Tesko je tu na osnovu nekog novinarskog teksta razlikovati sta je istina, a sta ne.
Po meni roditeljima ipak treba dati pravo da odlucuju kako ce leciti svoje dete, jer to dete kakvi god da su sigurno vole vise nego drzava.
To ne znaci da ce roditelji uvek doneti ispravnu odluku...ali isto tako ne mora da znaci ni da bi neko drugi umesto njih doneo ispravnu odluku.

Psihijatrijski pacijenti koji imaju decu oduvek su postojali i postojaće.

To svakako.


O ovome smo raspredali na nekoliko tema.
Poenta je da roditelji, iako imaju najbolju nameru, ne znaju (sem ako nisu lekari) sta je najbolje za njihovo dete.
I nije u pitanju sta kaze drzava (birokratski aparat), nego medicinska struka.

Ono sto moze biti problem je ako naletis na nestrucnog lekara, ali to je vec posebna prica...

Ne bih se zaletao sa etiketiranjem i osudama jer je kancer, na žalost, najunosniji biznis. Ovo govorim, opet na žalost, iz iskustva sa pokojnom majkom.
Hemoterapija je neviđeno mučenje jer ne leči nego odlaže neminovan kraj takvim lečenjem a donosi profit.
Koliko je već ljudi iznelo da postoje prirodni preparati, posebno je istaknuto ulje od kanabisa, a zvanična medicina ne želi da ga primenjuje?!
Setite se afere na onkologiji od pre 4-5 godina i šta su lekari radili.
Meni su uzeli par hiljada eura i čekali da mi majka umre.
Muka mi je kada se setim agonije kroz koju je prolazila u kliničkom centru.
Svaki dan sam morao da ostavljam novac sestrama da bi joj dodali čašu vode ili šta već a o lekarima je posebna priča.
Zato govoriti o tuđoj muci nije baš opravdano.

Veca je verovatnoca da ces naici na nezainteresovanog lekara nego na roditelje koji nece sve uciniti da spasu svoje dete.

Nezainteresovane lekare srećeš svaki dan.

Mali off topic:
Kad god je neka emisija o zdravlju na TV, uvek kao neki gost, neki lekar, kaže da " ... se ne treba lečiti preko interneta ... ... već se treba obratiti lekaru ... " A zapravo, kad god sam bio kod lekara,uglanvom ćute, ni reč ne progovore o samoj bolesti, o toku lečenja, o leku koji je prepisan. Naravno, farmaceut isporuči šta je napisano na receptu - i gotova priča. Ono da lekar treba da upozori pacijenta o kontra-efektima leka i slično - ma kakvi.

Svaki zdravstveni problem koji sam imao (i moja deca) shvatio sam i razumeo jedino guglajući čitajući sa interneta. Isto važi i za lekove.

Zao mi je sto to cujem.
A da li lekari brane koriscenje prirodnih preparata?
Ja sam shvatio da je preovladjujuci stav - treba da koristis zvanicnu terapiju, a za alternativnu, kako sam hoces.


Ma jeste to tako, svi smo nailazili na njih.
A da li bi odatle izvukao zakljucak da je medinska nauka nehumana, usmerena na profit, a ne na zdravlje?
Pazi - nauka, a ne pojedinci koji je sprovode.


Kad sam poceo, na pocetku zenine trudnoce, da se informisem na netu (jer nemamo vezu, pa ti lekari nikad nista ne govore),
naizalio sam na takve stvari da sam hteo da se roknem.
Od tad, sve prijatelje savetujem, bolje kupite neku knjigu o trudnoci, nego da se informisete na netu.

Ima jedna fina slika:

^Vidi, kao što si naišao na svakojekakve rezulatate na netu, tako si mogao da kupiš i kojekakvu lošu knjigu.

Stvar je u tome da imaš dovoljno pameti i zdravog razuma, pa da validne informacije pokupiš sa nekoliko posećenih, valjanih sajtova sa dužom tradicijom. A ne nešto sa foruma gde se piše sve i svašta. Kao [es] na primer.

Naravno, ako je bilo šta ozbiljnije, lekara ne treba preskakati, i to spada u zdrav razum koji pominjem.

