17.3 stanovnika na 100.000 se ubije.

od kog broja je 24.9 muskaraca i 9 zena?

verovatno ce mnogi osuditi ovo sto cu reci, ali prosto mi se *ebe za samoubice!
neka se ubije svako ko misli da mu je to jedini izlaz iz problema koje ima.

Za 2x12
od 100 samoubica 73.5 su muškarci, a 26,5 žene.

_{[Ovu poruku je menjao branko tod dana 13.05.2015. u 11:08 GMT+1]}

Ja sam mogao da kažem da mi se *ebe za tebe kada se ne daj bože sudariš,
ali budi siguran da ću stati da ti pomognem.

Opet ne valja, haha, kineski digitron

Ajde, nemoj da si na kraj srca, 22 ili 26 je slično. Pogotovo bez naočara.

Žao mi je, ispravio sam grešku. Smatram da je ovo područje događanja
zavijeno u društvenu maglu sramote. Mene su iznenadile ove brojke,
a najčudije je da je Južna Koreja na 3 mestu dok je Grenland apsolutni
rekorder.

pa nije ti dobro poredjenje! saobracajne nesrece se desavaju spletom nesrecnih okolnosti (nema veze bog sa tim). verujem da u orgomnoj vecini slucajeva kada vozac izazove udes iako je npr. vozio pijan, neprilagodjenom brzinom, neispravan auto, krsio propise ili sl. da nije imao nameru da izazove sudar i povredi sebe ili nekog drugog i budi siguran da bih u takvoj situaciji i ja tebi pomogao.
kada se neko izvrsi samoubistvo ne moze bas da se kaze da nije imao nameru da to uradi. ne kapirm kako bi ti da pomazes samoubicama? da bi nekome pomogao on, pre svega, mora pomoc da prihvati. ako neko dugo pati npr. od depresije a odbija da se leci i na kraju to rezultira samoubistvom mi je isto kao da neko pati od neke druge bolesti kojoj ima leka i na kraju umre od toga. ko je kriv? neko iz njegovog okruzenja ili on sam?
a o onoj kategorija krajnje sebicnih samoubica-kukavica ne znam da li treba i pricati... bio je nedavno u vestima slucaj onog pilota koji se ubio zbog duga zelenasima, a uz to je imao zenu i malu decu. sta reci o takvoj smradini od coveka?! zao mi je sto je zeni i deci ostavio zelenase na vratu, njega mi ni najmanje nije zao!

Mozda je u Koreji to po sluzbenoj duznosti , k'o u Japanu

Hm, ali ako ti se, kako kazes, ,*ebe za samoubice zbog cega ih uopste komentarises? :)

Naravno, svako ima pravo na svoje misljenje kak o god ono bilo, ali licno smatram da nije najkorektnije tek tako olako suditi o nepoznatima. Ko zna sta se tim ljudima mota po glavi, a u svakom slucaju sigurno postoji gomila razlicitih razloga / stanja uma. Zivi i pusti druge da zive (ili ne, ako to insistiraju).

Pa čekaj, što onda alkoholičar koji se sudario nije tražio pomoć, što nije prihvatio da je alkoholičar i što odbija da se leči? Isto tako, zašto onaj što vozi neprilagođenom brzinom ne prihvati da je očajan vozač i da mu treba pomoć? Ili da mu je auto krntija? Imaš razumevanje za jedne, ali ne i za druge.

Ostao mi je u sećanju slučaj onog bračnog para koji su zajedno sa bebom izvršili samoubistvo skokom kroz prozor svoje sobe u samačkom hotelu
sa nekog sprata. Bio je neko vojno lice nižeg ranga, oboje izbeglice. Bez nade za stan a izbačeni iz smeštaja. I bez pomoći koju su potražili sa
druge strane prozora. A beba je preživela.

@miroslav

nemam razumevanja ni za takve, naravo, i hteo bih da se ogradim ako sam imalo zvucao kao neko ko ima razumevanja za pijane/nesavesne vozace, daleko od toga, imao sam na svojoj kozi prilike da osetim posledice voznje pijanih vozaca, tolerancije za takve nemam uopste!
ne bih da diskutujemo sada o uzrocima saobracajnih nesreca, ali ne mozes tako da generalizujes stvari jer i najboljim vozacima moze da se desi greska u saobracaju sa katastrofalnim posledicama - jel znaci da je bio ocajan vozac i da mu je trebala pomoc? ne! nekom ko nikada nije popio ni kap alkohola, moze nekad da popije jednom i da izazove sudar! kriv je svakako i tu nema opravdanja, ali da li je bio alkoholicar kome je potrebna pomoc, pa ne! jedina poenta toga sto sam u prethodnom postu napisao je da mislim da iako se desi udes, nije se desio sa namerom!
ovoj kategoriji samoubica koji prethodno pate od depresije ili drugih psihickih problema samoubistava, nisam ubedjen da neko ko odluci da se samoubije nije svestan toga sto radi. ako smatra da je to jedino resenje za njegove probleme, ja nemam nista protiv da to i uradi.

