Idi bre, covece, dozivas uspomene o lepom vremenu :)

Najblize tim kolacima sto sam jeo skoro su bile po turskim restoranima/poslasticarama. Nazalost, Sultan of Istanbul je zatvoren vec godinu i nesto, a po meni je imao najbolje turske kolace i baklavu, ali Dukat ima dobrih baklava, kao i Balkanska Baklava.


Mada najlepse tulumbe sada mislim da su u Cobanovom Odmoru, najslicnije onima iz Poslasticarnica ;)

Krenula mi vodica na usta.

Stvarno, te siptarske poslasticarnice su bile vrh. Stocici, male hoklice, hehehe, jedva nekako se smetis, ali opet ti nekako udobno:) Steta sto nema vise toga...

Preko puta Vukovog spomenika je bio Sultans of istambul, ne znam da je ugasen, ali nisu svaki put bile sve bakljave savrsene.

Torte ne kupujem po poslasticarnicama, jeftinije je kod kuce smuckati dobru reformu ili kasato. Te njihove "margarin" kolace i ne zovem kolacima

Dobri kolaci, cuj dobri, vrhunski su kod Kokija(http://www.kokikafa.rs/), u Makenzijevoj, negde u visini Mutapove. Skupi ko vatra, ali su belgijska cokolada, kakao i puter..

Pa zar ne radi jos uvek poslasticarnica u prizrenskoj?

Iskreno, nisam bio godinama, al ta je uvek opstajala...jedino ako se "gazda" nije promenio.


Pa ovo mi ne deluje kao klasicna siptarska poslasticarnica (popularno zvana trovacnica)....mislim znas na sta mislim?

Znaci poslasticarnica prvo MORA da ima sledeci inventar:
-sampite
-krempite
-tulumbe
-baklave
-indijanere

i tek posle toga jos nesto...

U BiH u mnogo mjesta vecinom u federaciji ima tih slasticarni na "siptarski nacin"
sampita,baklava,tulumba,krempita,boza,cigla,limunade,sladoledi na kugle i one crveno bijele bombone.
Eh da se imao nekad para :)
Rade to tradicionalno mada i oni nekako krpaju kraj sa krajem. Veci proizvodni lanci tipa Slatka tajna u BiH drma proizvodnjom kolaca i torti te sa njima snabdijeva prodajne centre.
U mom mjestu takvu slasticarnu drzi tip iz Makedonije ali je turskog porijekla.Dok sam bio osnovac otac mu se doselio i pokrenuo to te predao sinu,mada on kaze da je buducnost sa tim neizvjesna.
Kad sam isao u osnovnu skolu ista je imala 1500 ucenika dok daans nazor mozda 200-300.

Teška greška.U Beogradu su poslastičarnice uglavnom držali Srbi , Goranci i Makedonci.

Baš ima jedna takva poslastičarnica u Bežanijskoj ulici u Zemunu, ne znam koji broj, ali ću ti javiti kad proverim.
Tamo sam pre par meseci svratio sa ženom na tulumbe, ne da su dobre...
Poslastičarnica je, čini mi se, u INOX fazonu, čak se na šanku u onim aparatima muljaju boza i limunada :)
Po imenu vlasnika se vidi da nije pravoslavac, tako da se sve nekako uklapa u ono što tražiš.

Imaš dobre poslatičarnice na Bulevaru, gore na Zvezdari. Nekoliko njih. Kolač 240 din.
Imaš odličnu i preko puta Osnovne škole Vladislav Ribnikar. DJ se zove. Stara tradicija još dok sam pre 25 godina išao u Vladislav. Kolač 220 din., ali kolači otkidaju.
Tulumbe, šampite i te patišpanja fore, teško da na'vataš po centru. Skupi lokali pa skupi i kolači, pa im se ne isplati te jeftine da prodaju. A iskreno, to nikada nisam ni voleo. Ja bih od tih starih, minjone ili kesten pire sa šlagom.



Kod Kokija bile dobre pljeske pre 25 godina, pa verujem da su i kolači.

Kolaci su za pricu, samo nisu za zderonje, posto je 3000 din kilo
Zaista vrh vrhova, ni domaci nisu tog kvaliteta. Jednom godisnje smlatim par komada, ipak je reforma kraljica
Ko voli kabasto, onda tulumbe, inace ga ni 100€ ne pokriva kod Kokija.


Vise lici na "dvorsku" poslasticarnicu, nego "kod trovaca"..

Inace sam u trovacnicama detinjstvo proveo, kod RU "Novi Beograd", pre bioskopa obavezno na tulumbe ili sampite, boza, limunada ili "spricer", pola pola...
Goranci vlasnici, naravno, pa posle kod makedonca na "kikiriki-semenke"

Tulumbe kupujem u Maksiju, one mikro, a povremeno odem na zito sa slagom, Sremska ili Glavna u Zemunu..

Klasicnu trovacnicu ako sam i video negde, ne ulazim, to sada ni ne lici na ono nekada..metal staklo, fuj, a gde je "drvo-musema"

Ne,spisak nije potpun.Fali jos samo jedna stvar.Napitak?

Bravo @bakara! Pa 'de se seti toga... Moj ortak je znao da kaze (nekada davno, naravno) kad kod nekog proba neki kolac "sve je to lepo ali ako hoces stvarno ukusno i da je kvalitetno odes u nasu trovacnicu na grcku i bozu!".

@vladd - probao sam tamo Becku tortu i Grilijas tortu, "za poneti" pa kod kuce. Becka je bila odlicna ali Grilijas ne. Muslim, kao kolac je Grilijas Torta bila odlicna ali kao "Grilijas" pa skoro ni nalik. U odnosu na kucnu varijantu kad se napravi. A @bakara je u pravu, nema to veze sa Poslasticarnicom i onim sto se tamo imalo.

Bile su dve Poslasticarnice tacno preko puta a izmedju izlaza iz Zeleznicke Stanice i ulaza u Autobusku Stanicu. To su drzali Siptari, sve klasicno... dve male rashladne vitrine za nekoliko kolaca, druga za sladoled (bila uvek skroz prazna cim prodje leto) pa mali prolaz da se udje "postrance" i na kraju mali limunada i boza pult. U jednoj su do zatvaranja imali onu baklavu od rezanaca ("čupavu", ne mogu da se setim kako se zvala) a u drugoj su imali "Rolat", ono kao neka grana a krajevi ukoso seceni i kad meri isto ukoso sece... neki patispanj, jako ukusan, i fil od cokolade... Zatvorene su obe, mislim da u jednoj sada ima neka ta nova "pekara"...

Nesto mi pade na pamet sada... jel' neko bio skoro kod Pelivana? Ja samo prolazim, nikako da imam nesto tu da parkiram pa da svratim. I kod njih je bilo tih nekih dobrih starih krempita i baklava...


Pozdrav!

Jok. Mi pricamo o vremenu kad su Poslasticarnice skoro iskljucivo drzali Siptari, i tada su ti kolaci bili do jaja. I boza, od kad nema tih Poslasticarnica nema boze da valja da se popije, nigde. Narocito su ove sto se prodaju u plastici smejurija ziva.


Pozdrav!

htedoh da stavim i limunadu al reko' ti se valjda podrazumeva.

Boza i kabeza a ako mu kazez spricer,pola pola.Ljimunada im je bila nekako limuntos.Limun koji pliva cisto da zavara.

Bombaj kod goluba kao drze arapi ali mislim da su sipci.Rade i dan danas.

Da... jos nesto se setih... svi od reda su se zvali, nazivali srpskim imenima. Moja lokalna Poslasticarnica je bila na istom mestu pre nego sto sam se doselio sa Dorcola na Banovo Brdo (na polugodju izmedju cetvrtog i petog osnovne). Vlasnika smo zvali Misa a njegov deda je sa svojim dedom (babom i ostalima...) dosao sa Kosova i otvorio Poslasticarnicu. Tacno na autobuskoj stanici, sledeca stanica je kod Difa. Leti je svako iz kraja kad izadje iz autobusa pravo ulazio kod Mise na limunadu ili bozu s' nogu pa kuci.

@skocimish - javi!

@žutokljunac - ako nisu prave, nek'dašnje tulumbe i krempite onda nista. Nije bitna cena, bitno je da to bude onako kao nekad. Kolaca ima svuda dobrih, izvanrednih. U piceriji/restoranu gde cesto i rado idem na kafu, u kraju, "Pica Green" imaju torte da prste polizes. Vocne sa komadima voca a ukusom voca. Snikers torta nevidjen ukus. A svi kolaci onako poveci. Cenu ne znam. Ali nemaju krempite...



Pozdrav!

čini mi se da ima jedna orijentalna dole kod stanice, "Savamala".
onda u Balkanskoj sa leve strane kad se penjes.
ne znam da li i Pelivan u Bulevaru pre Skupštine još radi, ali mislim da radi.

Pa kada je to bilo, ti mora da si onda stariji od mene ?

Kadaif

@Branko, Ne znam kakvo je ovde stanje bilo, ali u Zadru `80-ih sve poslasticare su drzali Siptari. Bar 4-5 za koje znam i koje sam posecivao.

Izguglah, sada je neka pekara umesto `Sport` poslasticare. Na vrh jezika mi je i ime gazde, ali ne mogu se trenutno setiti, samo se secam njegovog sina kojeg smo zvali Zija :D

Mozda se @Kojot javi ako se seca kako se zvao vlasnik :)
Posle skole, obavezno sam svracao na krempite, limunadu i one kolace sa bademima i nekom cokoladnom smesom izmedju dve oblatne. Bili su do jajca. Ovde sam par puta uzimao i veze sa vezom nemaju...Jednostavno nije to to.

"DANAŠNJI Beograd ima malo istorijskih niti koje ga povezuju sa Knjaževinom Srbijom, iz ere ustavobranitelja. „Najslađa“ kopča savremene metropole i kasabe iz 19. veka nalazi se na početku Bulevara kralja Aleksandra, gde je poslastičarnica „Pelivan“.

Majstori, u ovom najstarijem prestoničkom hramu sladoleda, kolača i torti, pune 162 godine, s kolena na koleno, ljubomorno čuvaju recepturu poslastica, kao najveću tajnu. Prva slova ove slatke bajke ispisao je, davne 1851. godine, Mustafa Pelivan, Goranac iz Dragaša, koji se posle rvačke karijere okrenuo pravljenju sladoleda. Poslasticu je pravio u čabru sa ledom."

Kabeza i klaker su bile neke obojene vodice i prodavale su se u flašama. Meni je ostala u sećanju radnja
na ćošku Maršala Tolbuhina i Katanićeve, koja je punila i sifone sa sodom.



Bozu imate flaširnu na Dušanovcu blizu Robne kuće u poslastičarnici koju drži Srbin šesdesetak godina.
To je jedina flaširana boza bez konzervansa.

@branko tod - Kadaif, da, bre! To je bilo jako ukusno...

Ako si rodjen tada kako si naveo u profilu onda si stariji od mene, sto je neverovatno! A mator sam samo tako.

U to vreme, koje sam opisao izgledom i desavanjima u Poslasticarnicama, nema sanse da je neki Srbin drzao Poslasticarnicu. Iz prostog razloga. Pokusaja je bilo ali su svi redom zatvarali ubrzo jer nije bilo musterija. "Pa kakva je to Poslasticarnica kad je drzi Srbin?! Ne moze to dobro da bude, Siptari to drze i zakon su" - tako se govorilo kad je neko od Srba to pokusao.

Davno je to bilo... a pamti se po stvarno specificnom dozivljaju a sam dozivljaj odlaska u Poslasticarnicu je bio isti u ma koju da se uslo.

Cuveno "žito sa šlagom" je bilo u Sremskoj ulici (od Albanije prema Zelenom Vencu, sa desne strane - jel' tako bese?!), poslasticarnici koja je bila poznata po zitu sa slagom toliko da su bili redovi... ali samo to. Ostalo se nije ni narucivalo.


Pozdrav!

Da, to sto si napisao je Pelivan, i jos postoji. Za mene najbolji sladoled na svetu. Ali to nije ono sto ja opisujem i o cemu pricam. A opisujem i pricam o velikom broju "lokalnih" Poslasticarnica. Svaki kraj je imao barem po jednu "na nekoliko ulica" I listom sve su drzali Siptari. Isto namesten prostor, gotovo isto posudje i u "radnji" i u radionici koja je po pravilu bila iza. Pa zamirise i tacno znas da je gotova baklava, sad ide zaliv pa se izlozi i kupuje za par sati kad se o'lade...

A ne znam da je bilo nesto drugo za pice osim casa vode koja se svakome donosila pod obavezno i moglo je da se naruci limunada i boza. Limunada iskljucivo od limuna. A boza, pre svakog tocenja se pumpa par puta u casu pa se vrati pored poluge pa tek nakon par puta sipa/napumpa u drugu casu pa gostu. Spricer je bio pola, pola. Pola limunada a pola boza. Ja sam vise voleo bozu.

Flasirana boza, probao sam mnoge pa i tu na Dusanovcu - nije to to.

I znali su sve traceve u kraju. I znali su svakoga u kraju. I bili posteni i vrlo radni ljudi. I bili veoma cenjeni u kraju.


Pozdrav!

Na žalost istina je

Zlata kod Slavije u Maršala Tita , u Prizrenskoj , u Sremskoj, na Dušanovcu, Mita trovač kod Kalenića, sve Srbi. Pelivan Goranac.

Sto "nazalost"? Ja se ponosim svojim godinama i prozivljenim do sada, vrlo. Ne zalim ni za cim a godine, pa to je nesto neminovno i realno...

U stvari zalim. Zalim sto nema pravih krempita u Beogradu sada. Sa pravom korom, odozgo sa puno secera u prahu, krckava... milina. Ja ne volim secer u prahu pa sam uvek to skidao, otresao i sa uzivanjem pojedem onako, bez secera u prahu. Pa onda dalje... "Miso, naplati dve krempite i spricer pa d'idem..." Dok pisem imam ukus u ustima...


Pozdrav!

Voleo bih da imam 20 manje, a šta da radim.

