Zasto ne iskoristis taj raskorak i uletis sa manom marzom kada vec postoji toliki prostor, a verovatno ima i potraznja??

A ti sigurno razmišljaš suprotno.
Kad bi ti ove godine kupio stan za €50,000 i dogodine ga prodavao - ti bi ga sigurno prodao onome ko ti nudi €55,000 a ne onome ko ti nudi €105,000.
Slomio bi se pod pritiskom nastalim uslijed napada poštenja i pravde.

^ 55.000 ako je u Srbiji, ako je u Americi max. 3% tako ta ce se drzati do 51.500.

Ne pricamo o specificnoj robi, vec robi siroke potrosnje, kucnoj elektronici, tj. uradi sam alatu itd. Nemoj porediti pancir - vrlo specijalna roba, specijalne namene - sa fenom.

---

Ne razumem svrhu ovog pasusa jer si ga uglavio posle mog citata, a veze nama sa njim... jer:
Nisam nigde rekao da postoji ogranicenje koliku ces marzu staviti, vec sam naveo neki najcesci raspon za doticnu vrstu robe.
Nisam nigde rekao da marza ne zavisi od konkurencije, vec je upravo suprotno - nizak procenat marze koji sam naveo je zbog konkurencije.
Nisam nigde pozivao drzavu da se mesa u oredjivanje marze, jer to regulise trziste.

Ovo gore sto sam naveo jeste tacno, jer je u pitanju cut-throat market i ide se sa minimalnim marginama... A popusti mogu biti iz vrlo razlicitih razloga - od oslobadjanja od zastarele robe, oslobadjanja skladista tj. inventara, borbe s konkurencijom, do prodaje bez ikakve zarade, pa i sa minusom. Iznenadjuje me da nikad nisi cuo da je bolje da vratis bar pola ulozenog nego da ne vratis bas nista i da ti je kapital zarobljen u robi. :D Ako imas jos takvih pitanja, obrati se deci u srednoj ekonomskoj.

Ne znam kakva ti je ta sto bi mogla da se povodi pod BI, ali to sto si radio jednu aplikaciju, ne svrstava te u znalce... :) Ipak, ovo sto opisujes, jedan Amazon koristi vec deceniju+, nije to nista novo, niti si ti napravio killer app. :D
Na mnogo proizvoda se startuje i sa minimalnom.


Kad smo vec kod Amazona, oni idu takodje sa minimalnim marginama kao sto sam naveo, njihovo je 2.5% ili manje, a na payment procesing otpada negde oko 2-2.5%.
Takodje recimo Overstock.com ima oko 2% margine. Sigurno bi Patrick Byrne i njegovi shareholderi voleli da imaju tih tvojih 150%, ali se nisu setili. :D

Tako ja krenem da kupim neke šrafove (pravim ponekad nešto od univera) i pošto radnja u kojoj redovno pazarim takvu robu nije bila usput, svratim u neku gvožđaru koja mi je eto, bila usput.

Iver vijak (za imbus ključ) u radnji gde redovno kupujem je 2.5 din. Verujem da je i tamo marža bar 50%, ali 'ajd sad ...

U gvožđari u koju sam svratio usput, kontam, 'ajd neka bude i 3 din ali, k'o velim možda je i 2 din. Kad ono - komad 5 din ! Ako kupim 200 komada, umesto 500 din trebalo bi da platim 1.000 din. Wow !

Pitam prodavca (koji je i vlasnik) da li zna pošto je taj šraf u drugim sličnim radnjama ? Počne da priča kako zna da je jeftinije na buvljaku ali eto on plaća porez ! Kažem, brate, porez je 20%, nikako nije 200%.
Nisam kupio naravno, nisam lud, ali eto samo kao još jedan primer u temi. Jeste jedinica artikla jeftina, ali niko ne dolazi u radnju da kupi jedan iver vijak. Naravno, u tu radnju više nemam nameru da uđem.

