Jbs rat, ako ti Bugari ne udare s ledja.

pisac:
Pitanje iz naslova je namenjeno onima koji se osećaju kao Srbi. Da li su Bugari naša braća, odnosno da li ih tako doživljavate?

Flo33:I ne trebaju nam braća. Neka smo mi jedni drugima kao braća. Nama trebaju prijatelji, i to isključivo interesni, ne istorijski. Dakle da je njima u interesu da nam daju kintu. Kako je lepo Švica prijatelj sa celim svetom.

Miroslav Jeftić: Ne znam kakva je to moda poslednjih godina ili čak decenija da se stalno traži nekakva imaginarna braća.

Flo33: ... ali jedino rešenje je gledati napred. Drugačije ne ide, inače smo svi zaglavljeni u srednjem veku.

Skoro čitam kako su slovenci u stvari ljuti jer je Srbija "oslobodila" Sloveniju od Austrougara, jer je Beč imao plan da asimiluje slovence, i Marburg (Maribor) bi bio rang Grac-a grad. I oni bi sada bili deo standarda Austrije.

pisac: 
Onda se setim činjenice da je moja baba (kao i svi starci) iz okoline Niša ali sa suprotne strane od Bugarske ka Kuršumliji (znači prilično daleko od Bugarske) govorila jezikom koji je pola Bugarski/Makedonski a pola (sadašnji) Srpski. Odnosno Srpski jezik je nekada bio daleko bliži Bugarskom i Makedonskom nego što je sada. Mnoge reči koje se sada govore u Bugarskom (npr: Blagodarija) su se govorile i kod nas (južno) nekada (Blagodarim), a Bugarski (uz Makedonski) je najrazumljiviji jezik pored SrpskoHrvatskog.

I tada dobijem otkrovenje: Bugari u stvari jesu naša braća ali smo mi u nekom istorijskom trenutku to jednostavno potisnuli i otuđili se.

pisac: Meni je fascinantno da nisam do sada uopšte ukapirao koliko sličnosti ima između Srba i Bugara, odnosno užasnut sam činjenicom da je to što je napravljeno pod tuđim (imperijalističkim) uticajem (Austrougarske) pre 100 godina moglo da ostavi takve posledice po celo ovo društvo, i da bukvalno pocepa narod koji i vek kasnije ne kapira šta se i zašto desilo.

Balkanski ratovi
...
Crnogorska i Srpska vojska zauzele su Skadar i tada se Austrougarska ultimativno obratila kralju Nikoli tražeći da se crnogorska vojska povuče sa Skadra u protivnom Crna Gora će biti bombardovana sa mora (istovremeno ultimatum je otišao i na Ruskog cara).

U završnoj fazi rata umešale su se i Francuska i Engleska koje su istakle da je netrpeljivost narasla do te mere da će Balkanski rat prerasti u Evropski i otkuda pravo Srbiji i Crnoj Gori da one samoinicijativno (niko ne uzima u obzir Bugarsku i Grčku) prekrajaju granice na Balkanu (granice postavljene na Berlinskom kongresu)

- Francuska tj. njen predsednik Poenkare 30. 5. 1913. godine saziva u Londonu konferenciju ambasadora četiri države (Engleske, Francuske, Rusije i Austrougarske) koja ima zadatak da okonča I Balkanski rat

Na Londonskoj konferenciji nije bilo predstavnika nijedne članice Balkanskog saveza mada su bile posredno uključene tako što je Rusija štitila interese Srbije, Crne Gore i Grčke a Austrougarska je štitila interes Bugarske; cela atmosfera konferencije obeležena je velikim pritiskom Austrougarske usmerenim na interese Srbije i Crne Gore i donošenjem takvih odluka koje su sugestivno izazvale neprijateljstvo između Srbije i Bugarske

Cilj Austrougarske je bio da Londonska konferencija ne donese ni jednu odluku kojom bi bile potvrđene odluke političke konvencije iz Balkanskog saveza.
...

vilil1:
Ovi drugi kao da su postali puni sebe, nekako prepotentni. Govorim o obicnim ljudima, koje srecete na ulici. U Bugarskoj se covek oseca kao u bilo kom mestu u Srbiji, dok se u Rumuniji oseca bukvalno kao stranac. Nema onog nekadasnjeg normalnog, da kazem prisnog, odnosa prema nama, koji je vladao cak i u doba Causeskua.

