Cek da dodje ventura da ti objasni, kako ovi prosjaci ne treba da zive, a samim tim ni da jedu.
Neka idu da rade! A ne tu da sede na ulici

Nema veze zbog čega je on na ulici nego njegov gest!

Ima na forumu dosta ljudi koji su se bavili poprakom tehnike po kućama.
Mogli bi da ispričaju kako su prolazili kod sirotinje, a kako kod lovana.

Nesto mi cist ovaj beskucnik. I kako je ovaj gladan, kad za njim ide kamera?
I da pretpostavimo da ovo nije namesteno, ljudi nisu imali celu kutiju pice, kao ovaj sto mu dade.

Ovi nisu dali parce pice koju su kupili svojim novcem. Ovaj je dao parce pice koju je i sam dobio. Nejednaki pocetni uslovi za vrsenje eksperimenta.

Ovo su skroz prizemni eksperimenti, da se izazove nekakva instant empatija, čiji krajnji cilj je da se pojave na YT.

@branko tod

Likovi koji nisu dali parče pice, ne znači da su "lovani". Možda su u dugovima do guše, možda im je to jed(i)na trećina dnevnog jelovnika. S druge strane, i najveći beskućnici su siti, čak i u Požarevcu. Živimo u veku gde je produkcija hrane tolika da se ne može olako ostati gladan. Pre će gladni ostati oni "lovani" na snimku, jer verujem da ne bi umeli da se brzo i uspešno snađu.

Uzgred, traženje parčeta hrane nekome neznancu koji u tom moment u jede, pomalo je "uvrnuto". Smrdi na prevaru, pokušaj da se sa strane uđe u neki dijalog... Verovatno bih i ja odbio, a nije mi do toga da ušetim energiju i vrednost pice za sebe. Čak i svog klinca učim da nema šta da diskutuje na ulici s neznancima...

EDIT: Ovaj eksperiment po meni pre govori o otuđenosti ljudi, nego o razlikma u ponašanju bogatih i siromašnih.

Isto.

nije isto



nego, "eksperiment" nije dobar jos po jednoj stvari.
Da su oni koji su odbili da daju parce pice, imali celu onu veliku sa vise parcica, pretpostavljam da bi vecina dala.
A ono, kad si zagrizao do pola parce, bem li ga. Ni ja ne bih dao to parce, nego bih mu kupio drugo, ali kao sto kaze X, kad bih video onako lepo obucenog lika koji mi postavlja to pitanje, posumnjao bih da je neka prevara

Ja sumnjam u kompletnu verodostojnost snimka na youtube, ali moja iskustva
su da sam uvek bio toplije primljen kod ljudi nižeg imovnog stanja nego višeg.

X Files
Vladimir Stefanovic
Pozarevac
Ni jednog trenutka nisam rekao za one tipove koji žvaću picu na ulici da su lovani. Da su lovani u
Americi nebi im mogao ni da priđe onaj tip da traži griz, a i nebi jeli parče ulične pice. Ja sam
hteo da ljudi koji su radili po kućama kako su prolazili- ako hoće. Ako neće - opet lepo.

Brate, kakva patetika !

Mozda ovaj eksperiment nije relevantan al ova izreka iz naslova sigurno nije dzabe nastala.

Situacija od bukvalno pre 10 minuta :)

Zvoni mi telefon, ja sa nekim drustvom i zena jedna mi kaze da joj je "pao sistem". Zacudim se posto znam da sam joj odradio svezu instalaciju pre godinu dana, i obecam da cu veceras (malopre) doci da vidim sta je, posto verujem da je neka sitnica.

