Od crvenih iz SFRJ je nasleđeno nešto više od 3,5 mlrd. dolara. To se odnosi na Srbiju sa Kosovom i sa Crnom Gorom - tadašnja SRJ.

Za ostalo ne znam ... znam da se Sloba nije nešto mnogo zaduživao.
Dakle gro duga je nastalo od uvođenja "nevidljive ruke" koja najbolje reguliše i niveliše.


EDIT:

... Inače smo mi tu još i dobri. Npr. u Evropi je neki prosečan dug, ma šta god to značilo, oko 100-njak % BDP-a.
Znači sve što proizvedeš u državi, ti si već unapred dužan.
... Sa tendencijom daljeg rasta duga.


EDIT 2:

Tih nekih 3,5-4 mlrd $ je nasleđen dug iz SFRJ, ali su i nama u tom trenutku bili dužni oko 1-1,5 mlrd Rusija, Irak itd.

_{[Ovu poruku je menjao RusKoba dana 22.04.2015. u 14:16 GMT+1]}

Najvise smo nasledili od komunista, svi posle njih nisu sposobni ni da okrece ono sto su sagradili, ali su nam ti isti komunisti ostavili nefunkcionalnu privredu, koja je morala da se razbije i ako jos uvek nije razbijena u potpunosti. Danas je era trzisne ekonomije, proizvodi se ona roba za koju postoji racunica, a kod komunista smo imali firme koje su poslovale negativno, radnici nisu nesto puno radili, ali su zato plate bile redovne i finansirale su se od onih koji su poslovali pozitivno.

Jeste surovo, ali takve firme su morale da budu prodate/ugasene. U svetu se svakog dana otvori na stotine firmi, i na stotine njih propadne.

Sunovrat ekonomije je poceo raspadom SFRJ, posto je SFRJ bila ekonomski zaokruzena celina, sve sto je potrebno se proizvodilo u istoj toj drzavi i nista nije moralo da bude uvezeno, ako se nije trazila neka kvalitetnija roba.

Pod Slobom, SRS-om i JU-om smo na*ebali, zbog sankcija, rekordne inflacije, itd. Dolaskom DOS-a na vlast su stvari pokrenute sa mrtve tacke, ali su oko 2008/9 stale. Jesu to bile godine SEK, ali nista nije uradjeno da izadjemo iz krize. Rezultat, mi jos uvek nazadujemo, a npr. Hrvatska, CG, Bugarska, Rumunija idu napred.

Ekstremno bogacenje je pocelo u vreme Slobe i tad su i stvoreni tajkuni poput Miskovica, Beka, Kostica ...

Recimo, znam neke takve, oni su radili poslove sa drzavnim firmama, prodavali su robu po naduvanim cenama drzavnim firmama, firme nisu isplacivale dug, sve to u dogovoru, a kamata raste li raste. Posto firma ne moze da isplati dug, oni donose odluku da svoj dug konvertuju u imovinu firme, i tako preuzimaju firmu.

Naravno, ima i onih koji su rintali, imali dobre ideje i obogatili se, poznajem i takve.

Mi smo porpali kada smo izgubili tržište. Izgubili smo unutrašnje tržište raspadom države i ekonomskim krahom. Spoljašnje tržište smo izgubli velikim globalnim turbulencijama.

Većina zapadnoevropskih zemalja prihoduje značajna sredstva na tržištima trećeg sveta i bivših kolonija. To su posledice starih (zavisnih) odnosa i tradicija. Počevši od eksploatacije prirodnih dobara, do prodaje robe, tehnologije, oružja, znanja, pa do uvoza ljudi.

Srbija, Jugoslavija i ostale exJu zemlje nikada nisu bile u takvoj situaciji, sve do SFRJ. Globalne prilike, hladni rat i politka Broza, otvorile su nam po prvi put tržišta nalik kolonijalnim. SFRJ je na tržišta nesvrstanih povlašćeno i često monopolski izvozila robu, tehnologiju, oružje, lekove, znanje, itd. masno naplaćivala.

U takvom sistemu nije bilo problema da se finansira i lokalna neefikasna ekonomija po državnim preduzećima, onosno da se nekima plaćaju nezaslužene plate i podiže standard.