Strašno je kada se ubije neko na početku života, mladić ili devojka.
Problemi kada imaš 20 godina izgledaju kao planina. A kada dođeš
do pedeset shvatiš da su trivijalni. A društvo baš boli ona stvar da
pomogne.

@clan

Upravo suprotno. Kada neko sedne za volan pijan on je i te kako svestan da moze ugroziti svoj i tudji zivot. Dok kod klinickih depresivnih licnosti imas situaciju da isti nisu birali da pate depresije. Depresija upravo "krivi" sliku samog cina samoubistva tako da se ne moze ni govoriti kao o razumnoj odluci ili izboru.

nisam rekao da nije imao SVEST da to moze da uradi, nego NAMERU!
a ovi koji pate od depresije ili drugih psihickih oboljenja treba da se lece, ako odbijaju terapiju isto je kao i kad neko boluje od bilo koje druge bolesti i na kraju umre jer je nije hteo da se leci!

Nije isto, niti moze biti isto - zato sto je cesto mentalno obolelim ljudima sama slobodna volja (u smislu ciste svesti) kompromitovana.

To je isti razlog zasto se za neke mentalne bolesti ljudi ne osudjuju za krivicna dela, vec se salju u bolnicu: zato sto nisu imali kapacitet odlucivanja slobodnom voljom.

Kada neko boluje od, recimo, teske depresije - njegove misli i nacin rasudjivanja nisu isti kao nacin rasudjivanja mentalno zdravih ljudi. Zbog toga nije moguce insistirati na njihovoj "slobodnoj volji" - zato sto je nema, ili je smanjena u velikoj meri.

To su vrlo teske stvari i nije korektno tek tako olako suditi o takvim ljudima, koristeci "zdrav razum" i sta bi smo, recimo, mi odlucili / radili u takvom slucaju.

Samoubistvo je cin kojim se resava teska patnja, bol, muka. Kada je nekome samoubistvo i smrt olaksanje to znaci da mu je zivot pakao.

Patnja je subjektivna kategorija, neko bez muke izdrzi velike tragedije, nekoga naocigled male stvari slome i jako bole.
Ljudski je osecati empatiju prema namucenim ljudima.

Da ali je moguće prebroditi "pakao". @7scena Način za ostajanje u životu uvek postoji, mada niko nikad nije pobegao od sudbine ili svog završetka života.

Život je na sve manjoj ceni usled sve jačeg pritiska. Mora tako valjda.

Za statistiku komentar, Grenland je tako visok zato što ih nema mnogo, i dovoljno je da se ubije nekolicina da bi bili pri vrhu. Južna Koreja iako nisam bio verujem da je ona pravi primer pritiska modernog vremena.
A o našoj maćehi, ili kako je chaterka nazvala hranitelju koji te ne hrani, Srbiji je suvišno trošiti reči na ovoj temi. Tema je suicid, tabu tema, koji je svima negativna pojava. Nadam se barem.

I komentar za tumačenja i sudjenje drugima, pretpostavka je najveći zaj*b, ali svi počinjemo od iste, naravno neki imaju odnos prema njoj da je ne vide crno na belo.

Splet okolnosti? Da, sve se poklopilo baš tada, tako i toliko. Trčimo pa stignemo ne gde smo krenuli nego gde nam je cilj postavljen (dokaz za tu tvrdnju su baš saobraćajni udesi sa smrtnim ishodom).

Ako neko želi da se zvekne,taj će se zveknuti pomogao ti njemu ili ne..radilo se o depresiji,o nekim drugim bolestima..no opet mi je nekako lakše sažvakati da neko zvekne sebe,nego da zbog jednog bolesnika strada nevina osoba..tako da..nek se ipak zvekne :D

Suicid nije više tabu tema..o njoj se priča,i nije strašna..jer svakodnevno neko dobije neku viziju da se rokne..samo je ne shvatljiva jer naravno niko normalan ne shvata zbog čega se osoba odlučila na suicid..poklekla pred problemima..ne uzvraćene ljubavi..finansijski problemi,bilo je svega..potencijalne suicidalne osobe nemaju razmišljanje kao normalni ljudi u stilu..svaki problem se reši..nego im se nešto drugo mota po glavi..što se mene tiče ima više tipova osoba,od onih što jednostavno nemaju istu moć rasudjivanja kao normalne osobe do ostalih..