Inace zena, samohrana majka, dve cerke srednja skola, zivi u nekoj tu jadnoj zgradi koja nema ni grejanje, nego na treci sprat nosi drva iz podruma i lozi.
Kompjuter sam prvi put sredjivao, neko napajanje pre 3 godine. Nije imala za novo napajanje, pa je pristala da ga nosim prijatelju na repariranje i to je kostalo oko 1000 din. Dan danas je ispravno napajanje.
Drugi put me zvala, macka izgrickala kabal od misa, pa se komp restartovao non stop sam od sebe. Slucajno sam primetio da je to razlog. Jer je komp kod mene radio savrseno.
Treci put (pre godinu dana) dizao sam joj svez OS i to naplatio 1500 din koliko obicno i uzimam. Nije se bunila, nije bio ni problem kad sam rekao da ne znam kad ce biti gotov, ali jedno 3-4 dana ce morati da ceka.
Nije imala za memoriju, posot je bilo samo 256MB rama, pa sam joj ja krisom ubacio jos 512, jer mi se vuce gomila toga po fioci.

I da, zove me veceras, dodjem, ukljucen komp, bios ne moze da nadje boot, ni HDD.
Kazem joj da nesto nije u redu sa hard diskom, uplasila se za slike, ali je utesim da je mozda samo kabal ispao. Otvorim kuciste, pricvrstim kabal i proradi komp.
Jos joj namestio sifru za wi-fi, neki telekomov ruter.
Pita me ona koliko treba da platim, i posto je na 400m od mene, kazem da ne treba nista, za tih 5 minuta posla.
Ona ni da cuje, izvadila 1000 dinara. O_O i ni da cuje da ne uzmem. vracam joj 500 jer stvarno ne bih 1000 din uzeo ni bogatijima, ali nije htela da pristane...

Mozda vama ove cifre deluju smesno, ali znam da njoj nisu smesne.

A situacija od prosle godine ja mislim.
Lik, ima zgradu celu, odnosno kuca na 4 sprata. milion kvadrata. Vozi onog malecnog mercedesa...
Drzi 2 prodavnice.
Zove me, dobije moj br. po preporuci, i kaze da ima problem da hoce da razvede internet od brata sa prvog sprata do svoje dve sobe na trecem.
Kabal jedan su razvukli, i on je kao nesto pokusao da poveze, ali veza non stop puca.
I to su uradili, ali ovako :)



Ja sam se jedva suzdrzao da se ne smejem. Inace brat sa prvog sprata mu je elektricar. Ne mogu da se setim zasto nije hteo switch da mu stavim neki pa odatle da razvucem na dve sobe. Mislim da mu je bio problem da dovede struju, jer se ove zice nalaze u onoj kutiji gore pod plafonom.

I pristanem na karabudzevinu cisto iz znatizelje, pa kroz taj jedan kabal provucem kao dva. Odnosno stavim po dva konektora i sa jednog i drugog kraja, dole ubodem u ruter, gore stavim duplu uticnicu i odatle vec razvucene zice provucem do soba.

Kad je dosao red za placenje,
Uticnice 3 sam iskoristio, dao fiskalni da vidi koliko je placeno u prodavnici. Bilo je oko 2100 din. I kazem mu da casti koliko zeli, posto je to prijatelj mog prijatelja, nisam hteo puno da mu naplatim.
I on izvadi 2500 din i da mi :). Tako da sam tada zaradio 400 din :).

Imam jos slicnih situacija, nego sam se njega setio vise zbog smesne slike koju sam attach-ovao.



U principu, kod botijih i siromasnijih, placaju otprilike isto. Imam par njih koji kad kazem recimo 1500, oni mi daju 2500.

Ali moj utisak je da me bogatiji cesce zovu. Za svaku sitnicu, pa se skupi to par puta godisnje i plate manje i teze se odvajaju od novca.
Siromasniji ne zovu cesto, ne smeta im sto im se Windows jedva vuce, sto bruji, sto je racunar spor. Zovu samo kad vise ne moze da radi, ali tada daju sirokogrudno.

KojotKG

Druže, to je ono što sam i pitao. Takva su i moja iskustva. E, sad da li je to stvar za psihologa,
da siromašni imaju grižu savesti , a bogati ne ili je to da siromašni nemaju kvar u duši pa zato
i nemaju bog zna šta to je drugo pitanje.