Nije problem u medicini, problem je u ljudima, al` rekao bih da si i ti vec upoznat sa tim

Lekari su totalno nemotivisani da rade, sve gledaju kroz novac, a kad se vec odlucis da das novac i platis za tu uslugu onda te oni svrstaju u "platisu" i uvek ti nesto novo pronalaze sto bi trebao da ispitas... i naravno platis, pa im postajes redovna musterija.

Sećam se, lekar je tražio da analize krvi i tumor markere radimo isključivo u laboratoriji koju on preporučuje a lekove da kupujemo u apoteci, takođe po njegovoj preporuci.
Sećam se, lek koji je prepisao, nabavio sam preko grane jeftiniji tri puta i kada sam mu to rekao, promeškoljio se i rekao, a da li ste sigurni da je to baš taj lek?!
Odgovorio sam mu shodno pitanju, čime on to garantuje kvalitet leka u "njegovoj" apoteci, da li on lično stoji i iza uvoza?
Na žalost, majka je nedugo posle toga preminula, ja ostao bez majke a on bez mušterije. Za njega ne brinem, vozio je BMW X5 poslednji put kada sam ga video, znači da mušterija ima!

Kad ne ideš kod privatnog lekara. Nisu ni oni savršeni, ali su 3 svetlosne godine ispred državnih. Zamisli, hoće da ti prepišu antibiotik na osnovu antibiograma. Kod državnih si srećan ako ti daju random antibiotik koji možda deluje, a možda ne. I često ne daju da im postaviš koje pitanje jer ima pacijenata koji čekaju, a čekaju jer su neke pustili da se ubace preko veze iako nemaju zakazano i onda svi kasne po 35-40 minuta.

bezveze rečeno...

Kao da si rekao "pa kad ne ides kod lekara u Cirih pa da se lecis kako treba"

Zasto bi to radio ako mu se vec od plate odbija ogromna suma godinama za lecenje kod drzavnog lekara?
Samo zazmuriti preko toga sto oni to rade na taj nacin i dodatnu sumu odvajati za lecenje kod privatnih lekara i u Cirihu.

_{[Ovu poruku je menjao CoyoteKG dana 09.09.2015. u 18:01 GMT+1]}

Vecina nema.

Jedan dobar deo jeste takav. Samo ne bih rekao redovna musterija, vec dok ne zavrsis to zbog cega dolazis.
Ali sta je alternativa? Zato sto ima nemotivisanih i korumpiranih lekara, ostacu kuci da se lecim po savetima sa interneta?

Netreba tako crno belo.
Danas se, za razliku pre desetak godina, na internetu mogu naći informacije o alternativnim lekovima i to precizne kao i iskustva ljudi koji su se lečili i izlečili na taj način.
Što se tiče hemoterapije, sem što je bolna i užasna, ne znam koga je izlečila?!
Kažu da je farmaceutski lobi najjači na svetu i da galenski lekovi donose enormne profite. Pošto je profit na prvom mestu, šta bi se desilo da priznaju da umesto skupocenih lekova, lek imate tu pored sebe, besplatno?!
Niko lud ne seče granu na kojoj sedi.

Hoces da kazes da je zapravo stvar u tome kako se roditelj oseca dok tome prisustvuje a ne u dome da li ce detetu to pomoci da pobedi rak?

Jesi li lično sa svojim detetom prošao kroz ono što sam napisao ?

Da je ovo tema o iskustvima kad se dete razboli od ozbiljne boleti, tvoja primedba bi bila na mestu.
Ovako nije, jer je tema o tome da li roditelj ima pravo da odredjuje kako ce se druga osoba (njegovo dete) leciti
i to ne samo davanjem licnih iskustava, nego i razmisljanjem o tome.

Zbog onih jehovinih svedoka sto odbijaju transfuziju slicna tematika je ponekad na dnevnom redu medju medicinarima. Kad odbije u svesnom stanju moraju da se povinuju, ali zbog raznih slucajeva saobracajki i sl. kad ih dovezu polusvesne, nesvesne lekari zanemare papir koji su isti potpisali i njihove srodnike po veri i pomognu im u svakom slucaju a na sopstvenu odgovornost. Neki interni dogovor je da u takvim slucajevima lekar ima pravo, obavezu da pomogne unesrecenom cak i ako je deo postupka protivu njegove volje. U stvari cak i kad odbiju transfuziju dok su u svesnom stanju, lekari sacekaju da ovi izgube svest pa onda izvrse neophodnu operaciju iako ista podrazumeva i transfuziju krvi kao deo postupka...
E sad dodaj decu koja izazivaju emocije, ne 100% sigurnu hemoterapiju, neobrazovane, obrazovane ali alave doktore i svetske finansije i dobijes ovakvu veselu temu...