A krempita ima savršenih, skoro sam jeo. Fil pravi, korice hrskave. Milina.

Kao mali sam zdrao sudzuk(nije kobasica) po tim starim poslasticarnicama, lici na puding.
Posle 100 godina naletim u Skoplju na poslasticarnicu koja ga je imala i nije bilo bas to sto cega sam se secao.

Inace na bulevaru ima poslasticarnica Jadran u tom starom fazonu, medjutim mislim jedva opstaju..

Tacnu adresu, molim.


Pozdrav!

Može samo ovako, dođeš po mene i odemo na po krempitu. Ako ti se
dopadne ti plaćaš, a ako ne ja plaćam

Mnogo dvoje su se tako smuvali :)

Moze. Ali tek krajem nedelje. Ako bude vremena tokom dana ranije, javljam.

@Dexic - vidimo i tebe, ti placas. Moze?


Pozdrav!

Dogovor, a Dexica vodimo da bude lokomotiva

Šalim se, ko hoće, otvoreno mu je srce.

Nije moj tip trojke. Baklava, tulumba i gnezdo:)

Da probaš krempitu, super je.

Prica na suvo.

To su te kore. Sampita nije bila takva nego mnogo veca, odnosno "visocija" od krempite koja je bila otprilike kao na slici a sa bas takvom korom i secerom u prahu koji sam uvek "eliminisao" jer ne volim taj ukus...

Boza iz flase, to nije to o cemu pricam.

Kabeza nije postojala u Poslasticarnicama o kojim pricam. Narocito ne ova sa slike, to je slika neke otmene varijante prostora. Tako nesto nikada nisam video u Poslasticarnicama o kojima govorim.


Pozdrav!

Ne, najbolje da sam sacuvao neku.

Bg pel...... poslasticarnica.

Kabeza je kod nas bila nešto drugo. http://sh.wikipedia.org/wiki/��abesa
Pogledaj i srbsku verziju.

Krusevac PCELA.

To je takva kao na slici sa imenom sampita.jpg (i soljica kafe je na slici). Pravog izgleda. Ja nisam voleo sampite. Previse, previse slatko i lepljivo.

Sledeca slika je dosta posle doba o kome pricam, mnogo moderniji i kolaci i rashladna vitrina.

---

Ono o cemu ja pricam, kad je boza u pitanju je ovo:



Tako se sipala i bila cuvana. Slika je dosta modernija, vidi se po rashladnim vitrinama (takva vaga nije bila ni u masti) - ali sto se boze tice, ono o cemu govorim, je to tacno tako. U svakoj Poslasticarnici, pa jedna poluga za limunadu (opet, iskljucivo od limuna) a druga rucka za bozu. Boza se daleko teze "pumpala"...

Dok ne nadjem sliku stare Poslasticarnice...

Klaker i kabeza se nalazila kod "sodadzije" iskljucivo.


Pozdrav!

Dodji u KG, vodim te u siptarsku poslasticarnicu :)
Ako sutra budem isao do grada, slikacu je.
Pre toga moze i na siptarski hamburger :)

Drug mi je pričao pre jedno 10-tak godina da je taj Pelivan ( kod Skupštine ) prodat nekim Arapima, da l' iz Libana ili Sirije, ili tako nešto. Da li je tačno, to ne znam. Sećam se da se svojevremeno kada sam bio klinac, tu leti čekao red za sladoled. Imali su mnogo dobar sladoled i onaj veliki kornet.



Pre par dana baš prođoh pored. Onako neugledna, nikad renovirana. Baš ispred mene 2 lika uđoše, i obratim pažnju. Oni imaju baš taj fazon kolača: krempite, šampite, tulumbe, baklave...




Pitaj mishayamaha ( http://www.elitemadzone.org/t4...21-Jugoslavija-decja-radosnica ) možda ima u nekom šteku krempitu iz osamdesetih. :D




Gde je bilo ovakva fenserica? Ja se sećam samo nekih staklenih akvarijuma ( :D ) koji visili i iz nje su sipali bozu i limunadu. http://www.vreme.com/cms/view.php?id=870754





Auuu Vladd svaka čast na ovome: http://www.kokikafa.rs/kategorija/torte-na-parce Torte na parče mu izgledaju hebeni vrh i na slici. Mogu misliti kako su tek ovako. E ovo moram da overim!!!!

Drug mi je pričao pre jedno 10-tak godina da je taj Pelivan ( kod Skupštine ) prodat nekim Arapima, da l' iz Libana ili Sirije, ili tako nešto. Da li je tačno, to ne znam. Sećam se da se svojevremeno kada sam bio klinac, tu leti čekao red za sladoled. Imali su mnogo dobar sladoled i onaj veliki kornet.



Pre par dana baš prođoh pored. Onako neugledna, nikad renovirana. Baš ispred mene 2 lika uđoše, i obratim pažnju. Oni imaju baš taj fazon kolača: krempite, šampite, tulumbe, baklave...




Pitaj mishayamaha ( http://www.elitemadzone.org/t4...21-Jugoslavija-decja-radosnica ) možda ima u nekom šteku krempitu iz osamdesetih. :D




Gde je bilo ovakva fenserica? Ja se sećam samo nekih staklenih akvarijuma ( :D ) koji visili i iz nje su sipali bozu i limunadu. http://www.vreme.com/cms/view.php?id=870754





Auuu Vladd svaka čast na ovome: http://www.kokikafa.rs/kategorija/torte-na-parce Torte na parče mu izgledaju hebeni vrh i na slici. Mogu misliti kako su tek ovako. E ovo moram da overim!!!!

Bio sam u Sapcu "kod Rajka" vrh:

http://www.oceni.rs/restorani-...arnica-visnja-kod-rajka-sabac/

https://www.facebook.com/PoslasticarnicaVisnja/info?tab=page_info

@zutokljunac

Ovo je za overu, torte su odlicne ali je sitnjurija jos bolja.

http://www.kokikafa.rs/kolaci

Sto se Pelivana tice


http://www.novosti.rs/vesti/be...nja-sladoleda-stara-162-godine

Mislim da je na tu pricu stavljena tacka. I to trapavo. BTW, sada se vec na vise lokacija mogu naci italijanski sladoledi, koji su na vrhu kvaliteta. Daleko od nekadasnjih zaledjenih sokova.

Kod doma omladine jos uvek ima Boza.
Trovac u Prizrenskoj, sad se drukcije zove, ima bas kvalitetne kolače, 250 din.
Petrovic u Sremskoj.
Petrovic u Zmaj Jovinoj.
Pored Šarana bila eksta poslastičarnica.
Nevasinjska na cosku kod opstine.
Tron u YU B.centru ekstra kolači, u čaši.
Moskva.

Pokusao sam da nadjem fotke drinka ali sve nesto moderno ili proces pravljenja kabeze.Sto se tice sampite,nisam bas nesto preterivao i jeo sam samo sredisnji deo

dok korica je mozda stradala neki put ali mi je kvarila uzitak.Sampite sam manje preferirao za razliku od gospodina ispod...



DEO AMBIJENTA POSLASTICARNICE.

Zna l' ko ima li negde u Novom Sadu boza i kabeza? Nisam ih nikada pio, a hteo bih da probam. Tacnije, jednom sam nasao recept za bozu pa pravio sa dedom (od kojeg sam i cuo za istu) i njemu se svidelo a meni bilo gadno. Ali ne znam da li sam ja lose pravio (ili po pogresnom recptu) ili je stvarno takva.

Anči, Pančevo - super kolači, niks margarin

Nekad smo kao klinci od para za uzinu kupovali po 2-3 kolaca (niko nije kupovao po 1) a sad te ta 3 kolaca kosta ko rucak u restoranu...nije ni cudo da se zatvaraju.


Meni se to nikad nije ni svidjalo, verujem da je to taj ukus koji si vec probao kada kazes da ti se nije svidelo.
Malo je to precenjeno.


Nema kolaca bez margarina, i to ni pocemu ne treba da bude lose.

Margarin=FUJ

Naravno, za dobro prase, nema losih pomija, pojasce se i takvi, ali puter i maslo koje koriste bas za doticne istocnjacke djakonije su nezamenljivi.

Jos kada cujem da "domacice" umuvaju malo prezli umesto mlevenih oraha..lepse mi je da pojedem cokoladu za kuvanje, nego doticne "supstitucije"

Kad se pojede dobro parce postene reforme(ima jos par mocnih torti), moze rucak da se preskoci

Kada sam ja bio mali i kada je moja majka pravila kolače, postojao je samo puter.
Krem sa margarinom nikad nije kao sa puterom, Može za vanilice i nizašta više.
A bozu sam pravio i uvek je bila super. Možda je napravim opet da se podsetim.

Puno se poslastičarnica pogasilo odlaskom starih majstora.
Ili su pomrli ili su otišli u penziju a nije imao ko da ih zameni.
Ovo što je ostalo, naslednici su mnogo počeli da fušare.
Ne važi samo to za poslastičarnice, pekare su tek posebna
tema, a o roštilju tek da ne pričamo.

Ne znam za N.S. ima li i gde. Ali za bozu je nekako vazilo kao neko "pravilo" - nekome je odvratna i nema sanse da je ikada nakon probanja ponovo ni lizne a nekima je fenomenalno pice (narocito leti, ohladjena).

Ovo sada flasirano je samo u tragovima boza. I nikako ne valja ova "novotarija" da se boza drzi u onim staklenim rashladim 'elektricnim' kockama koje stalno mesaju. Boza se promesa neposredno pre sipanja u casu i pije odmah jer se brzo talozi i poprima temperaturu okoline sto menja ukus. Zato se i danas moze (retko ali ima) videti "ona naprava" koja je u stvari obicna posuda za tecnost okruzena "rashladnom spravom/uredjajem..." a pumpa se rucno. I to tesko ide jer se brzo slegne i onda je gusto na dnu gde je otvor... Uglavnom je imala jedna drvena poluga, slicna varjaci ali velika, pored pa se sa tim promesa, sipa nekoliko puta u casu i vraca u posudu pa kad bude na oko dobaro promesano onda se sipa musteriji u casu. BTW, zdrava je po mnogim karakteristikama, svojstvima.


Pozdrav!

Da je sve to tako bilo dobro kako vi pricate, opstalo bi i danas. Pre ce biti da je i tada bilo fuseraja koliko hoces.

Ispade sada da su se se pre u poslastičarnicama pravili bolji kolači. Baš i nisu. Imaš po gradu super kolača, samo je problem jer su realno skupi za srpsku platu. Mene je posle škole keva kao dete vodila na kolače, pa se ja onesvestim od kolača, uzmem po 2 ili 3. A danas da neki student izađe sa ribom na po jedan kolač i po Coca - Colu, to ga košta soma dinara. Što neko reče, za 750 din. imaš ručak. Evo baš sam skoro bio u jednom restorančiću u centru. Restoran na glasu, super sređen, i imaju foru dnevnog menija, tako da za 500 din. ti nude domaću supu ili čorbu, salatu i plietinu sa krompirom ( u životu bolju piletinu nisam jeo ), a umesto hleba dobiješ neke njiohove domaće vruće kiflice sa susamom. Obimna porcija, full klopa, restorančić na glasu, super sređen, bogatiji svet izlazi. Tako da, jesu kolači skupi, a narod nema para i zato se gase, a ne zbog majstora ( + svaki bolji kafić ima tiramisu ili panakotu u ponudi ).

Potpuno nebitno ali 'ajde...

Naravno da je bilo fuseraja, uvek i bice uvek. Razlika je u tome sto se prica generalno o nestanku nekih stvari, kolaca i napitaka a ne u fuseraju kao pojmu (bilo kada).

Poredjenje nekadasnjih lokalnih Poslasticarnica sa sadasnjim nema skoro nikakve osnove jer je sve drugacije. Pocev od osnovnih sastojaka, namirnica, za izradu kolaca i napitaka preko promene nacina rada u "radionicama za izradu" (kuhinja ili kako bi se to vec nazvalo) pa sve do trenutnih potreba koje diktiraju musterije a uslovljeno novim vremenom pa samim tim i novim ukusima po osnovnim pitanjima.

Kao kod Pekara. Danasnje peci, industrijsko tehnoloskog dizajna..., nemaju nikakve veze sa nekadasnjim "furunama" na drva a nekada je svaka Pekara iskljucivo tako pekla hleb i ostalo. Danasnje pogacice koje su od lisnatog testa se ni na koji nacin ne mogu porediti sa nekadasnjim koje su rucnim slaganjem bile u sustini "lisnato testo" ali prakticno "nidje veze".

Tako i kolaci u Poslasticarnicama. @bakara pomenu Margarin. To je svojevrsno "svetogrdje" kad se prica o ishrani uopste a nikako ne stoji u istoj recenici sa Kolaci.

Sladoled je tek posebna prica...

I tako...


Pozdrav!

žutokljunac

Normalno da su se pravili pre bolji kolači. Kreneš u bioskop a devojkom, i kažeš
Bona, ajmo na tulumbe i krempite. Pa onda klopaš sa njom kolače pa joj daš malo
svoje krempite svojom kašikicom , a ona samo trepće i prevrće okicama...
Ni ne stignete do bioskopa...
I kako nisu bili bolji nekada kolači, bili su bolji !

Pa to i kazem, da su ti kolaci bili toliko dobri, i da je bila tolika potraznja, nikad ne bi nestali. Kao i te stare poslasticarnice. Imas iste te stare kafane i poslasticarnice u Becu(odakle smo i kopirali kolace), i evo i dan danas postoje na istom mestu, i kolaci su i dalje odlicni. Razlika ocigledno postoji.

Deco, red za sladoled kod Pelivana je bio leti 20 metara, a kod Spase u Skadarliji
je uveče čekalo minim pedeset ljudi na lepinju sa gulašem. Verujem da su u to doba
prodavali više hiljada lepinja za jedno veče.
I nije sve to puklo zbog lošeg kvaliteta nego zato što je sve drugo puklo !

Čudi me da vi veterani u svoju odbranu ne pomenete Moskva šnit, kesten pire sa šlagom ili bečku tortu na parče, već ste se uhvatili šampita, čupavaca ( od kokos čupavca redovno se sraćka dobijala ) i one limunade sa limuntosom.


