da prekinu diplomatske odnose sa USA. Mogu i kork dalje da odu i da objave rat USA.

Kao i za sve ostalo u medjunarodnim odnosima, prakticni efekat zavisi od ekonomske i vojne snage neke zemlje i odnosa snaga izmedju zemalja.

Ako je zemlja izuzetno jaka (ekonomski, vojno), nisu potrebni ni demarsi vec i komentar nekog nizeg diplomatskog / sluzbenog kadra moze da posalje poruku i ucini promenu.

Ako je zemlja banana, mogu da sami sebi otkinu onu stvar, prakticno se nista nece desiti.


ljudi koji zastupaju darwinov pristup u ekonomiji, slicno razmisljaju i o diplomatiji.

Kao, sve je to sviruckanje, a najvaznije je ko je koliko jak. To dalje implicira, da kako je Amerika najjaca drzava, onda diplomatija i nije potrebna. Pa ako je tako hajde onda da ukinemo diplomatiju i da slusamo saopstenja iz Bele Kuce i svi srecni.

Prakticno ukinimo medjunarodni poredak i odnose koji su gradjeni vekovima, zatim razne strukture gde moze da se cuje glas i slabijih zemalja.

Od takvog nakaradnog razmisljanja jednog dana moze zavisiti ne samo opstanak nekog naroda ili pojedinca vec i citave ljudske civilizacije !
[ Ivan Dimkovic @ 19.10.2014. 17:03 ] @
Ne radi se tu ni o kakvom darvinom razmisljaju, vec o realnosti - sta god ti ili ja ili neko deseti mislio.

Medjunarodna snaga neke drzave zavisi iskljucivo od njene ekonomske sile. Demars jedne ekonomski nebitne drzave prakticno ne znaci ama bas nista. Dok ekonomski bitna drzava ne mora uopste ni posezati javnim diplomatskim potezima posto imaju "soft" opcije koje mogu spreciti da uopste dodje do situacije da moraju da posezu za diplomatskim merama.

To ne znaci da diplomatiju treba ukidati, vec da se od diplomatije ne mogu ocekivati cuda.

Javna diplomatija je skup protokola. Ti protokoli su tu iz smislenih razloga, zadovoljenja forme i omogucavanju komunikacije izmedju drzava na nivou koji daje privid jednakosti (tako da niko ne bude ostavljen "uvredjen" ili "omalovazen"), ali bez konkretne ekonomske moci koja omogucava da necija diplomatija ima "pokrice", od samih protokolarnih mera nema nista. Pozoves ambasadora da mu urucis demars, onda on to dojavi svojem ministarstvu i ono onda reaguje nekom reciprocnom merom.

Bez konkretnih metoda uticaja koje ne mogu postojati bez "pokrica" u vidu ekonomske sile, to je cist protokol - eto, kao diplomatija je nesto uradila, nisu sedeli skrstenih ruku. Ali to je puk protokol, koji sam po sebi nije nista vise od toga - ljudi u skupim odelima su urucili parce papira jedni drugima. I svima je jasno da sa tim parcetom papira moze biti samo obrisana pozadina ako iza tog papira ne stoji konkretna ekonomska sila zbog koje drugi ne mogu da dopuste da nesto rade.
[ Braksi @ 19.10.2014. 17:26 ] @
nije to bas tako.

Amerika kao sto znamo radi sta god pozeli, osim tamo gde ne moze, a to su sledece najmocnije zemlje sveta (Kina, Rusija i Indija). Da nema diplomatije ne bi postojali tragovi o americkoj samovolji, ali eto, malo po malo stvoreni su blokovi dovoljne snage da se suprotstave Americi. Naravno jedan Irak, Sirija Libija ili Jugoslavija tu su malo sta mogli da ucine osim razoblicavanja nasilne i bezprincipijelne politike Amerike.