To sto vas dvojica pricate su obicne generalizacije i stereotipi. To je stvar pojedinca, a ne materijalnog stanja.

Ljudi koji su isli na daleke puteve motorima ili biciklima vrlo cesto govore o slicnim iskustvima - da su siromasniji i bedniji spremniji da pomognu nekome u nevolji od imucnijih....valjda lakse kapiraju kako je to kad si u problemu...Tako da nije to bas prosta generalizacija...

A ovakvi klipovi su u poslednje vreme postali jako moderni, odlicno gomilaju view-e....

Upravo.

Koliko ko daje siromasnima nema nikakve veze sa njegovim materijalnim stanjem vec sa karakterom. Svako ko ima prilike da radi sa sirokim narodnim masama zna da nema nikakvih pravila tj. da je karakter stvar koja dolazi iz kuce najvise i nesto manje od neposrednog okruzenja. Losih kao i dobrih karaktera ima svuda, u svim socijalnim "stalezima" i nema nikakvih pravila kakav je ko, samo na osnovu toga koliko ima u novcaniku.

Jedini "eksperiment" u okacenom video klipu su gledaoci istog. A eksperiment se zove: klasicna navlakusa za view-e koja udara (zloupotrebljava) emocije naivnih gledalaca. Rezultat eksperimenta je deljenje linkova i povecan "page view".

Prostim pogledom na user profil uploadera videa se vidi da se radi o profesionalcima koji se bave pravljenjem prank/skandaloznih videa.

Ima lepo i kontakt:



Ako jos malo bolje pogledamo...

http://socialblade.com/youtube/user/theockshow

Projektovana godisnja zarada ovog kanala na YouTube-u je 21000 - 167600 EUR. Verovatno ce ohoho skociti zahvaljujuci svim zrtvama na cije emocije su titrali.

Nadam se da ce neki % odvojiti i zaista kupiti siromasnima nesto da jedu.

A SuperHik sindrom?
Znam nekih par majstora koji kada idu kod "sirotinje" onda naplate svaki ekser. Kod ljudi sa "ozbiljnijim" parama potrude se da eventualno popiju kafu i rakiju a posao odrade džabalesku. Kažu da im ovi "bogati" uvek trebaju za nešto...

To što su biciklisti/avanturisti/putnici pomoć dobijali pre od siromašnih nego od bogatih znači samo da su imali više kontakta sa siromašnim nego sa bogatim svetom.

Moje iskustvo s imućnijim klijentima i onim manje imućnim je da su svi podjednako gostoprimljivi, svi plaćaju koliko tražim, i svi daju ili ne daju bakšiš - nevezano za imovinsko stanje.
Jedino što izdvaja imućnije od onih drugih je manjak vremena: radije će doneti komp na servis nego što će pustiti da im sedim dva-tri sata u kući i čačkam po kompjuteru. I još jedna stvar: imućniji mnogo brže i lakše šire preporuke od usta do usta, pa mi je to proširilo krug klijenata. I manje imućni šire preporuke, ali je odziv dosta slabiji, pre će neko da pozove klinca iz komšiluka nego mene, zbog cene. Ali uglavnom na kraju mene zovu, da popravljam za "majstorima".

Ne znam bas, na takvim proputovanjima obicno sreces obicne ljude, prosecne, a u mnogim drzavama to su upravo siromasni. A ako zapucas na neke remote destinacije, verovatnoca da ces sresti random bogate ljude je ravna nuli.

Sve je to generalizacija ako mene pitas, i vise ime veze sa kultorom, mentalitetom i okruzenjem a ne materijalnim bogastvom.

I ja bih radije primio nepoznate neokupane motocikliste iz neke tamo lijeve zemlje na prenoćište u štalu sa kozama,
nego u bogatu kuću pored svojih ukućana i neke vrednije imovine.