Danas kolače imaš u svakom marketu, svakom boljem kafiću, u dosta restorana, a i pekare počele da prodaju. A kafića na svakom ćošku. Prema tome, kako jedna poslastičarnica da preživi sa tim jeftinim kolačima.

edit: he he he, sad se setih i sutlijaša u onim ćasama, a preko cimet.

_{[Ovu poruku je menjao žutokljunac dana 17.02.2015. u 17:47 GMT+1]}

Nema tu nikakve odbrane, pa ni napada. Pogresno dozivljavas samu poentu teme.

Limunada se ranije pravila od limuna. Krempita, sampita i grcka baklava i danas postoje i ima ih u dosta nekih mesta gde ima i kolaca. Ali je sve to drasticno drugacije, drugaciji ukus. O tome se radi.

Ne kazem da je nesto bolje (to nigde nisam napisao) niti sam siguran da bi se, recimo, tebi svideo ukus nekadasnje grcke baklave. Ali i to je normalno jer ne znas ni kakvog je ukusa bila pa ti nije jasno ni zasto se pominje (kazem, ako nisi probao te nekadasnje!).

HINT - samim tim sto se danas pravi iskljucivo sa prezlama i bukvalno mrvicama oraha, ili bez oraha uopste, za razliku od ondasnjih koje su se pravile sa orasima (a i tada je bivalo nekih kkoji su fuserili sa prezlama, ne tako drasticno kao danas ali jesu - i bili su brzo "bojkotovani"!) ne mozes da znas razliku pa nije ni cudo sto ti je nejasno zasto se o tome pise.


Pozdrav!

Taj ukus je više žal za mladošću.

Kao što rekoh, danas imaš mnogo boljih kolača nego pre. Shvatam da ti to sve nedostaje, i meni nedostaje dosta stvari iz tog perioda, ali ne i kolači.
A još manje oni gvozdeni tanjiri u poslastičarnicama.

Kome nedostaju stare poslasticarnice i kolaci, najbolje da ode u Bec

Žutokljunac, ti si ustvari uzeo jako dobar nadimak

U to doba je bilo puno poslastičarnica, ali je u uspomenama ostalo nekoliko.
A i te koje su nestale u magli vremena nisu bile tako loše. U to doba nije bilo
250 vrsta keksova, nije bilo baš nešto samoposluga, a pogotovo kolača u
njima. Nije bilo sto privatnika koji prave kolače koje sada možeš i da kupiš
na pijaci.
Kada sam ja bio baš klinac onda si mogao od sokova u kafani da dobiješ
samo sirup od maline presečen soda vodom.
Išlo se u Moskvu na kolače, i to često, na srneća leđa kod Ruskog cara i
i u Knez Mihalovu, jblg kako se zove, sedamdesetih, osamdesetih.
A krempite , princez krofne i sladoled su ostale mirisi prohujale mladosti.
I vi ćete imati neke svoje mirise kada zgazite četvrtu, petu banku.


Za matore, sećate li se palančinaka na Slaviji do Mek donalda i na
vrhu Kneza ?

-------------------------------------------------------------------------------------------

Kome smetaju krempite neka preskoči temu
Demokratija je ovo!

Nisam toliko mlad koliko misliš. Imam preko 4 banke, pa se jako dobro sećam tih poslastičarnica. Da, kolače sa pijace sam zaboravio. Danas na Kaleniću imaš sigurno 10-tak tezgi koje prodaju samo sitne kolače. Neverovatno.

Ovde pričamo o kolačima, a ne o tim prošlim vremenima ( koja su bila bolja, tu se slažemo ).

Zašto jedeš kolače ? Zato što ti je lepo kada osetiš taj sladak prijatan ukus u ustima.
Zašto se sećaš toga doba i kolača ? Zato što ti je lepo u glavi i duši !

Kad se setim one šampite, pa još ako uzmeš i tulumbu pa ti se pola šampite zalepi u onaj saft od tulumbe u onom groznom limenom tanjiru. Pa ti daju neku limunadu, a ti ne znaš je l' groznija ona limunada ili ona čaša u koju zapadne nos pa ne možeš da ga izvučeš kroz onaj maleni otvor.

A danas lepo, kulturno, jednu panakotu ili domaće knedle sa šlivama, pa preko toga zvekneš jedan dobar italijanski espresso ( Lavazzu ), pa otvoriš laptop i kupiš povratnu za Milano za 80€, i lepo ko čovek za vikend na San Siro fudbal da se gleda.

A ne ko pre, 25 sati se klackaš onim znojavim vozom, dođeš k'o zombi i juriš levis farmerke po Ponte Rosu.

Matori, trebaš bre da znaš da uživaš u novim vremenima, da koristi ove nove tehnologije.

Pa malo je drugačija priča. Pre tridest ili trideset pet godina u avion pa u London
na dva tri dana, pa u Pariz, pa opet u London , pa opet u London, pa u kola pa u
Italiju pa u Nemačku, pa u avion pa u Ameriku, pa opet u London i Amsterdam,
pa opet u Ameriku. Grčku, Dubrovnik i ostalo neću da spominjem. Da i u Australiju
i u Meksiko...

Dečko, probaj da uživaš barem deo onogo što sam uživao...

A metalnih tanjira se nikako ne sećam, ko zna gde si ti zaglavio...

Sto jest' jest' - u Dubrovnik se islo na kafu i nazad isti dan avionom, pa to nije vredno ni pomena. Mislim, k'o kada bi neko prijavljivao da je skoknuo do dragstora po pivo.



Stvar ukusa. IMHO, sampita i tulumbe a-la Shqiperia rulaju.

Znaci krece se opet sa "na kafu u Dubrovnik avionom" pricama...

zutokljunac lepo kaze, bilo je to ok, ali ne tako kako vi predstavljate. Na svaku dobru poslasticarniu dolazilo je 20 losih. Danas svakako postoji bolji izbor.

Išao i u London na kahvu

?

I ja sam vec 2 puta danas bio u Monaku, nisu imali dupli espresso pa sam isao 2x po obican.

Sutra idem do Pristine po baklavu.

?

Šta ti znači ovaj pdsmešljiv ton, a i onom Daliboru

@branko tod - to gde stavljas znak pitanja je nesto sto je "legendarno" na ES-u a sad je manje, vise stvar sprdnje, podsmeha i ima odredjeno znacenje. S' pravom je tako. Mislim, duga prica ali ima osnovu...


Pozdrav!

Ima puno istine u ovom.

Mladost na stranu, ali nekako se nisu kolaci jeli "pod redovno"..nego... ima da se ceka

Pa je poslasticarnica bila "slatki greh", hrane naravno. Vanredni slatkis

Sada su bolji kolaci, samo su ih malo vise industrijalizovali, previse je "dehidriranih" i upakovanih poluproizvoda.

Parce torte od 250-400 din...reforma(od kilo i po) u kucnoj izradi manje od 2000..a ima sigurrno preko 15 parcica..jeste aktivnost nekoliko sati..ali vredi.

Dobro mleveno zito, sa dosta oraha i muskatnim orascicem, i par kugli onog dobrog, ne sprej slaga, su bili radost...I sampite, dobro uradjene..ne pada secer dva dana.

Ali je bas bilo drugacije vreme, ne samo pitanje mladosti, vec i odnosa prema hrani, nekom "redu"..koncentrovan slatkis je bio specifican dogadjaj, strudle i kiflice ne racunam u "secerne bombe"

Da, u Dubrovnik na fuka, to je bila jaka fora. ( kad bi se zezali! )


Realno, avionske karte u to vreme su bile skupe iz prostog razloga jer avio saobraćaj nije bio razvijen kao danas, nisu postojale low cost kompanije, itd.
Ako ćemo tako, onda je danas još lakše otići do Milana iz prostog razloga što imaš povratnu za manje od 80€, a u ono vreme voziti se avionom je bio doživljaj, tako da je glavna fora bila ukrasti iz aviona sa pojasa za spasavanje ono žuto ili crveno i nositi ga na farmerkama kao privezak.

Da je bilo bolje nego sada - bilo je, ali baš da je bilo toliko dobro - i nije!

A i kolači su bili krš!

Meni je bilo baš jeftino...

Nema mi Dimkovića da odgovori...

Ma odakle ti to da je podsmesljiv ton.

Ja idem svaki drugi vikend na Ibicu da popijem limunadu i odmah nazad a ostale vikende idem do Pariza po francuski 'lebac subotom ujutru i jos je vruc kad sletim nazad.

Sta mi ostane od kusura potrosim na Cristal posto vodu ne pijem zbog zagadjenja.

Da, jesu, bolje su se kolaci pravili, izmedju ostalog i zbog starih majstora.
Ta tvoja teza sa finansijama nije tacna, jer je cena tih kolaca izmedju
100-200 dinara kako gde, sto nije mnogo s obzirom da se ne izlazi i ne
ide svaki dan u poslasticarnicu.
I teza da narod nema para pa ne ide u poslasticarnice takodje nije tacna,
90-ih nije bilo para pa su poslasticarnice bile dupke pune.

A tiramisu i panakotu mogu i priucene konobarice da prave, za dobru baklavu je
potreba majstor i to jako dobar.

Dimke, vidi ovako. Mogao bi da pročitaš da je sreće i ti i ostali u mom profilu da sam u JAT-u
počeo da radim 1973 godine sa 19 godina. Da sam posle toga zavšio nešto škole u USA, kao
i nešto kurseva po Usa i Evropi i da sam radio u JAT tehnici sve odlaska u penziju 2010.
A u ta davna vremena sa žestokom platom i raznoraznim kartama stvarno je ceo svet bio na
izvolte. U petak u dva sata popode avion za Tivat, a u ponedeljak u sedam iz Dubrovnika. Sleti
u pola osam i ja preko stajanke pravo na posao. A tada nije ,Ivane , bilo pretresanja, i od ovih
tvojih zapadnjaka iživljavanja pa obučem belu košulju sa epoletama, plave ispeglane na
žilet pantalone, staf kartica i uz naš pasoš službenik na ulasku u Englesku samo kaže izvolite
i bez reči rokne pečat. Verovatno još negde imam te stare pasoše , ko hoće može da ih pogleda.

Ali ne možeš Ivane, da pročitaš moj stari profil "brankotod" jer si ga dezinegrisao posle našeg
neslaganja na temi Ukraina. A da možeš ponešto od ovog bi bilo u njemu!

Prema tome, ja sam osadesetih živeo carski, karte džabe a plata bolja nego preko.



_{[Ovu poruku je menjao branko tod dana 17.02.2015. u 20:04 GMT+1]}

Potvrdjujem ovo za "jatovce"

Iskoristio sam par puta doticne beneficije, jednom bas za Dubrovnik, odlazak na rucak, sto je jatovcima bilo kao odlazak do Kalenic pijace..mozda i brze..

Od besplatnih karata, do 10% vrednosti karte, ili treca opcija, da te neko od osoblja ubaci u avion...

Uglavnom, uzivancija od beneficija..

Da ne spominjem robu iz fri sopa..Seiko 5, parfeme i viskoze

Lako je tako savetovati život, način života i svako drugo događanje u Srbiji

Jel to ono :

"Sa strane gledamo a i sa strane malko zezamo " ???

.....iz daleka,

pOz

Vladd,
gde se seti ovo za Seiko 5 ?

Svaka čast !

"Dobri kolaci", "bolji nekada", "bolji danas" - sve to zalazi u licni dozivljaj, ukuse... a nije rec o tome. Nekome se boza svidja a nekome ne. Ali je cinjenica da je drugacija nekada iz Poslasticarnice i sada (bilo kako sada, flasirana ili u sadasnjim Poslasticarnicama...).

I nema veze to sa "zalom za prosloscu" jer je i to nesto potpuno drugo (a da se slazemo da je nekada bilo bolje, kako neko rece - ni to nije tacno jer se bas ovde na ES-u o tome "vode bitke samo tako", ja se ne slazem da je bilo bolje nekada).

Meni licno bi nedostajalo i sa setom bih se secao kad ne bi bilo vise nigde da se poruci tulumba, na primer. Ali ima na dosta mesta. Mozda jos vise ima urmasica - to tek nema veze sa vezom, ni u odnosu na nekada ni u odnosu na "kod kuce napravljeno" varijantu.

Znaci, ima sve iz naslova ali drugacije toliko da sam ja licno u potrazi za onim starim ukusom i izgledom. I kazem, juce sam pojeo krempitu koja nema ama bas nikakve veze sa krempitom osim sto se zove tako. A ljubazna konobarica u kaficu (da... u kaficu kolaci... brrrrr! ) je krempite nahvalila samo tako, sto je najgore i dve gospodje koje su sedele za stolom do sanka su na sva usta hvalile... Kad sam dosao kuci i probao, samo sto ih nisam bacio. Sama pena i bez ukusa krempite. A kore do ]a]a dobre.


Pozdrav!

Jel to nas zahhebaješ malko ?

Nije valjda da je svarno da si se tako "upicanio" ?

-Epolete +Žilet pantalone ?

@branko tod

-nije ovo "UltaraMad Zona"

Sceka: Mi se dogovorili.

Baš tako Trick. Ona bela košulja kao što je posada nosila sa epoletama i dva
džepa napred, i teget pantalone, sa crnim mokasinama. Sada mi to izgleda
budalaština, ali sa 22 godine misliš da si uhvati boga za ...

Ne žilet pantalone, nego ispeglane kao žilet

Ukusi su isti, ako se nađe proizvođač koji radi po staroj recepturi. A ne nađe se, ili jako teško, jer im se ne isplati, svi hoće minimum 400% cena/uloženo. A u Srbiji jednostavno ne postoji kritična masa da bi se opravdao trošak/cena po starim merilima. Te krempite ako nađeš da nisu od praha da se uhvatiš za uši i igraš. Isto i većina kolača. Baklave, kore za pitu, šećer rastopljen u vodi, i rokaj raji. I nije samo u Srbiji tako.