Amerikanci su tako mislili ekspres da izoluju Rusiju oko Ukrajine ali to se pokazalo kao nemoguca misija. EU je dosta amortizovala prvobitne americke predloge, ali najvaznije je da je je svet postao multipolaran. Npr kad je zapad izolovao SSSR, Rusi su dakle morali sve da rade sami i sa onim jadom i bedom od saveznika od kojih je pola i danas ostalo beda (Bugarska, Rumunija), a pola nije moglo da ih smisli (Madjarska, Poljska i Cesi). Sada je to ne moguce. Ceo svet se digao i proizvodi nesto i Rusija ima alternativne izvore snabdevanja. Naravno, nije to roba zapadnog kvaliteta, ali je i vise nego dovoljna Rusima da prezive.

Svedoci smo znaci planetarne pobune protiv hegemonije SAD koju predvode Rusija i Kina.

Da je Amerika bila pazljivija u svojoj spoljnoj politici i postovala medjunarodne odnose ona bi danas bila najpostovanija zemlja sveta, a ovako ce zavrsiti u suzama.
[ Ivan Dimkovic @ 19.10.2014. 17:47 ] @
@Braksi,

Borba za dominaciju je stvar koja se desavala oduvek. Danas je USA najjaca, sutra ce to biti neka druga sila. Normalno je da se u bilo kom momentu zemlje koje su #2, #3, #4 i sl.. bore protiv dominacije zemlje koja je #1. Danas smo dosli do mogucnosti da su sredstva te borbe pre svega ne-letalna ali je borba i te kako tu i bice tu jos jako puno vremena.

Poenta price je da je diplomatija samo alat, ali bez konkretne jacine ne znaci ama bas nista. Lepo je sto Burkina Faso moze da pozove ambasadora USA ili Kine i da mu uruci demars, i da sve to zapravo funkcionise zato sto je diplomatski protokol takav i USA ili Kina ce ispostovati taj protokol. Ali i tebi i meni je jasno da je realan efekat takvog demarsa ekvivalentan muvljem prdezu.

To ne znaci da diplomatiju treba ukidati, vec da mora biti jasno da je diplomatija samo alat, cija efikasnost zavisi pre svega od mogucnosti zemlje da ima uticaj van svojih granica.

Citat:

Da je Amerika bila pazljivija u svojoj spoljnoj politici i postovala medjunarodne odnose ona bi danas bila najpostovanija zemlja sveta, a ovako ce zavrsiti u suzama.


Mislim da je to iluzija. Ne mozes biti najjaca zemlja na svetu bez da nekom ne stajes na zulj.

Tako nesto nikada nije postojalo u istoriji. Da je USA bila "pazljiva" u tom smislu, ostali bi izolovana zemlja kakva su bili do druge polovine 19-tog veka. Kako su odlucili da postanu faktor, neminovno je da ce odmah imati sukobe sa zemljama ciji se interesi preplicu.

Eto ti Kina, koja postaje supersila - kako su poceli da bivaju relevantni, poceli su i da sprovode svoje interese van svojih granica.

Pitaj Vijetnamce, Japance, Malezane i sl. sta misle o kineskom vidjenju granica na moru.

Ne mozes biti globalna sila bez da ti se interesi ne sukobe pre ili kasnije sa nekim drugim.

To je nesto sto mogu da priuste manje zemlje. Ali tesko da od globalnih supersila mozes ocekivati da budu Svajcarska.
[ Braksi @ 19.10.2014. 18:30 ] @
Daleko od toga da Amerika vrsi ocekivan i normalan pritisak jedne snazne drzave. Amerika je prosto podivljala. Ranije su bar radili jedno po jedno zariste, a sada pale vatre masovno gde stignu, Ukrajina, Honk Kong. U arapskim zemljama su tako okuvali da mozda ima 5 eksperata u svetu koji znaju sta se desava. Da ne spominjem, Irak, Avganistan i Libiju i Siriju.
[ Otto23 @ 19.10.2014. 18:44 ] @
Citat:
Lepo je sto Burkina Faso moze da pozove ambasadora USA ili Kine i da mu uruci demars, i da sve to zapravo funkcionise zato sto je diplomatski protokol takav i USA ili Kina ce ispostovati taj protokol. Ali i tebi i meni je jasno da je realan efekat takvog demarsa ekvivalentan muvljem prdezu.

