transportno kasnjenje mi je jasno ali ne razumem skroz elektrohemiski
proces termopara pa reko da priupitam

Razumijes ti to Bogdane , samo te umor malo zavrtio u petlju :)

e sad malo da rasirim pricu posto mi odgovor 0 znaci puno :D

sta je problem koji hocu da resim, hocu da merim, precizno, na 2 mesta na extruderu temperaturu... deo o kom je rec je obicno od aluminijuma ili mesinga .. ja sam razmisljao da probam ako bude neophodno i cist bakar mada se bojim da mi je suvise mekan pa ce da se trosi ... ideja mi je da napravim na licu mesta na samom extruderu 2 termopara ... znam da bakar-konstantan cine T tip koji je meni skroz super posto ide do 350C a meni je 180-280C glavni raspon a 300-330C je neki teoretski max koji me zanima .. dakle T tip je cool + konstantan nije tesko nabaviti, nagruvam konndenzatore spojim tamte konsatntan tante na bakarnu nozlu pipnem konstantanom bakarnu nozlu i kroz tu tacku ispraznim one kondove i nadam se da ce da se "zavari" :D i eto mi ga termopar tacno na mestu koje mi treba ... fora je sto nema sanse ja tu da kacim externi senzor mnoooogo je bolje da napravim senzor sam u toj tacki .. e sad .. kapiram da to zavarivanje mozda nece ici tako jednostavno no kontam da iz 20-30 puta ima da ga ubodem sta mu je caka ... ono sto mi je bitnije a sto neko od vas mozda ume da predlozi je da napravim termopar sa mesingom ili aluminijumom umesto sa bakrom ... koji bi drugi materijal bio? znam da bilo koja dva razlicita materijala.... ali nesto "lako koristljivo" :D ... mesing mi je idealan posto ima vecu term. masu od aluminijuma a tvrd je ne trosi se tako lako

Termopar sa mesingom i konstantanom ce raditi,imace drugaciju naponsku krivu u odnosu na temperaturu ai to tebi nece biti problem.
Kako spojiti konstantan i mesing dvije jako razlicite tacke topljenja i dvije jako razlicite cvrstoce materijala.

Bmt ti srane, pade mi sistem.

Ja koristim T termo par za merenje temperature pri presovanju zaštitnih ploča.
Pri svakom presovanju termo par ostaje zarobljen i gubi se. Prema tome na
desetine hiljada je napravljeno. Konstantan je valjda 0.3, a bakar slično nešto.
Varim ih impulsno sa 12000 uF, oko 30 V. To ispada super.
Nemoj nikako da koristiš kombinaciju mesing-konstantan!!
Par možeš da zapunktuješ i direktno na nozlu. Vari se izuzetno jednostavo, i
vrlo pouzdano. Probaću da nađem sliku uređaja pa da zakačim.
Vrlo je ubičajeno da vrh sonde bude na masi, nije to uopšte nikakav problem.

Ne znam koliko ce biti korisno ??
Jedan kraci period sam radio ozarivanje metala kao i predgrevanje za zavarivanje na zahtevnim spojevima u industriji. Ne secam se koji tip termopara je bio ali su temperature isle i do 700 stepeni.
Jedna zica termopara se upucava na zeljeno mesto kontrole temperature dok se druga upucava do max 2mm od nje. Ovo se radi ovako jer se tada i sam deo metala izmedju termoparova ponasa kao "senzor" te se dobija precizno ocitavanje temperature na mernom mestu. Eto toliko bar su nam tako objasnili na predavanju nisam se trudio da previse ulazim u detalje. U pitanju je naravno bio celik kako ovo pije vodu na drugim metalima ,legurama stvarno ne znam.
Nadam se da pomaze imalo.

Branko objasni ovo sto si zacrvenio!

pa tako sam nesto ja mislio, uzmem par 10000uF kondova, napunim i udri direkt



zasto? da li moze mesing + nesto drugo?

sta je fora svi nozle prave od mesinga ili od aluminijuma ... ja sam jednom probao od cistog bakra i bacio sam je na kraju :( .. izbusiti je precizno sa 0.3mm rupom na vrhu, 1.7mm unutra, precizan ugao, raspad sistema .. ja sam metar sipke potrosio pokusavajuci i onda sam je na kraju bacio :( .. sa mesingom i aluminijumom nisam imao problema a mesingane mogu da kupim i gotove da se ne maltretiram uopste .. zasto da ne koristim mesing?

iskreno ja bi najradije aluminijum ako moze da bude nozla i stagod da bude druga zicka jer sa alu imam najvise iskustva kada pravim sam (mesingane bi kupovao gotove sto isto nije lose)

@dejan, znam za tu tehniku, tu se koriste 2 termopara gde je celik deo i jednog i drugog ali meni to ovde ne radi posao .. a i temeprature su mnogo nize, topim plastiku ne metal :D ... ovde je fora da nozla bude od materijala koji mogu da obradim a da bude jedna strana termopara

Žica Koliki je termo napon te kombinacije?

Kao što sam rekao termo par možeš da pričvrsiš direktno na mesin,
zajedno bakar i konsantan .
Postavi sliku nozle. I nemože direkno da se punktuje nego je jedna
elektroda termopar, a druga GRAFIT.

objasni :D

Pa objasnio. Zapunktuješ vrh već formiranog termopara na na mesing.

cek cek .. kako bre :D

to npr izgleda ovako



i ja hocu u sam vrh pored rupice da zapunktujem zicku ... ako sam te dobro razumeo uzmem termopar sa 2 zicke koji ima kuglicu (u tom slucaju mogu i obican K tip zar ne ? da li je uopste bitno koji?) zakacim obe zicke za - od konda, zakacim + od konda na mesinganu nozlu i pipnem kuglicom de ocu i to ce se upuca .. i onda mogu sa te dve zicke da citam temperaturu kao da sam ga zalepio samo je tacnije ?

Metneš kuglicu gde hoćeš, na nozle dovedeš +, pritisneš to grafitom
i na grafit dovedeš - jer se grafit ne topi u tom procesu.
A možeš i da zabušiš rupicu sa strane i da učukaš vrh sonde, što
mislim da bi bilo najbolje.

Davne 1970 god. u Vinči sam završio diplomski rad: Određivanje dinamičkih karakteristika termoparova. Merenja su vršena na dva hromel-alumel termopara sa žicama od 0.1 mm i 12,5 mikrona. Termoparovi su neprestano hlađeni strujanjem vazduha i periodično grejani ( mehanički čoper) usmerenim ( sočivo) zračenjem halogene sijalice od 50W.
Sporiji termopar je imao vreme odziva od oko 30 msec a brži termopar je imao vreme odziva od oko 4 msec.

@Bogdan Mozes probat! Poslije punktiranja otkines bakarnu zicu ako zelis svoju verziju mesing konstantan opet si na istom :)
Ali prvo probaj na nekom drugom mesingu da to ne rasturis.
@Branko
Napon ne bi trebao biti radikalno promijenjen ali to Bogdanu ne bi bio problem jer koliko sam shvatio imao bi neki dvoj MCU na kom bi to umjerio.

@rora, extra hvala

@zica, ma pazi ako mogu bilo koji termopar ovako onda mi je lakse da zapunktujem K tip za njega sve vec imam :D samo ga zapunktujem na glavudzu :D

@branko mega fora, i to ladno ne promeni karakteristiku termopara? ne smeta mu treci metal u mix-u? pa ima da me mrze kolege kad to napravim .. vec sam ih presmorio pre 10tak godina kada sam prvo printao polipropilen bez problema jer sam napravio tacnije merenje i odrzavanje temperature, sad ako budem uspesno merio temp na samim ustima extrudera ima bude ludilo :D posto ovi skuplji komercijalni oni (kao sto se vidi na 2 slike koje sam prikacio) imaju Ktip ili PT100 usrafljen direkt u alu blok koji je grejac u koji je usrafljena nozla koja viri dole pa jos duva nesto preko nje tako da je na ustima i po 30-40C nize nego gore na grejacu ... ja sam prvo unapredjenje pre 10tak godina napravio tako sto sam pravio sve iz komada i busio rupicu blizu vrha gde sam gurao sondu za temp i zalivao samotnim malterom tako da sam smanjio gresku koju oni normalni imaju od 40tak stepeni plus ogromno kasnjenje na mnogo manje .. sad ako turim na usta bice pi1234darije :D

http://www.labfacility.co.uk/pdf/temperature-handbook-1-to-4.pdf

Ovde imaš malo da se upoznaš sa termoparovima.
______________________________________________________

A ovom spravom testiram kvalitet termoparova.

zanimljivo znaci njemu ovo "earthed" nista ne smeta ... MEGA!

Velika je slika moram prvo da je negde smestim pa ću da zakačim.

Evo slike test sprave
http://s25.postimg.org/o3xrpww8v/test_sprava.jpg

Testiranje
http://s25.postimg.org/qzauws08v/testiranje.jpg
________________________________________________-

Samo da ne bude da senzor reaguje brzo, pa grejač počne da brlja sa grejanjem.


_{[Ovu poruku je menjao branko tod dana 11.03.2015. u 23:36 GMT+1]}

Jedna sitnica koja ti je bitna Bogdane:

Termoparovi se očitavaju diferencijalnim pojačavačem sa common mode simetričnim u odnosu na to tvoje uzemljenje (šasiju cele mašine).
Dakle, diferencijalni op-amp, INA, ili neki ADC koji može meriti i negativne napone.

Krajevi termopara će, u odnosu na tu šasiju za koju si zapunktovao ili na drugi način pričvrstio, imati oba polariteta u odnosu na šasiju. Jedan će biti pozitivan u odnosu na šasiju, drugi negativan.

Taj problem je veoma bitan kada imaš više sondi na istoj masi (šasiji). Šasija im je zajednička tačka jer tu su vrhovi termoparova, te ti je poretpostavljam jasna potreba za diferencijalnim ampovima.

Osim toga, ground loops koje formira šasija mašine, posebno ako ima nekih frekventnih regulatora blizu, zahtevaće filtriranje napona sa oba kraja termopara, pa tek onda u diff-amp, pa u ADC (koji obično vide samo jedan polaritet).

Ne zaboravi ni termokompenzaciju hladnog kraja, tj. klemišta gde priključuješ termopar.

Inače vreme odziva termopara je obično minorna veličina u odnosu na termo inerciju predmeta kog meriš (obično je glava termopara manja od merenog predmeta).

Tačnost merenja termoparom će ti bitno zavisiti od kondukcionog odvođenja toplote kroz same njegove žice, u odnosu na termičku provodnost spoja glave termopara na predmet.
U prednosti su termoparovi sa što tanjim žicama, a na žalost mehanički nežniji.

Glave termoparova se takođe sasvim uspešno mogu lemiti srebrnim lotom.

Ferokonstantan (J) tip je široko primenjen (ako je to moguće i ako je odgovarajući raspon temperatura, a za ekstruder za plastiku jeste), zato što je mehanički i hemijski robustan, odnosno ima dugačak vek u odnosu na kombinacije konstatana i obojenih metala.

Nadam se da će ti biti korisno ovih par saveta.

Pozz

P.S.

Setih se da dopunim ovo oko dužeg veka TC.

Naime radi se o povišenoj sklonosti ka oksidaciji metala na povišenim temperaturama.
Od vrste metala i njegove sklonosti ka vezivanju kiseonika pri visokim temperaturama, zavisiće upotrebni vek nekog konkretnog TC.


_{[Ovu poruku je menjao macolakg dana 12.03.2015. u 11:39 GMT+1]}

Macola, svaka ti čast. Ti ne umeš da staneš na dva reda. Isključuješ se posle pola strane
pune obilja podataka. Mislim da je najbolje da Bogdan uzme neki gotov termo regulator za
40-50e. Može da ga koristi i kao merač, a bogme može i da kontroliše njime. U njemu ima
već upisane konstante za gomilu sondi u kojima je i pt100. Kompenzacija je tu, sve već
podešeno, a gotovo odmah. Svičing ispravljač koji eliminiše problem mase, elektronska
filtracija, jednom rečju divota. Ranije sam morao da pravim merač za T tip, a sada je i on
upisan.
Što se varenja srebrom, sve preporuke to brane, mada sam ja čak i letovao sonde. Svi
pričaju o smanjenoj tačnosti, dok je pri održavanju aviona to strogo zabranjeno!
I tako se sa malim brenerom zatapaju odlično žice bez ičega, dok je ono sa ugljenom
elektrodom super.
Izgleda da nemam sliku aparatića za varenje. Ostala mi je u hard diskovima koji su
se kupali u Obrenovcu.

Kada testiram ploče sa testerom 7.62, uvek zaustavljeni metak dokazuje moje
poznavanje oblasti merenja

_{[Ovu poruku je menjao branko tod dana 12.03.2015. u 12:51 GMT+1]}

Wow...ovo je rocket science ljudi. Klanjam se!
Ovu temu treba uokviriti i objesiti na zid ES-a...

Molim te, druže, prevedi. Ja sam stariji...

Pa, ako si ti onaj koji drzi testni 7.62 i ne delujes mnogo staro...
Jednostavno, fasciniran sam nacinom i dubinom razmatranja problematike. Danas se sve uglavnom svodi na "kupi gotovo" a vidim koliko ste pojedini ulozili ili ulazete vremena i energije u nesto sto je relativno tesko isplativo... Za ovo se obicno angazuju laboratorije, timovi, paruštine...