E, razlika po većim EU gradovima, imaš i pravu stvar da kupiš. Normalno, cena je adekvatna, ali nije stiska da on zna da će prodati 40/80 krempita na dan, po 5e, jer tamo čovek odvede celu porodicu na kafu i krempitu. I takvih 10, opravdao si posao.

Ima tu svakako i žal za mladosti/ odlazak u poslastičarnicu=događaj sedmice utisaka.

Da li se salis da njemu objasnjavas bilo sta.Gubljenje vremena.Pazi kompleksasa misli sa durovnikom i kafom koju niko nije pomenuo u ovoj temi ce da me kao podjebava,HAHAHA.

Sta ce on pricati NEKADA to je veliko pitanje.Pisao sam na ES i banovo svakog ko mi se ne svidja.Nauci jednu stvar,ovde iskrenost dovodi do ruganja iz razloga samo takvima poznato.

Tema su slatkisi i poredjenje kroz vreme kako je ko video.Trolovanje nije potrebno mada tema moze da krene siptari,1999,ko je ratovao i otimao.

CV ti je za R.I.P.:):).

@vladd - sto rece @Trick Fix, pa 'de se seti Seiko 5! 'oces sa Brankom i samnom na kolace, pokupim te tamo kod tebe pa idemo po Branka pa seirimo na kolacima... A?!


Pozdrav!

Vala BAŠ !

Prave krempite se prave bez i jednog pudinga ( puding nije postojao pre 100 god. al' krempite jesu).

Beli deo se kuva na pari,
pa kad "učvrsne" onda se meša sa žutim delom, to izgleda ovako :


Kad se domačinsli odrade gornja + donja kora onda to na kraju ispede ovako:





Krempite bez pudinga+Kuvanje na pari,

...ostaje da se ližu prsti

pOz

Malo si pomešao, žumance se kuva, odnosno meša na pari, a belo je samo belance umućeno. A beli sloj gore, na krempiti je pavlaka.

To mi liči na šnenokle.
-----------------------------------------------

http://www.rts.rs/page/magazin...a+v+sodelovanju+z+Srbijom.html

Flo33,

U pravu Si !!!-500%

Sad sam zvao tetku ( u Subotici) koja pravi fantastične krempite "BEZ PUDINGA"

i ona je je potvrdila da sam ja omašio a da si Ti u PRAVU !!!

Priznajem da sam omašio (belo-žuto)

i da je @Flo33 u pravu !

pOz

Štas ljutiš, ako već daješ uputsvo, daj ga kako treba ;)

...ma ne ljutim se :).....daleko bilo :)

Rekao sam da sam pogrešio,

i to sam brzo priznao i potrvdio, a i Ti si na vreme ispravio kako se radi !

Da se ZNA !

:)

Ono su bile šnenokle. Da li ste jeli i da li volite šnenokle, da i njih uvrstimo
u ovaj pregled starih kolača.

Branko,

"Da li ste jeli i da li volite šnenokle ? "

od 14 jaja ?

Ma Jok, samo Ti voliš Šnenokle :-)

Pokojna komšinica Julka je donosila šnenokle, mrzeo sam ih, al sam jeo, jer mi je posle davala HB da moji ne znaju :)

UH,Nisam ih voleo kao ni puslice.Brrr.

Kada sam rekao da su danas bolji kolaci, mislim da su SASTOJCI u solidnoj meri kvalitetniji.

Mogu da se nadju i specijalne cokolade, kakao, stapici vanile..itd..

Nekada su doticne sirovine bile osrednjeg kvaliteta, recimo Menaz cokolada, a razlikuje se od Callebaut cokolade za kuvanje

U tom smislu je kvalitet kolaca na strani danasnjice...recepti su bas iz ONOG vremena



Par njih mi je drzalo taj Seiko pod nosom vise nego na sopstvenoj ruci, dok nisam dobio Lonzina
Inace, jatovci su masovno bili naseljeni u susednom paviljonu, a i inace imam dosta prijatelja, i nekada i sada zaposlenih u onome sto je ostalo od Jat-a

..uz HB su išli i časovi anatomije ?



..ako je bila Ti + max 5 God. = Praxa

Ma jok bre, si lud, mogla baba da mi bude. Bilo drugo vreme, kada su se komšije družile, bez interesa..

To je bilo ono lepo, pamčenja vredno vreme, kad je baka iz komšiluka

pokucala na vrata i donela sveže, mirišljave, krckave kolače

"malo Pre" --iz Rerne izvađene.

To se u današnje vreme retko ponavlja.



_{[Ovu poruku je menjao Trick Fix dana 17.02.2015. u 23:36 GMT+1]}

Da, da, tada se niko nije je***o.

______________________

A šnenokle bez šipke vanile nisu mogle. I išlo je belo vino, čini mi se.

E pa Branko, vidi ovako. Kada sam čitao to tvoje da se u Dubrovnik išlo na kafu, koliko se dobro živelo, htedoh da ti napišem, jedino ako si radio u JAT-u. Komšinica mi je JAT-ova stjuardesa, jedna čuvena, znaš je sigurno, i na Fejsbuku kada ona nešto objavi, komentarišu JAT-ovci, uglavnom piloti, stjuardese... i ja krenem da gledam slike tih likova koji su nekad davno radili u JAT-u. Sad ti verujem, ali čoveče, to je bila privilegija, a ne pravilo. Naravno da je jedan stjuart leteo do Dubrovnika na kafu, kad mu je to bio posao. Svašta od tebe. Ti si to tako napisao, pa je ispalo da se tada toliko dobro živelo da se iz zezanja išlo do Dubrovnika na kafu. Malo sutra! Ja sam pripadao malo bogatijem socijalnom sloju ( ćale radio u inostranstvu kao inženjer, keva isto radila, ja jedinac ), pa nisam mogao tek tako da se švrćkam avionom. To je bio luksuz. Kao što rekoh, gledao sam slike JAT-ovaca i znam da je vama bilo do yaya. Ogromne plate, devizne dnevnice, masa privilegija, šverc, putovanja. Sećam se kad je jednom davno poštar ostavio pored sandučeta neki obračun te moje komšinice stjuardese, i keva joj vidi platu. A meni ćale tada radio u inostranstvu kao inženjer. Mislim da je njena plata ( zajedno sa svim tim dnevnicama i dodacima ) bila nekoliko puta veća od inženjerske plate nekoga ko je radio u inostranstvu. E zato su tebi ti kolači bili toliko ukusni i dobri i mnogo su ti bolji od ovih danas.

edit: A viđaš li drugare u Uzun Mirkovoj u Aero Klubu?
edit2: Nije bilo pretresanja jer si radio u JAT-u. Nemaš ni danas pretresanje za cabin crew, već posebne izlaze da ne bi čekali red sa nama civilima.

_{[Ovu poruku je menjao žutokljunac dana 18.02.2015. u 07:22 GMT+1]}

Nije to njegovo,to sam ja rekao a Ivan je slagao da je to cuo od bar 10 ljudi,pa me je samim tim nazvao lazovom i pokrenuo lavinu sprdnje.Nije bitno za ovu temu

i kolace ali da mu ne imputiras nesto sto nije njegovo.Inace ta kafa i dubrovnik su za danasnje vreme na neki drugi nacin za druge ljude smesni,zato sto sada kada prose devoje skacu iz aviona

to urade pod vodom ili rezervisu za mars.Posto je ovo tema o Koljacima,mozda narucena torta da dodje DHLom iz Belgije,Spanije ili odakle vec.Mozda da napune bazen sa krempitom pa skoce u njega..


Da dodam,mozda kolaci starijim clanovima se cine da su bili bolji.Pa mozda je bilo manje skarta i kvalitetnije komponente ali nisu bili bolji.Nije bilo ovoliko vrsta a na selu se koristila ona mala flasica sa aromom,secer,oblande i to

je bio slatkis.I danas ako hocemo po starom,da sve bude u kvalitetu,bilo bi e nije jeftina.Stvar ukusa.Nisam strasveno pisao posto sam vec godinu dana malodusan prema slatkom a i pokusacu ove godine da sabotiram

merice secera za dzemove i ostale sokice.

Ja sam pisao o kolačima , a ti si krenuo o tome kako je sada super , kako
se pije kafa u Milanu za 80 e. Ja malo odgovorio da je meni onda bilo lepo,
a odmah ste se zaleteli svi na mene. Ivan ,Dalibor, ti ... da me posredno
proglasite lažovom i bolidom.
Ja vam samo objasnio i moraš da priznaš da sam bio potpuno u pravu i da
ništa nisam slagao.

A krempite su bile bolje nekada, to je sigurno. Jer nekada nije bilo aditiva ,
konzervansa, kojekakvih masa i gotovih kora. Nisu mogli kolači da stoje
nedelju dana kao danas, nego mešaj noću da prodaš preko dana, a ne
iz zamrzivača vadiš pa prodaješ.

Nije sada super, daleko od toga. Danas je suprotno od super. Život nikakav, para malo, privreda ništa ne proizvodi. Samo sam ti rekao da je danas leteti avionom mnogo jeftinije nego nekada, čak je mnogo jeftinije avionom nego autobusom, ili kolima, a nekada nije svako mogao da leti avionom. A za kolače si u pravu da se danas dodaju aditivi, emulgatori, i da je danas hrana ( ne samo kolači ) generalno lošijeg kvaliteta ( i sve će biti lošijeg na globalnom nivou ), ali što se tiče kolača u SFRJ, bili su grozni, jer se išlo na to da svako može da jede kolače, da budu što veći i lepši na oko, pa je tako 80% tih kolača bila gola patišpanja prelivena sa nečim da izgleda lepo i veliko, a druga vrsta kolača su bili orijentalni, od baklava, tulumbi i hurmašica, koji generalno nisu loši. Čak u Istanbulu je to prava umetnost, ti njihovi kolači, dok je ovde to bila samo bleda kopija modifikovana na socijalistički način - da bude veliko, lepo i jeftino. One naduvane tulumbe pune šećera ili srneća leđa sa margarinom i patišpanjom. A posebna priča je bio enterijer. Metalni stolovi i neudobne male stolice. Jednom mi je jedan poslastičar objasnio u čemu je fazon. Znalo se tačno koliko stolica treba da bude neudobna, a sto kratak, da mušterija ne bi imala komociju i komfor kako ne bi sedela sat vremana sa jednim kolačem. Nego je sve bilo izračunato po broju stolova. Pojedi i pali, i ustupi mesto sledećem. I na kraju koji su to kolači iz tog vremena bili tako fenomenalni? Dobro 'ajde, krempite su umele da budu dobre ( ako su kore dobre ). Sećam se prvi put u Milanu kada sam kao klinac ušao u neku njihovu poslastičarnicu. Ličila je više na apoteku, sve super čisto, mermerni podovi, zidovi, visoko plafoni, a kolači se kupovali na meru. Ja nisam znao ni kako se šta zove, niti sam ikada video takve kolače, pa sam bio postiđen jer sam prstima pokazivao šta hoću, mada naravno nisam ni znao šta kupujem. Jbg kada su kod nas pojam bila srneća leđa.

Izvini branko, ali foliras se samo tako.

Onaj prvi post u kojem si se hvalisao kako si obisao ceo svet - nisi spomenuo da si radio kao stjuard, vec je to bio odgovor na ono sto je zutokljunac rekao da danas mozes za 80 evra do Milana na kolace.

Sto onda nisi lepo napisao da si putovao zato sto ti je to bio posao i sto si imao velike privilegije, tj imao si tu srecu, a ne sto se tebi islo do Londona, Australije ili Meksika pa si tek tako putovao kad ti padne na pamet, na vikend itd.

Pa i nisam radio kao stjuart. Radio sa u hangaru na održavanju. Putovo sam zato što mi se putovalo.
Mogao sam da sedim u Beogradu sve te godine i da ne mrdnem zadnjicu nigde da sam tako hteo.

Da, ali JAT Tehnika je bila deo JAT-a, pa ste svi imali dobre plate. A sećam se da je i obični prodavac avio karata koji je prodavao JAT-ove avio karte u turističkoj agenciji, imao neke ogromne popuste, tako da je npr. jednom godišnje ima pravo na jednu kartu koju je plaćao 10% od cene, drugu je plaćao 20% od pune cene. Mogu tek da zamislim kakve ste privilegije u ta zlatna vremena imali vi koji ste radili direktno u JAT-u. Pa eto, da odeš npr do Buenos Airesa ispadne te 10x jeftinije.
Pa za 5 godina da si po 2 puta godišnje putovao, ceo svet si mogao da obiđeš za nikakve pare.

Bila je sigurno jedna besplatna i par ovih od 10%..
Ali je "ubacivanje" u avion bilo prakticno neograniceno

Plus sto su avio mehovi, mogli na nalog ili lepu rec da prate let.

JAT je bila odlicna, svetska firma, sa jako kvalitetnim kadrom. Prakticno je krenula propast, kada su namenski resili da ga satru, pride uz pomoc zatvaranja trzista...

Ali, neko pozeleo....

Je l' istinita priča da su Arapi kupili JAT zbog njegovih ugovora sa drugim aerodromima?
Valjda oni nisu imali pravo na te neke glavne aerodrome da sleću?

Kakve veze ima JAT sa krempitama?

@žutokljunac - opet ista prica a vezano za licni dozivljaj istih, ukus... Inace, to sto pricas recimo o tulumbi je opis sadasnjih koje se kupuju u Maxi-ju onako upakovane u providnu plasticnu kutijicu kako kazses "...One naduvane tulumbe pune šećera ...", ali je isto i na svim danasnjim mestima gde se mogu naci kolaci. Danas se tulumbe kupuju na dzakove (gotove, napravljene) pa se onda donesu. Gotovo. Brzo i efikasno. I poredjaju se u neki pleK, zaliju serbetom (bukvalno, i to sto sladje...) i tako prodaju. Nekadasnje tulumbe, vec je receno i za druge poslasticarske proizvode te vrste, su se rucno mesile, fil za krempite se kuvao opet rucno, kore za krempite i sampite su se rucno razvijale - i kad bude gotovo onda se hlade u vitrini. A proizvede/napravi se toliko da kad dodjes u Poslasticarnicu kasnije, pred zatvaranje, nema nista od kolaca ili jedva po neki komad jer je napravljeno samo za taj dan. I cesto se desavalo da dodjes popodne oko dva, tri sata pa cujes "komsija ovo je jos od jutros, samo da znate"!!! Znaci, izvinjava se i upozorava da su jos od jutros. A danas se u vitrini vidi da je kolac, torta... skoro sparusena od starosti a kad se kulturno pita "od kada je ova torta (recimo)?" uvek se dobija odgovor "pa danasnja" uz zacudjen pogled.