Čekaj, pa čemu cela ta zahebancija sa pravima pacijenata da odbiju pomoć, postupak, zahvat, ako se doktori stavljaju u ulogu Boga koji radi protivno volji i jasno izrađenoj želji da pacijent ne primi neku vrstu medicinske pomoći? Ma kako da pacijent greši ili nije u pravu, ima potpuno pravo da nešto neće, sa svim posledicama koje to "neću" nosi.

Ali kao da smo mi pacijenti svi maloumni kad uđemo u bolnicu ili ordinaciju, niko nam, bre, čak ni kada insistiramo, ne objašnjava za šta je lek koji su nam prepisali, koje nuspojave ili kontraindikacije ima, ni koje su procene o razvoju bolesti, i šta će se desiti ako preduzmemo ovo a šta ako ne preduzmemo ono... Kao da su doktori vračevi a mi pacijenti kao da smo beslovesna masa koja treba da im se divi, da šapuće kada naiđu hodnikom "Evo ide drug doktor, iebo te!", i da im uplaćujemo za plate, da im donosimo koverte i kese sa ritualnm ponudama...

Nisu pacijenit maloumni, pacijenti najcesce nemaju nikakva znanja iz medicinske struke.

As we speek:
http://www.blic.rs/Vesti/Hroni...krv--pacijent-se-bori-za-zivot

I sad ? WTF ?

Ne treba meni da se organizuje simpozijum na temu dijabetesa, već želim da mi se jasno, jednostavno i tačno objasni koji su uzroci pojave bolesti, kako bolest može da se razvija ako se ne poštuju saveti lekara, i slično. A za uskraćivanje takvih informacija nema opravdanja: ipak se radi o pacijentu a ne o ukrasnoj biljki u hodniku čekaonice. I ne važi ono - nema se vremena, pacijent nije školovan, doktor je danas nešto indisponiran... Halo, doktore, ti si na poslu koji JA plaćam, JA sam te i školovao i kupio sve te aparate, krevete, JA plaćam i te sestre koje vrckaju hodnicima... Dakle, želim da znam šta mi je i kako će teći lečenje.

https://www.google.rs/?gws_rd=...pacijentkinja+posle+operacije+

Greska lekara. Desava se.
Lekar je ljudsko bice i nesavrsen je.

Opet kod nekih ozbiljnih diagnoza ili stanja, postoji verovatnoca da pacijent prezivi uz pomoc ili intervenciju lekara.
Dok je bez te intervencije ta verovatnoca nula.

Sta te cudi? Ko za'ebe treba da odgovara. Isto tako kao sto bi trebali da odgovaraju roditelji da V.V. ma 10god i da nisu dozvolili transfuziju i on umre ili mu se pogorsa stanje.

Kako sta sad? Kazniti odgovorne i to je to.
Oaj slucaj jeste ozbiljan, ali ne mislis valjda da trebamo pozatvarati bolnice i leciti se kao pre 1.000 godina,
sto su skoro trazili neki demonstranti (medju njima i jedna clan ovog foruma) na trgu u Beogradu!?


Ovo vazi za ceo javni sektor.
A ko je kriv za takvo stanje u njemu, o tome smo vec pricali.

Poenta je u tome da je tema pokrenuta kao "Wow, greška roditelja !" a pri tome, jasno je, lekari greše mnogo, mnogo više.

U Srbistanu, svaki sudski proces protiv lekara traje min 10 - 12 godina, i kao po pravilu, bez pravosnažne odluke. Ja još nisam čuo da je neki stvarno i bukvalno bio u zatvoru. Bez obzira šta je radio i uradio. Najčešće pređe iz jedne klinike u drugu, i gotovo, pojeo vuk magarca.

Takođe, tema je i pokrenuta sa zaključkom u prvom postu, da ne treba dozvoliti "izbor" kad je u pitanju zdravlje dece. E, pa, neće biti. Te roditelje koji su pogrešili, na sud, (kao i one lekare) a nama ostalim roditeljima koji imamo zdrav razum i normalnu pamet ostaviti izbor.