Keep going

@branko, odkud ja kod tebe testiram?! :D :D :D imam istu takvu sliku negde potpuno istu cak ista/slicna majca, samo sam pucao iz nekog malokalibarskog automata





na to vec racunam.. a za citanje se razmisljam dal da idem sa nekim ina (ne vredi mi adc direkt na termopar suvise su mali naponi, prevelik sum, imam bas losa iskustva sa tim) diff opampom ili da idem na gotovo resenje sa cold-junction kompenzacijom MAX6675 / MAX31855 ili LTC2484 ... to radi prilicno lepo lako napravim isotermal blok sa tim cipom, odvojim od ostatka pcb-a.. svi oni citaju diff ulaz, sve ih isprobah u prici sa lemilicama :D



samo step motori i puno statickog elektriciteta :D, ja resavam sa 2 otpornika i malim tantalom :D mozda nije idealno ali meni radi godinama :D



to je sve jasno, mene je zanimalo sam termopar kakvo kasnjenje ima / da li ima ..
a za kasnjenje zbog inercije to je potpuno druga prica, posto su mi usta suvise tanka za busenje ja sam busio iznad rupu na 5mm od usta pa onda jos jednu iznad na 10mm od usta i merio delta ta dva i pretpostavljao temperaturu na ustima .. ali merenje na samim ustima je najidealnije posebno ako ga zapunktujem za usta .. sada mi padaju na pamet jos neke sumanute ideje sta bi mogao da izvedem ali to je vec preterivanje + bi morao nekog sajdziju da smorim da mi pomogne :D mada videcemo prvo ovo kako ce da radi


ovo sad ne kontam, moze pojasnjenje. mislis da ce zice od termopara da mi hlade glavu (to znam da hoce) ili mislis da ako se zice od termopara zagreju da ce promeniti tacnost? ja sam mislio da je temperatura zica nebitna ako imam 2 zicke od termopara duzine 1m spojene u vrhu temp vrha vs temp na krajevima zica je bitna, temp u sredini zice nema uticaj?!



srebrni lot? to je ono sto klima majstori koriste za tvrdo lemljenje cevki za freon? MAPP gas, acetilen i te fore?



ja mislio da zapunktujem direkt na nozlu 1 zicku ali nece izgleda da ide sa alu i mesingom pa ce punktujem onda gotov termopar na alu/mesing .. svejedno mi je tu onda dal cu J ili K ili T ili .. svi pokrivaju mojih 1xx - 2xx C samo je pitanje koji su mi dostupniji i za koje imam brzo resenje za citanje .. K tip je dosta popularniji na bleju od J tipa .. a sto se tice robusnosti, meni obican NTC traje po 10 godina na tom mestu .. nije neka korozivna atmosfera :D mislim da su temperature dovoljno niske (ispod 300C) da bi bile znacajne za trajnost


UVEK!

nema potrebe, pravio sam ja citace za j i k mnogo puta to nije nikakav problem a sa gotovim mogu da se slikam, ne daju nikad dovoljno podataka, glomazni su i sluze za druge stvari :)

Nisam ja , a nisi ni ti, Bogdane.

Pa ja i angažujem tim, moj ortak u poslu i ja vredimo za četvoricu, barem težinski :D
Postoje dve grupe ljudi : Glupi, i oni odu u trgovinu i mlate pare i : Još gluplji i oni
postanu inžinjeri i bave se prozvodnjom. ( Pametni idu u političare )

pa pazi labovi, da, i onda masina kosta 150k eura minimum, masine koje ja pravim su kada smo mi poceli ovaj projekat kostale min 150k us$ a isle su do vise desetina miliona ... mi smo nasim radom uspeli da napravimo da mozes masinu (sa dosta losijim kvalitetom izlaza) da napravis za 300 us$ .. to je dakle 500 puta jeftinije :D .. a nije 500x losiji kvalitet.. onda smo napravili masine za cca soma dolara koje prave skoro isti kvalitet izlaza kao one komercijalne od 150k, to je spustilo cenu tih komercijalnih masina sa 150k na 10k a evo cene im i dalje padaju ... tako da pitanje dal je "tesko isplativo" .. tj zavisi sta racunas kao "isplativo", ja nisam od toga za ovih 10 godina zaradio ni dinar ali osecaj koji imam da sam nesto napravio vredi mnoooogo vise nego da sam zaradio pare .. znas kako kazu - vazan je put, ne destinacija


@branko - siguran da to nisam ja .. :D mada jes na toj slici deluje kao da sam skino jedno 10 kila :D

Bog te mazo, a ovaj je imao tada 130!

Treba probati pa tek onda reci ne ide cula kazala nista ne govori.Branko je rekako kako i sa cim .
Ja favoriziram da ce se za mesing spojiti bez po muke aluminijum nisam siguran.
Tvoja prva ideja me se dojmila jer na taj nacin termopar ima najoptimalnije mjerenje (masa konstantanske zice je mizerna na masu mesinga) osim nekakve malo drugacije temperaturne skale.
Nikada nisam sreo nista ni nalik tome,ali nema razloga da ne radi.
Komad mesinga,konstantan zica i "rokni" elektrolitima :) I mene jako ineteresuje kako to radi i kako se "zapunktuje"!

Može da kupi gotov regulator sa RS485 i da ima displej lokalno, kao i da raportira PLC-u, no mislim da će se Bogdan lako snaći i bez toga.

A inače okačio sam korisnu literturu koju imam u arhivi. Koristiće mnogima, da ne prekopavaju po internetu.
Što da ne kada imam već na gomili?

Tvrdo lemljenje zlatarskim srebrnim lotom (68% Ag, 560*C) neće previše zagaditi ni termički degradirati TC.

I pored najbolje volje većina TC bez unošenja čitave tabele za linearizaciju neće biti dovoljno precizna osim na jednoj temperaturi.
Izvesno zagađenje srebrnim lotom neće bitno pomeriti merenje na 200-400*C, posebno ako se ne traži neka bog zna kakva apsolutna tačnost.
Većina tih termoparova u prodaji, u cenovnom rangu od nekih 10-40 eura i nemaju neku posebnu apsolutnu tačnost.
Čistoća materijala od kojih su i nije neka baš posebna.
Kada takav zalemimo srebrnim lotom (napravimo TC od kompenzacionog kabla), sasvim to pristojno radi i dugo traja.
Da bi se postigle elastične mehaničke osobine srebrnog lota, treba ga usijanog gurnuti u vodu i naglo ohladiti. Tako ostaje žilav, elastičan.
Naravno, punktovanje CDW u zaštitnoj atmosferi je ubedljivo najbolja metoda zbog minimalne termičke degradacije i minimalnog hemijskog zagađenja.

E sad, ako nešto želimo da merimo u 0.1*C i to sa TC, onda se takav plaća 100+ eura, sa dobrom čistoćom materijala, punktovanje ili zatapanje brenerom, strogo u zaštitnoj atmosferi, pa onda će rezultati biti bolji od lemljenja lotom. Normalno uz MCU sa kompletnom tabelom ili matematikom za linearizaciju + opasno dobra kompenzacija hladnog kraja sa vrlo specijalizovanim klemištem za priključak.
Retko kada je u industriji potrebno merenje sa takvom finoćom, posebno sa dobrom apsolutnom tačnošću.
Njčešće je dovoljna dobra relativna tačnost u relativno uskom opsegu, za većinu tih plastičarskih procesa.

Nego, kada treba rezolucija reda 0.1*C i dobra apsolutna tačnost, onda se tu ide radije na PT sonde ako opseg dozvoljava (-200 do +850*C). One su ubedljivo najlinearnije.

Pozz

Bogdane,

Što se tiče samog termoelektričnog efekta, on nema kašnjenje jer su događaji na atomskom nivou, odnosno nema merljivo kašnjenje za nas smrtnike.
Tim vremenima se zabavljaju kvantni fizičari.

---------------
Merenje temperature nije tako naivan proces kako na prvi pogled izgleda.

Retko kada je moguće samu glavu termopara tako smestiti da uticaj odvođenja toplote kroz sopstvene provodnike termopara ne vrši nikakav uticaj na merenje (realno je i nemoguće, ali se zadovoljavamo nekim uticajima koji zalaze u malen deo mernog opsega).

Predmet prema glavi termopara ima izvesnu termalnu otpornost kontakta, ma kakav kontakt bio, takođe sam termopar kroz svoje provodnike (i zračenjem) ima određenu termičku otpornost prema okolini.
Možeš to posmatrati poput električnog izvora, iza koga su nekoliko otpornika (ekvivalent tim termičkim otpornostima) i potrošač poput naponskog izvora (okolina, tj okruženje).
Kao što postoje razlike napona na otpornicima zbog toka struja kroz njih, tako postoje i razlike temperatura na termičkim otpornostima zbog toplotog fluksa kroz njih, koji "curi" ka okolini kada je okolna temperatura niža, ili pak "curi" iz okoline ka unutra ukoliko je okolna temperatura viša.
Toplotni tok, fluks, neminovno izaziva greške u merenju i nemoguće ga je izbeći zato što je nemoguće napraviti sondu kao apsolutno izolovan sistem prema okolnom prostoru.
No treba težiti da se greške merenja snize na dovoljno prihvatljive.
To se postiže dubokim smestanjem vrha sonde u mereni predmet, tako da taj predmet zagreva i žice sonde na značajnoj dužini od same glave sonde. Tada je toplotni fluks u okolini same glave sonde minimalan i greška je manja.
Tome znatno doprinose i veoma tanke žice termopara (opet manji fluks).

Kod površinskog smeštaja glave termopara, makar ga najsavršenije zapunktovao, jedna strana glave termopara i njegove žice su izložene okolini. Toplota sa tih izloženih delova curi u smeru od više temperature ka nižoj, pothlađuje deo glave termopara, i možeš zaboraviti na neku bolju tačnost merenja,bilo relativnu, bilo apsolutnu.

Pokazivanje je pomereno ka temperaturi okoline, i takođe zavisi od te temperature.

Tok toplote od više ka nižoj temperaturi je neumitan proces koji važi za čitav kosmos. Ne postoje načini da se on spreči već samo postoje načini da se tok smanji i uspori (izolacije).

Verujem da će ti sada sve biti kristalno jasno oko grešaka u merenju temperature.

----------------------------------------
Druga stvar:
Od hemijske čistoće glave termopara, unekoliko će i zavisiti njegova zavisnost termonapona od temperature.
Punktovanjem glave termopara zasigurno hemijski zagađuješ glavu termopara jer materijal od koga je mereni predmet difunduje u glavu termopara.
Ništa različito ni bolje od lemljenja te iste glave termopara, srebrnim lotom za predmet.
Kvalitetnije merenje se dobija smeštajem glave termopara, koja je u svojoj cevčici, što dublje u mereni predmet.
Jedino što nešto raste vreme prenosa toplote na sondu.

Kod tog što ti želiš (punktovanje na površinu predmeta), brzina odziva je maksimalna, ali definitivno moraš uneti neki šift i ukalkulisati ga sa promenom okolne temperature, ukoliko želiš neko baš precizno merenje.

Pitam se šta to kod proizvodnje plastičnih proizvoda ekstruzijom zahteva bolju relativnu tačnost od 1*C?
Čak i za najozbiljnije procese poput PET zadovoljava nešto reda +-0.5*C.

Nešto sam ubeđen da ćeš raditi PID regulaciju u relativno uskom temperaturnom opsegu i sa relativnom tačnošću koja ne zahteva nešto bolje od 1*C tolerancije.
To ćeš sasvim uredno postići ako naneseš dovoljno izolacije sa one strane tvog zapunktovanog termopara koja je izložena okolini.

Pozz

P.S.

Bilo bi dobro da izolacija obuhvati bar i nekoliko cm žice u neposrednoj blizini vrha termopara.

Macola, meni baš vrlo smešno od kada su se pojavili ovi digitalni raznorazni
merači, pogotovo temperature. Ubiju se gledajući i govoreći kako je teperatura
recimo 206.3 C, a ono gurnuli J umesto K sonde. A kunu se u tačnost. Ili neko
đubre od sonde.

A da ne pričamo o merenju, naprimer, vlage.
______________________________________________________________

Bogdane, nisam onda siguran ko bi od nas dvojice pobedio na klackalici

@branko ja sam sad na 135-140 ali sam tanak dole sva masa mi je gore tako da delujem bar jedno 20-30 gore tezi od tog na slici



@zica, probavam sigurno zanima i mene samo da vidim dal cu moci ovaj vikend ne znam dal mi je ostalo mesinga posto sam prebacio sipke kod drugara gde nam je veliki strug ovaj moj mali je dosta razdrndan moram da ga utegnem a to trazi vreme, novac..


@macola, naravno citanje termopara je najmanji problem .. e, sad ovde mozda mozes da pomognes, meni "absolutna" temperatura ne znaci nista, dakle da li mi termopar cita za apsolutnih 230.00 vrednost od 230.5 ili 228.3 bole me uvo ALI mi je bitno da na absolutnoj temperaturi X uvek imam isto citanje Y a ne da danas za X cita Y a sutra Y+dT a prekosutra Y-dT to mi je vec problem .. da li mi jeftin "prljavi" termopar radi posao ili mora se pruzim za $$$ ?

