npr.

Kod nacina placanja moze se napisati i
>Uplatu izvrsiti na devizni racun firme kod xx banke - instrukcije u prilogu
te zajedno sa fakturom. otpremnicom, poslati i
upute koje se dobijaju od strane banke a koje budu najcesce na pola A4 strane.

Treba se staviti, posto roba ide u inostanstvo i recenica - Oslobodjeno PDV-a po clanu 24. stav 1. tacka 2. Zakona o PDV-u
te popuniti i cefta euro1 formular

Vezano za bankarske troskove najcesce je princip OUR - znaci faktura se izda npr. na 100 evra - kupac toliko uplati - banka u Srbiji prilikom
prodaje deviza i pretvaranja u dinare naplati i trosak transakcije proizvodjacu odnosno primaocu sredstava.

Paritet - u zavisnosti od dogovora moze biti npr. ako se radi prevoz do odredista kupca (znaci proizvodjac obezbedjuje prevoz, zavrsava spediciju - snosi troskove transporta) CTP ili CIP adresa magacina kupca ili ako kupac obezbedjuje prevoz/spediciju onda f-co (franko) utovareno u prevozno sredstvo kupca na adresi proizvodjaca

Kod prevoza ide i polje
Vozac >>> ime prezime sa adresom i brojem pasosa
Vozilo >>> registraciona tablica kamiona + reg tablica prikolice ako je ima

Koleto - pakovanje - ako je roba na paletama, broj paleta

Poreklo robe - dovoljno je na standardnom memorandumu firme napisati izjavu da je taj i taj proizvod finalisan u pogonu proizvodjaca.

Hvala na brzom i kvalitetnom odgovoru.

Koliko sam shvatio, za izvoz su potrebni sledeći dokumenti:
1. Faktura,
2. Otpremnica,
3. Uputstvo za uplatu,
4. Izjava o poreklu.

Da li sem ovoga treba još nešto?

Napomena je nesto sto definitivno treba da dodam na fakturu.

Imam nekoliko pitanja:
1. Šta je tarifni broj/Šta se stavlja pod tarifni broj (koji stoji na zakačenom primeru),
2. Ako špediter obavlja transport i carinjenje, pretpostavljam da se ne stavlja vozač i vozilo. Šta ide onda?
3. Za bankarske troškove, kako ide pun naziv/rečenica i šta ako očekujemo od kupca da ih plati, a šta ako ih prodavac plaća?
4. Da li koleto znači bilo koje pakovanje? Da li treba navoditi da li su u pitanju kutije, rolne, bale, boce, kontejneri ili nešto sasvim deseto.
5. Da li izjava o poreklu može da se ubaci na ino fakturu?
6. Da li i uputstvo za uplatu može na fakturu (ako ima do 5 stavki na fakturi, sve bi moglo da stane na jedan papir)?

primer koji sam postavio je sablon ino fakture koju sam koristio prilikom izvoza robe u Bosnu -cefta trziste.

Ono sto smo slali je
dakle popunjena faktura koju prati odgovarajuca otpremnica iz magacina.
Uputstvo iz banke za ino-uplatu (zaseban list) sam poslao prvi put dok sam sledeci put samo stavio napomenu da
se uplata vrsi na devizni racun firme u banci.

Za izjavu o poreklu robe pored memoranduma firme popunjavan je svaki put i cefta eur-1 obrazac
koji se prilaze carinskom organu radi evidentiranja prometa i kako bi roba mogla da izadje iz zemlje.
*napomena za cefta obrasce - isti sam kupovao u sluzbenom glasniku, cena kom oko 75 din - potrebno je na memorandumu firme
napisati zahtev za kupovinu obrazaca radi izvoza robe - taj zahtev se registruje u glasniku/upisuju u neku svesku
serijske brojeve obrazaca koje su prodali te se ne moze desiti da, recimo firma xx kupi obrazac a firma yy izvozi
posto te serijske brojeve dostavljaju carinskim organima.

1. Svaka roba ima svoj odgovarajuci skup brojeva kojom se ista definise pred carinom -
klasifikacija na srpskom jeziku

(npr. tarifni broj 8441 20 00 00 -
prva 4 broja oznacavaju glavnu grupu - u ovom slucaju to je >>Ostale mašine za preradu hartijine mase,
hartije ili kartona, uključujući mašine za sečenje svih vrsta<< dok ostali brojevi - u ovom slucaju oznacavaju da je u pitanju grupa >>Masine za izradu kesa, vreca ili koverata je oznaka <<
Bez tarifnog broja nema regularnog uvoza/izvoza.