U danasnje vreme retko koja Poslasticarnica ima radionicu i pravi kolace u okviru same Poslasticarnice. O kaficima i restoranima da se ne prica - tek ti nista sami ne proizvode nego sve narucuju. Sto je i logicno za njih ali Poslasticarnice koje po difoltu rade samo sa kolacima bi trebale da imaju svoju licnu proizvodnju, a ja znam za nekoliko Poslasticarnica koji narucuju kolace... Mislim, nemam ja nista protiv toga ali ono sto se tom prilikom desava nije dobro. A desava se masovna proizvodnja na nekom mestu, pa se onda to ubaci u hladnjacu pa se onda isporucuje posle ko zna koliko vremena pa onda radnja koja ih prodaje do zadnjeg kolaca drzi do iznemoglosti u vitrini... i to se radi sa svim kolacima danas. Tako se i prave, poenta je da dugo mogu da traju radi profita. Onaj ko je informisan zna da ne moze svaki kolac da traje isto...


Pozdrav!

Kao što sam napisao, kermpite su bile sveže, a gazda je bio u poslastičarnici,
i ako bi mu rekao da mu ne valjju krempite nije mu bilo prijatno, a sada ni da
ga vidiš ne možeš jer sedi ko zna gde, a ako mu kažeš da ne mu valja roba
umreće, ali od smeha. A robu i ne pravi on nego je preprodaje.



Kolači bez duše i ukusa

Jatovci su imali neke mufte karte, onda neke za desetak procenata...Kada to istrose, vozali su se na pomocnim sedistima. :D A usput su kontaktirali i strane kompanije pa su isli i njihovim avionima. Mufte, naravno. I mogli su da obidju ceo svet za dz. Sverceri samo takvi. Imao sam nekoliko drugara koji su radili u JATu. Odu do NY, svercuju se u hotelu kod posade, klopaju ono sto ponesu iz aviona, u soping odu na dokove...i prelaze nasu granicu bez problema. Docekivao sam ih x puta, puni razne robe, nikada nisu platili carinu jer su znali sve carinike.
Poslednji let iz Singapura, zvanican, sankcije...jatovci napune avion tehnikom, tada su se furali televizori najvise, i tako natovareni dodju kuci, a masa putnika sa svojim stvarima nije mogla da udje, pa je poseban avion morao da se salje za te putnike, uz razne peripetije, molbe...

I dobro se @zutokljunac setio ranije price. Cisto da se vidi sa kojih pozicija se tada diskutovalo.

I železničari su imali i imaju džabe karte, i u rudniku su imali zaposleni jeftiniji udalj,
i u prodavnicana su imali neke popuste, a o pumpama da ne govorim šta su radili.
Ali krempte nisu bile bolje onda nego sada zato, već zato što su bile bolje pravljene.

To nikada nećemo saznati direktno, ali slotovi koje je Jat imao vrede , mislim, 300 mil. evra.

Da su se tada bolje pravile, ne bi danas propale. Niko ih nece. Samo nostalgicari pricaju o njima.

Poslasticarnice su propale su iz raznoraznih razloga - i nijedan od tih razloga nije vezan za kvalitet kolaca.

Ako mislis na kolace konkretno - ni to nije tacno. Ima mnogo razloga sto se danas ne proizvode a nijedan razlog nije "los kvalitet" tadasnjih kolaca.

A to "niko ih nece" opet nije tacno, odnosno delimicno je tacno. "Delimicno" jer ima jako puno ljudi koji bi rado pojeli takav kolac. Ono ostalo "delimicno" je zato sto danas niko ni ne zna (od mladjih) ni za kakav drugi ukus osim penase smese u krempitama i sampitama a o baklavama i tulumbama ne treba pricati.

To ti je kao kad @Shadowed pita gde ima da se proba boza. U medjuvremenu proba flasiranu bozu a i dalje moze da postavi isto pitanje jer ukus flasirane boze nije odgovor.


Pozdrav!

Nisu sve propale. Evo, kod mene u kraju i dalje radi. Ali...u zivot bih smeo da se kladim da bar 90% onih koji ovde pisu o tadasnjim "kvalitetnim" kolacima, nije nikada krocilo nogom u unutrasnjost neke trovacnice. Tamo gde se prave ti kolaci. E, ja jesam. U tu trovacnicu u mom kraju. Dusanova, pored Kremne. I kada sam video sta i kako se radi, koliko je to prljavo, i to je blaga rec, nikada, zaista nikada, nisam vise nista kupio tamo. Ni ja, ni moje drustvo. Pa i sam Pelivan je par puta zatvaran.

Pa i ta boza koju su siptari prodavali nije "prava" boza. Recimo u Turskoj, boza ne moze leti da se kupi. Na moje pitanje zasto, kazu da se strasno brzo kvari zbog visoke temp. i postaje opasan napitak.

Jok i ne znamo

Nego smo ih iz miloste nazvali "trovacnicama"

Secam se da smo pre bioskopa isli kod trovaca, i kada se projekcija zavrsi, vracamo se pored, a pacovi se jurcaju po izlogu.

Ali smo to zaboravljali kada "padne secer"

Upravo tako.

To "prava boza" je tacno za Tursku. Ali, uvek neko ali... sve se prilagodjava podneblju u kome se zivi (okruzenju...). Pa i u Americi nije isti Mercedes kao kod nas. Prilagodjen je americkom trzistu. I to je logicno i ispravno i tako treba.

Ja sam vec naveo da se u tim starim "trovacnicama" kolaci nisu ostavljali za sutra, pa cak je i upozoravano da su od jutros ako se navrati popodne. A boza se imala i leti. Doduse i kod nas nije je bilo uvek...

@vilil1 - a u tvojoj trovacnici sada, jel' ima krempita, ona 'nakva, starog kova...?! Mislim, ako ti nije gadno da pogledas pa da osacujes, pa javis... A?!


Pozdrav!

A semenkari? Semenke, suncokret, kikiriki, susam, orasnice...sport za zuuube!!!! A epidemije zutice samo haraju. :D

@Sceka

Pogledacu, pa ti javljam. Trebalo bi da ima, jer se, ono sto se moze videti kroz izlog, nije nista promenilo za cetrdesetak godina.

Semenkari? Mi smo (moje drustvo...) ih zvali "semeni", jos od osnovne skole gde je neizostavno bio na ulazu sa djake u skolsko dvoriste. Sa onim plavim (ranac...) ruksacima i "na čašicu" se kupovalo (ona mala drvena). Pa pred Novu Godinu prodaju i petarde. A kasnije, vec kao momci, su bili ispred bioskopa redovno. I svakoga su znali. Pravi izvor informacija. Mogao si da pitas " semeni,'si vid'o Peru?" pa dobijes odgovor "bioje kod Kozare pa ode prema Jadranu pre pola sata". Orijentir strogo Bioskop.

Javi, ne zaboravi...


Pozdrav!

EDIT
Setih se jednog momenta... negde u Bezistanu me sretne semeni i kaze "'de si bubnar, trazio te onaj sarma". Ja ga gledam, ne znam nikoga sa tim nadimkom "koji, bre, sarma?" - "ma onaj š'o peva i gitaru, bradu ima" Aaa... setim se ja, "mislis Sarvan" (Asim Sarvan) - "pa to ti ka'em, taj".

Ma ne umeju da naprave Turci pravu bozu.

Znas kako kaze moj drug Slavisa- Stenli..."bubnjari su najbolji prijatelji muzicara"

Zato sam i prestao..., davno... Pozdravi Stenlija.

Kaze ortak da ima u Francuskoj ulici "negde dole posle crkve" neka Poslasticarnica gde imaju bozu "na drukanje", video iz kola pre neki dan. Moracu da prodjem kad me put nanese u centar...


Pozdrav!

Ti si druze rastaio izgleda u nekoj teskoj socijali.To sto ti mislis koga briga.Slusaj tu tosku i batali ekonomiju zasto su propale.Bolje se bavi pozadinom matijevica i mesnih preradjevina kakav je otrov

nego nego kako je bilo sa poslasticarnicama.Bila je solidna poslasticarnica i u Balkanskoj ako se neko seca.U stvari uvek oko bioskopa su i bile prisutne.90ih je najaci marketing imao Aurelio.

Meni je bilo draze da od majke ( ostalo rukom pisani recepti po sveskama ) salcici ,kolaci i torte ( obavesno sam gulio ostatak jaja--brasno ) nego sampite,krempite nisam voleo.

U Valjevu ima Pelivan i jos dve "orijentalne" poslasticarnice koje su preostale od 14 koliko je nekad bilo u gradu:

http://www.blic.rs/Vesti/Srbija/79410/Boza-i-ekleri-jos-su-u-modi

Kolaci su veoma ukusni i kvalitetni i navodno se prave po nekim praistoriskim originalnim recepturama:

- Baklava je orijentalna poslastica koja se pravi od tankih kora za pitu od brašna, jaja, mleka, sode bikarbone, griza i pšeničnog skroba. Fil čine mleveni orasi, mleveni badem, seckani pistaći, maslac ili margarin, suvo grožđe i ulje, dok su začini strugana kora limuna, cimet i vanilin šećer. Neophodan je i sirup sličan šerbetu. U podmazan pleh za pečenje se poređa jedan sloj kora, a zatim doda jedan sloj fila prethodno pripremljen mešanjem sastojaka. Posle toga se stavlja sledeći sloj kora, pa nadeva, i tako nekoliko puta da bi na vrhu ostao jedan sloj kora. Složena baklava se iseče nožem, stavi u zagrejanu pećnicu i peče dok kore ne dobiju braon boju i postanu krckave. Za to vreme se pripremi sirup od šerbeta koji treba da proključa i kuva se desetak minuta. Po vađenju iz pećnice, baklava se prelije polovinom sirupa, a kasnije ostatkom sirupa. Baklava se služi parče po parče hladna, a pre služenja može se dodatno preliti sirupom - pričaju poslastičari.

Broj telefona radnje Pelivan je 014/227-130 pa ako su se osavremenili mozda ti i posalju brzom postom, ako verujes da ce poslastice preziveti izazov od sat i po voznje do Beograda, ili neko da ti poveze ko ide na tu stranu.

A ako te put nanese klaker ima da se popije "na keju" u kaficu koji se originalno zove "We Are Not Angels" ali je svima poznatiji kao "Kod Pedje Junca".

Ja imam ko da mi donese iz Valjeva (nekoliko njih redovno..., mislim ako si na mene mislio...) pa cu to organizovati i raspitati se sta ima tamo ovih dana.

Taj opis baklave je odlican. Ali za baklavu. Grcka baklava je ona trouglasta... slicno se pravi, nije isto ali vrlo slivno. Kao i uostalom sve baklave.

Klaker u onoj flasi pravoj, "klaker flasi" po kojoj je i dobio ime napitak. Po zvuku kad se otvori...?


Pozdrav!

Ma opusteno,ja mislio za avion.Dozvole i uredjaji su prica koju sirotinja kao ti sa vrhunskom toskom su mogli samo da mastaju.Ako si citao,covek ode do australije,ali ko da cita,ti,Buuuaaa.LOL.

Frustracije prelaze na kolace i kako su propali slasticari.Mmm,mozda su i sajdzije propali zbog iste stvari,a jesu.Ko danas popravlja sat.Menjaju se delovi,celi sklopovi.

Danas placati dazbine pod uslovom da se imaju kurentne cene za minjone,baklave,sampite i ostalo pored mega marketa nije moguce.Prostor za goste bi trebao biti velicine hale za svadbe pod uslovom

da je puno.svaki dan.Ali kako ti objasniti,sem drugara koji ti tajno plusira a prolivanje krvi se zaboravilo.;).

Odlicni kolaca ima u KG.Otac i sin,donose i za Beograd svake subote i mislim da je kod Partizanovog stadiona primopredaja.Oblik,ukus,prva liga.

@Sceka Na tebe sam mislio, izvini sto sam zaboravio bio da stavim ono @Sceka, tj. mislio sam na onog ko je najvise bio zainteresovan za kolace a mrzelo me da skrolujem da vidim ko je to bio. Drago mi je da si se prepoznao i da je moja poruka bila nedvosmislena.

Kod Pelivana imaju Grcke baklave i jos jedne neke druge, ali sad ne znam koje su te druge, i uglavnom skoro svi kolaci koje ste nabrajali u okviru ove teme.

Klaker... pa i ne bas, vise kao sirup od maline presecen soda vodom, al ne da osvezava, narocito u toku leta :)

Nego da se vratim ja na temu: Jat ne leti za Valjevo... Imamo neki lokalni aerodrom u vidu livade za poljoprivrednu avijaciju, a kad smo trazili donacije da napravimo pravi nisu nam dali..., a bilo bi jeftinije da ne kazem povoljnije nego da se reorganizuje sistem socijalne zastite u nas... itd, ...onda bi izvozili maline koje su nase crveno zlato... osim sto vise ne radjaju u nasem kraju...itd, uzivajte

PozZ!

Ima na Food Network HD emisija Unique Sweets (spin-off od Unique Eats) koja mi se dopala zbog snimaka dobre, pardon, LEPE hrane,
(jer snimci su HD i imao sam priliku da gledam na nekim HD televizorčinama od preko 40" ) potražite na YT i gledajte u najboljoj rezoluciji koja se nudi.