Sta je fora, ove skupe masine bas briga, oni imaju strogo kontrolisan filament, strogo kontrolisan recept, aditive koji kostaju mega puno para, vrlo strogo kontrolisan precnik istog (odstupanja ispod 0.005mm u precniku) etc etc ... i on tu ima vrlo specifican set ponasanja i bole ga uvo za "tinkering", e sad, posto ja necu da platim kilo plastike 150eur vec ocu da platim kilo plastike 10eur ja moram tu malo da cinculiram da bi izveo dobru laminaciju u objektu, kvalitetnu polu-laminaciju izmedju objekta i podrske / objekta i rafta, da imam dobru laminaciju ali losu cvrstocu za podrsku etc etc .. to se sve izvodi daljinom glave od donjeg sloja, brzinom pomeranja glave, brzinom extruzije, temperaturom extrudata i temperaturom objekta .. e sad prve tri stvari nisu problem ali treca je mega zeznuta a na cetvrtu moze vrlo malo da se utice ... pri tome, temperatura extrudata je ono sto je najbitnije za celu pricu .. kontrolise se posredno, na svim masinama tako sto se kontrolise temperatura grejaca!! dakle temp extrudata varira ludnica, po 10C tamo vamo, i to pravi problem za preciznu kontrolu snage laminacije (bitno je da je laminacija izmedju rafta npr i objekta dovoljno jaka da zadrzi objekat tokom printa ali opet dovoljno slaba da moze da se delaminira rukom bez da se osteti objekat) .. problem je sto pid kontrola tu mnooogo kasni, prvo sekund je tokom printanja "mnogo dugo vreme", drugo mnogo su nagle promene jer se menja i po 3x brzina extruzije a u tom slucaju se mnogo brzo hladi glava tako da dok pid odradi posao (i kod ovih profi masina) razlike su po 10C a i vise ... jer dok ti detektujes na grejacu da je pala tempratura na ustima je odavno ladno :( ...

ja za svaku rolnu koju kupim jeftine plastike radim kalibraciju i nalazim "odgovarajuce paramentre" ukljucujuci temperaturu, za te bitne segmente (plus svasta jos nesto) tako da mi "Absolutno" citanje temperature ne treba, ali mi je bitno "ponovljivo" citanje temperature, dakle ako mi za "pravih" 240C TP kaze 210C ali uvek kaze 210C meni je to ok, bitno je samo da je uvek isti Y=f(x)

Ma da Branko.

Ti važi ono što pali kod naših delimično opismenjenih ljudi: "Komputer rekao! To mora da je tačno tako!"

Tako to biva na raznim mestima, od struje do medicine, a preko automehaničara sa lap-topom i tako dalje.

Veselo do suza :-)

Kaže komšija: "Bio sam kod lekara. Joj da vidiš samo kakva mašinerija! To svetli na sve strane kao Las vegas!".
A ne zna mučenik da 3/4 rukovalaca tom opremom neće videti makaze za šišanje ovaca zaboravljene u njegovom stomaku :-).

Odnosno, ipak će nešto bolje progledati ako ima se u vidokrugu pojavi nešto poput 100-200 eura :-)

Pozdrav drugar

To što si tanak dole nije dobro nikako. Ja sam debo i dole i gore, i ja
verovatno pobeđujem na klackalici.

http://zone.ni.com/reference/e...2A-01/switch/thermal_voltages/

Ovde imaš, a i ostali koliko generiše spoj mesing bakar. Tu grešku odmah
unosiš u merenje. A kada napraviš novi vrh sa novom legurom opet nova
greška. Kod tačnosti merenja je izuzetno važno imati uvek temperaturu
utikača i sa tom korekcijom imaćeš dobro merenje.

Bitne su masine i sijalice ha ha ha..
na 2.58 min

:D opekoh se ja na merenje ovih 10 godina ozbiljno... ko god spomene "jednostavno" ja ga dalje ne slusam :D



ma pazi ja sam napravio cudo kada sam smestio ntc (koji ima 10% gresku!, doduse ovi moji su bili 5% ali..) staklenac 1mm kuglica sa 2 zice tanje od kose u rupu na samom extruderu i zamazao samotnim malterom .. jer su pre toga lepili kaptonom velike ntc (1/4W otpornik velicina) za grejac i tako merili temp .. ovo sada ako zaletujem termopar za sama usta, to ce biti za red velicine tacnije od onoga sto sam vec imao



debljina zida je tu cca 2mm nema tu zakopavanja duboko :D, ja imam duboko zakopanu sondu u heater blok-u ali da bi znao temperaturu plastike koja curi moram da merim temp mesinga tu na rupici, to je najtacnije sto mogu bez da poremetim tok plastike koja izlazi


znam to sam resavao tako sto preko toga ide izolacija, ranije sam koristio neki silikon za blok motora (crveni) a onda sam presao na neku foru sa nekim cudnim termocrevom, spolja guma unutra pleteno staklo, extra funkcionise ... videcu kako ce biti sada, tek treba da dizajniram ceo taj extruder sa tim merenjem tako da nije da kacim na postojeci sistem :D ... a kad ga nacrtam dizem slicke ovde u nekoj temi pa mozemo da diskutujemo :D pre nego krenem da ga rezem



evo primer

raft stampam (sada sa ovom rolnom nekog kineskog ABS-a)
- 270C prvi sloj (+10 -5C ne pravi preveliku razliku)
- 260C drugi i treci sloj (+-10C ne pravi razliku)
- 240C treci sloj (+-2C ne pravi razliku ako je mali objekat, +-5C ne pravi razliku ako je veliki objekat)
- onda ide prvi sloj objekta koji se stampa - to ide sa 236C i treba mi +- 0.5C ili tacnije
- onda idu odstali slojevi na 240-250C nije greda
- e sad ako negde treba da se stampa most, sloj ispod mora 270C (+-5C) a onda preko njega ide brze sloj na 220C (+-1C)
- ako negde ide overhang 230C
- onda ima deo gde se stampa support, pa onda gde se spaja objekat na support pa ...

ono sto je recimo onih 236C, ako stampam sa 237C moram uzasno veliku silu da iskoristim za delaminaciju objekta od rafta, ostaju mi tragovi na plastici i moze da dodje i do ostecenja, ako stampam sa 235C sila kojom se drzi nije dovoljno velika i moze da im se warpuje objekat da se delaminira tokom stampe sam od sebe ..

za neku drugu rolnu su sve ove temperature recimo 30C nize za neku tercu 50C nize .. za neku 10C vise ..

ono sto je tu veci problem je sto je merenje na pogresnom mestu a sto se brzina extuzije menja a kada krene ladna plastika da prolazi kroz tanku cevcicu ista krene brzo da se hladi, dok uhvati pid i opravi vec je undershoot ihaha a onda je vec krenuo polako da extruduje jer radi drugi deo i sada ima overshoot .. problem su brze promene a veliko kasnjenje, pomeranjem sonde blize ustima sve to bude mnogo lakse, ja pretpostavljam da kada mrdnem sondu blizu usta da ce tu mnogo sta da se promeni i da ce margine biti mnooogo vece, tj da ce "idealni raspon temperature za neki spoj" biti umesto 235.5-236.5 nesto tipa 232-237C sto je mnogo lakse za kontrolu, plus pid kada meri temp na ustima moze da kontrolise pricu mnogo bolje nego kada to radi na grejnom bloku

temp utikaca - naravno, drugacije nece da radi, mada ko sto rekoh ako koristim max ili ltc oni imaju cold junction compensation samo mora cip da bude na istoj temperaturi kao cold junction, ja obicno stavim one sraf terminale i cip odma posle njih i onda isecem pcb oko toga ostavim samo male tabove i jedan malo siri tab gde provucem napajanje i spi linije do mcu-a tako da mi taj deo gde se kaci TP i sam cip budu odvojeni od svega

sto se gresaka tice, kao sto napisah, meni je bitno da ne postoji neki vremenski drift inace ako mi za T1 uvek cita neku vrednost X i za T2 neku vrednost Y realno me bas briga dal je to tacno u odnosu na absolutnu vrednost posto meni ne pise na rolni "ovo stampas na 227C" nego ono stigne rolna 220-270C to je ono "safe" range za tu plastiku, znaci grejac ide 220-275C bez problema a sad koje su idealne temperature za koji deo printa to mora se iskalibrise za svaku rolnu tako da mi je nebitna "absolutna" temperatura, bitan mi je ponovljivi rezultat

Bogdane, ako ti treba, imam jos jedan onaj MAX sto ti onomad nabavih... Ja sam ionako jedan jedini u zivotu iskoristio...

Bogdane,

Evo pre tri dana sam se zajebavao sa nekom veoma kritičnom regulacijom baš ekstrudera za neke građevinske profile u Surčinu.
Tu su temperature dosta stabilne (tolerancija reda +-0.5*C) jer je masivan cilindar šneke i ima veliku inerciju.
Tu je se PID pokazao sasvim dovoljnim.
No, u ovom slučaju je najveći problem variranje pritiska u glavi zbog relativno nehomogene prihrane materijalom (mora se neki procenat i reciklrati, pa se sipa nešto mlevenog regenerata u materijal).

Proces je toliko kritičan da je vidljiva promena na tom građevinskom profilu kod promene frekvencije frekventnog regulatora motora šneke, za svega 0.01Hz!

Živih sam se muka namučio dok sam napravio PID koji će držati proces mirnim! Rezolucija analognih ulaza kod ovih jevtinijih regulatora je oko 0.05Hz :-), pa sam morao napraviti spori pwm koji utiče na tu veličinu (stiže iz PID) i osrednjavanjem tog pwm "obogatio" rezoluciju na bolje od 0.01Hz na izlazu regulatora. Mehanička inercija sistema mi je poslužila kao filter.

Al i pazi, problem koji sam tamo video nisam nikad do sada, za 35 godina rada!

Stari fekventni "Prostar", koji je starije generacije vektorskih regulatora, prilično pristojno obavlja posao. Na granici održavanja dobrog procesa ali ipak ok.

Nabavimo ti mi moderniji "ENC" nove generacije, i da vidiš drastično stabilnije drži proces bez povratne veze.
Mi srećni kao kuče u liftu, očekujemo da će sa povratnom vezom da "zakuca"...

Kada smo aktivirali analogne ulaze, cifre periodično skakuću i zalede se. ADC sempluje kada se seti, nešto na 2-3-5 sekundi, kao da je oštećen!
Otkačinjem redom, jedno po jedno, svo spoljno ožičenje. Skratim žice potenciometra na par cm i namontiram ga fest do regulatora.
Isto!!!
Isključim eksterne analogne ulaze i ptrebacim na lokalni pot na kontrol panelu samog regulatora.
Isto!!!
Proverim sva uzemljenja i na kraju otkačim čak i motor (ostane samo napajanje regulatora i lokalni pot).
Isto!!!

Kažem vlasniku pogona da taj komad "ENC" verovatno ima fabričku grešku na ADC i da ga pokuša zameniti kod prodavca gde ga je kupio.
Ode čovek sutradan tamo, korektni ljudi (znam ih) daju mu drugi komad isti takav i provere onaj na licu mesta kod njih.
Kod njih radi savršeno!

Donese ipak lik taj drugi komad, i pošto sam već stigao nazad u Kg, telefonom se iskonsultujemo da ga priključi.
Čovek to može jer je dovoljno potkovan da takav regulator sasvim ok veže na mesto.

Havarija! Taj drugi komad se sasvim isto ponaša kao i onaj prethodni!!!
Odnese ga čovek kući (30-tak Km dalje), uključi, super radi!

Dođem ti ja na jedan prilično blesav ali sasvim moguć zaključak: proizvodnja je blizu surčinskog aerodroma i pomislim da postoji mogućnost ometanja od strane nekog radara ili sličnog aerodromskog izvora.
Predložim liku da regulator odnese u pogon i da mu samo priključi napajanje, i da ga pri tom stavi u dubok lonac, poklopi komadom lima i krroz malu rupu gleda ponašanje na displeju.

He he, bio sam u pravu! Frekventni regulator radi u loncu sasvim ok (kao švajcarski sir :-).
Dakle RF smetnja velike snage upada u njega i verovatno se talasna dužina poklapa sa nekom dužinom nekog voda oko ADC i sve to poludi kako stoji.

Na kraju je lik vratio taj moderni prodavcu (koji je ekstra korektno prihvatio to), na mašinu namontirao onaj matori "Prostar", koji nije ostljiv na radare i te stvari, i to sad radi eto onoliko dobro koliko taj stari Prostar može.
Čovek je odlepio i ne pada mu na pamet da za ENC pravi specijalni oklop :-)

Obojica smo odlepili jer se dva dana dr*amo sa tim problemom!

Van teme je ali može biti korisno. Povezano je jedino ekstruderom kao zajedničkom tačkom teme :-)
Zaključak je da u blizini surčinskog aerodroma, određene modele frekventnih regulatora u lonac, i radiće ok :-)

Koristiće...

Inače, tim ENC sam ekstra zadovoljan jer znam gde rade u nenormalno surovim uslovima i to par stotina komada, sasvim korektno i veoma dugo, a za mali novac.
Jedino blizu aerodroma tu nešto klima :-)
-------------------------------------------
--------------------------------------------

Brzu regulaciju možeš napraviti tako što će ti dominantni deo uticaja na izvršnu veličinu biti feed forward, a samo jedna uska zona PID ili Fuzzy.
To naravno zahteva snimanje karakteristika koje su potrebne i pravljenje tabele za korektan feed forward.

Takođe i praćenje posrednih parametara poput pritiska u glavi ekstrudera daje brže mogućnosti predviđanja na osnovu trenda.