U trenutku kada smo izgubili to tržište, jer više nije bilo kompromisa sila da postoji taj tampon prostor, pukli smo. Ameri su pobedili i logično oni su hteli da budu ti koji će prihodovati sa tih istih, nekada naših "kolonija". Krava muzara nam je oduzeta, a parazitski sistem je ostao, da parafraziram Radulovića :).

Na unutrašnjem planu tržište je pocepano i usitnjeno. Rat je uništio najveće komunističke kompanije i razdvojio proizvodne pogone koji su planski bili podeljeni po republikama. Strani faktor nam je ubio jednu kravu, a lokalni političari su likvidirali domaću kravu. Ostali smo bez obe krave.

A onda je zbog ratne situacije i ekonomskog kraha nastupio agresivan odliv mozgova.

Sve ostalo je samo posledica. Državu nastavljaju da vode mediokriteti, a bez tržišta mi ne možemo da izađemo iz ambisa. Danas strano tržište ne možemo politički da osvojimo kao što je to uradio Broz. Ostaje nam "poštena" tržišna borba u kojoj za sada nemamo uspeha...

_{[Ovu poruku je menjao 7.scena dana 22.04.2015. u 22:48 GMT+1]}

FNRJ je prve veće kredite na Zapadu uzela za isplatu, revalorizovanog tj znatno višeg, obeštećenja za nacionalizovanu imovinu (Borski rudnik, Trepča itd) zapadnih kompanija. U tu stuaciju smo dospeli posle raskida sa SSSR-om 1948 god. Te dugove smo otplaćivali do šezdesetih godina prošlog veka.
SFRJ se nastavila zaduživati, zbog slabih performansi tadašnje ekonomije a i zbog ubrzanog razvoja, ali samo za uvoz repromaterijala, opreme i pokrivanje platnog deficita u razmeni sa inostranstvom. Uvoz robe široke potrošnje je vršen na kašičicu i često uz plaćanje sa deviznih računa građana. Od te prakse se odustalo sredinom sedamdesetih godina i tada je zaduženost značajnije porasla.
U proces sukcesije SFRJ ušlo se sa dugom od oko 17 (sedamnaest) milijardi dolara. Najviše je dugovala Srbija ali nije mi ni približno poznata tačna cifra. Slovenci su bili mnogo mudriji. Sećam se epizode kada su Crnogorci podigli dolarski kredit, zbog restriktivne monetarne politike, za izgradnju stadiona FK Budućnost. Dolare su za dinare otkupili, od NBJ, Slovenci a Crnogorci su napravili stadion ali Crnogorcima je ostala obaveza vraćanja dolarskog duga.
Milošević nije mogao da se zadužuje jer nam to zbog sankcija nije dozvoljeno.
Posle oktobra 2000 god. finansijske slavine Zapada su otvorene i krenulo je veselo zaduživanje države, preduzeće i građana. Najmanje je utrošeno na razvoj.
Srpska privreda je oduvek kuburila sa ekonomskim performansama tako da je raspad SFRJ a zatim sankcije Zapada bio udarac koji nije mogla preživeti. Loša privatizacija je bila samo poslednji ekser ukucan u mrtvački sanduk naše privrede.

A onda je mrmot uvio čokoladu.
Da, sećam se kao da je juče bilo, kako smo brali kafu sa plantaža u Centralnoj Bosni, uzgajali banane u dolini Vardara, vadili naftu iz Vojvođanskih bušotina, pa čak i izvozili.

Mrzi me da proveravam dali je istinito...

Jedan od najvećih krivaca za propast Srbije je zapad, odnosno NATO bombardovanje.

Kompletan tekst

Čemu nepotreban sarkazam?
Razvoj ekonomije SFRJ je baziran, pored ostalog, na zameni uvoza domaćom proizvodnjom. To nije loša ideja da mi to nismo realizovali zabranom uvoza uz totalno zanemarivanje kvaliteta i CENE domaćih proizvoda. Setimo se cena i kvaliteta Ei televizora, domaće cene su bile mnogo više od cene dobijene prilikom izvoza tih istih televizora na leva tržišta. Naravno, sve nedostajuće komponente, katodna cev itd, su uvožene sa Zapada.