U vezi ove teme, valjda, je to što se u toj emisiji opiše i zašto su odabrali da snime baš tu poslastičarnicu, baš tog majstora.
Jedno je vizuelni efekat koji na "gladne oči" ima HD snimak neke hrane, ali ovaj deo o procesu izrade gde pokažu koji sve sastojci ulaze u recept
i kojim načinima se to sve umeša, odatle se može zaključiti da tu stvarno ima kvaliteta i ukusa, sigurno više nego
u svemu što sam u našim "tradicionalnim komšijskim višegeneracijskim porodičnim majstorskim" poslastičarnicama probao,
a što se uglavnom svodi na "maslac+šećer" smešu ili "nešto umočeno u šerbet", pa da budeš srećan ako ti ne krcka kristal-šećer pod zubima
i ako u baklavi ima bar pola-pola orah-prezle.

Ali ima jedan izuzetak, mlada firma čiji je glavni adut francuski makaron kolač. To vam je ovo i ovo.
Mnoge poslastičarnice u Beogradu pokušavaju da prave te kolače i to je jad i tuga , bacanje para, prevara ! Bar nekih 5-6 primera koje sam lično probao.
Ovi koje hvalim u nazivu firme imaju reč "fini" i mogu se naći na FB .
Jedna važna napomena je da te kolačiće treba jesti sveže, čim malo odstoje (dan, daleko bilo dva) to više nije to.

Vidim da je neko pomenuo trovacnice, a ja sam se setio jedne poslasticarnice koju sam zapamtio po imenu "kod trovaca" i dobrim kolacima. Cesto kad odem u bg svratim na po kolac, ali mi se cini u poslednje vreme da se malo izbezobrazili... podigli cene, malo losiji kvalitet...

https://www.google.rs/maps/@44..._KSw528u9dTkiow9yTvQ!2e0?hl=en

@Sceka

Kupljene su krempita i sampita...i sam pogled na njih ce te odvratiti od probe -



Ja ih nisam probao, zena je, i kaze da je ona kora katastrofa, a krem se oseca na nesto praskasto. Bacene su odmah posle probe. ;)

@Bata

Makarons probane u Hleb i Kifle, Pekara Toma...zaista nista ne valjaju. Ukoliko imas nekog entuzijastu za spremanje, makaroni pravljeni u kucnoj radinosti su izvrsni. Mogu da stoje i ne menjaju ukus. :)

Hmm, sto se makaron kolaca tice, kao i za sve drugo, mislim da je to stvar ukusa.

Ja preferiram baklavu (kod trovaca ili ne :-). Krajem prosle godine sam na CDG aerodromu kupio nekoliko tih makaron kolaca, koleginica iz Francuske, kad je videla ambalazu, mi rece da je to valjda neki najpoznatiji proizvodjac tih kolaca u FR valjda (ja nisam imao pojma niti mi je to nesto bitno, samo sam kupio prvu slatku stvar posto mi je "pao secer" a zalomilo se da naletim na makaron :-) Secam se da su kostali ohoho ali mi se nisu nesto specijalno dopali (uzeo sam nekoliko razlicitih ukusa). Svejedno, nisam imao problem da ih slistim.

Naravno, kako je to stvar ukusa, jasno je da ce svako imati drugacija iskustva. U svakom slucaju preporucujem da se probaju, posto ce se mnogima sigurno dopasti.

Sto se baklava tice, ubedljivo najbolja baklava koju sam jeo je bila kod turskog "majstora za baklave" (cela prodavnica mu je specijalizovana za te specijalitete - baklave, kadaif i sl.). Ne znam u cemu je razlika - ali ta njegova baklava se bukvalno topila u ustima. Pretpostavljam da su u pitanju kore, tj. nacin pripreme i sastojci, a ne samo pitanje da li je unutra orah ili prezla.

Mada, sa druge strane, u komsiluku isto imam nekog turcina, a njegova baklava nije nikakva IMHO, bukvalno se vidi da je >95% kora i secer.

Bilo bi lepo da neko ko se razume da razjasni koja je razlika, cisto za "kucnu radinost".



Hm, nisam nikakav ekspert za kolace ali sam pre nove godine bio u Srbiji i kupio sam neke torte u "malom princu". Bile su izuzetne i ukus je ukazivao da ljudi ne stede sastojke.

Tako da verujem da sigurno ima vise od jednog izuzetka medju poslasticarima sto se tice kvaliteta.

Sa jedne strane, jasno je da ce dosta poslasticara ici na cistu kolicinsku varijantu sa sto manje troskova pucajuci na kupce kojima nije stalo do nekog kvaliteta. Ali mislim da ima poslovne logike i fokusirati se na kvalitet i da sigurno ima vise poslasticarnica koje ciljaju na kupce koji hoce nesto lepse da pojedu, posto se to rascuje brzo i ljudi ce kupovati stvari preko preporuke. Eto ja sam "izreklamirao" tog malog princa posle posto sam bio vrlo zadovoljan tortama, ne sumnjam da to rade i mnogi dugi.

To je zbog toga što ne koriste bademovo brašno, već obično pšenično, pa je samim tim i tekstura totalno drugačija nego što treba da bude.

Steta... Ali to je dobra slika kao primer onoga sto pricam. Pa i na slici se vidi da to nije krem nego ono sto ja zovem "neidentifikovana pena", kako vizuelno tako i ukusom. "Dozivljaj" u ustima je u najmanju ruku cudan...




Ne znam na osnovu cega kazes da sigurno ima vise kvaliteta i ukusa nego u nekdasnjim Poslasticarnicama? Kljucna rec je "sugurno", to znaci da pretpostavljas, sto znaci da zakljucak izvodis na osnovu gledanja emisije a ne licnog probanja tog istog. A na konto gledanja emisije ukus (kao takav) nikako ne moze da se spozna. Kvalitet? Pa i to je diskutabilno (iako nemam nameru da o tome diskutujem!) jer ja znam provereno da je u vecini "trovacnica" kvalitet namirnica od kojih su pravili kolace bio vrhunski za to doba. Ne znam gde si i sta si probao pa ne mogu nista da tvrdim jer sam i ja u to vreme znao dosta mesta koje sam izbegavao iz raznih razloga a najvise radi ukusa koji je bio los u odnosu na ostale Poslasticarnice.


@ventura je objasnio ( poceo sam da se izrazavam "trendovski", A?! k'o ovi klinci... )

Ima jedna stvar koja se nekako nikako da pomene. A to je, u "trovacnicama" se sve radilo "peske" i po starim receptima. Samo te neke "tajne" koje su cuvane i prenosene s' kolena na koleno su odvajale taj njihov ukus od ukusa koji se dobijao kod kuce. Moja keva je bila dosta puta kod naseg Mise u raionici "pozadi" i uverila se da potpuno isto prave "egipatsku" baklavu (retko su je pravili, bas retko, to je ona "klasicno" redjanih kora, pa kore secene pre pecenja a secene "u rombo" kako je to govorio Misin cale ) kao i ona kuci, isto umesene pa razvijane kore, na isti nacin i od istih namirnica na istoj pijaci kupljenih fil, na isti nacin slagane kore, ista temperatura i vreme pecenja (kad se gornja kora kao da odvoji i puca a ne odvaja se i ne puca...) isti zaliv... a malo drugaciji ukus. I taj "malo drugaciji ukus" je rezultat "tajnog sastojka" koji nije uspela da dozna, nikada.

Ovo sada sto se radi nema veze s' mozgom. Industrijski kolaci nikada ne mogu da pariraju Poslasticarnicama. Ni u svetu. Poznate, svetski poznate Poslasticarnice (ma kako da se tamo negde zovu...) i dan danas imaju svoju radionicu a samo ono sto je moguce a da ne bude na ustrb kvaliteta i originalnog ukusa se radi "masinski" a sve ostalo rucno i dan danas. Poslasticarnica koja drzi do renomea nikada, ali nikada ne narucuje kolace vec se to radi u sopstvenoj reziji.


Pozdrav!

Ovo je keks neprirodno ofarban , a ne kolač.

Nemam pojma pravo da ti kazem sta je po definiciji keks a sta kolac ali meni se makaron nije nesto svideo ali kako je to stvar ukusa mislim da ga treba probati pre nego sto se daju ocene.

A i ne treba da cudi ako se negde mogu naci "nikakvi", posto uvek ima krivinasa koji jure cist profit bez obzira na ukus i to vazi za bilo koje jelo, kolac, keks... :(

Meni se svidjaju makaroni, ali ne i njihova cena :)

Ima u Zemunu u mom kraju, u Glavnoj, 50m od Madlenijanuma. Poslasticarnica izgleda onako neugledno, bas u duhu starog vremena, kolaci su odlicni... ne znam kako se zove, prolazim svakodnevno pored nje, kada saznam naslov,pustam :)

A nije samo to. Macaron je jako teško napraviti da bude dobar (mislim dobar po standardu, meni lično su bezveze svakako), od brašna, do belanaca, šećera u prahu, koji je njesra kada se kupi gotov (daju kukuruzni škrob da dobiju na masi) vremenu koliko se treba čekati da odstoji dok se ne da peći, od pećnice, koja mora da odvaja vlagu, šok komore..

Plus što su posle 3-4 dana suvi, kako god da okreneš.

Meni se cini da bgd trenutno nema poslasticarnice koje imaju gastronomski wow efekat i kultni status. Mozda i gresim jer odavno u takve radnje zalazim vise slucajno.
Meni su torte ok u Buongiornu, a ovde vec spomenuti Koki u Mekenzijevoj ima apsolutno najbolje sitne kolace u poznatom univerzumu.

Jedno vreme su bile popularne one turske ili bliskoistocne radnje sa njihovim djakonijama, posetio sam par takvih i ono, ok nista posebno, meni su nase domace varijante baklava i prikljucenija lepse.

Poslastičarnica Mali Princ - ne mogu da verujem da im je 395 din jedan kolač. Uopšte mi ih nije žao što se gase. Ali uopšte!

http://www.maliprinc.com/online-shop/kolaci

Bio sam u Palmoticevoj... imali su neke kolace za dijabeticare, mali izbor skupo k'o dzavo a od tih pet ili sest koje sam uzeo (za poneti) samo jedan je imao podnosljiv ukus. Ni nalik onome sto su reklamirali.

Ostali kolaci i kafa - to je bilo klasicno solidno, kao i svuda drugo. Kafa malo losijeg ukusa (ja hladan nes, nemucen, sa ledom unutra a supruga produzeni espreso) , neka torta, cokoladna i po njihovoj preporuci, malo suva, preslatka i sa tvrdom donjom korom i čiz kejk koji nije bio los (probali smo uzajamno oba kolaca...). A skupo toliko da je smesno. Lepa bastica, lepa atmosfera i to je to.

Kad pomenuh čiz kejk, po meni, za mene - najbolji je u restoranu "Pantarei" (bivsi Dunavski Cvet, Dorcol...). I izgled, i ukus, i forma, i velicina, i dobra cena, i usluga, i ambijent... sve je po meni za 7.5 od 10. Bile su jednom i neke ogromne grcke baklave ali nisu lepo izgledale pa nisam probao.


Pozdrav!

Za cenu ne bih mogao da komentarisem, ali su im (IMHO) kolaci/torte jako dobri i mislim da ce biti steta za kupce ako se ugase.

Jedina stvar koju mogu da primetim sto se cene tice je da je ta poslasticarnica zamisljena i kao fino mesto da se sedne unutra a ne samo da se pokupe kolaci za proslavu u ambalazi i zapali napolje iz prodavnice odmah. To + sastojci koji ulaze u dobar kolac sigurno uticu da cena bude veca od neke lokalne pekare ili "boza-ljimunada" poslasticarnice (protiv kojih nemam nista protiv, naprotiv).

Za te pare, samo ako ga "Rudolf" pravi...


I mi u KG-u imamo fensi poslastičarnicu, sa dobrim kolačima pa je puno jeftinija
http://www.srce-sweets.co.rs/index.php

Slazem se sa napisanim ali kao "principijelno pitanje". Problem je u tome, po mom misljenju, sto ih nista ne odvaja od mase drugih slicnih objekata. Plus frekvencija saobracaja je velika, prilicno. Unutra nisam sedeo nego ispred jer volim leti napolju da pijem kafu a unutrasnjost je sasvim prosecna, ni to se nicim ne odvaja pa cak je sromno u odnosu na mnoge. Sedenje napolju je podnosljivo. Kazem "podnosljivo" jer sam bio nekoliko puta (letos, inace volim tu da sednem jer me neke stvari iz davnih dana vezu za ovu kucu koja je "prekoputa"...) i svaki put je "odbrana" od sunca bila pod suncobranom sto je kad pripece samo podnosljivo. Pretpostavljam da je u neko drugo vreme fenomenalno (leti, kad je bas vrucina) kad sunce zadje za zgrade. Ali buka i miris izduvnih gasova od vozila je nesto sto je velika mana. Objektivno nisu oni krivi ali je cinjenica.

https://www.google.rs/maps/pla...bc4e154fddf3192f!6m1!1e1?hl=en

U okolini ima mnogo mirnijih mesta sa daleko pristupacnijim cenama, pa i boljom uslugom. Supruga radi tu u blizini i kad god odemo zajedno tu "negde na kafu" uvek je "borba" - ja sam uvek za "Mali Princ" varijantu a ona uvek ima neki drugi predlog. I naravno, najcesce se uvazi njena varijanta.


Pozdrav!

EDIT
@CoyoteKG - ovo sa linka je daleko bolja (lepsa, sredjenija... nisam bio) Poslasticarnica nego Mali Princ u Palmoticevoj. I daleko lepsa basta (meni je bitnija basta...). Ali:


Steta...


_{[Ovu poruku je menjao Sceka dana 20.02.2015. u 13:32 GMT+1]}

Znam po mnogima koji dođu iz BG, pa i iz inostranstva da se baš oduševe poslastičarnicom Srce u KG-u. Meni je doduše previše fensi, ja volim "šiptarske" :)

Ova što ja na linku, koja je u "Bečkom" fazonu stvarno prelepo izgleda. I bašta je ogromna, jedino što mi se ne sviđa što je uz samu baš prometnu ulicu. Ali su i tu manu sa zelenilom i lepim suncobranima, nameštajem uspeli da nadomeste.