2. Moze da se izbaci kolona vozac/vozilo ili ista ostane nepopunjena. Spediter radi izvozno carinjenje - cena je u rangu oko 4 do 6 hiljada zavisnosti od toga koliko trazi.

3. U zavisnosti od dogovora sa kupcem za troskove stavlja se SHA ili OUR -
ako je dogovor SHA znaci da kupac plaća samo bankarske troškove u svojoj zemlji.
OUR - kupac plaća sve bankarske troškove kako u zemlji tako i u inostranstvu
(moze da se stavi kod nacina placanja na fakturi - ja sam imao definisano u ugovoru sa kupcem te nisam stavljao ovu napomenu)

4. Stavljao sam samo broj paleta iako je bilo robe i u kutijama zavezanih sa strec folijom i povezano vezicama pa na paletu il samo direkt na paletu
(palete idu zbog manipulacije prilikom utovara i istovara kod kupca - kamion je npr. ogranicen na do 22 paletnih mesta te ako je u pitanju manja kolicina robe prevoznik, zbog svoje ekonomicnosti, radi zbirni prevoz tipa za firmu A idu 3 mesta, firma B zauzima 11 pa do punjenja)

5. i 6. Moze.

jos koja recenica>>
1. kad se isporucuje roba u inostranstvo traziti uplatu unapred dakle avans 100% pa ide roba, a ako je u pitanju respektivni kupac dati mu valutu placanja na 15 ili vise dana u skladu sa dogovorom iz ugovora.
2. Kod pojedinih banaka devizna uplata se pojavljuje na deviznom racunu u roku od dan-2 dok kod nekih moze da se ceka i po nedelju dana da legnu novci.(vade se na to kao medjubanke kasne)
2.a) Kad legnu pare banka, najcesce, posalje fax/email sa obavestenjem da su pare dosle i formularom koji popunjava/pecatira ovlasceno lice ako se zele novce. Moze se prodati deo deviza za dinare - Znaci ako je doslo nrp. 500 e proda se 200e a ostatak ostaje na deviznom racunu.
Neke banke traze da se sa tim formularom posalje i faktura.
2.b) ako se radi sa Kosovom - prilikom uplate od dole sve pare idu na menjanje u dinare - propis NBS ne moze da ostane deo deviza.
3. Ako se placa nesto u inostranstvo - Kurs pojedinih banaka prilikom kupovine deviza zna da odstupi i do 3-4 din od zvanicnog kursa NBS.
4. Da bi spediter mogao da zastupa pravno lice potrebno mu je izdati ovlascenje na memorandumu firme

Ja kao proizvodjac nekih od uredjaja sam imao problema oko dokazivanja porekla robe i ako je to moj proizvod , jer su trazili normativ (od kojih je sve delova proizvedeno) za datu robu (uredjaj recimo). Takodje sam morao dokazivati za svaku komponentu poreklo od koje je sacinjen . Malo je bilo papirologije ali je bitno da na vreme krenes da je pripremas i da ne cekas zadnji cas .
Pozdrav

Noreniou ti je lepo odgovorio, ja ću dodati još par stvari.
Nadji špeditera pre nego što išta definitivno dogovoriš, da ne ispadne neki problem, pa da ne možeš da ispuniš obećano. Od njega ćeš dobiti informaciju koji je tarifni broj, paritet i sl.
Što se porekla robe tiče, izjavu o poreklu možeš da staviš na fakturu i tom slučaju ti ne treba eur1 obrazac ali samo u slučaju da se radi o robi koja košta manje od 6000EUR. Za vrednost preko tog iznosa izdaje se EUR1. Da bi bilo prihvaćeno CEFTA poreklo, moraćeš da dokažeš poreklo komponenti (dovoljnog broja njih), ili da je od tih komponenti dobijen potpuno nov proizvod koji će na taj način dobiti naše poreklo. Koliko papira i kakvih ti za to treba - reći će ti špediter. Dokazivanjem CEFTA porekla će kupac te robe u svojoj zemlji biti oslobodjen carine. Može da se desi i da je roba koju ti izvoziš izuzeta od sporazuma ili je carinska stopa mala a vrednost robe niska pa se uopšte ne isplati cimanje sa tolikom papirologijom.
Carinjenje se vrši u carinskoj ispostavi koja je nadležna po mestu sedišta firme ili po mestu utovara robe.