Ne treba zatvarati bolnice, niko to nije rekao. Samo uvek i svuda treba upotrebiti zdrav razum, ne dozvoliti nikome 100% kontrole nad svojim zdravljem, niti nad zdravljem svojih najbližih. Ni lekaru, ni državi.

Pa i meni se cini da lekari grese vise, ili barem vise slucajeva dodje do medija, ali tema ovo teme je greska roditelja.


Slozio bih se ja sa ovim, kad bi se znalo ko i kako odredjuje koji roditelj ima zdrav razum i normalnu pamet.
To je problem.
Imam neku pretpostavku da svi misle da se nalaze u toj grupi.

A ja bih isto mogao kontra, tvojim rečima:

Složio bih se ja da ja kao pojedinac i roditelj nemam pravo izbora lečenja kad bih znao ko i kako propisuje zakone, koji i kakav lekar će da leči mene i moje bližnje.
Imam neku pretpostavku da svi političari i lekari misle da da se nalaze u grupi mudrih i bezgrešnih.

(Pazi samo one partijske poslušnike, poltrone i uvlakače koji su se namestili na važne pozicije u zdravstvu - od ministra do direktora doma zdravlja, pa sad misle da su bogomdani najpametniji i najpozvaniji da donose odluke o mom zdravlju)

Tako dok ne rešimo ovu dilemu, neka svako brine o sebi. Do daljnjeg.

Duhovito :)
Secam se da je pre par godina bili neko istrazivanje po cijim rezultatima je srpsko zdravstvo zauzelo poslednje mesto u Evropi.
Svakako da to dosta govori.

Jasno je i radnici na visokonaponskoj instalaciji grese vise od Prosecnog Djoleta u domenu.. visokonaponske instalacije, ili piloti u domenu pilotiranja vazduhoplovom iz vrlo prostog razloga koji valjda nije potrebno objasnjavati.

To i dalje ne znaci da Prosecni Djole treba da se sam poveze na lokalnu trafo stanicu ili da upravlja avionom. Stavise, sasvim je izvesno da bi se takva avantura zavrsila lose po Djoleta i njegovo zdravlje ako bi on to pokusao tako sto bi malo progooglao o trafo stanicama i elektricnoj instalaciji i odlucio da se oproba u postavljanju iste ili voznji aviona.

Ista prica vazi i za bilo koju drugu aktivnost koja zahteva strucno znanje i iskustvo.

Medicina je jedna od tih aktivnosti i to vrlo verovatno jedna od najtezih.

Nesavesne lekare treba kaznjavati oduzimanjem licenci, novcanim odstetama i, ako treba, zatvorom. Ali igrati se lekara sa iluzijom o znanju ce se u najvecem broju slucaja zavristi lose po samog pacijenta.

Medicina nije za*ebancija, ne uci se ona godinama prvo na fakultetu a onda u praksi. Zamena toga Google-om predstavlja najveci rizik po samog pacijenta.

Jedini problem ovde je sto pacijent nije osoba koja donosi odluku i to otvara ovakve teske teme. Da je u pitanju punoletna osoba koja sama sebi nanese stetu odbijanjem lecenja, to ne bi niko ni komentarisao.

Plus, sasvim sigurno na jednu osobu koja umre ili ostane invalid zbog nesavesnog lecenja dolazi mnogo vise onih koji su izgubili zivot ili zdravlje pokusajima samo-lecenja ili odbijanjem lekarskog saveta, ali takve stvari nit se mogu lako otkriti (niti ce neko angazovati resurse za to) niti, sve i da se otkrije, tako nesto ne bi bilo interesantno za "novine".

Isto tako, kao sto novine pisu kad neki avion padne. A na jedan sto je pao dodje koji milion letova bez ikakvih problema, ali ko bi o tome pisao...

Zbog toga nekim ljudima u glavi ostaju skandali i izuzetci u nekom domenu koji je zapravo, u ogromnom broju slucajeva, uhodan i radi bas onako kako i treba da radi. Medicinski sistem nije savrsen i uvek moze da se unapredi, ali oni i te kako spasavaju zivote i to im je u opisu dnevnog posla.

@ Ivan Dimkovic
Stvar je u tome sto je zdravstveni sistem u Srbiji u rasulu, pa je to plodno tlo da se razvije averzija prema medicini kao nauci.