Ne bih to nazvao samo muvljim prdezom -> jer je to ustvari istorijski dokument, koji vrlo zvanicno i javno govori o stavovima jedne zemlje u odnosu na drugu. Tako da ce biti mnogo teze za 50-100 godina fasifikovati istoriju, tj. pricati pricicu.

Postojanjem takvih dokumenata postoji istoriski zapis o nekom dogadjaju, zahtevima, stavovima i reakcijama druge strane - po mogucstvu i (sitne) stvari kao sto su: ko je zapravo prekrshio koje pravo i kako, mogucnost kasnijeg pozivanja na isti presedan u drugim slucajevima, trazenje odstete i koriscenje tog dokumenta kao dokaz da je ta strana bila upoznata sa neslaganjem i krsenjem prava trece strane itd. Bez takvih dokumenata predmetna strana bi mogla da tvrdi da nikad nije ni bila upoznata sa stavom druge strane... tako da nije ni znala da cini to sto cini, i da to nekome smeta, da je mozda u suprotnosti sa medjunardnim pravom itd. itd.

Iako, kao sto kazes bez sile, vojne i/ili ekonomske, demars nema gotovo nikakvu trenutnu tezinu... on moze, u zavisnosti od konteksta, i sta je u njemu napisano, itekako da je ima za 50-100 godina kad se odnosi snaga malo revidiraju.
[ Ivan Dimkovic @ 19.10.2014. 19:00 ] @
Naravno i zbog toga, izmedju ostalog, diplomatija kao diplomatija postoji. Akcije javne diplomatije ostaju zabelezene kroz istoriju i predstavljaju formalne akte drzave.

Medjutim prakticno gledano, tesko da se bilo ko moze samo oslanjati na diplomatiju ako se zeli postici konkretan efekat. Takodje, u kontekstu teme, od diplomatije ne treba imati nerealna ocekivanja, vec shvatiti istu kao skup protokola koji je uveden kako bi zemlje mogle da civilizovano formalno komuniciraju izmedju sebe na jednakom nivou. Ni vise ni manje od toga.

Citat:

Tako da ce biti mnogo teze za 50-100 godina fasifikovati istoriju, tj. pricati pricicu.


Tacno. Medjutim, IMHO, razlog zasto se istorija ne falsifikuje za 100 godina je samo zato sto onda prakticno vise nije bitno pa da se ulazu neproporcionalni resursi da se nesto zastaskava (plus, postaje skuplje i skuplje).

Zbog toga imas i rok isteka kojekakvih drzavnih tajni, od 25-75 godina. Ideja je da posle tog roka, te stvari vise nisu prakticno bitne (na tadasnji zivot) i mogu da se otkriju bez nekih posledica na politicki/ekonomski zivot u tom vremenu.
[ Braksi @ 19.10.2014. 19:38 ] @
Jos kako su bitne, i evo npr Nemacka.

Nemacka je danas dominantna zemlja EU i to tako dominantna, vise nego Hitlerova Nemacka 30tih. Pa ipak, nikome ne pada na pamet da rade ono sto su radili. Slicno ce i Japan dvaput razmisliti tri puta nego krene opet u rat iako je Japanska drzava tako snazna da bi opet bez problema samlela par Azijskih zemalja.

Amerikanci jos nikad nisu doziveli poraz, ali kada jednom puknu nece im vise padati na pamet da se qrtsche i prave haos po zemaljskoj kugli.

"History will be kind to me for I intend to write it." - Winston Churchill
[ Otto23 @ 19.10.2014. 20:49 ] @
@Ivan Dimkovic