ali drzava to ne radi
1. kartel je potpuno normalna pojava kod nas, neki su i vrlo javni (mts+telenor+vip)
2. drzava ne daje mogucnost za balans potraznej i ponude time sto povlascuje neke firme u odnosu na druge i efektivno kreira monopol

zasto ja kao fizicko lice ne mogu da uvezem 500 privezaka iz kine? platim priveske, platim postarinu, dodje na carinu, carina mi kaze ne moze 500kom nikako, nema veze koliko to "vredi" (privesci + postarina ispod 7$) nemam pravo kao fizicko lice da uvezem 500 privezaka? dakle ja ako hocu 500 privezaka (da zakacim u nos, sise, d00pe sta koga bole .!. sta ce mi 500 privezaka, ocu ih naguram u d00pe da zvecka kad hodam) moram da ih kupim od firme koja ce da se ugradi 500% na te priveske i pritom ne samo to nego ce da uzme one losijeg kvaliteta, da me laze da su to ovi kvalitetniji i umesto 500% ugradice se 800%

da je drzava uredjena marze bi bile regularne, da je drzava uredjena onoga ko prodaje takav fen kao profi alat bi mogao da osasavis od para na sudu, ali posto drzava nije uredjena ...

Moj berber je poštenjačina ugradi se samo 10-20 procenata na nabavnu cenu. Nabavlja sve živo, od sportske opreme do opreme za kuću. I još te ošiša i ne osećaš se ko ovca. :)


Niko ne odgovara za prevare!

<sub>[Ovu poruku je menjao zarek dana 28.02.2015. u 18:47 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao zarek dana 28.02.2015. u 18:48 GMT+1]</sub>

(mts, telenor i vip) nisu kartel, nema obelezja kartelskog poslovanja u njihovom radu. Cene se razlikuju, paketi se razlikuju, proizvodi se razlikuju.
Jedini kartel koji postoji su advokati.
Ne znam kakvi su u Srbiji propisi u vezi uvoza za licne potrebe, tako da ne mogu odgovoriti na pitanje u vezi privezaka.
Marze ne mogu biti odredjivane od strane drzave i mislim da se nijedna drzava ne upusta u odredjivanje maksimalno dozvoljene marze. Zasto neko ne bi uracunao 1000% marzu, ako za takvo nesto postoje uslovi i ako neko plati porez na zaradu koju ostvari od te prodaje?
Dacu ti jedan primer, neko napravi softver, cena izrade softvera kosta 0 dinara ili ajde neka kosta 10 000 dinara, prodaje jedan primerak po ceni od 15000 dinara i na svakom primerku posle prvog primerka vise nema troskove nabavke/proizvodne.
Koliko je njegova marza?
Koliko bi po tebi trebalo biti cena jednog programa/ aplikacije posle prvog primerka da bi se uklopio u tvoj standard o visini marze?
Kako ce "uredjena" drzava u ovom slucaju odrediti marzu i maksimalnu cenu proizvoda?

Primer 2:
Pruzas konsultantske usluge, neko se obraca za savet/konsultaciju/ uslugu, nemas troskove u radu osim (eventualne)troskove za printanje ako imas potrebu da nesto bude u pisanom obliku.

Primer3:
Poljoprivredni proizvodi. Kolika je proizvodstvena cena nekog proizvoda, koliko prodajna? Sa koliko marze se ugradjuje proizvodjac kada proizvod iznese na pijacu?

Ima jos dosta primera koji se mogu nabrojati, ali nema potrebe.

Kako mali Perica zamislja izradu softvera....

Nista ja ne zamisljam. Solidno sam dobro upucen u taj posao.

Koliko iznosi proizvodstvena cena softvera koji je vec prodan u dovoljnom broju primeraka da bi pokrio troskove razvoja.

Da bi bilo jasnije.

Ako angazujem dva programera koje placam 500 (necega)/ mesecno, rade 6 meseci.
To je proizvodstvena cena od 6000 necega, jedan primerak posle prodajem 60(necega), posle 100 -tog prodatog primerka, koliko iznosi proizvodstvena cena po jedinici proizvoda?

džabana :D

Itekako ti zamisljas da kad prodas softver sve je gotovo i ti nemas troskove odrzavanja, popravke, bug fixing, podrske... :) Toliko kosta. I taj deo je poenkad mnogo veci od razvojne cene i trajan je, sve dok se prodaje i podrzava softver.