U prilogu je faktura na kojoj je napisana i pominjana izjava o poreklu

Tarifni broj
Šta se piše za tarifni broj ako na računu ima više stavki, obzirom da je u dokumentu
UREDBA O USKLAĐIVANjU NOMENKLATURE CARINSKE TARIFE
tačno napisano za svaku robu koji tarifni broj ide.

Dva varijante me posebno interesuju:
1. Šta ako je na fakturi više arikala slične vrste (npr. različite vrste proizvoda koje nemaju istu namenu, ali se koriste u istoj industriji)?
2. Šta ako je na fakturi više arikala potpuno različite vrste (npr. suve šljive, aparat za zavarivanje i medicinski pribor)?

Dokazivanje porekla
Ukoliko se proizvod uveze iz treće države (članice CEFTA) i onda doradi, kako se dokazuje poreklo robe (za iznose preko 6000EUR).
Da li je dovoljna izjava prodavca za prvobitni proizvod (pre prerade) + Izjava o poreklu na memorandumu dorađivača?

@aleksandarzz
Hvala za informaciju da EUR1 nije neophodan za iznose do 6000EUR uz izjavu o poreklu na fakturi.


Ovo mi baš i nije logično da prodavac napiše OUR, a da kupac plaća.
Od čega je u opšte skraćeno OUR i SHA?
Da li možda znaš gde mogu više o ovome da pročitam?

Nema potrebe da ti upisuješ tarifni broj u fakturu. Upisuje se u carinsku deklaraciju i to je posao špeditera.

Trebalo bi onda da postoji carinska deklaracija po kojoj je ta roba uvežena, i na osnovu nje se utvrdjuje poreklo.
Nemoj da te zbunjuje ovih 6000eur. Poreklo se mora dokazati i za jeftiniju robu. Carina neće prihvatiti izvozno carinjenje ako je na fakturi napisana izjava o poreklu a nema dokaza za to. Razlika je samo u tome što ne mora da se izdaje eur1 kao zaseban dokument.

Hvala svima na odgovorima, sad su mi mnoge stvari jasnije.

@aleksandarzz
Dakle, samo carinska deklaracija može da se koristi kao dokaz o poreklu robe iz inostranstva?

Kako se dokazuje poreklo robe ukoliko je roba domaćeg porekla?

preko privredne komore (search: prilog 10 ili uverenje o domaćem)
- da bi izdali isto salju neke formulare/kalkulacije u kojima se popunjava koliki je % kog materijala koriscen za pravljenje odredjene pozicije, da li se radi o domacoj il stranoj sirovini te se navodi od koga je ona i nabavljena te po kojoj ceni -(ne proveravaju tacnost podataka- cena za izradu uverenja o domacem poreklu za ucestvovanje na tenderima je 6000 din te kad se zaredja ucestvovanje na par tendera lepu paru uzmu) //carina nije trazila uverenje iz priv.kom. za Bosnu, isla izjava na mem. firme da je roba domaceg porekla

vezano za SHA ili OUR npr. kom banka (strana 10)

Dokazivanje porekla
Ukoliko se proizvod uveze iz treće države (članice CEFTA) i onda doradi, kako se dokazuje poreklo robe (za iznose preko 6000EUR).
Da li je dovoljna izjava prodavca za prvobitni proizvod (pre prerade) + Izjava o poreklu na memorandumu dorađivača?

Ako se proizvod uveze pored izjave prodavca za prvobitni proizvod (pre prerade) + Izjava o poreklu na memorandumu dorađivača
za dokazivanje porekla sirovine/robe
treba da se preda i JCI obrazac (spediter dostavlja par dana nakon uvoza robe)

Za bankarske troškove, koga zanima kako se pišu prema Uputstvo za upotrebu Personal E-Bank-a za PLATNI PROMET SA INOSTRANSTVOM Komercijalne banke:


noreniou, hvala na odgovorima.