Kada ce neki diplomatski dokument biti upotrebljen (radi jacanja pozicija u pregovorima, pozivanja na medjunarodno pravo, pozivanje na presedan, trazenje odstete itd), niko ne moze da kaze tacno -> jer se, dokazano kroz istoriju, odnosi snaga, uticaji, interesi i saveznistva znaju promeniti i brze od 50-100 godina. Recimo pocetak WW1 je bio 1914, a pocetak WW2 1939... dakle ~25 godina. Sa druge strane cilj demarsha, i ostalih diplomatskih aktivnosti, je upravo da se javno iskaze stav po odredjenom pitanju, u trenutnom vremenu, i da to udje u istorijsku gradju upravo u realnom vremenu (tako da po tom pitanju nemaju slicnosti sa tajnama), a da li ce i kada taj demars imati vecu vaznost, to ostaje da se vidi (ako se vec nema vojno ekonska moc da se na ta sporna pitanja odgovri silom). U svakom slucaju demarsi postoje sa razlogom, i mogu, u odredjenim slucajevima, kao uostalom i sva javna diplomatska korespodencija, da imaju izuzetnu vaznost - primarno kao trenutno upozirenje pre pogorsanja odnosa, a onda kao i istorijski dokaz o stavu i povredi odredjenih dogovorenih normi ponasanja.
[ hotchimney @ 19.10.2014. 22:55 ] @
Politika USA nije politika dominacije već politika zdravog razuma. Da nije tako davno bi ih istorija pregazila kao fašizan i nacionalizam i na primer.

U otvorenim sistemima pri konfliktu zdravog razuma i mahnitih ideja uvek nadvladava zdrav razum a to onima kojima zdrav razum nije jača strana može izgledati kao politika dominacije. Nije to politika dominacije.
[ mr. ako @ 19.10.2014. 23:24 ] @
@tema

Da diplomastki potezi nisu bitni, ne bi bio toliki pritisak na Jugoslaviju/Srbiju da povuce tuzbe koje je podnela pred medjunarodnim sudovima protiv NATO alijanse i zapadnih zemalja zbog bombardovanja suverene drzave protivno medjunarodnom pravu i odlukama UN, SB-a.




@hotchimney


https://www.youtube.com/watch?v=ESZN_YDE-TU

A covek nije ni Srbin, totalno suludo! :D
[ Otto23 @ 20.10.2014. 00:06 ] @
Evo deo te politike "zdravog razuma" je poceo da isplivava... posle ~15 godinica. Da ne govorimo o pravim zlocinima protiv covecnosti sirom palnete spakovanim u razne "humanitarne intervencije". Zemlje se ni 10 godina posle nisu oporavile, od mira koji im je ta politika "zdravog razuma" donela.

Citat:
Žak Ogar: Evropa je pred mojim očima umrla u Prištini

Vođa francuskih specijalaca koji su prvi ušli na KiM: Albancima su pomagale strane obaveštajne službe. Na terenu sam otkrio da Srbi drže reč, a Albanci ne. Otkrili smo listu za ubijanje Srba s pečatom OVK

EVROPA je umrla u Prištini. Tako je svoju knjigu, koja je nedavno promovisana u Kulturnom centru Srbije u Parizu, naslovio Žak Ogar, vođa francuskih specijalnih operativnih snaga koji je na Kosovu u zvaničnoj misiji sa svojom elitnom jedinicom boravio svega petnaest dana, od potpisivanja Kumanovskog sporazuma do dolaska redovnih mirovnih snaga, ali sasvim dovoljno da stekne utisak šta se događalo u južnoj srpskoj pokrajini. Želja mu je bila da knjigu objavi na petnaestogodišnjicu NATO agresije.


- Počeli smo još potkraj 1998. da razmatramo vojnu opciju protiv Srbije, što znači da je sve odranije bilo isplanirano. U francuskim medijima, u ono vreme, moglo je da se čuje kako loši Srbi proteruju dobre Albance. Nisam poznavao Balkan i očekivao sam da vidim zle Srbe koji vrše etničko čišćenje, kako je govorila „zvanična istina“. Otkrili smo, međutim, sasvim suprotno - kaže Ogar u ekskluzivnom intervjuu za „Novosti“.

* S kakvim znanjima ste krenuli u misiju?

- U činjenice me je uputio otac, general u francuskoj vojsci. U mojoj porodici je postojala tradicija francusko-srpskog prijateljstva, koja mi je bila ostala u maglovitim sećanjima iz detinjstva, i otac me je na nju podsetio. Skrenuo mi je pažnju da nije sve tako kao što se priča i zavetovao me da ne budem prestrog prema Srbima.

* Šta ste otkrili na terenu?