Troskovi odrzavanja, podrseke i sta li vec, naplacuju se kao odrzavanje.

Detaljno sam analizirao koliko bi me koštao neki Samsung Galaxy. Uz neki paket, sa ugovorom na dve godine. I - neverovatno ! ISTO me košta, i kod Telenora i kod Telekoma. A naizgled sve različito: i paketi, i cena paketa i ostalo. A kad sabereš za 24 meseca - ISTO !

Kupovina telefona se obicno planira duze vreme. Zasto ne bi uzeo paket kod mts-a sa 50% popusta, a kupis telefon preko oglasa duplo jeftinije nego kod provajdera?

Opet mali Mikica zamislja nesto.... ne, to onda nije prodaja softvera vec odrzavanja.
A ovo je prodaja softvera - uz koji ide odrzavanje odredjeni period.
A ako gledas kao ti - onda nista nije prodaja softvera, pa se nista nije prodalo od softvera, vec od odrzavanja.

Ovo


si izmislio / dodao u pricu da bi prica o prodaji softvera licila na nesto komplikovano cemu ne mozemo odredi cenu.

Ako prodajes softver sa uracunatim odrzavanjem u periodu od X meseci, onda samo na iznos koji si dao programerima za izradu dodaj iznos koji ces dati za platu ljudi koji ce odrzavati softver u narednom periodu i to ti je nabavna/proizvodstvena cena u tom slucaju u primeru koji smo imali:

primer:
Ako angazujem dva programera koje placam 500 (necega)/ mesecno, rade 6 meseci.
To je proizvodstvena cena od 6000 necega,

dodajemo:
Odrzavanje u periodu koji je uracunat u cenu angazovanjem jednog programera kojeg placam 500 (necega)/ mesecno, period odrzavanja 6 meseci.
To je cena za uracunato odrzavnja 3000 necega.

Jedan primerak posle prodajem 60(necega), posle 150 -tog prodatog primerka, koliko iznosi proizvodstvena cena po jedinici proizvoda?

Racunaj da ce se zarada povecati posle isteka prvog perioda zato sto ces poceti sa naplacivanjem odrzavanja od korisnika kojima je prosao inicijalni period.

Ne, Mikice, tako se prodaje vecina softvera :) Nijedan softver se prodaje sa "cao", bez podrske. To sto neki imaju stil besplatnog softvera a prodaju podrske je drugo.


Ne :) Zaboravljas i tim ljudi koji rade na samoj PODRSCI, tj. kontaktu sa musterijama (a ne rade na odrzavanju softvera, na cemu rade programeri)


Ne moze 6 meseci vec godinu dana najmanje.


Ako ti za 6000 evra mozes napraviti softver, koji ce te kostati 6000 za godinu dana odrzavanja, i u prvih mesec dana prodas vec 150 kopija, ALI SAMO U PRVIH MESEC DANA IMAS PRAVO, onda si ti vec u gubitku, jer si prodao 150 kopija, koje su kostale/kostaju 12000 za razvoj (6000 za 6 meseci razvoja, +500*12=6000 za minimum godinu dana podrske), a zaradio si samo 9000.
Prodas drugi mesec 150 kopija - e onda si vec u dobitku, ali taj drugi mesec te vec kosta 500 dolara vise, jer ti moras godinu dana posle tih mesec dana da odrzavas softver, a ne godinu dana od dana izrade. Itd.
E sad ako prodas 200 kopija prvog dana - posle toga je sve cista zarada.


Ne, porasce tek kada prodas dovoljno kopija da predjes <IZRADA>+<ODRZAVANJE GODINU DANA OD DANA PRODAJE ZADNJEG PRIMERKA>. Kao u gornjem primer - ako prodas 200 kopija prvog dana posle izrade, ti si zavrsio, sve posle tih 200 kopija prvog meseca je cista zarada. Ali drugog meseca vec nije, imas trosak od 500e za jedan dodatni mesec podrske.