Mislim, lako je biti sa kojekakvima na prst u guzu kad nemaš ništa zbog čega bi ti neko razbio glavu i
odmaglio na motoru.

ovaj video je trik. a ja cu ispricati nesto kao onaj gutovic, nece da skodi, valjda.
radio sam sa puno bogatuna. stranih, tada nisu postojali nasi. nema pravila, ali ima pravilnosti.

novi bogatuni

bogatuni koji su sami zaradili bogatstvo sa predumisljajem, posebice klasicnom trgovinom, to su ljudi koji ceo svet vide kao trznicu. za njih ne postoje cast i emocija sem kao alat za zaradu. pare su im posao bio to milion ili cent.
cesto su i sami svesni svoje emotivne invalidnosti i opsesije novcem, pa vole da im deca budu lekari i istoricari umetnosti.

bogatuni koji su zaradili milione baveci se popularnom umetnoscu ili naukom. njih je bogatsvo zadesilo. polovica sa grcem drzi svaki dinar, kao pirocanac iz vica. ne umeju da trose i uzivaju u novcu. najgora podategorija su oni pristigli iz teske i neobrazovane sirotinje.
druga polovica trosi kao da nema sutra, rasipa.
ovoj grupi bogatstvo je kao teret koji im pravi koliko dobra toliko zla u zivotu. mnogi ne mogu da izdrze teret bogatstva, pa psihicki pucaju. tek njihova deca ili unuci prihvataju bogatstvo bez tereta, ako ista ostane za njih.

secam se jednog americkog milionera. gde god bi seli na pice, on je `zaboravio` novcanik. ako bi bilo prilike cenkao bi se za par stotina dinara prevedeno u par centi tada, za kilo breske. retko je prao garderobu i nosio izlizanu. bilo me sramota kad nije ostavio dinar babaseri u nekom restoranu. bio je poreklom iz neke siromasne belacke porodice koja je zivela u kartonskoj kuci.

secam se jednog trgovca amerikanca, stize sa poslovnim partnerom. skrt covek, sve skromno. nervozan sto mora malo vise da potrosi zbog posla koji ugovara. kada mu se pomene porodica cese se kao da ima pljuskavice. centa nije dao roditeljima i mladjim sestrama za kredite i skolu. prekinuo kontat sa njima da mu ne okrnje bogatstvo, tako kaze njegov ortak u poslu. godinama kasnije sretnemo se. ozenio se covek nekom cerkom bogatasa. ona ga izvela na normalniji put. da pomogne sestrama da zavrse prestizan koledz i ocu da otplati kredit. naucila ga da ostavi konobaru sicu.

bio jedan dobricina, pisac, svaler, vlasnik izdavacke kuce u Londonu. posada se druzila sa njim kao sa drugom. zavrsi covek sa letovanjem, pa nekolicini ostavi baksis. dovoljan da kupe novog ficu! ljudi nisu mogli verovat. koliko su oni bili srecni, on je bio jos srecniji.


stari bogatni

stari bogatuni kao bogatuni koji par generacija imaju milione ili milijarde. u ovoj grupi nema pravila sem da su manje ekstremni od prve grupe kako po skrticluku, tako po rasipanju para.

bio neki jevrej iz kalifornije, bogata porodica i on nasledio jednu firmu da upravlja. covek sa lakocom radi sa parama. kako sa milionima tako sa parama za veceru. ima stila. a partner u poslu mu neki bogati englez iz dinastije bogatasa, a sitni lopov, mali i ruzan. gde god moze, on par dinara ucari i ostane duzan, sporta radi. posebno je to radio svakom muskarcu koji je visi od njega i nije ruzan. kod nas svi takvi, visi i lepsi od njega.

hah setih se jednog bracnog para. englezi, najvisa klasa ispod plemica, jedna od najbogatijih advokatskih porodica. savrseno formalno obrazovanje na najboljem univerzitetu. al ajme autoskrticluka. prosto takvi ljudi.

eto ja isprica par ekstrema iz secanja. pravilnosti su cesto vezane za naciju i kulturu, a ne za broj nula. jos cesce su vezane za nacin zarade bogatstva.

kasnije su stigli bogatuni sumnjivog porekla, bogati rusi, bugari, turci, nasi, arapi, takve ne znam.