Pozz

P.S.
Kod ekstrudera je prilično konstantan unos toplote kroz materijal i iz prethodnih zona. Takođe su prilično konstantni gubici ka spolja.
Poznatim procentom snage se već možeš naći na par *C od potrebne veličine i to sa relativno malim varijacijama (naravno to zahteva i ostale prethodne parametre stabilnim a kod ekstrudera obično to i jeste tako za jednu vrstu proizvoda).
To "lepršanja" što preostane posle feed forward, poklopiš PID-om ili Fuzzy.
Bude to mnoogo brže.

:D znas kako, ja poklonima u zube ne gledam a sigurno cu ga iskoristiti :D
al da mi ovog trenutka treba, ne treba mi, jer moram da stignem do glave prvo, moram da je nacrtam, pa otstampam da vidim fizicki kako to cuci gde treba da cuci pa da montiram sve senzore pa dok dodjem do MAX-a ima sigurno da prodje 6 meseci :)
fora je sto sam pre mesec dana bacio ceo rad od dve godine (i podosta ulozenog novca) jer sam zakljucio da je pogresan pravac ... tj zakljucio sam ja da je pogresan pravac jos pre jedno godinu dana ali tvrdoglavi konj gura i gura i .. nabudzicu i ... i onda sam upuco cudo para u to da prebudzim neispravan koncept u ispravan umesto da sam odma batalio ... e sad trenutno nemam uopste novi koncept, razmisljam, to ce trajati neko vreme, a malo bacam misli na drugu stranu razmisljajuci o extruderu koji je kranja tacka cele price .. pri tome su neki ludi briti napravili bukvalno spravu koju sam ja zamislio pre 2 godine ali nisam mogao da nadjem majstora da mi napravi posto ovde kada dodjes sa tehnickim crtezom i krenes da pricas o tolerancijama oni krenu da pitaju "a cemu to sluzi" umesto da ti naprave to sto trazis jbg .. tako da mozda uzmem njihovo gotovo resenje i samo ga upgradeujem boljim merenjem temperature .. a malo da rasteretim glavu od prethodnog koncepta pa da krenem da smisljam novi ..

Da ne zaboravim:

Veličinu stacionarnih gubitaka sasvim lako možeš izmeriti običnom on-off metodom sa nekim što manjim histerezisom.
Odnos perioda uključenosti prema ukupnom periodu koji dobiješ je čist kao suza procenat stacionarnih gubitaka, i eto ti vrednosti za feed forward (staviš malo manju vrednost u tabelu).

Pozz

mnooogo razlicito realno oni treba da odrzavaju isti izlaz i imaju varijabilne ulaze .. daleko da je jednostavno, mega je zeznuto ali je zeznuto na drugi nacin :D



isti problem kod pravljenja filamenta (proces kojim se nisam bavio, radije kupim gotov) ... ozbiljno zezanje jer se mesa 20% reciklirane plastike sa novom, ali mesavina ne moze da bude idealno homogena, pa auger kako zahvati, nekad zahvati lepo pa se napuni nekad ostane prostora pa .. a na izlazu mora imas 1.75mm +- 0.01mm :D mora guras u cilindar tacno odredjeni pritisak, mora cupas iz rupe odredjenom silom ... ma .. zezanje na kub :D



:D :D :D
:D :D :D




nisam uspeo da nadjem dobar nacin da merim pritisak u delu gde prelazi iz glass u tecno stanje plastika a probao sam nekoliko stvari i sve samo prave probleme .. fora je u tome sto extruder pici tamo vamo prilicno brzo i mora da bude lagan.. sa nekom velikom budzom bi verovatno mogao ali pitanje i tada sve je to vrlo sitno ulazi 1.75 ili 3.00 mm filament izlazi 0.25-0.4mm zica (zavisi koja usta) .. ja trenutno racunam pritisak posredno preko RPM kojim guram zicu u spravu ali tu ima previse pretpostavki .. ali to je najbolje sto mogu .. sa merenjem pritiska u komori bi bilo sve mnoooooooogo tacnije ali ni one sprave od par miliona ne mere pritisak u komori pa reko ne moram ni ja :D

http://www.sah.rs/Senzori/PT12...t%20Pressure%20Transducer.html

Nešto ovakvo, prema opsegu koji ti treba, samo ako možeda se zašrafi na glavu ekstrudera.

btw ima ovde puno mojih pretpostavki zasnovanih na nekim jednostavnim /
nedovoljno tacnim experimentima i merenjem termalnom kamerom .. kada
zakacim sonde gde treba videcemo da li to pravi uopste toliki problem
ili ne... do tada pravim senzor za debljinu samog filamenta posto
nekvalitetan filament pravi ogroman problem kada ima veliku gresku u
precniku jer ja podrazumevan odredjeni volumen da je usao u extruder,
ako ta cifra nije tacna (a nije ako je filament tanji / deblji) onda tek
krece zezanje .. tako da hocu uradim taj senzor trebalo bi da je super
jednostavno sa onim liniskim optickim celijama

Gadno brate!

Mnooooogo je ovo veliko :D, ja da imam de ovo da ustekam ihahaha ..

kazem ti meni ulazi 1.75 zica izlazi 0.3mm ova sonda je veca od celog extrudera :D

primer extrudera



ono gore je nema14 motorcic

A joj brate pa to je kao buvlji k*!

Nema tu šta da se razmišlja previše:
-dobra regulacija temperature,
-nekakav vibrator na košu za prihranu, za što konstantniji unos matrerijala,
-veći odnos dužine zavojnog vretena prema prečniku vretena, radi homogenizacije oscilacija pritiska (ako je taj metod, a ako je nešto nalik zupčastoj pumpi onda si na*ebao),
-u svakom slučaju posle toga što generiše potisak matrijala, valjalo bi da postoji neka veća akumulaciona komora gde će se smiriti pulsacije pritiska,
-direktno praćenje prečnika vlakna što bliže izlazu dizne (kako god znaš i umeš),
-uticaj na broj obrtaja motora.

Ne vidim pametnije rešenje. A tu bi to bilo bolje sa vrlo čistim granulatom bez reciklata (što se kosi sa ekonomijom :-( )

I ni malo mi se ne sviđa enormno kratka putanja od onog što generiše potisak mase (a mnogo mi liči na običnu zupčastu pumpu na step motoru) do vrha dizne.

Pozz

eeeeeee vidis .. o tome pricam :D



pa drzim ga na 0.05C ali ovog blok-a posto je senzor u njemu, zato hocu da prebacim senzor nize :D



jok, ovde ulazi zica od 1.75mm, onaj sa peletima sto pravi tu zicu ja ne diram, to me ne zanima preterano to radi drugi tim :) .. to spomenuh jer je njihova problematika slicna onoj tvojoj od neki dan sa industrisdkim extruderom ... za ovaj ja hocu da napravim senzor precnika zice koja ulazi u njega da prema tome modifikujem racunicu za volumen koji ulazi u extruder



kao sto rekoh pomesao si dva posta :D ovaj ovde je extruder koji iz zice (vec napravljene od peleta, zica 1.75mm spremljena u koturu) extruduje direkt na print kroz rupu 0.25mm, 0.30mm, 0.35mm, 0.4 i 0.5mm standardni extruderi, i neki za vece brzine 0.8mm i 1mm.

ovde je jako bitno da je putanja sto kraca izmedju same komore za grejanje i "potiskivaca" (potiskivac je u slucaju na slici narezan kotur direkt na osovini motora koji pritiska zicu sa jedne strane i obican lager koji pritiska zicu sa druge strane nekim federima) zato da elasticnost materijala ne bi uticala na ooze i jos neke propratne pojave (ti prestanes da guras ali elasticnost zice nastavi da vrsi pritisak i tebi "curne" jos malo a nisi hteo, to se trenutno resava tako sto kad oces da stanes ti povuces zicu malo nazad ali je ta kombinacija koliko povuces nazad da ne napravis sad problem kad krenes da krene kasno nezgodna tj exponencijalno je netacnija sa razmakom)

za pelete u zicu ide drugaciji koncept, 3 zone u samom extruderu pa 2-3 zone kad izadje, vodeno hladjenje, motor koji vuce, motor koji namotava lalala .. lelemudija na kub no ko sto rekoh to radi drugi tim :D

Pa ti Bogdane praviš 3D štampač koliko ja nazirem :-)

Srećno!

hahaha pa napravio sam ja vec 30tak komada, napisah gore - reprap.org
projekat, ja sam deo core tima vec skoro 10 godina :D

evo nekih "zanimljivih slika" iz 2009 :D
https://plus.google.com/photos...5346810652809103665?banner=pwa

Lepo! Posebno mi se sviđa onaj ženski akt.

Mogu li malo pozajmiti model po kome je to pravljeno? :-)

Pozdrav care

http://www.thingiverse.com/thing:1169

ovo je na primer losa temperatura za overhang:


a ovo je dobra temperatura


i odlicna

hahaha mogu da ti bacim STL :D, ne poznajem model, objekat je public domain :D

Jel ti zavrsava posao PT100 3x2mm pa da ga zalepis na diznu?
Treba da imam par komada pa da ih potrazim

jok, hvala ali lepljenje je nezgodno, oce da se odlepi cak i kada koristim profi 2 komponentni industriski termalni lepak + opet je kasnjenje kroz lepak .. vec sam to radio sa lepkom .. sa lepkom radi ok kad moze da se zabusi pa se gurne u rupu pa zalepi to onda drzi fest i to sam vec radio (i tako sam video ove velike razlike izmedju temeprature gore i blizu usta) ali da bi stavio bas na sama usta mislim da ce punktovanje da bude extra resenje, a imam termopar za 0.99% mogu testiram do prekosutra :D

A u cemu se sastoji inicijalni problem.

Da li se glave kupuju gotove, pa se muka muci sa regulacijom, ili se i glava pravi, pa su neki problemi prisutni.

U principu, kod takvih minijatura, jeftina i osrednja opcija je aluminijum, ili duraluminijum, kao nosac grejaca i senzora.

ako ze zeli napraviti kalitetnija glava, onda su potrebni neki drugaciji zahvatim obratiti paznju na toplotni fluks od grejaca prema dizni, na zonu senzora..

Mozda je najbolja opija da se nosac dizne radi od bakar-berilijuma, koji ima solidne toplotne osobine, onosno znacajno veci toplotni kapacitet nego aluminijum.

Aluminijum je dobar provodnik toplote ali slabog kapaciteta, pa vise ucestvuje u hladjenju i grejaca i dizne, i regulacija je pipavija.

Bakar(i legure) imaju sporije zagrevanje, ali su inertne na pothladjivanje.

Bitna je i pozicija grejaca, pozicija dizne i pozicija senzora.

Mozda bi moglo da se radi sa dva grejaca, ili implantatima bakra u zoni dizne, da bi vecom masom i stabilnijim odrzanjem dostignute temperature omogucilo stabilnije topljenje plastike.

Ovako je putanja, greac, kuciste, dizna plastika podlozna raznim vrstama pothladjianja, i rasipanja toplotnog fluksa, ionako malenog grejaca.

Jednostavno treba stabilisati tok toplotnog fluksa, od grejaca prema plastici, odrediti energiju proporcionalnu brzini topljenja novopridosle plastike, a samo merenje temperature i nije tolikobitno, probom se odredi najpovoljnija i u tom rezimu se radi.

Mozda da se ubaci senzor i u kuciste pored dizne ali na suprotnoj strani grejaca, da meri pothladjivanje dizne(sto je i najbitnije).

Eto, ima nekoliko verzija, pa odaberi najbrzu i najupotrebljiviju.

Au!

He he Bogdane,
A ja mučenik pod utiskom od onog ekstrudera na kom sam izginuo, sve zamišljam mašinu od jedno pet metara dugačku :-).

Šta ti radi nepažljivo čitanje od početka teme! I ja sam našao da druge kritikujem oko nepažljivog čitanja!

Idem u ćoše da se stidim :-)

Stid, stid :-)

------
Vladd ti dade odlične predloge.

Ujedno bih primetio da te niko nije osudio na tako mali spoljni prečnik dizne.
Nešto imam utisak da bi se to moglo masivnije napraviti.
Ili grešim možda?

Vladd to bi bilo ok sa bakrom ali koliko sam ja shvatio da veliki toplinski kapacitet nije bas pozeljan.Bogdan je rekao jedan sloj ova temperatura,slijedeci ova a "glava pici" tamo ovamo :)
Sto manji topliski kapacitet a sto brza kompezacija grijacom.

Heheh, rek'o ja onomad rocket science...