Ne znam kakve su sad cene, nisam bio odavno, ali su sigurno znatno jeftinije nego ove gore sa linka.

Lepo je izgledao i taj lokal u BG-u
Evo galerije
http://www.srce-sweets.co.rs/beogradsko-srce.php

Ja sam mislio da sam jedini ili u "velikoj manjini" po pitanju nekih starih kolaca, kad ono pun FB nekih koji se raspituju na istu foru. Neverovatno koliko sam tih nekih "statusa" i razmena misljenja, iskustava... u nalazenju i potrazi sa starim kolacima i Poslasticarnicama sada pregledao... Jedna od slika, kaze covek "najveca i naukusnija..." a meni nekako prevelika, ovako na pogled i poredjenje sa 'tanjirom'. Nesto nisam bas ubedjen da je toliko veliko i dobro u isto vreme, i mora da je preslatko...



Jedan od komentara...



Pozdrav!

.

Prodaja najverovatnije boze u Beogradu nekada davno

najbolji kolaci u NS u Vremeplovu :-)

Bio u Pelivanu kod Skupštine. Najskuplji kolač je 200 din.
Probao njihov tiramisu. Solidno dobar, prilično veliki - 180 din.
Mislim da ne stavljaju mascarpone sir, već prave zamenu sa krem sirom i šlagom. Nisam siguran, ali tako mi deluje. A i ne umaču u moku sigurno. Uglavnom, nije uopšte loš.
S'obzirom na lokaciju i tradiciju, skroz su ok sa cenama.

Mislim da je ovo prava krempita, i sampita mi se cini da je prava. Poslasticarnica u Valjevu, ortak danas slikao, sad sam dobio sliku. ...




Poslasticarnica je Pelivan, tu je bio danas. Ima i Mefi ali nije bio... kaze sutra...


Pozdrav!

Bebeš što je u Valjevu, kada nije u grlu.

Pa bice. A mi se vidimo po dogovoru cim nadjem vremena (stigla neka nova oprema pa u Studiju haos...). Ok?


Pozdrav!

Bez sekeriacije i žurbenja, ima još puno vremena ispred naske, bar se iskeno nadam

Da li neko zna gde u BG-u ima da se kupi vatrostalna činija za tiramisu. Širina bi trebala da bude oko 11 cm, jer je to dužina piškote.

Odlučio sam da sam pravim, pošto sam našao sve sastojke.

//www.facebook.com/tajna.torteikolaci - ovu krempitu jednom probate i to je to..nema dalje

Ima ih u Aromi i Maxi-ju..

Da li je neko naisao na turske kolace slicne onima iz Sultan of Istanbul? (ne radi vec ~2 godine, a sve tuske radnje koje imaju slicne stvari nisu ni blizu kvaliteta)

korica nije losa ali daleko od ovoga o cemu starija gospoda pricaju, fil je bolji od ovih klasicnih brasnjavih ali ne moze ni da prismrdi pravom krempita filu ..

inace u kovacu (bul jna, kod fona) imaju odlican kolac koji se zove krempita, nema veze sa originalnim krempitama (korica vise lici na onu od princes krofne nego na krempitu i fil je dosta gladji od originalnog) ali vrlo ukusan kolac ko voli kolace na taj fazon

sampite su bile besne, po starom receptu u poslasticarnici prekoputa starog merkatora, ne znam da li jos uvek postoji, otvorena je tamo negde sredinom devedesetih, nisam bio tamo od 2000. valjda i dalje postoji ... gazda je imao tezak akcenat (verovatno ima i danas nego nisam bio tamo 15 godina ne znam dal i dalje postoji poslasticarnica), rekao bi goranac onako odokativno ali ne bih mogao da se zakunem

Najbolje krempite u Srbiji iz poslastičanice tamo negde prema Inđiji, pravljene danas oko 10 sati.

Hoćeš reći da si ušao u svaku poslastičarnicu u Srbiji i da možeš, kao stručnjak, da tvrdiš to što si napisao?
Meni su najukusnije, znači prema mom ukusu, u Pirotu, u poslastičarnici kraj starog mosta.

Ma ta je ispala još u predkvalifikacijama.

A po čemu je tvoj ukus merodavan?
Da si napisao, da je za tebe najbolja, ok.

Ja sam samoproglašeni predsednik udruženja ljubitenja krempita,
i sa članovima smo izvršili komisisko degustiranje odgovarajućih
poslastičarskih proizvoda.I došli do ovog zaključka.
Za razliku od tebe ja nisam naveo ko je proizvođač ovih proizvoda,
već sam samo približno locirao područne od stotinak km².
Ako ne veruješ, a ti nađi pa proveri.

Pošto si samoproglašen, onda nemam šanse da se sa tobomm raspravljam.
Inače, u Pirotu, kraj starog mosta ima više poslastičarnica.

;)

Dusko, ako mislis da bi pre neko pojeo to vnogo sa tom kudeljestinom na vrhu umesto one lepe siptarske krempite sa prah secerom odozgo, varas se.

@IUOP_1 - Sa tog linka, za sada kod mene vodi poslasticarnica Orijent u Balkanskoj. Po atmosferi svakako na prvom mestu, nekako se oseti stari duh Beodrada cim se predje prag. Mirise karakteristicno za poslasticarnicu, koliko to moze u danasnje vreme ali se oseti miris „pravljenja kolaca”. Kvalitet je „kapa dole” jer i ukus dodatno vraca u neka davna vremena detinjstva, skoro da je opipljiv u vazduhu... Halva sa vanilom i bela su „pokazni primer” za ukus i kako to treba da izgleda. Usluga sa osmehom na licu pretvara dozivljaj u osecaj kao da si dosao kod dobrih starih prijatelja.

---

Dule smara ne za medalju nego za spomenik.

---

Pozdrav!

eto... kad budem sledeci put isao za BG, da znam gde da svratim i probam da osetim tu atmosferu :)

Dule malo ispipava puls pošto znam kave rekcije mogu da očekujem kad okačim tako nešto. Inače i ja sam pre za šampitu ili krempitu (belo ili žuto) :)

Problem "brašnjavih" kolača je postao zastupljen. Najgore što dosta ljudi uopšte ne primeti razliku. Bitno da je slatko i udri. Meni se isto nesvidja kada su ovi kolači previše penasti "napumpani" verovatno kako bi na oko delovali veći.

E, ne moze....odluci se najzad...

Ja sam počeo sam da pravim baklavu.

Pošto sam ektremni ljubitelj iste, i pošto sam skapirao da ne mogu da nađem dovoljno dobru baklavu za sebe, kao što rekoh, počeo sam sam da ih pravim.

Prvi počeci su bili ... onako.
Ali to je i razumljivo. Onda je usledila sledeća, pa sledeća, pa sledeća, ... pa sam onda polako kapirao koja faza u spremanju doprinosi kojem krajnjem efektu.

Počeo sam od recepta moje majke, pa nisam bio lenj, pa sam skupljao razne recepte, od žena iz moje okoline (friends and family) proučavao, kapirao uzroke i posledice. Naravno tu je i sijaset recepata na netu, na Coolinariki i tako.

Da se ne naljute ženske osobe na forumu, ali skapirao sam da ima dosta gluposti u raznim receptima, jer žene u 99% recept čuvaju i primenjuju bez razmišljanja, bez kritičkog sagledavanja. "Tako treba, tako piše u receptu".

Elem, bilo kako bilo, ne kažem da je svaki put baklava idealna, ali polako i sigurno se približavam rezultatu koji predstavlja moj lični ideal.

Sto ne znaci da se i pre ideala ne moze probati...

Koja baklava, ima ih ohoho vrsta? (ja oduvek preferiram grčku)


Pozdrav!

Moram priznati - ne znam razliku.

Pistaći su u Bgd znatno skuplji od oraha, tako da, koristim orahe. Ostalo su kore, masnoća, griz i šerbet. Klasika. Može da se ređa, ili uvija. Može i puter umesto ulja, a može i mešano. E sad, reci koja je to baklava ?

Koja je glavna razlika između grčke i turske baklave ?

Mozda je razlika samo i nacinu slaganja kora i secenju istih ?

Verujem da su sastojci isti .

Inace , najlepsa baklava koju sam probao je pored standardnih sastojaka imala sloj visnji .

Bas mi lego onako slatko kiselasti ukus .

Najbolja tema na internetu!

Klub književnika služi odlične krempite. Takođe, u poslastičarnici Specijal (ako se tako zove, gledam google maps) u Nušićevoj nisu za bacanje!

U sustini razlika je u svemu ali je sve to i nebitno, mislim na razlike. Grcka baklava se meni najvise svidja jer je trouglastog oblika i oni krajevi gde u stvari i nema fila (ili ima ali minimalno) su meni poenta uzivanja. Isecem te krajeve pa ih ostavim za kraj, da ucejfim sa njima. Jedna grcka baklava je meni mera od malih nogu do dan danas. Vise od toga ne konzumiram ma koliko su oci u ceznji.

Da... nekada davno kad sam bio decak je postojala poslasicarnica koju je osnovao i radio do smrti covek koji je meni tada mogao biti pradeda, a kad je on bio mali ziveo je u Turskoj i bio je sluga dugo vremena. Izmedju ostalog je jedno vreme kao nagradu dobijao baklavu. To mu je ostalo zapamceno za ceo zivot i nikada u zivotu nije pravio turske baklave nego iskljucivo grcke. Svako jutro kad se otvori poslasticarnica presvuce se i izadje sa zadnje strane gde je bila radionica da kupi novine pa udje u poslasticarnicu gde sedne kao gost i poruci jednu grcku baklavu i bozu merkajuci sina i unuka kako se ponasaju, kako ga usluze... Pojede baklavu obavezno ostavljajuci nekoliko kapi na stolu, kao slucajno, da vidi kako ce reagovati... Pa onda poruci kafu recima „Jednu kafu uz novine dok citam, jaka da bude sa baška dve kocke ili lokum ako ima da je svez.” Pa onda polako pijucka kafu, cita novine i prica sa gostima koji se tu nadju. Kad prelista novine i popije kafu kaze „Dodji da platim za sebe i ove dobre ljude koji mi pravise drustvo uz kafu.” Plati za sve koji su se zatekli dok je bio tu, izadje, ode kuci i dodje u dva posle ponoci da pravi kolace za sutradan. I tako sve dok nije umro. Od njega sam cuo mnogo interesantnih prica o tom nekom dobu kad je bio sluga, nikada ni jednu pricu nije ponovio a pricao je rado i lepo. Od njega sam cuo i da kad se pravi grcka baklava treba da se orasi seckaju na srednje i da mora da ima i prezli obavezno, dve trecine oraha a jedna trecina prezli i onda je to merak u ustima. I da zaliv nikako ne sme da bude gust jer je onda mnogo slatko i lepljivo a to je znak da nije dobro i nece biti dobar ukus. I da se baklave moraju ostaviti najmanje dva sata da odmore i upiju inace ce biti suve i krte a to ne valja, nikako ne valja...

I tako...


Pozdrav!

Meni se tulumbe prijele sad.

Ja bih bozu. Original skopsku, šiptarsku. Nema bolje.

Polako se vraca...Vratio nam se trouglasti jogurt :D

Da, Gile je nostalgičar. Ti si kukao za trouglastim jogurtom, eto ti sad.

Ne pratim ovaj deo foruma i slučajno sam video temu, ne znam da li ste našli prave ali ovde i dalje ima nekoliko starih poslastičara, jeste da su ponešto modernizovali ali nabrojani kolači, boza i slično su i dalje tu. Pre nekoliko godina sam slučajno svratio kod Pelivana i uzeo sladoled, posle ko zna koliko godina sam opet jeo onaj stari kod koga voćni imaju ukus voća a ne nagoveštaj mirisom, a i oni mlečni ukusi su kao nekada. Od tada samo tu uzimam sladoled, retko prođem pored a da ne svratim. Šampite su i dalje kao soliteri ... hm, baklJave nisam probao. Boza je opet česta u mnogim poslastičarama.

Boza se nece vratiti, bar nece ona kao sto je bila nekada a Java je pominje. Ta boza se pravila na nacin da je trajanje vrlo ograniceno, prakticno samo nekoliko sati a posle toga je i previse kisela i pregusta pa se nije moglo ispumpati, cesto je bilo muke da se ocisti.... Zato popodne nije moglo da se nadje, sto se napravi traje koliko ima a to je samo onaj mali prostor u kombinaciji sa limunadom, pa se kad se naruci saceka minut da se velikom drvenom varjacom promesa, pa se nekoliko puta napumpa, sipa u casu ba se vrati nazad pa kad postane laganije pumpanje tek onda se posluzi gostu.

Sada se pravi drugacije pa moze duze da traje ali nije isti ukus. Meni je najvaznije to sto nije ta fora kao nekada nego sada ono stakleno sto stalno mesa... nije to taj ukus, kao ona boza iz prodavnice koja samo lici...

Limunada je nekada bila od pravog limuna, i to se ne samo osetilo nego i videlo u casi. Ja sam voleo „spricer”... Sada je i to u isom fazonu izlaganja ali se pravi od limuntusa i samo po negde neko ubaci i jedan limun (na posudu od 20 litara).

(naravno, pricam za Beograd. kad se ode van Beograda situacija je mnogo bolja)


Pozdrav!

Kad pominjete baklave evo jos jedne srodne a manje poznate Turske poslastice

Kadaif


Ovu poslasticu sam prvi put probao a kasnije se redovno sladio u Skoplju ( lepo vreme JNA )

Ko voli baklave trebalo bi i ovo da proba , preliva se secernim sirupom , ima tu limuna , oraha i sl . . .

Nikada vise ih nisam jeo , nema ih kod nas u poslasticarnicama a u domacoj radinosti ih ne mozete spremati ( iako nije komplikovano ) jer se nigde ne mogu naci ove koncaste testenine . ( bar kod mene ih nema )

Interesantno je da sam navikao da svaki put posle ovoga smazem i jednu porciju hladnog ovcijeg kiselog mleka ?