- Sa srpskim oficirima sam pregovarao o ulasku francuskih trupa. Doček je, naravno, bio veoma hladan, ali uljudan. Rekao sam da ne dolazim kao neprijatelj, već kao vojnik koji obavlja svoju dužnost. Veoma brzo sam na terenu otkrio da su Srbi profesionalni i da drže reč, a da Albanci stalno pokušavaju samo jedno, da izvrdaju dogovoreno.

* KAKVI su danas francusko-srpski odnosi?
- Situacija se menja nabolje. Štampa sve više piše pozitivno o Srbiji. I moja knjiga je odlično primljena. Šesta je po broju prodatih političkih izdanja. Niko u to nije verovao kada smo je štampali. To govori da se stvari popravljaju.

* Kako se ponašala OVK?

- Otimali su imovinu, praznili čitave gradove za jednu noć, kao u Vučitrnu. Ubijali su, na veliko i malo. Nadam se da će uskoro njihove vođe odgovarati pred pravdom. Otkrili smo, tako, listu s naredbama za likvidiracije Srba i nelojalnih Albanaca s pečatom OVK. Predali smo ova dokumenta pretpostavljenima, ali više nikada ništa nismo čuli o tome. To što je OVK bila privilegovani sagovornik EU predstavlja iskrivljavanje istorije, kršenje međunarodnog prava i vraćanje unazad civilizovanog sveta.

* Vi ste lično nacrtali novu kartu u ovom delu Balkana?

- Kada smo stigli u Kosovsku Mitrovicu, postojao je veliki i opravdani rizik od sukoba. Tenzija je bila velika, a situacija hitna. Moj zadatak je bio da razdvojim suprotstavljene strane i podela rekom Ibar mi se činila kao najispravnije rešenje. Odlučio sam da dve zajednice razdvojim na mostu.

* Da li vam je neko to sugerisao?

- Nije! Odluku sam doneo sam, na osnovu procene. Nekada se neke stvari na terenu mnogo lakše odvijaju, nego što se misli.

* Pisali ste izveštaje koji se nisu mnogo sviđali vašim pretpostavljenima?

- Iznosio sam samo istinu. Nikada zbog toga nisam imao probleme, ali sam shvatio da je to što sam govorio išlo protiv zvanične francuske politike. Brzo sam postao svestan da je moj glavni posao postao da čuvam ljudske živote. Francuska vojska je profesionalna, s visokim moralnim vrednostima. Na vojnim školama učimo da se ne igramo životima civila. Kad oni koji sebe smatraju vojnicima, napadaju bespomoćnu monahinju, kao što je to radio OVK, šta vam preostaje drugo nego da je zaštitite i sukobite se s napadačima? To smo i radili, od početka.


* Imate li utisak da ste možda, skrećući od zvanične politike, na neki način odbili poslušnost u uniformi?
- Nekada je i to bolje, da bi se sačuvala čast. Ali, nisam stekao utisak da sam odbio poslušnost, i niko mi to nije zamerio. Ispunjavao sam obavezu francuskog vojnika.

* U jednom trenutku ste vratili srpsku vojsku iz povlačenja...

- Pripadnici OVK su napravili zasedu i napali konvoj srpskih izbeglica, uglavnom staraca, žena i dece, koji su se povlačili u dvesta traktora. Ovaj težak incident dogodio se uz podršku Britanaca. Albancima su, inače, pomagale strane obaveštajne službe, u prvom redu američka, nemačka i britanska. Sedma pešadijska brigada pukovnika Serkovića je bila u blizini, povlačila se u severnu Srbiju. Uradio sam ono što je bilo neophodno. Pozvao sam ih i dozvolio sam im da se vrate i da zaustave agresora. I, to su i uradili.

* Kažete da su sve vaše kolege po uniformi, Francuzi, na Kosovu manje-više stekli sličan utisak. Otkud takav odnos prema Srbima?