Bem li ga, ne razumem se, ali mislim da je Milošević i njegovo vreme bilo najgore. Tada su nastali svi poznati tajkuni... Tada se iznosio novac iz države, i tada su propala preduzeća koja su pravila "pare".
Tako da jednostavan pogled u neki dug, ne može baš reći realno stanje.

Gledam na to kao da recimo ja imam platu od 200K dinara, a dug prema nekoj banci recimo milion dinara.

Nije jednako kao kada imam platu od 20K dinara, ili je uopšte ne primam, a imam dug prema nekoj banci od 2 miliona dinara.

Tu nije preterana razlika u dugu, kolika je u prilivu novca kojim otpaćujem taj dug.

A moje mišljenje je da u vreme Miloševića nije bitan rast duga koliko je kriv za ovo smanjenje "plate" od 200K na 20K pa krediti ne mogu da se otplacuju....

To sam i ja mislio do 2001. godine, dok Labus jednim potpisom nije prihvatio da Srbija duguje i za period blokade (sankcija) i dok nije krenula divljačka privatizacija.
Kažu da je Sloba izneo na Kipar xy dolara a onda, kada su dosovci došli na vlast, odjednom tih para nema?!
Sad, ono što je interesantno. Kruži priča u prilično informisanim krugovima da je "Beograd na vodi" projekat kojim se vraća nekih 5 milijardi "Slobinog" novca "sa Kipra" a arapi su samo paravan za pranje i 15% za tu "uslugu"?
Koliko je ovo tačno, stvarno ne znam ali vreme koje dolazi, nadam se da će dati odgovore.
Možda neko od vas ima precizniju informaciju ili demant ovoga?

Po međunarodnim standardima zemlja pod sankcijama UN nije u obavezi da otplaćuje inostrane kredite ali kamate se redovno dodaju na postojeći dug. Po ukidanju sankcija Milošević je tvrdoglavo odbijao da razgovara sa kreditorima o nastavku i uslovima otplate dugova znajući da pas nema za šta da nas ujede. Labus je PRIHVATIO da razgovara i ti dogovori su bili za nas uspešni jer nam je deo dugova oprošten odnosno reprogramiran.
Naravno da je novac iznošen na Kipar jer je u Srbiju uvoženo najneophodnije ( nafta, lekovi itd). Kiprani su pristali, za lepu proviziju, da krše sankcije UN a naši budući tajkuni su se masno ovajdili pravdajući enormno povećene cene uvozne robe potrebom da se "buše" sankcije. Miloševićeva bankarka, Borka Vučić, je savesno obavljala svoj deo posla a Dinkić nikada nije rekao o KOJIM i ČIJIM bankarskim računima na Kipru je reč.

Bojim se da nikada nećemo saznati pravu istinu oko Kipra i novca na Kipru.
Posebno je interesantno iz "afere" Kipar, nesreća i pogibija Borke Vučić:

Kako naš narod kaže. "Gde ima dima, ima i vatre."

Jugoslavija se raspala na nekoliko državica.

Srbija, sa punim pravom i potpuno ispravno, ostaje naslednica prethodne države.

Preostale novonastale državice uvode svoje valute i zamenjuju dinare.

---

Nagradno pitanje za sve stručnjake koji već 20 godina palamude o "slobinoj inflaciji" glasi -

Šta mislite gde bi završili dinari koji su npr. u Hrvatskoj zamenjeni kunama?

A) Bili bi uredno prebrojani, spakovani u džakove i vraćeni u Beograd u Narodnu banku ... ili, ne znam šta već procedura nalaže u takvim situacijama, spaljeni u nekoj visokoj peći its?

B) Završili bi u Bocvani?

C) Završili bi u Srbiji?

---

"Slobina inflacija" je sasvim dobro zamišljen i sproveden, u iznuđenoj situaciji, državni projekat, zbog koga nismo na*ebali već nas je spasio.

Roba iz Srbije je završila u Srbiji, umesto u novonastalim okolnim državicama.

Koliko znam, nisam siguran, idejni tvorac i nosilac projekta je bio pokojni akademik Kosta Mihajlović.

---

Samo beznadežni glupani ne mogu ovo da shvate.