bolest,pritisak..okolina u kojoj živimo..finansije..ima faktora..i nekima je najlakši izlaz..Zviz :D

znači neko je jednostavno bolestan i nije sposoban da trezveno razmišlja,neko beži od problema..niko ne može da zna šta ta osoba nosi u sebi..ali opet kažem,bolje i sebe da zvekne nego nekoga drugog ko ima želju za životom :D

@dimkovic
pa nije teska depresija grip pa da se dobije za 1 dan! danas si potpuno zdrav sutra si oboleo... ne ide to bas tako! dok neko potone u tesku depresiju, do stanja pomucene svesti, prodje prethodno postepeno kroz jos gomilu stanja i siguran sam da kada se prvi ozbiljniji simptomi jave, da je osoba jos uvek dovoljno prisebna da moze da shvati da joj je pomoc potrebna i da zapocne sa lecenjem.

U pravu je covek. Ja sam tako jednom krenuo da klizim u ludilo ali na srecu sam na vreme prepoznao simptome i otisao kod doktora pre nego sto sam postao sasvim lud i sad mi je super.

U drugoj godini srednje ubio mi se drug. Nismo bili najblizi drugovi, nismo bili u istom odeljenju, ali znali smo se godinama jos iz osnovne, svakodnevno se vidjali u skoli, kretali se u istom drustvu. Bio je omiljen, uvek nasmejan i duhovit. Neko cije vam je drustvo prijalo. Jedan od onih likova sa kojim rado razmenite misljenje jer cete uvek cuti nesto pametno ili se nasmejati.

I tako se jednog petka pozdravismo posle skole, cak napravismo neki dogovor za sledecu nedelju u vezi basketa, u ponedeljak smo saznali se ubio.

Mislim da je bilo neocekivano za se nas koji smo ga poznavali, dugo me je proganjalo zasto je to uradio, kroz glavu sam 100x premotavao film pokusavajuci da nadjem neki trenutak da je bio tuzan, da se pozalio, da mu nesto nije bilo ok. Nisam mogao da nadjem. Jednostavno nije mi bilo jasno, osecao sam krivicu jer niko od nas nije prepoznao da je u probelemu i da mu treba pomoc.

Svi smo znali da je sa porodicom stigao iz Hrvatske, da su sve izgubili u ratu i da su bedno ziveli, ali on se nikada nije zalio na to. Govorio je nismo mi jedini. Imao je i neke fizicke "mane" koje klinci koriste da jedni druge zezaju, ali je bio iznad toga, niko ga nije zezao, sem sto bi se on nekada sprdao na svoj racun.

Do dan danas nisam saznao sta mu se desilo i koju muku je nosio pa se ubio. Stvari nisu uvek tako proste i jasne, ne pise svim ljudima na celu da pate ili da boluju od neke bolesti.

Ja cesto "sejvujem" nesto sa interneta i vremenom polako se od toga pravi sve veca gomila, koja je rastrkana po celom hard disku. Napravim sliku, klip, prebacim na komp i sve mislim ajde kasnije cu sve to da sredim i vidim sta mi treba a sta je za bacanje, i vrlo brzo se stvori takva gomila uglavnom djubreta po kom treba preturati i besomucno kliktati i skrolovati da bi se sve to sredilo, da ja kad otvorim folder i vidim svu tu gomilu dodje mi samo da jauknem i uhvatim se za glavu. Imas gomilu koja samo narasta i osecam psihicku teskobu, bukvalno kao da me zatrpava i pritiska mi sve vise svest i muka me hvata sto ne znam kako cu sve to da sredim i dovedem u red.

E sad ako tako nesto moze da te psihicki optereti, mogu samo da zamislim sta za psihu coveka koji ima porodicu znaci opterecenje u vidu nagomilanih narastajucih dugova za koje ne vidi nigde u perspektivi nacin i resenje kako da se iz tog zivog blata koje ga guta iskobelja. Ono pogledas 20 godina unapred i vidis samo jos vece dugove i jos tezu zivotnu situaciju. Ziveti pod takvim svakodnevnim pritiskom u situaciji koja ti izgleda sve bezizlaznija je sigurno jako tesko za podneti. Mislim da je zivot pod duznickim ropstvom nesto najopterecujuce za coveka. I zato se maksimalno trudim da sve racune platim na vreme, da ne dozvolim da pocnu da se gomilaju dugovi, jer to kad krene to je kao grudva koja se zakotrlja sa vrha planine i ubrzo se pretvori u gromadu. Pre cu i da gladujem i da mi krce creva nego da dobijem zivot sa tegom od 5 tona iznad glave koji se ljuljuska i preti da me spljosti.