_{[Ovu poruku je menjao eeestablishment dana 15.06.2017. u 20:26 GMT+1]}

Ovaj kadaif deluje zanimljivo. Mislim da je teso moguće napraviti mašinom za supu koja je česta u našim domaćinstvima. Mislim da ću probati.

Baš danas dva debeljuškasta stranca čitajući sa table izgovaraju "siaaam...pita"!

eeestablishment kadaif je dobar, jeo sam baš domaćicu...javiću kad saznam gde se kupuju koncici.

http://www.akcijeikatalozi.rs/smrznuto-testo-za-kadaif

To kupovno test deluju bledo i ne kaflitetno. Mislim da je mnogo bolja opcija da se napravi domaće, ko ima miašinu za supu.

evo kako se orginal pravi. https://www.youtube.com/watch?v=JQiIkW3Mcy0

^ interesantan video, ovaj mastor liči na tebe kad ublediš posle kvalitetnog provoda

Jesam nostalgicar, ali ja ne vidoh ovaj trougao...Bar ne ovde kod nas u Vojvodini/ Backa...Inace, `kravica` ovde ne zalazi, samo Somboled i neki slicni...Mada mi je drago, surutku zgusnjenu ni ne volim :D

Kad ce da se vrati vopi, zidarska flasa? :)

P.S. Sad vidis sutra i to poceli da pakuju, hehhe.

Ja sam pre neki dan bas popio taj jogurt iz trouglastog tetrapaka...Pa sta znam, bez veze...cini mi se i da je duplo manji nego sto je ranije bio...Ja sam za pre da se vrate neke "konkretnije stvari"...Na primer, zanatske virsle....sa govedinom i prirodnom crevu...pa da kuca mirise kad se kuvaju...Pa te iste virslice i kobasice kao nekad po kioscima PKB-a...ceo kvart mirise, po mirisu nadjes kiosk...A od priloga, samo senf...brez jogurca ....Moze cokoldano mleko u tetrapaku....kao nekada.....

Kad spomenu viršle: nekad je, bre, bilo i jefinih ali i onih skupih, od mesa pravljenih. Pa skuvaš pa u slasti najedeš.

Mislim, nemam ja ništa protiv jeftinih i loših viršli. Samo me nervira što nema izbora: SVE su loše i jeftine.

U Novom Sadu ima samo neki tetraedar koji reklamiraju kao trougao.

Najbolja kombinacija mi je bila carnex pasteta preko parceta vruce cipovke sa pomenutim trouglastim jogurtom .

Sad niti mogu da nadjem nekadasnju cipovku , niti su carnex pastete ukusne kao ranije a i ovi trouglici su minijaturni

Ili mozda mi umisljamo kako je PRE sve bilo bolje ???

Ili svaka generacija ima neke svoje nostalgije .

Moj otac ( trideseto godiste ) non stop prica kako je ovaj ( hibridni ) paradaiz plastican i bezukusan i da mu negde kupim JABUCAR


_{[Ovu poruku je menjao eeestablishment dana 16.06.2017. u 15:08 GMT+1]}

Kadaif je bio dobro poznat nekada a i bilo ga je u dosta poslasticarnica u Beogradu. Relativno do skoro je *pravi kadaif bio u poslasticarnici preko puta ulaza u glavnu autobusku stanicu. Kao i sve ostale baklave moguce je i kadaif praviti kod kuce ali ukus i utisak nece biti isti kao u poslasticarnici.

*kad kazem „pravi” mislim na ukus koji je bio nekada, jer nekada je i grcka i sve ostalo bilo istog ili jako slicnog ukusa u svim poslasticarnicama u gradu


Pozdrav!

Gde da se vrati kad nigde nije išlo?



Ovaj paradajz po marketima jeste plastičan tj to je nesazreo paradajz kome veštački nabace crvenu boju. Ovde na svakoj pijaci a često i po bakalnicama može da se kupi jabukar. Evo kako otprilike izgleda, uglavnom je nepravilan, zgužvan a često ima zelene ili crne delove površine ... bez brige, ispod toga je savršen a ja nikada ne čistim ove zeleno crne delove. Može da bude i pomalo mekan ali je sve to OK, osim ako je toliko mek da se raspada.



Može da bude i roze, to je volujsko srce, manje-više ista priča kao sa "običnim" jabukarom ... savršeno.




Obraduj oca. ;)

Da, volujsko srce. Ja sam duže vreme mislio da se zove volovsko srce . Ima ga i mnogo je boljeg ukusa i to nema veze samo sa veštačkim sazrevanje paradajza iz plastenika već i do same sorte. Možda ga manje ima u prodaji jer se brže i lakše kvari od nekih drugih sorti.

Što se tiče nostalgije i kvaliteta pa ima pomalo i jednog i drugog.

A ti Gile, kako ti bre nedostaje zidarska flaša? gde je to nema? U nekom fensi kafiću možda?

Ne znam koji je pravilan naziv, ali i ja sam uvek cuo da ga zovu volovsko srce.
Odlican za kuvanje. Dobro radja, socan je i kolicinski ogroman prinos na jednoj stabljici. Lako se pasira...

Jabucar isto odlican. Ma svi su dobri koji se normalno uzgoje :). Ovo sto se trenutno kupuje po ducanima je katastrofa. Nista lepse nego kad ga uberes u bastici i odmah pojedes sa kriskom prevrelog slanog kravljeg sira :) Kombinacija ukusa nezaebiva.

Jbg, koliko sam ja video ovde po Vojvodini, manjim mestima nema tih zajecarskih i sl. piva. Moze se naci samo jelen, lav i po koje strano, sve u fensi flasicama. A i koji fensi kafici, ja samo po birtijama idem i nema ih, pa lepo pijem domacu sljivu ili lozu, kako kad, a kad se oparim, ondak vilijamovka :D

Koriste se razni nazivi ali je to najmanje bitno.
Ovde je ipak važan detalj o veštačkom sazrevanju jer takvi paradajzi stvarno nemaju nikakav ukus, nisu ni slatki ni kiseli ni sočni ni ... pa baš plastika. Postoji normalan paradajz koji nije jabukar, neko više voli takve jer su kiselkasti dok je jabukar skoro pa sladak. Tu može da se govori o tome koji je bolji i kome se šta sviđa, ovi veštački uopšte nisu u konkurenciji.
Jabukar se ne nalazi u marketima jer on ne može da stoji na polici nedelju dana i da ostane isti. Takav paradajz ne traje dugo, što se danas iznese, to se i proda, sutra verovatno nije dobar. Oni plastični po marketima su totalno zeleni, crvena boja je dobijena ili nekim zračenjem ili hemijom pa takav može dugo da stoji.
Ovde na pijacama uvek ima dobra ponuda, jeste malo skuplji od običnog (koji je po pijacama ipak malo bolji) ali vredi svaku kintu. Meni je omiljen sport da svratim na kvantaš i kupim celu gajbicu pa ako je manja, dosta za mene a ako su te već otišle, onda kupim veću pa podelim sa rodbinom i prijateljima ... da ne propadne. :) Meni je greota da ga kuvam, za to će dobro da posluži i neki običan (a i jeftinije) nego naseckam par povećih, ispečem neku papriku i dodam sira uz to i to mi je ful ručak. Ja sam davno pio zaječarsko ali pils plus ili tako nekako sa zelenom etiketom. Tada je crveno zaječarsko bilo malo zastarelo i baš za zadrugu. Posle je ono prvo nestalo ali je crveno uvek bilo u radnjama. Pre nekoliko godina je počeo novi bum, sada je skoro pa neizostavno u dobrim (tj onim koje se meni sviđaju) kafanama a vidim da su krenuli u marketing i da uvaljuju tende, suncobrane ... U fensi ali i običnim kafićima uglavnom nema zidarskih piva, oni najbolje obožavaju manja pakovanja jer više zarade. Bolje da prodaju tri mala nego dva zidarska.

E da, zaječarsko sada pripada nekoj od vojvođanskih pivara :( pa je različito i punjenje. Ne znam koliko je tačno, ali se samo zidarsko puni u Zaječaru dok se limenke i dvolitraške pune po Vojvodini (piše na svakoj ambalaži) a ja ipak ne volem vojvođansku vodu pa mi je zidarsko zaječarsko uvek prvi izbor.

Mislim da se puni zidarsko u obe pivare. Znam da sam jednom prilkom obartio pažnju na to pošto mi nije bilo ostog ukusa. Takodje postoji malo zaječarsko od 0.3.

Mani se taj "plstični" paradajz odgovara za sendviče.

Nije nemoguće, samo što sam ja ovde uvek na zidarskim flašama viđao da je punjeno u Zaječaru. Možda ovde ne dolazi vojvođansko zidarsko. ;) Mala piva ne pijem osim ako moram.

Ne znam kako ti odgovara za sendviče, osim kao prilog bez ukusa.

Volovsko se ovde po Vojvodini sadi bas zbog kolicine, mlevenja i kuvanja za zimnicu, jer odlicno radja. Deda mi je pre jedno 10 godina imao primerke od po 1,5 - 2kg. - kao lubenica. Trazi samo da se obilno zaleva. Cak su ga slikali za neke lokalne novine:)
Nije on za drugo, brzo propadne. Cim bude veliko branje, odmah to ide na preradu.

Ovi plastikaneri nisu losi za u sendvic, sto Dusan rece. Krenuli su malo da dobijaju na ukusu. Oni prvi su bili uzas. Samo lici na paradajz, nista vise.

Voleo bih da gresim , rekose mi bas u Zajecaru ( radio nesto za firmu pa sam cunjao okolo 3-4 dana ) da se tamo to pivo vise ne puni ???
https://insanija.wordpress.com...ajecarsko-pivo/comment-page-2/

Pivara naravno radi , pune se neki drugi ( skuplji ) brendovi ali ne i zajecarsko pa je zato i ukus primetno drugaciji .

Kad je krenuo ovaj drugi bum , i dok su osvajali trziste punili su u Zajecaru , e sad kad su se probili kao brend i navukli ( nas ) pivopije pune ga n u N.Sadu- bivsa MBpivara

p.s sto se paradaiza tice , sad bas dodjoh sa pijace ( Kraljevo ) i na tezgama NEMA nigde volujsko srce i jabucar .

Sve neki " makedonski" ( 140din ) , albanski ( 99din ) i neki " domaci" ( 150din )

Mozda sorte volujsko srce i jabucar stizu kasnije ?



_{[Ovu poruku je menjao eeestablishment dana 18.06.2017. u 15:04 GMT+1]}

To su sve iz plastenika, staklenika. Niko nece volovsko srce da uzgaja u stakleniku. Kao sto rekoh, nije za skladistenje dobar, brzo se kvari. A ti plastikaneri mogu i mesec dana da stoje u gajbicama i nista im ne fali.

Volovsko samo na veliko za zimnicu klasicno uzgajan.

Da ne mešamo plastikanere i normalan paradajz koji ima svoj ukus i kome ne fali ništa. Paradajz je dobar kada bude jeftin i kada se cigančići gađaju na ulici njime, pre toga je veštački i skup. ;) Prilog iz linka kaže isto što sam pominjao, zidarsko se puni u Zaječaru, ostalo po Vojvodini. Ne znam koliko znači dobra voda pošto se to sve prilično prerađuje ali ipak ako biram, zna se šta ću. A i liči da je bolje.

Jabukar i volujsko srce stižu kasnije i sada možda i nije vreme za njih mada sam ih viđao na pijaci. Redovno bi trebalo tek za oko mesec dana da se pojavi ali verovatno neko to gaji i u plasteniku ... hm, neki dan sam slušao priču da ih tip ovde u stakleniku gaji i da samo to pravi. Sreća pa se vratio u modu, dugo ga nisam baš viđao. Ovde se ne radi o skladištenju nego o upotrebi. ;) Jednostavno, neko donese veću količinu na kvantaš, nakupci to pokupe i svaki od njih ima po par gajbi što ipak može da proda tokom dana. Naravno, podrazumeva se da po pijacama vrlo malo njih prodaje svoju robu, obično idu rano ujutru na kvantaš, nabave šta planiraju i onda idu na manje pijace gde mogu i da podignu cenu.

Plastikaneri mogu dugo da ostanu pošto su ionako zeleni, osim što su prisilno naterani da promene boju. Ja sam navikao da ih (ako ne nađem ništa drugo pa uzmem njih) ostavim nekoliko dana van frižidera i kada počnu da mekšaju, onda jedem. Taman da to sazri ... a i povremeno čitam da je za paradajz bolje da se ne čuva u frižideru. Onda mogu da se uvale u prženiju, u šopsku ili u moravsku salatu. Tu ipak dajem njima prednost pošto se ukus menja zbog ostatka. ;)

Sad sam pogledao naslov teme ...

Stvarno zavrnusmo temu , he he he , nekom je i pivo poslastica ?

Nego , procitah jedan zanimljiv komentar . . . Drži se ti stare ambalaže i originalnog, zidarskog, Zaječarskog piva.
Jedina pivra u Srbiji koja „ima dimnjak“ je Zaječarska pivara.
Sva ostala piva prave se poput „cedevite“. Smeša za pravljenje piva dolazi iz uvoza, u džakovma…

I ne znam koja im je to fora da svi pune sve ?

Crnogorsko Niksicko i Apatinsko Niksicko su nebo i zemlja , mada crnogorci takodje pune jelen tako da . . .

A dimnjak u skadarliji?

"Pivara" u Skadarliji je odavno nešto drugo. Prvo je tamo devedesetih bila pivnica (čak ni kafana), pa tržni centar i gomila butika, pa neko valjda sviralište, sad je, koliko sam u toku, prazna.

Ovo je iz sećanja a davno nisam bio tamo. Mislio sam na onu poruku gde piše da jedino zaječarska pivara ima dimnjak ... možda se misli na aktuelne koje rade. A šta će da rade kad samo prosleđuju tuđe wopi? :(

BIP nikad nije imao dimnjak , a imao je dobro pivo .



Kada sam gajio hibridni paradajz u plasteniku pre dve godine bio je fantastičan . U selu niko nije hteo da jede svoj već su svi dolazili kod mene da ga kupuju . Ove godine mi je nešto isplativije u plasteniku , lekovito bilje .