Dsl, da sada i ja malko kažem. Firma ima halu od 200 m2, nekoliko presa od više
stotina tona, koje su uglavnom samokonstrukcija i mehanički i elektronski, svi alati
su rađeni po samostalnim idejnim rešenjima i daju proizvode koji SVETSKI priznati,
sa svim domaćim atestima i atestima nekoliko vodećih svetskih instituta u toj oblasti.
Ima tu još nešto raznorazne opreme, nekih čudnih mašinica samo za ovu proizvodnju.
Brat bratu 1/2 mil bez tehnologije. Tu sam ja ortački vlasnik te priče, i kompletno u
delu elektronike sam sve ja odradio i idejno i fizički, a bogme po malo i u mašinskom
delu. A opet mi ne pada na pamet da pišem da bi pisao uz "visoko umno" filozofiranje.
Zato sam i napisao : au.
Sve je to stvoreno uz i druge poslove često i sa 20 sati rada dnevno.
Ko ne veruje može lično da dođe da se uveri, ali posle plaća kaznu u Daščari.

previse za ovu temu, ja ovde samo priupitah vezano za termopar .. jedna od milion stvari oko kojih tu nesto siljim i probam .. moze da se desi da ne pravi nikakvu razliku

inicijalni set problema oko kojih se tu uopste zezam je
- preciznost
- preciznost
- preciznost
- preciznost

dal spomenuh preciznost?

a da bi dobio preciznost ima tu sad
- precizno ubacivanje plasticne zice u extruder i racunica koliko je mm3 uslo, problem tu je kvalitetan prihvat zice, nesavrsenost same zice etc
- jako kratka zona "glass transition" (kako god da se zove na srpskom) jer ako je ta zona velika filament se "naduje" i stisne u zidove i ne mozes ni sa 200kg pritiskom da ga proguras kroz cevku
- idealno glatak put od ulaska do izlaska, na svim spojevima se prave uzasi posto ABS koji se najvise koristi ispusta nekaulja i cuda m00da onda to prodje tu pa pravi neke cepove pa se tu zaglavi pa umesto da mozes da ga guras sa par kila mora ga guras sa par desetina kila pa onda ...
- idealni izlazak iz nozle, ugao pod kojim se onih 1.7/3mm prebacuje u 0.3mm + duzina finalnih usta (0.3mm) utice na vise stvari, ako je duzina usta vise od 5x duza od precnika usta onda je turbulencija u tecnoj plastici dovoljno smanjena da plastika izlazi pravo na dole ali sto je duza ta finalna "cev" to je teze extrudovati i to je veca sansa za zapusenjem i teze se cisti i ... a opet ako je kraca cev, lako se exttruduje, lako se cisti etc ali filament kada izlazi krece da se uvrce, podize etc ..
- moras da imas extra precizno kontrolisan flow filamenta kroz nozlu, dakle moram da uskladim kojom brzinom extrudujem u odnosu na to kojom brzinom se seta glava a razlika tu izmedju najsporije i najbrze je mnooooooogo puta tako da nije ono pljuj 3mm3/sec pa silji tako nego od 0.01mm3/sec do 5mm3/sec
- moras da imas extra precizan start/stop (ogroman problem) jer kad stanes treba da prestane "odma" da ne ostavlja pljucu posle sebe a kad krenes da krene odma da izlazi da ne ostavi rupu iza sebe
- moras da imas preciznu tempearturu te plasike koja izlazi da bi kontrolisao koliko jako ce se zalepiti za layer na koji nanosis

to su ti oni najosnovniji problemi ... skoro sve sam resio donekle, jos pre 10+ godina, sada polako gledam kako da unapredim



pa mozes kupis gotove, ja uglavnom pravim from scratch posto ih jeli razvijam, na primer inicijalne glave kada sam ja usao u pricu su bile cev od PTFE u koju je zabodena cevka od mesinga, na vrh cevke od mesinga gde izlazi iz ptfe gde je 0.5mm rupa namotana cekas zica preko kaptona i ntc kaptonom zalepljen i to je to .. ono sto sam ja na primer tu unapredio radeci sa britima je
alu nozla - odozgo peek, odozgo ptfe, na alu nozli namotan cekas, rupa u alu nozli izmedju cekasa i nozle za senzor, minijaturni senzor - moja ideja, implementacija britanska
onda sam sa madjarom radio na novoj ideji, on je krenuo sa alu nozlom i spoljnim delom od peek-a pa onda opet alu sa hladnjakom ali je to imalo probleme peek je dobar ali ne dovoljno onda sam ja dao ideju i napravili smo dole alu sa heater blokom i senzorom na heater bloku, alu nozla uvrnuta u heater blok, u gornji deo heater bloka uvrnut nerdjajuci celik (posto je to metal sa najlosijom termalnom provodljivoscu) sa zidom cevke od 0.1mm (najtanje sto je mogao majstor na strugu da naprvi) i onda iznad toga opet veliki alu hladnjak sa ventisem .. na taj nacin se skracuje uzasno mnogo glass transition zona i to radi mnogo dobro .. onda sam diskutovao javno oko upgrade-a toga i rekao da bi radio vodeno hladjenje gornjeg dela .. neki briti pokupili tu moju ideju i razvili do jaja spravu (dosta su unapredili moju ideju) sa vodenim hladjenjem, dual i quad extruder ..

dakle to pici polako i razvija se .. svi po nesto doprinose .. razni su pokupili ovo sto smo mi razvijali i prave takve ili slicne sa sitnim izmenama i prodaju ..



uglavnom koristimo aluminijum/duraluminijum i za heater block i za nozlu, mada se za nozlu cesce koristi mesing zbog malo bolje termalne mase
probali su neki bakar (ja nisam, probao sam ali nisam uspeo da ga obradim kvalitetno) i problem je sto se trosi (rupa postaje veca i veca) previse brzo i sto se lepi abs za njega pa tesko tece



gde moze da se kupi fi6-fi12 sipka ili 6ugao od tog materijala?



alu se ponasa prilicno dobro obzirom da su grejaci u spravama poprilicno jaki za masu grejaca, neretko su grejaci preko 100W



da ali je previse mekan, kao sto rekoh za sada je mesing neko najbolje resenje tvrdoca, jednostavnost obrade, termalna masa



naravno :) kao sto vidis ovde je krenula tema bas zbog pozicije senzora :)


jok, to bi znacajno povecalo glass transition zonu i znacajno bi povecalo zonu gde je plastika istopljena .. plastika se cudno ponasa, blize je non-newtonian nego newtonian fluidu kada je tecna .. no nije skroz ni jedno ni drugo ... glass transition je prica za sebe tako da je vrlo bitno da su te zone extra kratke



sorry, problem je skroz na drugom mestu ... meni je veci problem bio da sprecim propagaciju toplote na gore kroz zice od senzora, kroz samu plasticnu zicu etc nego sve ostalo zajedno :D .. grejac tu uopste nije malecan, utuce se 100+W u jako malu alu kockicu bez velikih problema .. moj zadnji grejac je 1R konstantan zice na 24V to uopste nije slabasan grejac obzirom da greje par desetina grama



neizvodljivo :D posle 10+ godina testiranja definitivno su 2 resenja za grejanje najbolja
- neizmeljniva dizna - gde se na samu diznu namota cekas/konstantan i onda taj deo zalije keramikom/samotnim malterom i onda izoluje silikonom
- izmenjljiva dizna - alu blok sa grejacem u koji se zavrne dizna

u prvoj varijanti senzor je na dizni ispod grejaca pre nego krene da dizna ide u spic, dakle cca 5-6mm od usta sto nije lose ali nije idealno, dizna je tu uglavnom alu mada moze mesing, u drugoj varijanti senzor je u grejnom alu bloku a dizna je u 99% slucajeva mesing

A da izbaciš grejač pa da rf induktivno greješ diznu

tu je sad problem druge vrste .. recimo picim 260C i onda treba da uradim nesto sa 220C ako je to masivno treba mi 10min da mi masivna bakarna kockica padne za tih 40C posebno ako recimo radim u kontrolisanoj atmosferi na 70C.. ja sam recimo prvi regularno stampao polipropilen i neki ljudi i dan danas ne veruju sta sam pre 6-7 godina uspeo sa polipropilenom da izvedem ali tu sam recimo bas radio sa masivnom glavnom i onda kad treba da sidjem sa 260 na 220 ja pomerim glavu u stranu i krenem da pljujem plastiku da bi ohladio brze glavu i onda nastavim print kada sidjem na 220C, onda kad zavrsim i treba da nastavim na 260 opet u cosak pa cekaj .. te pauze sad opet prave drugu vrstu problema .. ja sam onda tu razmisljao da ubacim peltije ali ne moze temperature su preko mogucnosti peltijea plus su extra nezgodni ne mozes da ih modeliras nego kako ga kupis to ti je .. pa je onda tu dosla voda ali onda to resava posao hladjeanja pa jaci grejac resava grejanje ali onda sve bude previse masivno i .. ovako usitjnjeno je mnogo bolje .. sa 7.75mm zicom to ide prilicno ok vec sad sa svim promenama posto je tanka zica mala kolicina plastike, tanka je ne propagira se previse toplote uzbrdo, brzo prolazi kroz extruder etc ... sa 3mm je vec dosta veci problem ali je sam 3mm filament dosta jeftiniji i dosta kvalitetniji tako da ja pokusavam to da resim za 3mm i za malo specificnije plastike ok klasike ... za PLA recimo nema sta vise dalje da se silji ovo dokle smo stigli je vise nego dovoljno za PLA bolje ne treba :D tu samo software treba dalje da se usavrsava posto su nam slajseri mnogo u zaostatku sa kvalitetom za slajserima ovih komercijalnih resenja ... no polako .. i tu se prica poboljsava evo upravo ima 4 slajsera koja se ozbiljno brzo razvijaju i svaki je za 2 klase bolji od onoga sa cim smo poceli tako da .. verujem :D

to je bila moja ideja kada sam se prvi put prikljucio projektu, pricam sa dr Adrianom sa bath unizveriteta i reko vidi ja cu napravim na brzaka induktivni grejac to je pdim ... on covek umro od smeha, kaze zasto je svakom to prva asocijacija, kao da je problem induktivni grejac :D .. problem kod njega je prevelika zona u kojo se topi plastika, to ima smisla kod extrudiranje peleta u zicu ili kod extrudiranja peleta u kalup pod pritiskom ili bez pritiska, ali za FDM to je nemoguca misija :D

ima tu mnogo te neke hemije i .. a ja nemam nerve i znanje ko macola pa da sad to razlazem na tenane :D plus ne verujem da ima ljudi koje to previse interesuje .. .mnogo je tu stvari u igri razlicite plastike, kristalna vs lancane strukture (svaka ima i jednu i drugu pitanje koje je vise) pa onda ako je vise kristalne skupljanje i sirenje na toploti je drugacije, nema problema sa warpingom ali ima problema sa stabilnoscu, ako je vise lancano onda veliko skupljanje/sirenje sa temperaturom pa samim tim warping, sile koje prelaze desetine kilograma po cm2 cupaju komade 5mm debelog akrila .. slaganje lanaca pri prolasku kroz nozlu, turbulencije u nozli, uticaj turbulencije na kreiranje tankog zida, punjenja, zatezanje na coskovima, overhang, bridge .. brzina ocvrscavanja ... mislim istim ovim stampacem mi stampamo i cokoladu i secer i silikon i glinu ...

moj kolega belgijanac npr:

https://vimeo.com/10839752
https://vimeo.com/10839210

ljudi koji koriste ove sprave sto mi pravimo - potpuni ludjaci:
http://3dprint.com/50265/3d-printed-toyota-transmission/

Koliko realno mogu da se opterete štampani zubčanici u odnosu na livene?

zavisi od nekoliko faktora, najvise od velicine, sitni su dosta slabiji
od livenih, ali veci problem je materijal, ti nikad neces praviti livene
ili secene zupcanike od ABS-a vec ces da koristis HDPE a stampanje
hdpe-a je ultra zaje123, generalno zupcanici neisplativi za stampu
hdpe-om ... za kais, 5mm pitch timing belt otstampan 22 zuba, traje 5
godina non stop rada bez problema .. zupcanici velikog pitcha rade, npr
ovako nesto (zakacicu sliku za minut) traje godinama bez ikakvih
problema ... i tu na primer mali zupcanik tera nema 17 gura nekih 13-14
N·cm dakle nije beznacajan torque nad zupcanicima

ali sitno ono mod0 nema sanse ne isplati se jeftinije odes u politerm da
ti iseku od neke bolje plastike :D poliamida ili tako necega

Bogdane rekao da koristite iste printere za cokoladu,abs i ostalo..
Moze li jedna silikonska Pamela Anderson u mjerilu 1:1 :)

@zica, bojim se da bi tu morala da se radi neka structure support struktura unuta da ne moze cist silikon

@branko, dodah slike - znaci takav zupcanik je jak cca 80% koliko takav seceni, naravno ako se otstampa da valja i takav sa tih 13-14 N·cm traje godinama po 20h dnevno radeci ... samo se malo podmaze sas silikonsku mas i pevas :D

Žica - zamisli sad ovo : Bogdan se igra sa time kod kuće koliko shvatam
i pred očima njegove žene počne da raste Pamela. Ubila bi ga kao zeku

Bogdane dobro je znati - svašta može da mi padne na pamet.

e, moj prijatelju, ja imam zenu zmaja, da sam je svecom trazio ne bi je nasao ovakvu, kako sam to uspeo ni dan danas mi nije jasno ... ona je meni dozvolila da mi OVO bude u DNEVNOJ sobi godinama:

http://elco.crsndoo.com/wordpr.../uploads/2010/09/IMG_19691.jpg

to levo je 3d printer 0.5x0.5x0.5m (jedan od) a spulna visi sa plafona
https://picasaweb.google.com/l...YmyPJy0liipFm0?feat=directlink

a inace evo sad gledam sliku, ovaj je meni printo par godina, to je obican zupcanik i to od PLA, PLA je plastika koja se pravi od secera
https://picasaweb.google.com/l...YmyPJy0liipFm0?feat=directlink



pa vidi ja sam u celu ovu pricu krenuo na primer zbog ovoga:
https://picasaweb.google.com/l...YmyPJy0liipFm0?feat=directlink
https://picasaweb.google.com/l...YmyPJy0liipFm0?feat=directlink
https://picasaweb.google.com/l...YmyPJy0liipFm0?feat=directlink
https://picasaweb.google.com/l...YmyPJy0liipFm0?feat=directlink
https://picasaweb.google.com/l...YmyPJy0liipFm0?feat=directlink

ovaj beli poklopac za lcd i tastaturu i ovaj beli za lcd su od polipropilena - to u tom kvalitetu otprilike ni danas niko ne stampa osim mene can ni na masinama od preko 50k, ovaj crni poklopac je HDPE, to je takodje ludnica za otstampati i sto jako malo ljudi to uspeva, ova bela kutija je od PLA

Nisi ti nju našao nego ona tebe. Muški se tu ič ne pitaju. Shvatićeš posle jedno 20 godina.
A videćeš, daće bog, moju dnevnu sobu Sve dok stižu parice sve je uredu.