Verujte mi priča o tome itekako pomaže, naravno neće svakoga spasiti ali mnoge hoće, pomoće im da uvide da nije sve tako crno kako misle.

Još jedan primer "sudbine":
http://www.b92.net/info/vesti/..._category=16&nav_id=992854

Umesto da je samo sebe uklonio kad je toliko sebičan on je skratio živote mnogim drugima. Primer i pilota iz German Wingsa, ukoliko je istina, pošto možda za koju godinu čujemo da nije ni bio u avionu ili da je još živ, na lečenju...

Protiv depresije jedino vedrinom se vredi boriti. Prošli su je neki oko mene, a imao sam i ličnog iskustva, verujem da i mnogi vi. Nisam je birao ni želeo, a dobio sam je, iako je sve bilo odlično ali stres je stres...Pomoć je neophodna tim ljudima koji ne vide svetlo iz tunela, mnogo se može filozofirati na ovu temu ali pomoći treba ako se može, mada i ona se mora uraditi tako da ne odmogne...

Svi imamo svoje traume, i da bi se one prevazišle potrebno je vreme i podrška najvažnijih činilaca zajednice, il nekoga. Da bi to oboleli, potencijalni samoubica, shvatili potrebno im je staviti do znanja tako što se javnost više meša u spašavanje onih koji su ugroženi i da čuju da ima rešenje i spasa, da ne odustaju i da ne dižu ruku na sebe. Ali pošto živimo u instant dobu, vremenu plastike i parole umri mlad da budeš lep leš ili život je samo jedan pa ga iskoristi maksimalno, pritisak je veći, no nemam pojma...
Život...ko zna zašto je dobro što moramo da umremo :)

Nemo se rokneš, imam ja neki stari hard, daću ti ga.

Na srecu nije dotle doslo. Za sad drzim situaciju koliko toliko pod kontrolom. A i ja mnogo volim zivot, sila je jaka sa mnom!

Na zalost, za mnoge slucajeve, nisi u pravu.

Nije uopste tako jednostavno otkriti mnoge psihicke bolesti, pogotovu ako nemas nikog okolo ko to mnoze lako da prepozna, ili je sredina takva da je to sramota pa se gura pod tepih.

Postoje stanja gde ti (tj. osoba) uopste ne primecujes da ti se um polako gubi i do kraja smatras da si ti normalan a sve ostalo da nije OK.

Nisu to stvari za ruganje ili olako osudjivanje, nemojte ljudi tako - nije lepo uopste.

Ja licno znam za slucaj gde je, recimo, osoba imala bipolarni poremecaj i gde su ljudi unutar njene familije bili sasvim upoznati sa materijom da to otkriju, ali oni to nikad nisu uradili - dijagnoza je nastala tek posle braka te osobe kada je neko treci uvideo stanje. Na svu srecu, nije bilo suicidalnih tendencija (ne da ja znam, tj.)

Ili slucajevi gde je osoba zdrava do nekog momenta kada je eksternim aktom doslo do remecenja zdrave stvesti.

Recimo budnost unutar anestezije - jedan mali % (zapravo % nije bas tako mali - 1 do 2 na 1000 pacijenata) to dozivi u toku operacije zbog neadekvatne anestezije, a mali deo tog % koji ima budnost ima i potpunu percepciju bola, a zbog blokatora misica nije u stanju da se pomeri niti A da kaze. Zamislite da vam zivom i svesnom seku telo, sa sve bolom.

Neke od tih zrtava dobijaju PTSD - a neki deo njih zavrsi sa samoubistvom. Koga zanima vise, moze da ode na Google i trazi "anesthesia awareness".

Uzasne stvari, tako da - nemojte olako o drugima suditi, ko zna kakve muke imaju.

Samoubistvo ne treba posmatrati samo kao psihicko stanje "da nema dalje" nego kroz mnogo siru prizmu to treba gledati. Koliko je slucajeva samoubistva zbog religije, nauke, tajne neke i slicno. Samo je potrebno staviti na papir stvari koje se dobijaju samoubistvom i stvari koje se dobijaju ako ostanete u zivotu. Ako jedna lista prevagne to se i desi. To je pitanje odluke. Zivot je jako slozena stvar i smrt je deo zivota. Ne zaboravite da cemo svi mi jednog dana biti pokojni.