Evo ja cu se odazvati tvom pozivu da iznesem svoja iskustva kao neko ko je godinama radio koa serviser (bilo je doduse pre mnogo godina), ali iznecu i svoju percepciju iste stvari kada nisam imao para i kada sam imao para.

Prvo mislim da je to vise kulturoloska osobina, a manje socijalna. Sta hocu reci, vece pravilnosti ima unutar jedne zajednice (nacije), a manje izmedju razlicitih socijalnih slojeva.
Ako pogledam svoja iskustva iz bivse Ex-Yu, kao neko ko je radio razlicite servisne usluge na podrucju skoro cele Ex-Yu mogu reci da je bilo vise pravilnosti unutar republika, a manje izmedju bogatih i siromasnih.
Druga podela bi bila izmedju razlicitih obrazovnih kategorija, tacnije jos izrazenija izmedju seoskog i gradskog stanovnistva.

Na zapadu je sve to malo drugacije, jer je percepcija servisera sasvim drugacija u odnosu na Istocno Evropska, Azijska ili Africka drustva (zajednice).

Prvo, sirotinja drugacije dozivljava kvar nekog svog uredjaja i onda ni pristup resavanju nije isti.
Ako je neko siromasan kvaj nekog uredjaja za njega predstavlja veci ili velik problem, tako da resavanje problema ima drugaciju dimenziju, a shodno tome i odnos prema onome ko mu je resio problem je sasvim drugaciji.
Iznecu svoj primer. Kada sam pre 20 godina imao polovan stari automobil, kada sam bio dvadesetogodisnjak i nisam imao para, gledao sam da pronadjem nekog servisera kojeg poznajem, koji mi nece skupo naplatiti ili sa kojim mozemo da prebijemo/kompenziramo usluge i dozivljavao sam ga kao svog prijatelja koji mi cini nekakvu uslugu, po pravilu smo zavrsavali uz pice ili cascenje.
Sada kola servisiram u ovlascenom servisu i nemam nikakav emotivan odnos prema serviserima. Jos i nalazim stotinu zamerki, samo ako mi se nesto ne svidi.
Kada sam pre 20 godina isao po kucama ovde kod nas, odnos stanovnistva prema serviserima je bio sasvim drugaciji jer je i odnos prema uredjajima bio drugaciji, ali to je bilo prisutno i kod bogatih i kod siromasnih. Ja kao serviser nikad nisam ostajao ili prihvatao ponudu da popijem kafu ili sok, ali takodje skoro nikad nisam nikoga ponudio da popije nesto kod mene. Prihvatam baksis i dajem baksis ako sam zadovoljan, ali ta "instant prijateljstva" ne prihvatam.
Drugo, primitivnije zajednice ili pojedinci posao servisera dozivljavaju kao nesto mnogo veliko i mnogo vazno, pa mu zbog toga i pridaju veliku vaznost.
Trece, primitivnija drustva ili pojedinci misle da ce nekakvim "prijateljstvom" dobiti bolju uslugu ili nizu cenu.
Cetvrto, pojam zanatlije/majstora na nasim prostorima je dijamtralno razlicit od percepcije istog u zapadnim drustvima. Meni licno je odnos u zapadnim drustvima mnogo blizi, realniji i prihvatljiviji. Jicno sam se uverio, kako kroz svoj rad tako i kroz odnos drugih prema meni da nema razlike da li je neko bogat ili siromasan, odnos je isti, cena je ista, kvalitet usluge je isti, jednostavno musterija je musterija, neko ko daje uslugu je samo neko ko daje uslugu.
Ima jedna pojava na ovim nasim proostorima koja je posebno interesantna i po mene suluda.
To je kada stranka/musterija dodje sa predlogom/idejom da se nesto dodatno radi, budzi, prepravlja, da cena dodatnog rada ne kosta, ali da njemu usluga bude dobra i da ga u zavrsnici kosta jeftinije.
Ispricacu jednu anegdotu iz USA.
Prilikom kupovine laptopa prodavac pita da "da li zelite dodatne RAM-ove" ako odgovorite DA, sledi pitanje "da li zelite da vam ja to namstim ili ce te sami namestiti", ako kazete da on namesti on automatski na racunu uracuna cenu usluge mestenja RAM memorije. To se podrazumeva, on je radio, ulozio svoj rad i svoje znanje. Kod nas bi se podrazumevalo da je to za dzabe.
Ima jos jedan mnogo bitan momenat, ako neko moze sebi bez problema priustiti nov uredjaj onda je samo pitanje da li se popravak isplati ili ne, tako da uloga servisera ima marginalni karakter, tako da nema potrebe razvijati nekakav poseban odnos prema istom. Isto kako kad udjete u prodavnicu, kupite i idete, ne ostavljate baksis.