_{[Ovu poruku je menjao RusKoba dana 23.04.2015. u 13:42 GMT+1]}

Srbija je imala tu želju ali je na kraju bila prisiljena da traži prijem u organizaciju UN kao sve druge nove države iako ja Jugaslavija bila među osnivačima UN.
Istina je da je Srbija imala veliku štetu od "viška" dinara koji su se sručili na naše tržište. Međutim, nije bila reč samo o štampanom novcu već i o čekovima banaka i Poštanske štedionice. Slobi svaka čast na idiotskom projektu jer umesto da je Srbija prva uvela vlastitu valutu dovedeni smo u situaciju da "posrčemo" svaki štampani dinar i dinarski ček na vlastitu štetu.

Ne znam sa kolikim dugom je Milosevic preuzeo drzavu, ali je posle njegove smene dug bio 14,5 milijardi i otprilike je bio toliki dug 2012. odlaskom demokratske vlasti, sa znatno manjim ucescem u BDP-u, 45% naspram 170% 2000. godine. Dug je padao do 2008. kada je iznosio 8,8 milijardi, posle je krenuo ponovo da raste.

Sadasnji javni dug je nesto vise od 23 milijarde, dakle, sadasnja vlast nas je zauzila za nesto vise od 8 milijardi i iznosi oko 80% BDP-a.

Vi jos verujete u bajke da se ova vlast zaduzuje zbog prethodne? Ako su vracali dugove, cime pravdaju svoje zaduzivanje, koliko se ja razumem u matematiku i ekonomiju, duzan si 5 dinara, sa nekom kamatom, vratis deo, ostane ti 3 dinara duga, rok istice, a nemas odakle da vratis, pozajmis od drugog 3 dinara uz neku kamatu, vratis ovom prvom, koliko si duzan? Duzan si tih novih 3 dinara + kamatu, dakle, i dalje si duzan 3 dinara + kamata, samo je poverilac druga osoba.

Privatizacija je morala da bude sprovedena, neke firme su morale da budu ugasene, npr. niski televizori i slicno, jer su proizvodili robu koja je nekonkurentna na trzistu, za osvajanje novih tehnologija nisu bili sposobni, a nije se nasao kupac koji bi bio spreman da ulaze. Jeste surovo, ali da bi se postavila ekonomija, pa i finansije drzave na zdrave noge, drzava mora da prestane da se bavi ekonomijom na nacin na koji se bavila, tj. da sva preduzeca predju u privatno vlasnistvo.





Vidis, na banane i naftu nisam mislio, ali smo imali domace automobile, od domaceg celika, gume i plastike, vojne avione, tenkove, hranu, npr. SFRJ je bila jedan od najvecih izvoznika kukuruza. Uvoz je bio veoma dobro pokriven izvozom, sto sada nije slucaj. Npr. izvozili smo oruzje, tenkove, a raspadom SFRJ je stala i proizvodnja tenkova.






Krivi su oni sto su izazvali bombardovanje. NATO je opet uzeo sta je hteo, a mi smo dobili bombe po glavi i dokosurenu privredu. Bolje da smo sami pristali na to sto je trazeno, manja bi bila steta.


@RusKoba

Taj "genijalni" projekat nas je kostao toga da nismo imali sta da jedemo. Prema prici mojih roditelja, oni su od svoje mesecne plate mogli da kupe samo kilo jabuka i nista vise. Ja sam bio mali, pa se nisam razumeo u novac, tako da to ne mogu da komentarisem, ali se secam popare, da smo je cesto jeli i lisnatog testa koje je deda uzimao preko sindikata i kako smo se radovali kad stignu te kutije s lisnatim testom.

Da li možeš da napišeš ko je kriv za bombardovanje i šta je to krivac počinio da bi bio kažnjen tako surovo?

Verujem da ti moze to napisati, verujem da ti onda svako moze reci svoj stav,
ali isto tako verujem da to vodi temu ka zakljucavanju, pa bi valjalo da to ne radis pokretacu teme,
ako je vec naglasio o cemu bi zelelo da se informise ovde.

U pravu si.
Prosto mi je to palo u oči ali da ne vodimo temu u off ilock.