- Nije to samo slučaj s vojnicima. Mnogi Francuzi podržavaju Srbe, u svim slojevima društva, bez obzira na političke boje. Postoje zajedničke osnovne crte naših dvaju naroda. Kalili smo se u teškoćama, imamo istu žeđ za pravednošću i pružanjem otpora, držimo datu reč, dajemo celog sebe u onome što radimo, poštujemo porodicu i prijatelje. Te osobine su duboko ukorenjene i kod Srba i kod Francuza. Tu je i jak osećaj identiteta koji se, u Francuskoj, nažalost, u poslednje vreme polako gubi. Srbija bi zato trebalo da bude primer Francuskoj. Sačuvali ste naciju, kulturu, tradiciju, prirodu, religiju. Mi smo zaraženi mondijalizmom. Srbija danas podseća na zemlju Asteriksa i Obeliksa. Vi ste sada nesalomivi Gali Evrope!

* Kako, onda, pored svega, objašnjavate zvaničnu francusku politiku prema Srbiji tih godina?

- Za sve koji su se razvodnili u mondijalizmu negovanje identiteta deluje agresivno. A nije tako. Naprotiv, nikada nisam naišao na tako topao prijem kao u Srbiji. Uvek razdvajam legalnu državu od realne. Francuske vlasti su, slepo prateći politiku NATO, odabrale svoju stranu. To je bio OVK. Francuzi su zaboravili istoriju i svojom knjigom pokušavam da ih na to podsetim. Mnogi su smetnuli s uma da je Srbija bila sestra Francuske, kako su je u ono vreme zvali.


OGAR sada često putuje u Srbiju.
- Veoma mi je lepo u Beogradu. Ostavljam svoj stres na Aerodromu „Nikola Tesla“ i ponovo ga preuzimam kad se vraćam - kaže i ističe da trenutno uči srpski, ali i priznaje da veoma teško izlazi na kraj s padežima.

* Odakle razlozi za takve dezinformacije?

- SAD su imale interes da oslabe i razbiju Jugoslaviju, a samim tim i Srbiju, koja je prirodna podrška Rusiji u regionu. Uništavanjem Jugoslavije približavaju se Rusiji. I, to se danas vidi u Ukrajini. Tradicionalni interes su imali i Nemci. Postoje i drugi strateški razlozi na veoma važnom području kao što je Balkan, a među političkim motivima je i zabadanje trna Evropskoj uniji, stvaranjem mikrodržava. Na kraju, postojali su i lični interesi. Madlen Olbrajt i Vesli Klark su danas akcionari velikih preduzeća na Kosovu. A Francuska se svemu tome mirno priklonila kroz politiku NATO.


* Kuda ide Evropa?

- Evrope danas nema. Izgubila je osećaj za realnost. EU ne poštuje suverenitet država. Evro je značajno smanjio kupovnu moć. Sistem u Briselu je potpuno nedemokratski. Mala ekipa ljudi bez legitimiteta odlučuje o svemu, i svima nameće svoje zakone. Onda određuje dobre i loše đake.


* Kako će se sve ovo završiti?

- Veoma sam zabrinut za situaciju u svetu. Uvek mislimo da više neće biti rata, ali se ispostavi da onaj prethodni nije bio i poslednji... Bosna i Kosovo su bili tačna slika onoga što će nam se kasnije dešavati, s istim načinom delovanja, i istim
protagonistima.

* Šta će biti s Kosovom?

- Samo neće moći da opstane. Ili će se vratiti Srbiji, ili će se pridružiti „velikoj Albaniji“, onakvoj kakvu smo videli na karti tokom nedavne fudbalske utakmice u Beogradu. Ali, takva Albanija bi bila efemerna. Nezavisno od bilo koje dnevne politike, Srbi se nikada neće pomiriti sa trajnim gubitkom svoje istorijske, kulturne i duhovne kolevke. Ako negde imate većinsku populaciju, ne znači da je to vaša zemlja. Cela istorija Kosova i Metohije uklesana je u njegovom kamenu. To bi bilo kao kada bi i Sen Deni, s nekropolom francuskih kraljeva, postao nezavisan zbog velikog broja muslimana koji tamo žive, pa da nas još zbog toga i bombarduju.


NAPUSTIO VOJSKU ZBOG KOSOVA

ŽAK Ogar je vojsku napustio još dvehiljadite, zbog - Kosova.