Tek kad sam pregledao galeriju fotografija vidim mnogo truda i strasti svaka cast Bogdane.

to je bajato sve .. mislim da tu od 2009 na vamo skoro nema nista ..

Hehe, soba kao i svaka elektronicarska, kome nije takva soba ili radionica taj se strujem ne bavi ozbiljno :D
Jedino ne izgleda tako radni prostor po velikim i ozbiljnim firmama gde silom prilika mora da se "pospremi" za sobom, mada se i tu tolerise jer drugacije ne moz' da se radi :)

ma miki normalno je tako da izgleda radionica ali retko kada tako izgleda dnevna soba kad zena udje u kucu :D ...
evo sad vise nije tako sad je dnevna puna igracaka, poplocana eva penom, nema nista ostro :D ... ali zato sad imam najzad svoju radnu pa sam se makno iz dnevno :D

da ne tupim ima tu jedno 6-7 godina dokumenata koji fali koji su nestali beztraga, ima necega u bath-u kod adriana, jedan dobar deo je nestao kada je 3ds kupio bitsfrombytes i utno njihov forum gde je bilo dosta istrazivanja i testiranja smoje strane i jos par kolega, nesto je po reprap forumu ... bilo je na wikiju dosta isto pa sam se ja nesto bio istripovo pa pobrisao da "sredim" i onda je to otislo u 123 .. i tako .. no znanje i iskustvo je tu :D godinu ipo dana sam pravio pauzu (selidba, dete ..) vratio se nazad u pricu trebalo mi je 3 meseca da budem up 2 date sa novim dizajnom i novim dostignucima tako da .... ide to super, vec smo dosli u situaciju da za ispod 1500eur "retard" moze da kupi printer, stavi pored svog kompa, klikne print i dobije 3d objekat zadovoljavajuceg kvaliteta .. obzirom da je pre samo 10 godina takva masina bila velika ko 2 frizidera i kostala 150k eura i trebao ti je iskusan operater da bi dobio print koji je upotrebljiv, ja mislim da smo napravili bitan pomak :D

Svaka (ti dala) čast Bogdane!

Ipak se ja vraćam na moje ekstruderčine od 5+ metara i motorima od 40-50KW.
Tu bar mogu da zabušim senzor pritiska 10cm u diznu :-)

Ne vidi više čiča, treba mi kokosov orah :-).

Pozz

to je za prave majstore, ja volim ove sprave gde ako nesto zase123 moze max da kosta toliko para koliko sam ulozio i nesto vremena i nervoze .. nece niko da rikne .. te sprave sto ti opravljas, ako nesto ne radi kako treba moze neko izgubit ruku, nogu, glavu.. ja se drzim ovih u mom rangu :D

nego kad smo vec kod tih velikih, da li imas ideju koje su cene izrade alate za extrudere za alu profile? (jednostavan profil - malo komplikovaniji od U profila)

Ne mogu ti reći pouzdano, ali daleko su jevtiniji i jednostavniji od alata za brizganje.
Uglavnom je najskuplji deo drndanje erozimatom sa žicom.
Verovatno nešto ispod 1Kevro, pretpostavljam.

Macola, da li se sećaš one makine iz 21.Oktobra što je brizgala branike za Zastavu? Kad sam prvi put video čudo nisam mogao da verujem! Šteta po mene što sam u industriju ušao kad je već malo toga radilo ali sam zakačio bar nešto. Moglo se puno naučiti samo nije bilo para :(

Bogdane,relativno sam upucen u alate za extrudiranje aluminijuma,pa bih mogao da ti dam precizan info za cenu,samo skiciraj kako treba da izgleda profil.Inace alat (ako je jednostavniji) moze da kosta i "as low as 50 eur" !

cek za "as low as 50e" to bi se onda isplatilo napraviti alat i zbog samo nekoliko metara profila

nesto ovako, 2mm debljina zida, tolerancija 0.1mm na primer

sta je fora cesto mi treba takav nekakav profil, kapiram da bi ja trosio jedno 5 metara godisnje, da bi, da ima da se kupi po ok ceni garant kupio 10m, a siguran sam da bi i mnogi drugi koristili takav profi

Neces se ti usreciti od saveta ovih "gradjevinara"

"Sajdzijske livnice" i ekstruderi su poprilicno drugacija problematika. Sigurno po dimenzijama

Pod pojmom "mali" nisam mislio na snagu, vec na "tackasti" izvor toplote.

Montiran je "masinski", u kanalu sa stezacem. A ta montaza je poprilicno "ofrlje" po pitanju fluksa.

Fluks se modeluje(u pokusaju) pobudom grejaca(i naravno moguce je definisati odredjenu, poprilicno tacnu temperaturu), a onda nastaju problemi sa "inercijama".

Ono na sta ja "ciljam" kod izrade grejaca je upravo modelovanje mase nosaca izmedju dizne i grejaca, pozicija senzora prema dizni, i prakticno "fokusiranje" toplotnog fluksa na diznu.

Uz intenzivno hladjenje okoline, nosaca, ili ubacivanjem izolacije.

Sto se vise izoluju zone rasipanja toplte(koja ima "ruzan obicaj" da ide odvise ka nizoj temperaturi) i "bocna" dogrevanja dizne, van kontrolisanog tackastog izvora bi omogucilo brze zagrevanje, preciznije drzanje dizne na zadatoj temperaturi. Sa minimumom nepotrebno zagrejanih zona.


Sto se tice raznih struktura plastika, to je vec drugi deo tehnologije livenja, ali je i tu znacajan priliv odredjene toplote u jedinici vremena(i protoka mase plastike), bas zbog razlicitih karakteristika sirenja na istoj temperaturi.

@Bogdan
Eh,nije bas tako prosto,alat moze da se napravi za malo para,ali u firmi gde ja radim te uslovljavaju sa minimum 300 kg extrudiranog profila,tako da...

@vukoban, i koliko kosta npr tih 300kg npr takvog profila? ili koliko je vec minimum ... kao sto rekoh vrlo me zanimaju te cene da bi mogao da racunam u buducnosti ako krenem neku pricu da pravim, u hobi varijanti mi *sigurno* ne treba kastom profil (iako bi mi prijalo par metara :D )

mnooogo ja naucih od "gradjevinara" :D iako cesto imaju potpuno drugi set problema :D




delimicno, ima veliki set istih problema :) .. a inace za ovaj nas projekat je i izrada same zice vrlo bitna tako da nam tu "gradjevinari" mnooogo znace, kada su se u izradu extrudera za zicu iz peleta ukljucile dva iskusna matorca (milslim da jedan cikica ima oko 65 i nije mnogo mator ali ovaj drugi mislim da ima preko 80) projekat je za godinu dana skocio sa "evo od 10 kila peleta napravimo par metara korisne zice, ponekad" u evo sad se malo drndamo ovde tolerancija nam je prevelika ne mozemo da spustimo ispod 0.2mm pa mozda bolje da napravite senzor za debljinu zice na ulazu da mozete da radite sa losim filamentom dok se mi presiljimo da uteramo ovo da radi ok :D ... pri tome cilageri napravise extruder ceo u 1.5m x 0.5m x 0.5m :D a koliko vidim sad u verziji 6 su izbacili posudu sa vodom i hlade ga vazduhom ..



pa nama je cilj da bude "mali" po tom pitanju, idealno bi bilo 20C pa prelaz u 240C za milimetar cevke i odma izlaz u 0.25mm rupu :D ali ne moze

drugi jako bitan cilj je da to moze da se napravi u kucnoj radionici ... to sto je masinski lako ugraditi grejac u bilo koji element na bilo kom mestu dobrim spojem i tacnom snagom ne vredi ako to ja ne mogu kod mene kuci da budznem ... a da zakacim par kondova i stisnem jezgrom od olovke ili od baterije i zavarim za vrh mesingane cevke koju sam pre toga obradio na mini strugu - to vec moze



moze neki primer kako to npr izgleda :D
ovo je na primer rezultat mog madjara sa kojima sam razvijao extruder, ovo je upgrade onoga sto smo pravili zajedno posto sam ja morao da pravim pauzu od tog projekta




dakle na taj vrh se navrne grejac sa senzorom (dakle opet je senzor na pogresnom mestu!!) u vrhu je liquifying chamber i usta (aluminijum), srednji deo je celik koji ima vrlo losu termalnu provodljivost, i gore je opet alu koji se forsirano hladi .. debljina zida celicne cevke je <0.1mm da bi termalni prenos bio sto slabiji, gornji alu blok se odrzava na <30C i to radi super cak i sa senzorom na pogresnom mestu ...

ono sto je problem i na tom i na svim ostalim su "brze promene" znaci hocu brzo da zagrejem/ohladim da bi uradio nesto specificno .. e sad kada smanjim celu pricu i sidjem na 1.75mm zicu (ovaj sa slike je za 3mm) sve je mnogo lakse, ali sa 3mm to ne ide tako jednostavno

Mislim da je sirov profil ( bez eloksaze ili plastifikacije) negde oko 3-3.5 eur po kg

@vukoban, extra, hvala puno

Radi se neka prerada. Trenutno je ED3 u funkciji, i neka pauza u aktivnostima oko doticne sprave.

Postoji par polufabrikata, nezadovoljavajucih, bez primetnog poboljsanja. Posto su jednostavni zahvati u pitanju, busenja rupa kroz postojec materijal.

Proba ide u smeru, da se zadrzi laka montaza grejaca(za sada kupovnog), ali da se modeluje prostor(materijal), izmedju grejaca i dizne.

Prosto zabusivanje nije dalo zadovoljavajuci rezultat.

Trenutno je u poslu ekstruder(iako su aktivnsti prilicno zamrle, sigle interesantne igracke), posto ove kineske(3mm) plastike prave problem, pucaju kao grisini. Cak i u vodjici.

Bakar berilijum je mogao da se nadje kod Rajana, takvu sam info dobio, ali imam par komada dobijenih, davno, iz Vince, za dizne.
Mada i bronza moze da obavi posao, postoje dovoljno tvrde, sa odlicnim temperaturnim osobinama.
Mesing mi je bas onako, nuzno zlo.
Uslikao sam nesto, za nekoliko sati prebacujem na komp, nemam blutut dongle kod sebe..

ED3 je inicijalno moja ideja dovedena prilicno daleko a kraken je nastavak te moje ideje stim da su ljudi do toga dosli potpuno samostalno (ja sam imao nacrt 100% identican krakenu pre 6 godina ali nisam imao ovde u bgd-u da nadjem nikoga da moze da mi to odradi) :D



ima tu dosta zezanja, ono sto smo arkol i ja radili (onaj sa celikom), je potrosio oko 10k eura za par godina razvoja (ne bi da ulazim u to zasto, zato i ne radimo vise zajedno na njemu), je pokazao da unurasnji oblik prelaza iz 3/1.75mm u 0.25/0.30mm pravi ooooooooogromnu razliku u kvalitetu rada. Ono sto je problem je ta obrada iznutra postane mega skupa, mi smo pravili specijalne burgije da bi pravili tu rupu unutra onako kako zelimo .. i bukvalno sitne smesne izmene naprave razliku u potrebnom pritisku po 30% ..


meni kineski ABS nikad nije pucao, ako koristis kineski PLA to je druga prica ali ima i za to lek :) napravis nosac za filament koji se rotira oko 2 ose dignes ga metar iznad masine i montiras neku vrucu duvalicu da predgreva filament na nekih 30tak C da se lepo ispravi pre nego udje u spravu, problem je sto je extra krt i onda se oblikuje ka spulni i kada ga razmotavas on puca ko staklo .. nije samo kineski takav, takav je i extra kvalitetan providni PLA iz engleske ili nemacke ..

inace od PLA ja koristim samo onaj gumeni nemacki PLA ( https://youtu.be/DPW1QP5_Dao ) to je toliko dobra stvar da nemam reci :)



nije ga bilo kada sam bio prosli put pre par meseci a pitao sam, isto kao sto borosilikatno staklo svi pricaju da ima a nigde nisam uspeo da ga nadjem :(
inace imao sam ideju i sa staklom da probam extruder, borosilikatno moze da se obradjuje na strugu




bronza, mesing - iskreno meni to sve zuto isto :D
koristio sam i bronzu i mesing za nozle i iskreno nisam nikakvu razliku primetio, jedinu razliku mi pravi alu jer u alu jedino mogu bez problema da busnem 0.25, ove zute moram 0.3 nisam uspeo nikad da busnem zute na 0.25 a pojele su mi cudo burgija

Zdravo Gogo,

Sve je isto. Para i dalje nema, samo ljubav prema poslu :-)

Feal Siroki Brijeg BiH za narucenih 500kg profila prave alat na svoj trošak!