^ Ovo mi deluje veoma realno.
Upravo objašnjava razliku odnosa prema pružaocima usluga, kod mog oca i kod mene.

Ćale, o kome god da se radi (frizer, automehaničar, momak na tehničkom pregledu ...) ima osećaj obaveze da da bakšiš. Upravo ono "trebaće mi opet, dobro je da mi takav bude šatro prijatelj " I odma počne neku konverzaciju, sa ljudima.

I tako mi jednom pre više godina na tehničkom pregledu, meni auto nov 100% ispravan, naravno prođem sve preglede, i ćale zapne "daj mu neki bakšiš". Jbt, meni to nepojmljivo. Ja već plaćam taj tehnički oho-ho, taj momak prima platu. On je danas tu sutra već nije. Prvi put ga vidim (možda i poslednji, jer bogzna gde ću da radim sledeći tehnički pregled). Momak se ništa posebno nije potrudio, mislim pogledao kočnice, upravljački sistem i svetla. 5 min posla. Šta koji moj da mu dajem bakšiš !? I ja naravno ne dam bakšiš a ćale ne izdrža, pa izaš'o iz kola i tutnu ovome "za pivo".

Da dignem temu ponovo, jer opet situacija "bukvalno od pre 10 minuta" :)

Ova žena iz ove priče, opet me zove i kaže mi da je izgleda opet zeza "kabal od hard diska", pošto je to bio problem, i kada bih mogao da dođem da pogledam. Sednem na bajs, provozam se do nje, ponesem neki moj kabal koji ima one hvataljkice, i zamenim joj, ali to nije bio problem. Jednostavno zakucan prvi ekran, ni u bios ne mogu da udjem, ali bise nesto USB blabla... zaboravih.
Počupam sve iz USB-a i dalje problem, pogledam front panel, i vidim da je jedan USB port polomljen, fali ona plastikica, a jedan od pinova prislonjen uz pretpostavljam masu. ne razumem se preterano oko elektronike :). Otkačim front panel i proradi komp.
Dok sam čačkao komp, čujem nju tamo iz druge prostorije kako uzdiše zabrinuto :).

Završim poslić za 3 minuta, glupo mi i da naplatim, a pošto se sećam prethodni put kako je bila velikodušna, pa mi je bilo po malo i neprijatno, kao ajd da malo usisam računar, jer je bio prilično štrokav. Proverio sam temperaturu CPU i nije bila visoka, ali prašine je bilo puno. Zamolio je za neku četku i usisivač, nisam skidao hladnjake jer nisam imao kod sebe termalnu pastu, a i nije bilo potrebe da se menja. Skinuo svu prašinu, dakle sve ukupno 10 minuta sam bio kod nje.
Pita uredno koliko košta, i kažem 500 din. Ona opet vadi 1000 din i daje. Kad sam počeo da odbijam jer znam da nije u mogućnosti, samo što se nije rasplakala, bukvalno.