Slucaj je vec resen bez sudskog epiloga. Zaposleni je kaznjen ostrim upozorenjem pred iskljucenje
Osnovni problemi u zdravstvu(mada je tako u svim javnim oblastima ali ovde se greske tesko ispravljaju) je nedostatak znanja, k*rcobolja i nemogucnost gubitka posla bez obzira sta radio

Ali to samo moze naneti jos vise stete.

Zdravstveni sistem se, bar u teoriji, moze popraviti. Sa druge strane, u ogromnoj vecini slucajeva, laici ne mogu postati strucni tako da mogu da zamene lekara sebi ili svojoj deci.

- Za pocetak, u najvecem broju slucajeva nemaju dovoljno vremena (pogotovu ako pricamo o bolestima gde je odluke neophodno donositi odmah ili u sledecih N dana / nedelja / meseci)

- Cak i da imaju vremena, mnogi nemaju kapaciteta za tako nesto

- Cak i da imaju vreme i kapacitet (sto % "kandidata" laika drasticno smanjuje) obrazovati se preko Internet sajtova je izuzetno rizicno zbog problema sa autenticnoscu / tacnosti informacija, nemanju mogucnosti za teorijske i prakticne vezbe i gradjenje iskustva koje je neophodno za postajanje strucnim u medicinskom domenu

"Roditeljska ljubav" bas kao ni gola zelja za zivotom ako je u pitanju pojedinac i njegovo licno zdravlje ne mogu da zamene ovo gore.

Ko i dalje sumnja, slobodno moze da zameni problem sa nekim drugim, recimo: Roditeljska ljubav ili gola zelja za zivotom nece spustiti civilni avion umesto pilota. Sanse da ce neko bezbedno spustiti civilni avion "na svoju ruku" su prilicno male, koliko god voleo svoj zivot ili Googlao. Nedostaje ono sto pilote cini pilotima, isto sto i lekare cini lekarima.

To ne znaci da ljudi ne bi trebalo da se informisu o bolestima, metodima lecenja i sl. i da, gde ima smisla, izabiraju ponudjene metode koje im se nude od strane lekara.

Ali odbijati lekarsku negu u slucajevima gde je izlecenje moguc ishod je potencijalno cinjenje stete - sebi ili licu u cije ime se odlucuje.

Kao sto rekoh, situacija uopste nije kontraverzna u slucajevima gde je potencijalno nanosenje stete ograniceno samo na pojedinca koji te odluke donosi. Ukoliko je bolest terminalna, pojedinac svakako treba biti u stanju da odluci koliko zeli bola i mucenja da trpi zarad privremeno produzenog zivota. Niko pojedincu tu ne moze da zabrani odbijanje lekarske nege ako je za tog pojedinca takav zivot sa bolom ili drugim ogranicenjima manje podnosljiv od ishoda koji ce se desiti bez lekarske nege.

Ali kada se to cini u ime dece to onda postaje eticko / moralno minsko polje.

Ovde se ide iz krajnosti u krajnost. Pošto ja zastupam drugačiji stav, samo bih želeo da pojasnim.

Ne radi se o averziji prema medicini kao nauci. Daleko bilo. Normalan čovek sa zdravim razumom (kojeg više puta potenciram) ne može da ima averziju prema nauci, posebno prema medicini.
I ovde, kao i na onoj temi o vakcinama, ja zastupam stav da ne želim da me neko zakonom isključi iz brige o mom zdravlju, i o zdravlju moje porodice. Ništa manje, ništa više.

Dakle, ako vidim da lud ili pijan doktor 'oće da naškodi - moje pravo je da kažem "NE".

---

---

---

Uostalom, i u najrazvijenim zemljama (sa najboljom zdravstvenom zaštitom) normalno je da se za mnoge zdravstvene probleme traži "second opinion" - mišljenje drugog (ili čak i trećeg) lekara. Dakle odeš kod jednog (ili odvedeš svoje dete) on kaže da bi lečio tako i tako, a ti onda odeš kod drugog lekara, da čuješ kakvo bi on lečenje preduzeo. Često su mišljenja istovetna, ali često su i kontraditkorna. I to je sasvim regularno, zar ne ?

I šta onda ? I onda, svojim zdravim razumom, odlučiš da lečenje prepustiš jednom od te dvojice. Ko bi drugi odlučio ako ne ti sam ?

Zaključak: suludo je pokušavati sprovoditi lečenje na silu ili pretnjom, bez volje i pristanka.

Dobro, to je sasvim normalno.