Bogdane,

Koliko vidim tebi treba neka vrsta push-pull regulacije temperature, tj. da možeš veoma brzo preći na neki drugi režim rada.

Brzina zagrevanja će ti zavisiti isključivo od specifične snage tog tvog sklopa, i od toplotne provodnosti od grejača ka ciljnom mestu.
To je jedna polovina onog što hoćeš.

Druga polovina onog što hoćeš je da brzo pothladiš ciljno mesto, da bi zauzeo neki nov režim.

Boljeg "oduzimača" toplote od vode koja isparava nema na ovoj planeti!
Latantna toplota isparavanja vode je skoro dvostruko veća od bilo koje druge materije na svetu.

Samo jedan jedini gram vode koji je već na temperaturi od 100*C, ako ispari za jednu sekundu, oduzeće 2,26KJ (KWs) energije.

Od čega god napravio sklop te dizne, njegova specifična toplota, odnosno ono energije što je akumulirano u njemu je mala maca za jedan mililitar vode!

Probuši se kanalić, tanak kao buvlji k*, i napraviš dozator koji u taj kanalic ODOZDO ubrizga poznatu količinu destilisane česmovače (da ti ne pravi kamenac). Na gornjoj strani napraviš odvod za vodenu paru.
naravno, može to i optimalnije i pismenije od toga, ali zahteva razradu na temu.

Na osnovu mase tvoje dizne, i njene temperature, može se toliko tačno izračunati količina vode da ćeš u jednom potezu, sa izuzetno dobrim predviđanjem, oboriti temperaturu u stepen tačnosti (ili bolje), i to za enormno kratko vreme (neuporedivo brže od sposobnosti da zagreješ tu tvoju spravu).

Dakle, ako imaš sistem koji može tačno dozirati količinu vode, koju jednim "pljuc" pošalješ u diznu (možda još bolje u vidu aerosola, jer ti je tako lakše transportovati vodu pomoću komprimiranog vazduha a sa mesta gde je dizna neće stalno grejati, a možda je tako lakše i za doziranje), imaš "pull" za hlađenje.

Tvoja push-pull regulacija bi bila veoma brza.

------------------------------------
U tom slučaju bi ti bilo lenjo podizanje temperature (ono što sad imaš) jer ti je ograničena veličina grejača.

E sad bi tu na scenu moglo stupiti indukciono zagrevanje, kao metod kojim se može izvršiti enormni unos snage na mali pristor a za malo vreme, sa posebnim akcentom na neposredno zagrevanje samog tela dizne i to u samoj njenoj strukturi materijala, a što je daleko brže nego bilo koji kondukcioni ili emisioni metod prenosa sa grejača na telo dizne (osim lasera).

Prisutnost vode u čitavoj mašineriji bi osim za pothlađivanje dizne bi bila dodatno opravdana potrebom za hlađenje indukcione zavojnice.

Indukciona zavojica bi mogla biti malena, tek nešto malo veća od dizne, raspolagala sa tvog aspekta proizvoljnom snagom (u toliku zavojnicu se može strpati i koja stotina KW ako se vrlo forsirano hladi, a verujem da bi tebi zadovoljilo i par KW svega, što je sića za tu metodu i te gabarite).

Nemaš zamenu grejača, savršeno lako pristupiti dizni i zameniti je, enormna brzina podizanja temperature, visoka upravljivost, hlađenje dizne isparavanjem vode sa predviđanjem tačne količine i poznatim down korakom temperature, vrlo visoka energetska ekonomičnost, ali jedino visoka složenost upravljanja i povelika cena sistema.

Frekvencijom indukcionog zagrevanja se može kontrolisati dubina penetracije toplotne zone u strukturu dizne, odnosno na neki način brzina transporta toplote ka unutrašnjem delu koji greje plastiku.

Razmisli o predlogu.

Pozz

Za početak možeš napraviti neki jednostavni Mazzili oscilator na par MHz i na 12-24V, snage koju stotinu W i tim pokušati da ugreješ diznu malim kalemom.

Mazzili je samopodesiv što se tiče rezonanse i ima nekoliko komponenti. Regulaciju samog Mazzili bi mogao vršiti brzim PWM od nekoiko KHz, kojim bi kontrolisao njegovo napajanje (off-on metoda za Mazzili samo toliko brza da je dizna vidi kao kontinualni unos energije sa nameštenim procentom snage).

Kada isprobaš to onda napraviš snage koliko ti treba.

Merenje temperature ti ostaje problem na istom nivou kao i do sada (i na tom još treba poraditi), a smetnje od indukcionog sistema možeš izbeći tako što ćeš temperaturu semplovati u intervalima kada inducioni sistem ne radi (pauza PWM).

Da ne zaboravim:

Radi vrlo precizne kontrole snage takvog Mazzili, valjalo bi da brojiš periode njegovih oscilacija i da pomoću toga formiraš njegov pwm. Tako bi se prilagodio njegovoj frekvenciji u svakom smislu i imao dobro doziran unos snage gde bi povratna veza sa merenjem temperature radila manji deo posla.

Mazzili je inače ultrajednostavan i ultrajevtin oscilator velike snage, koji ima ZVS i ZCS, odnosno odličan stepen iskorišćenja, a prost je do bola i može proraditi na prvu kod svake budale na ovom svetu (nikako se ne odnosi na tebe, već na raznorazne džukce koji ne znaju šta je volt a pravili su uspešno takvu stvar).

Evo prve budale kojoj treba zagrevanje metalnog komada nekih 10 cm duzine i max 2 cm debljine indukcijom jer u ovim uslovima ne mogu da lozim kojekakvo ugljevlje u po kuće radi par nekih eksperimenata... ne znam samo da li da se eventualna rasprava na temu Mazilijevog kola odvija u zasebnoj temi ili da se nastavi priča oko Bogdanovog problema pa da se zainteresovani okupe oko njegove implementacije....

@Bogdan: Imam neke profile koji nisu bas nesto Bog zna isti kao ovi koji tebi trebaju ali su Made in Sveden i imam ih 10-ak komada od po metar..dobices vec foto sutra.. ako ti pasu, dobices ih prvom prilikom...

meni se svidja ideja za indukcionu pricu nevezano za printere tako da
misilm da je posebna tema extra za to
za profile :D :D :D :D

@macola, moracu ovo tvoje sad na tenane da procitam dezuran sam upravo
pa sam malo na 2 stolice :D

Doziranje vode aerosolom, može se napraviti istom metodom kojom rade "pištolji" za farbanje.
Bernulijev zakon. Nizak pritisak na mestu visoke brzine strujanja.
Protokom vazduha možeš fino namestiti dozu vode koja će biti usisana i transportovana ka dizni.
Poznatim protokom vazduha (poznat pritisak i kalibrisana dizna) vremenskom metodom možeš dozirati, naravno i to upravljati sa PID, samo za hlađenje.

voda tu moze da napravi ogroman problem prskanje vode tu ne dolazi u
obzir ..
obzirom da hladjenje tu ide skoro nikad preko 40C a na ~240 tih 40C
(max) nije neka velika temperatura, ja mislim da dizajnom (oblikom,
velicinom, masom) i protokom plastike to moze da se odrzi dobro .. voda
ako padne dole a hoce, na materijal koji se printa pravi problem sa
laminacijom

Bas to, i bas od te skalamerije "na metar" iznad masine zelim da pobegnem...ali izgleda da necu daleko

Bolje da su ostavili neku poduznu traku da se vidi kako se grisini uvrce.

P.S.
Probacu da organizujem neke materijale, i kakav je raspored i raspolozenje u radionici

ja sam ovo pravio zbog PLA
https://plus.google.com/photos...?pidT56344942054928130&oid7119526632711464397

u vrhy je lager i m8 sipka ide iz lagera a lager je oslonjen na ostampan
nosac koji je usrafljen u plafon, tako da se cela sprava vrti oko tog
lagera slobodno, i druga osa je naravno sama spulna se vrti / odmotava
.. na taj nacin je drasticno smanjeno pucanje krtog PLA.

e sad jos ispod toga dodas jedan fen za kosu da duva u njega tu gde se
razmotava i to funkcionise idealno (ovde nema fena za kosu na slici
posto je ovo abs)

Presvucene dijamantom, ili kobaltom, ili cak i standardne, ali su potezi busenja neljudski. Intenzivno hladjenje, hod jedva primetan, preostravanje ne dolazi u obzir posto je malo deblja od dlake...

Za to bi dobar bio sajdzijski strug, sa kaisnim prenosom, a bocno pomeranje oko 0,1..i to za pauzom bar jedne sekunde.

Osim ako nije neka alu bronza, sa primesama silicijuma, to satire burgiju.

kao sto rekoh, nikako mi ne ide te zute da izbusim, alu i dural i onaj
s... iz rajana izbusim sa 0.25 na ovom mom strugicu (ne vise poceo je i
on da baca mora ga utezem) iz ruke - stavim glavu u strug a burgiju
drzim rukom .. standardne 0.25 tungsten carbide .. nisam nasao
kobaltne/dijamantske 0.25, samo 0.3 i vece, a 0.3 obicnom karbidnom
tucem kroz zute nije frka .. ali 0.25 muka ziva .. a volem 0.25mm nozlu
neke mnooogo fine stvari sam printao sa takvom nozlom :D

Bogdane,

Ko je pominjao prskanje dizne?

Kroz kanalić na dizni propustiš aerosol sa vodom, doveden crevcetom ili metalnom cevčicom, koji napusti diznu u obliku vodene pare kroz drugo crevce ili cevčicu.

Kakvo kapanje, kakvi bakrači?

Nema toga.

Da se i ja malo hvalim!

U ponedeljak smo otklanjali neke male probleme oko grejanja
i vođenja na presici od 120 t. Prekjuče i juče su izrađeni prvi
komadi posle modifikacije, a danas je tresnut sa 9mm na 2 m.

Ostao je živ ali mu malo zuji u glavi :-)

Čekaj,
Ko piše postove na to Ime ? ....jel Onaj što mu malo "Zuji u Glavi " ? :-)

Samo pitam ....

Evo par glavudzica, i nastampani transport zice.:)

uh bre kako mozes sa bowdenom da radis meni je muka od toga :D

inace ovde vidim da su svi ista prica, heater blok sa senzorom na heater bloku, to je ovo sto ja pokusavam da promenim ..
meni je ovo resenje (ovo je bitsfrombytes, sada deo 3ds-a dizajnirao pa ja posle sa njima unapredio) mnooooogo preciznije

https://picasaweb.google.com/l...YmyPJy0liipFm0?feat=directlink

ja sa takvim tucem polipropilen 10x8cm ili 10x10cm polietilen high density .. abs tu tece iz zezanja :)
dizajn sa heater blokom je lak za izvedbu ali mnogo neprecizniji e sad ja pokusavam da uradim nesto izmedju, da imam jednostavnost heater blok-a a preciznost ovog starog resenja

Bowden je neuspeli pokusaj resenja. Cak se na poslednjoj slici vidi kako je zeleni keks pukao ispod transportera.

Sada se ja bavim glavom i selekcijom materijala, a kolega ce(ocito) da busi plafon

Inace je ova sprava neki jeftini kinez, koji je sluzio za par replika.

Ja imam neke planove, ali srednjorocne, da odradim jednu specificnu spravicu, ali sam postavio neke zahteve, malo izgleda nepotrebne i preterane.

Ali, mora bar neki segment da ima neku "moju" notu, inace..kao da se nisam ni angazovao

ne volem bowden uopste, to lici na mendel, ja sam poklonio jedan mendel
baziran printer beogradskom haklabu, bez elektronike (to mi je trebalo),
prebudzenom da radi sa nema23 motorima, mislim da su toliko nesposobni
da im ni dan danas ne radi taj printer :( tako da sam digao ruke od njih
(tamo su u komsiluku kod branka i zorana, ali "haklab" se vise bavi
drupalom i prevodjenjem nego elektronikom)

to za plafon je odlicno resenje meni radilo godinama,
http://www.thingiverse.com/thing:85 to je deo za plafon, stl za M8
spojnice nemam nestalo sa ostalim podacima .. ja nisam pravio ovu kuku u
sredini vec sam provukao M8 sipku i stavio self locking maticu. ovo sto
je on radio je super za abs kad kupis onako u najlonu da ne prebacujes
na spulnu

Joj Bogdane sta mi radis :)
Odavno si me zaludeo za taj 3D printer i razmisljam o njemu stalno ali mi se neda da ga napravim jer bih ja to napravio iskljucivo sa Isel-ovom mehanikom posto znam mnogo dobro kako ta mehanika radi … Ali cifra je junacka za to, previsoka u ovom trenutku za mene :(

Imam ja raznih djunti za kacenje, a tu je i radionica

Nego miki, zaboravi taj ISEL, postoje i jeftinija, ili za istu cenu mnogo bolja resenja.

Isel je bio cudo pre cetvrt veka, kada je tesko bilo nabavljati i spulne i lezajeve, a sada je to...mozes da biras.

Dobar broj ovih "igracki" sasvim solidno radi sa obicnim navojem, s tim sto i kaisevi imaju svog udela u transportu.

Jedan razvaljeni printer, mora da ima bar deset delova koji su upotrebljivi..a solidni.

Sau na stranu, sada se mogu nabaviti odlicne komponente, i steperi nisu skupi, naravno, kako zahtevi rastu, raste i cena..