Vremena se menjaju. :)

DaliborP: Ne znam na sta tacno mislis, ja sam skoro bio u Bukurestu i nisam nista slicno primetio, cak naprotiv. Pre ce biti da smo mi na njih pre gledali sa visine, a sad vise ne mozemo.

vilil1:
Meni je nesto drugo zanimljivo. Nasi istorijski prijatelji su Rumuni, a istorijski neprijatelji Bugari. Raspadom komunizma, a pogotovo ulaskom u EU, njihovo raspolozenje prema nama se izmenilo. Sada su nam Bugari mnogo blizi nego Rumuni. Ovi drugi kao da su postali puni sebe, nekako prepotentni. Govorim o obicnim ljudima, koje srecete na ulici. U Bugarskoj se covek oseca kao u bilo kom mestu u Srbiji, dok se u Rumuniji oseca bukvalno kao stranac. Nema onog nekadasnjeg normalnog, da kazem prisnog, odnosa prema nama, koji je vladao cak i u doba Causeskua.

Vremena se menjaju. :)

pisac:
Pošto se nešto malo družim sa Bugarima, počeo sam da shvatam da oni nas doživljavaju kao mnogo veću braću nego što mi doživljavamo njih. Moja drugarica mi kaže, ovim rečima: Mi osećamo da su Rusi i Srbi naša braća. Ja kažem opet, ovim rečima: Mi osećamo (bar većina u ovoj zemlji) da su Rusi naša braća, a prema Bugarima smo prilično indiferentni, i to je verovatno jer ste bili na pogrešnoj strani tokom nekih ratova. :D

E, sada zaplet: Lutam malo satelitskim (hellas sat 39') kanalima juče, i naletim na Bugarske kanale. Onda, shvatim da je njihova folk/novokomponovana narodna muzika (fen tv), a i ona stara prava narodna muzika (folklor tv), potpuno identična našoj. Ne samo da je identična po pitanju melodija, nego stara narodna muzika ima i skoro identične narodne nošnje i način igre van kola i u kolu, sve u kompletu sa opancima i slično. Povremeno se na njihovim folk kanalima može čak videti/čuti in neka naša folk zvezda, jer je jezik sličan a melodija - ista. Bugarska narodna pesma i nošnja su u stvari mnogo sličnije nego što su Vojvođanska, Hrvatska, pa čak i bratska Crnogorska ;).

Na ovaj podatak mi drugarica kaže da eto postoji razlog zašto nas oni zovu braća.

Onda se setim činjenice da je moja baba (kao i svi starci) iz okoline Niša ali sa suprotne strane od Bugarske ka Kuršumliji (znači prilično daleko od Bugarske) govorila jezikom koji je pola Bugarski/Makedonski a pola (sadašnji) Srpski. Odnosno Srpski jezik je nekada bio daleko bliži Bugarskom i Makedonskom nego što je sada. Mnoge reči koje se sada govore u Bugarskom (npr: Blagodarija) su se govorile i kod nas (južno) nekada (Blagodarim), a Bugarski (uz Makedonski) je najrazumljiviji jezik pored SrpskoHrvatskog.

I tada dobijem otkrovenje: Bugari u stvari jesu naša braća ali smo mi u nekom istorijskom trenutku to jednostavno potisnuli i otuđili se.

I sada sebi postavljam pitanje koji je to istorijski trenutak, i ko je kriv za to? Crnogorci su uvek takođe smatrani našom braćom, ali evo vidimo na aktuelnom primeru da jedan Milo Đ. uz dobru logističku/finansijku podršku iz inostranstva može da zavadi i "dva oka u glavi" i da rasturi bratstvo radi stranih geostrateških interesa. Da li je to bio slučaj i u istoriji, da li je Austrougarska u nekom trenutku uspela da isfinansira nekog Bugarskog Mila koji je uz pomoć sitnih razmirica (Makedonija) uspešno okrenuo Bugarsku protiv Srbije i poveo ratove radi ostvarivanja neke svoje (u stvari tuđe) geostrateške koristi, i time uništio bratstvo? Bratstvo-jedinstvo između Hrvata i Srba iz bliske istorije je uspešno uništeno, to je bio bitan geostrateški cilj trenutnih nasilnika/vladara sveta i u tome su 99% uspeli. Crnogorsko-Srpsko bratstvo je takođe van funkcije, da li trajno ili ne videćemo. Da li se nešto slično desilo i pre stotinak godina sa Bugarsko-Srpskim odnosima?