Sve bi to doduse bilo divno, kad ne bi uracunao da ti trebas i racunare kupiti realno, i softver za rad i novi softver za rad ponekad, i novi OS i druge stvari za testiranje.

Da se ovako lako zaradjuje kao u tvom primeru.... mi bi bili milioner vec, i niko od nas ne bi bio na ovom forumu :)

Da li moze 6 meseci ili ne moze nije bitno za primer. Kako se menjaju uslovi prodaje, menja i se i cena proizvoda.
poenta price je kolika je marza po jedinici proizvoda za softver koji je prodajom pokrio cenu kostanja razvoja i troskove odrzavanja. Sve drugo sto si pisao posle je obicno tupljenje.

Ako prodas 1000 komada po 100 necega, a potrosio si za razvoj i odrzavanje ne 12000 kako si ti izracunao vec 24000( da bi pokrio i tim za kontakte sa klijentima), reci mi kolika je cena proizvoda 1001-vog komada i kolika je marza?

"100%" (ili ti "infinity" procenata, posto je efektivno cena 0), kada prestignes troskove.
Ali se to nikada ne desava u praksi.

Hm...
A poslovne banke?
A taksiji (barem u BG)?

@2012
Ovo šta ti pišeš nema veze sa temom. Očigledno ne znaš šta je marža. Evo da te naučim:

MARŽA je pojam koji se javlja u trgovini, i samo u trgovini. Marža je iznos koji se dodaje na nabavnu cena, i predstavlja zaradu trgovca. Evo kako izglda kalkulacija:

Nabavna cena + zavisni troškovi (transport, osiguranje, kalo, lom i rastur i td.) + marža = prodajna cena

Ovo šta ti pišeš nema nikakve veze sa trgovinom i maržom, već ima veze sa određivanjem prodajne proizvođačke cene. Učinilo ti se da je neki softver skup (što verovatno i jeste) i sad ovde iznosiš neke nebulozne kalkulacije i zaključke.
Ako te to baš toliko intrigira, otvori novi temu: na primer "Određivanje cene za softver" pa tamo diskutuj.

Kako li si zakljucio da se meni ucinio skupim neki softver?

Zasto mislis da mene moze intrigirati cena softvera?

To sto ti ne mozes razumeti sta je marza, to je tvoj problem.

2012 je u svim temamama univerzalni specijalista.

I ti meni kažeš da ja ne znam šta je marža ?!

Lakše je pametnog ubediti da je glup, nego glupog da nije genije.

@2012 skitničari po forumu :)

Naravno da ne znas.

Ako podjemo od :

Nabavna cena + zavisni troškovi (transport, osiguranje, kalo, lom i rastur i td.) + marža = prodajna cena

I uklopimo:

Nabavna cena za 1001-vi komad = 0
zavisni troskovi = 0
prodajna cena = X, (pr.100)

Sta ti predstavlja razlika izmedju prodajne cene i /nabavne cene + troskova/

tehnicki, mozemo to zvati marzom, zaradom, profitom itd. U sustini svede se na isto

Možeš ti to da zoveš i "lonac" i "viršla" i "bicikl". Tvoja stvar.

Ti ovde govoriš o formiranju proizvođačke prodajne cene za karakterističan, softverski proizvod, i pokušavaš da to svrstaš u kategoriju "marže".
Proizvođač nema "nabavnu cenu". On nije nabavio proizvod nego ga je proizveo. Trgovac nabavlja radi dalje prodaje, a ne proizvođač. Proizvođač ima "cenu koštanja", što je zbir svih troškova proizvodnje.

Ma, džaba ja tebi objašnjavam ...

Znas li sta je PDV i kako se racuna?

Dobro ti Java kaže. Uzeo si bezpotrebno proizvodnju za primjer da bi skužio šta je marža, koja je dosta komplikovanija od obične preprodaje.

Znaš li šta je automatski menjač i kako se menja na Mercedesu SLK ?