Mislim da ne treba praviti masinu koja moze da radi skoro sve, pa ni lemilice nam nemaju raspon od smd-a do oluka

Ja sam u pocetku alavio sa nekim kabastim koordinatama, te treba mi metar levo, pole metra desno...a najvise bi mi znacila masinica sa radnom povrsinom 20x20 cm

P.S.
Bogdane, svaka ti cast za savete, i resenja. Inace bi se lutalo, ni sam ne znam kojim sumama

vladd,
Misliš da je Bogdanu lako ?

EEeeehhh, moj Bato,

--Stigao Crni ugalj od 16 Tona u Softverskoj varijanti !---pa ti vidi, ko će da se izbori ! :-)

Nisam ja to shvatao koliko moze da bude jeftino a dobro. Vise sam kao mikikg razmisljao o nekim vise profesionalnim spravama , nego o prostom vodjicama, laganoj konstrukciji i jos laksoj kontroli.

I sada je red da se dobar deo furde i igracki, pretopi u jednu masinicu, sa nekim doradama, naravno. Tek da dobije maniti pecat.

A Bogdanovi saveti su prava stvar, ipak je covek u akciji dugo vremena i to kvalitetno.:)

sta je fora, za print (znaci zaboravi sve druge posleve koje moze da obavi takva masina) je mnooooooooooooooooogo jednostavno zato sto jedina sila koju treba da savladas u X i Y je sila inercije a Z osa je toliko stravicno spora da je sila nebitna posto uvek mozes problem da resis sa prenosom a 1:10000 prenos na sporom motoru je i dalje dovoljno brzo za Z :D (pricamo o sporom pomeraju od 0.05 - 0.5mm na svakih xyz minuta pri kome X i Y sede mirno i cekaju :D znaci ono kako god ga odradis dobro je :D ) .. tako da direct drive sa kaisevima radi 1/1 .. dakle gledas 3d printer kao spor laser engraver, pomeras lagano socivo polako :D .. kais ima backlash nula... sad kaisevi nisu bas uber jeftini ali u poredjenju sa svim ostalim - dzaba su :) + odlicne kaiseve imas u zemunu u beltsu

ISEL ti tu nista kvalitativno ne pravi .. KADA JE U PITANJU PRINT!

e sad, ako hoces da pravis multipraktik masinu tu je vec prica mnogo drugacija .... glavna moja unapredjenja u masinama su bas tu, veca preciznost i multipracticity, moja prva masina pre 10 godina je bila 80% ista kao tadasnji darvin koji su razvili adrian i vik stim da sam ja imao 12mm sipke a ne 8mm jer sa 8mm ne mozes da radis milling pcb-a a sa 12mm mozes i koristio sam linearne lezajeve a nisam se klizao po plastici :) .... kada je ed napravio mendel ja sam prebudzio mendel da moze da radi sa jacim nema23 motorima (onaj mendel sto je poklonjen haklabu je sa nema23 motorima), pojacao sam neke delove, odradio sve bitno od polipropilena (PLA je %#^#%*_@ za to, ok je za print, nula za milling), par stvari od polietilena i ta masina je isto mogla da radi milling pcb-a i sto je mnoooogo vaznije - da buska plocice, milling nije toliko bitan koliko je straaaaaaaaasno rucno izbusiti par desetina (ili stotina) rupa u pcb-u .. e sad jos ako hoces da mozes da izrutiras plocicu kako valja tu vec mora neke stvari blago da se promene ali ne strasno ...

ako onda hoces da mozes drvo, alu, mikartu etc. da glodjes tu vec klasican koncept "labave" masine pada u vodu ... za print je preciznost generalno ne preterano bitna .. tolerancija od 0.1mm je vise nego dovoljna a to izvedes sa pvc cevima za vodovod (onim zelenim) varenim peglom :D (znam probao, napravio 2 komada, rade bolje od novog prusinog i3 ili kako se vec zove) ... extruder moze da se drzi na pola plasticnog srafa nije nikakav problem .. kada zelis da radis pcb tu vec mora mnogo tacnije a ako zelis nesto vise ceo koncept mora da se promeni ...

e ja sam krenuo da pravim masinu koja moze da glodje metal i koja moze da printa, sve je bilo 100% provereno, izracunato, simulacija u solidworksu .. sve full .. osim jedne sitnice .. osnovna konstrukcija je od MDF-a (debelog preko 2cm )koji je trebalo posle da ide na profi farbanje da bude potpuno vodootporan, cnc sipke, nosaci, kolica etc etc ... i onda je tvoj drugar otisao da mu iseku mdf na cnc-u platio isti boga oca, i onda otisao po njega i krenuo da urla od smeha ..

1. mdf-a je bilo jedno 40kg (odokativna procena)
2. masina ima kubni metar print volumen - NE MOZE DA PRODJE KROZ VRATA!!!!!!!!!!! kada se sastavi, a nije dizajnirana da se sastavlja i rastavlja, dakle zamisljena je da se sastavi i onda taj drveni ram da se nosi na farbanje i da jedino moze da se skida i stavlja mehanika ali ram je fiksan - ram je 130x160x120cm ne moze da prodje kroz vrata, kad ga sastavim nemam kako da ga odnesem na farbanje i kako da ga vratim nazad :D :D ... genije ... no uci se na greskama

tako da sam batalio projekat na kom sam radio preko godinu dana :( .. sva sreca "na vreme" ... sto je najgore svi dizajn fajlovi i simulacije su otisli sa onim diskovima, ali kao sto rekoh, pogresan setup potpuno... sada razmisljam o novom konceptu ali potpuno drugacijem od svega sto sam video :D



pazi moja sad radna masina je 14x16cm i 25cm visine i to je vise nego dovoljno za ABS, sve preko toga je beskorisno, cak i uz sve trikove veci abs toliko bude napakovan internim stresom da objekat i ako deluje ok nije ok. imao sam prilike (masina koju sam najduze koristio je imana 37x37x30cm volumen ali sam zato imao ABS objekte koji explodiraju!!! ono 5 dana stoji objekat na polici i onda u 3 ujutro "samo-explodira" i odbaci se preko pola sobe.. PLA sam tuko 0.5x0.5x0.5m i to je ok ali PLA je beskoristan kao inzenjerska plastika

ono sto je meni problem je multi-nozzle koji valja ... kraken je super stvar ali prvo bowden, drugo meni ne treba 4 nozle abs-a, mene kolor print ne zanima .. meni treba 3 nozle za 3 poptuno razlicita materijala i po svom razmisljanju zadnjih 7-8 meseci deluje mi da je jedino pravo resenje neki karusel i auto promena alata sa kojim se radi tako da imam masinu koja automatski bira izmedju 2 extrudera, sprica i glodala i koristi sve alate automatski .. tako da sada kao sto rekoh radim na novom konceptu pa kad stignem do nekle, ako stignem, pricacemo :D ... generalno to je cut&paste sistem o kom sam pisao na reprap mailing listi pre x godina .. surface finish sa printom moze da bude prilicno ok, ali surface finish sa glodalom moze da bude perfektan .. preciznost otvora sa plastikom suvise zavisi od tipa plastike i od rolne do rolne neces imati iste otvore, da ne pricam od extrudera do extrudera ili masine do masine .. tako da varijanta otprintas rupu "nesto manju" i onda je oglodjes na savrsenu dimenziju pravi ponovljiv idealan rezultat ... ponovljivost je jako bitna stavka ovde a sa toliko ulaznih parametara koji se siroko menjaju to je extra tesko za postici bez tako nekog dodatnog alata .. tako da taj cut&paste sistem o kom vec duze vreme razmisljam dolazi u dizan "ovih dana" ... tj jos uvek nemam glavni koncept ali sam prilicno siguran da nece biti kartesian robot kao gro dizajna do sada .. (a nece biti ni delta koji je super brz ali neupotrebljiv za milling)

ma mene 3d printing UOPSTE nije zanimao!!!! meni je trebala usluga, da je bilo kao sada da platis par centi po gramu i neko ti usluzno isprinta ne bi ulazio u tu pricu uopste nego treba mi maska za lcd - nema, treba mi maska za dugme - nema, treba mi neko oglodje nosac za motor za mali deciji robot - nema ... odes kod majstora lazu po 3 meseca nece odrade neku sitnicu, nece kazu koliko kosta nego "daj sta das", "casti nesto", "kupi pivo" ... pa onda umesto nesto da naprave kako ja nacrto oni sami zamisle cemu to moze da mozda sluzi i kako je bolje pa naprave sta oni misle da je bolje i onda jos traze pare za to (sto je potpuno neupotrebljiv za to sto sam hteo) i slicno ... i zbog toga sam krenuo u potragu za resenjem i naleteo na dr adrian-a, vik-a i krenuo za njima da kopiram i budzim i ... i sve to sto sam ja budzio je
- unapredjenje kvaliteta, zato sto je meni trebalo kvalitetnije
- koristenje PP/HDPE zato sto imam za 10eur kilo u beogradu vs 100eur kilo za abs i pla + me carinici jure da im donosim dozvole oko prilaska hrani etc etc .. dakle ludnica

i onda su oni to prepoznali, videli sta sam sve uradio i iscimali me da se prikljucim core team-u

i dan danas, mene 3d print najvise zanima kao alat a ne kao tehnologija :) ali ne mogu kad vidim da nesto moze da se unapredi da gledam i ne uradim nista, mora nabudzim :D ... ali bilo je tu mnogo beznadeznih situacija .. jbg bitsfrombytes uradi do jaja masinu super koncept ali sa nekim ozbiljnim propustima, ja im redizajniram celu mehaniku i elektroniku i oni usvoje 90% i zbog onih 10% elektronika i dalje pravi problem ... stednja na sici .. skupo mu da na elektroniku koju prodaje za 200 funti doda 8 dioda i 3 tranzistora !? i onda raja kupuje neki moj adapter koji se kaci izmedju te redizajnirane elektronike i masine i ubija smetnje i sprecava tu elektroniku da se samospali (sto je vrlo cesto cinila bez tog mog dodatka) .. onda urade trecu verziju i dodaju pola tog mog dodatka a izostave pola, i smanje probleme za 80% ali i dalje imaju masinu koja crkava i resetuje se i dangira se umesto masine koja radi do jaja i dalje imaju klijente koji koriste moj adapter izmedju nove elektronike i masine .. to je ono vrhunac tvrdoglavosti ..

inace malo ko obraca paznju na te stvari, kada plastika prolazi kroz extruder sakuplja se ogromna kolicina statickog elektriciteta, ako ti je cela masina napravljena od "klirita" taj staticki nema gde/kuda da ode i varnice od 5-6 cm preskacu sa glave na uzemljene delova, a kad takva varnica skoci na termistor i to na ADC liniju a ne na GND diode u samom mcu-u u 90% slucajeva spasu mcu da ne rikne ali se doticni zadangira, resetuje etc .. a u 10% slucajeva izgori ..

da ne knaram dalje, izgubih sad sa drugarom 10+ sati sklapajuci neku elektroniku za cnc da bi posle 10+h sve spojili i videli da su kinezi poslali 2 neispravna drajvera (od 3) pa idem malo da se iskuliram

Treba nekad potegnuti i malo alkohola, bliv mi...
nego, radis li TI usluzno 3d print? Ili bar mozes da preporucis nekog?
U kom programu se rade pripreme?

pa ne radim usluzno print ali cemu sluze prijatelji, javi se pa cemo
nesto da organizujemo :D

objekat spremis u nekom 3d programu, ja koristim openSCAD (ne verujem da
ce ti se svideti), Art of Illusion i solidworks ali polako pokusavam da
zamenim solidworks (nelegalan) legalnim FreeCad koji je daleko ispod po
mogucnostima ali realno ipak vrlo vrlo vrlo upotrebljiv program (cak u
nekim stvarima bolji od solidworks-a i katije) i exportujes kao STL, svi
3d cad programi umeju da exportuju STL

napravih: http://www.elitesecurity.org/t...rap-repstrap-cut-amp-paste-mdf

Uvjek me interesovalo nisam imao gdje da pitam pa cu tebe Bogdane.
Kad se printa objekat na tim 3D printerima,da li je izvodljivo da se u nekom periodu printanja u objekat umetne celicno ojacanje ili armatura da bi strukrura objekta bila jaca?

Možeš li da isprinuješ jedan AK-47

sto li ja napravih http://www.elitesecurity.org/t...rap-repstrap-cut-amp-paste-mdf kad bi vi ovde da se dopisujete :D

@branko pa ne bi bas mogao da puca :D, pogledaj https://youtu.be/DconsfGsXyA fora je da moze da se otstampa taj "regulisani deo" a ono cev sigurno ne mozes da stampas ali cev npr mozes da narucis postom, nije regulisani deo (u usa, kod nas je regulisano i koju vodu pijes a ne cev za pusku :( )

@zica, da i ne .. zavisi :) ali generalno da, ja sam u razne printove ubacivao celicne sipke kao drzace, cak sam radio i neke druge stvari tipa printam do nekle sa sace strukturom unutra, onda prekinem pred kraj, nalijem u to sace 2 kompozitnu smolu i onda pustim da dovrsi print i zatvori to .. svasta je moguce, dosta printova sam radio sa maticama "unutar" objekta (koje ubacim dok se printa) i sa magnetima sakrivenim unutar objekta (takodje dodam tokom printa) ... evo ti npr primer, ovde je u pitanju fora ali ..



https://youtu.be/QGW6zMLpge8?t=2m