I onda me podseti, zašto je zvala mene prvi put, kako su joj tu u jednom servisu kada je crklo napajanje da joj je crkla i ploča, memorija i štatijaznam, popravka 70E. A ni računar ne vredi. To nisam ni znao dok joj nisam popravio napajanje, pa mi je tek posle toga ispričala. I pomenula da misli da su je već jednom prevarili i prodali ploču naplatili koliko se sećam 6-7000 din. Ploča valjda 4500 din + OS + prepakivanje. Tako nekako pisalo na fiskalnom računu koji je dobila.

Donese mi ploču, i ja kao ajd, pošto sam bio prilično razočaran tim servisom jer sam i radio jedno kratko vreme kod njih pre 15 godina, i što su jedan od najstarijih servisa u gradu... Uzmem da proverim ploču, i ploča naravno bila potpuno ispravna. Dao sam prijatelju koji preprodaje te stvari i zaradila je 15E od toga.

I njeno objašnjenje je, da sam i sada mogao da odnesem računar kući i da joj kažem da je pocrkalo pola računara i da zamenim i naplatim, i da bi onaj prvobitni servis u koji je išla ranije to i uradio... ali nisam, pred njom otklonio kvar i uštedeo joj novac :).

Baš mi bilo drago što me gleda na taj način :)

Svaka cast, majstore! Da te poznajem castio bih te pivom, ovako ti dadoh plus.

postoji još dobrih i poštenih ljudi na ovom svetu koji shvataju da nije sve u novcu! skidam kapu.

Svaka cast Koyote, postenje medju majstorima je redja pojava nego znanje.

JA sam po tom pitanju davno definisao odnos. Ako nisi posten prema poslu, neces biti ni prema sebi, a pogotovo ne prema nekim tamo "nepoznatim", recimo musterijama.

Majstorisanje je tezak posao. Postoje poslovi tipa trgovine, drzanja kafane ili sverca droge, koji donose zaradu bez veceg truda, istina uz nesto vise sekiracije. I mislim da su bas ti poslovi kao stvoreni za karakterno slabije osobe ili osobe koje jednostavno nemaju afiniteta prema sticanju znanja i vestina.

Hvala hvala, ali da se razumemo, nije bio moj post da pokaze to neko moje postenje, nego darezljivost musterije koja mi je mozda jedna i od najsiromasnijih.
Pa sam usput ispricao ostatak price, kada mi je razjasnila zbog cega je darezljiva jer sam prilicno insistirao da ne uzmem toliko novca jer nisam imao nikakvih troskova, bilo mi je usput biciklom, a i bilo mi je moralno neispravno da njoj naplatim istu sumu, kao na nekom drugom mestu gde se prilicno pomucim za istu sumu i kada kazem koliko kosta, osetim neki prezir u tom momentu od osobe koja daje novac, iako imaju mnogo vise nego ova samohrana majka koju sam naveo u prici vec vise puta.

U principu post je trebao da zavrsi u temi "sta me danas usrecilo", ali sam ga ipak ostavio u ovoj temi :)

Kojote nešto često ti ideš kod te samohrane majke :) . A mozda i ona namerno kvari komp :).
Šalim se malo. Znam primere servisera koji rade slične malverzacije samo da bi uzeli keš (mislim na ovaj prmer sa m. pločom)
Što se tiče videa sa početka fejkčina teška a pogotovo ovaj što je dimke stavio link (mislim likovi koji se prdružuju maltretiranju plišanog kera i pritom ne kao primećuju da nije pravi.

A onaj prvi vide je isto kao i druke fake.
Da ju picu liku prosjaku , znači verovatno je gladan , i pritom mu kažu da su oni jeli već da uzme ostatak. posle 20 minuta dolaze a on još uvek jede ostatke te pice :)
Čovek stvarno zna da se kontroliše i polako uživa u hrani :)