- Mnogo me je povredilo to što smo bili na pogrešnoj strani - kaže Ogar.
Sada je na čelu dva preduzeća, koja se bave konsaltingom za ulaganja u inostranstvu i bezbednošću.


http://www.novosti.rs/vesti/na...d-mojim-ocima-umrla-u-Pristini
[ hotchimney @ 20.10.2014. 01:01 ] @
^mr. ako

Ako očekuješ da pogledam taj snimak moraćeš da napišeš šta tu ima i šta hoćeš da kažeš s tim.

A što se tiče zdravog razuma. Pa to ne znači da je zdrav razum da ti legneš sa sve četiri u vis i samo zineš da te neko narani. Zdrav razum kaže da moraš da rintaš i da oblikuješ okruženje prema svojim potrebama. Tako na primer rade Amerikanci.

I još nešto, veoma važno. Zdrav razum znači odgovornost za sopstvene postupke.

Na primer van pameti je kriviti druge za šit u sopstvenoj kući.
[ mr. ako @ 20.10.2014. 01:34 ] @
Ne ocekujem ja nista, ti pogledaj ako te interesuje da vidis sta tu ima i sta hocu da kazem s tim. :D

Zdrav razum nisam ja pominjao.

A za sit u svojoj kuci mozes kriviti iskljucivo sebe ako je tvoja kuca izolovana od svih spoljnih faktora i ako ti niko nikada ne dolazi u goste... ako to nije slucaj i ako postoje spoljni faktori koji uticu na desavanja u tvojoj kuci na koja ne mozes da utices, onda ne mozes kriviti iskljucivo sebe vec sagledati situaciju realno i uvideti koji su sve to faktori i kako i u kojoj meri uticu na tvoju kucu.


[ hotchimney @ 20.10.2014. 02:49 ] @
Počinješ besmislene igre rečima. Mani se demagogije.
[ mr. ako @ 20.10.2014. 02:57 ] @
Sta su igre recima i sta je demagogija?!

Video imas iznad pa pogledaj da vidis zasto sam ga stavio kao odgovor na onaj tvoj post "Politika USA nije politika dominacije već politika zdravog razuma.".

Zdrav razum i ono ostalo nisam ja pominjao, vec ti. :) (pogledaj iznad)

A ono poslednje je opovrgavanje tvoje besmislene tvrdnje da ne mozes kriviti druge za sit u svojoj kuci - a besmislena je jer tvoja kuca nije izolovan sistem zasticen od bilo kakvog spoljnog uticaja na koji ne mozes da utices.

[ hotchimney @ 20.10.2014. 03:46 ] @
De, dobro, vidi se da ne umeš ništa osim demagogije. Idi se zabavljaj na jutjubu.
[ mr. ako @ 20.10.2014. 04:07 ] @
Pa aj' pokusaj da smislis sta je tu demagogija sto sam napisao. :D

A naravno mozes i neki smislen odgovor na ono o cemu polemisemo da das umesto sto ponavljas jedno te isto u dva posta.

Mozes i da prokomentarises video, ako nemas smislen odgovor.
[ dragan78 @ 20.10.2014. 13:32 ] @
Citat:
vujo032:
Možda bi ova tema mogla da se preimenuje (uz saglasnost pokretača): Šta je zapravo?, Pitam se pitam i sl.

Kada sam čuo ovu pričicu:

"Kada su Engleski doseljenici stigli u Australiju, primetili su životinju koja skače izuzetno visoko i daleko.
Pitali su Aboridžine, koristeći jezik znakova, koja je to životinja.
A kako nisu uspeli da se sporazumeju, jer su Englezi jako loše koristili jezik znakova, Aboridžini su im odgovorili ’’Kan Ghu Ru’’ ,
odatle potiče reč KENGUR.
Aboridžini su ustvari hteli da im kažu “ NE RAZUMEMO VAS ’’, ‘’ Kan Ghu Ru’’ "


od tada me zanima kako Aboridžini zovu Kengure :)



http://www.answers.com/Q/Kan_Ghu_Ru