Mozda nije kradja, mozda su prepevi..valjda to nije ilegalno..;-) Osim toga, ko slusa to? ;-)

Ko sluša ne znam ali, po informacijama iz štampe, sinoć je bilo oko 25.000 gledalaca a i večeras ima koncert, ako se ne varam?
Šta reći?

Da. Primetio sam 4-5 od ovih pesam i sam. U USA i UK ima tačno definisano kada je nešto plagijat i kada nije. U fazonu možeš da koristiš delove nekih pesama ali, do neke mere. Na primer The Verve od njihove najpopularnije pesme Bittersweet Symphony nisu zaradili ništa zbog sempla violine koji je skinuut sa verzije pesme Stonsa "The Last Time" u izvodjenju simfonijskog orkestara.

Koda nas je to drugačije. Pa ovi neki naši ,više nisu turbofolkeri, ne znam kako se sad zovu. Uzmu lepo pesmu, ne promene ni jedan ton, prepevaj sa nekim katastrofalnim tekstom i nikome ništa. Dino je barem ubacio neki svoj šmek u te pesme. Nisu baš copy-paste orginala.

Uzme neki anonimus pesmu od nekog poznatog, tacnije ukrade je, prilagodi sebi i pocne sa izvodjenjem iste. Nada se da ce narod slusati njega zbog toga sto peva/izvodi poznatu pesmu/melodiju, a usput se nada da vlasnik pesme nece obratiti paznju na njega/nju i da nece doci do privatne tuzbe. Ako prodje dobro, ako ne videce se na sudu ko koliko je duzan. Da je prvo pitao/la morao/la bi unapred da plati.

Plagijat treba dokazati, a to može samo autor originala, ako je zvanično autorizovao svoju kompoziciju (što nije tako jednostavna procedura).

Velemajstor plagiranja (svi znamo ko je - izrastao u najboljim vremenima YU) se slatko osmehuje, jer glavni i krajnji cilj je zadovoljiti širu/brojnu masu slušalaca i kupaca, a nizak vrednosni prag kriterijuma te brojne mase motiviše autore da "komponuju".

Uostalom...mnogo veću (zdravstvenu) štetu uzrokuju plagijati i surogati u konditorskoj, mesnoj i ostaloj prehrambenoj industriji, pa se ne diže tolika prašina oko toga.

Pozdrav

Na spisku linka iz prve poruke, uglavnom su narodnjaci i poneki pop pevač.

Za veći deo YU rok opusa, mislim na melodije koje su nam ostale urezane u sećanje i za koje smo smatrali da su "naše" blago - takođe stoje strani autori.

Sećam se radio emisija koje su uporedo puštale u paru original pa obradu. Bilo je to baš otrežnjenje.

covek koga su zvali "kralj rock 'n' rolla" je upravo tako zapceo karijeru.

Polako bre ljudi ! Pa nije to sve krađa autorskih prava.

1. Autor kompozicije, ili ko god da je nosilac autorskih prava može melodiju da ustupi (uz nadoknadu) većem broju izvođača. Što da ne ? ako izvođaču to odgovara, onda su svi srećni.

2. U Americi su autorska prava na kompoziciju uglavnom zaštićena tantijemama: što otprilike znači: "ja komponovao - peva i koristi ko hoće", ali neki njihov SOKOJ i te kako nadgleda, i tačno-se-zna-koliki deo zarade, koju donosi pesma, preusmerava nosiocu autorskih prava. Tako, druže član, ništa mojne da se sekiraš: nije to plagijat, to je izvođenje pesme poznatog kompozitora. A kompozitoru milina, što više poznatih izvođača njegove pesme - to bolje. Zbog takve prakse, mnoge pesme su izvodili mnogi veliki izvođači.

3. Veoma često se koristi tuđa muzika / tekst ali se autor navede na omotu. Na primer, "Zelena trava doma mog" Bore Čorbe. Nije to plagijat. Da li je imao prava da koristi ili ne, to izdavač nosioca zvuka svakako zna.

4. Među narodnjacima turbo-folk ista melodija kruži u reonu Bugraska, Srbija, Grčka, Turska, uz različite tekstove. Onda kažu "vid' Jelenu Karleušu ukrala pesmu tom-i-tom grku". Nije. Platila je ona kome treba da se plati.


Šta je plagijat: ne kad izvodiš tuđe pesme, već kad tvrdiš da si ti autor i pokušaš da zaštitiš kao autorsko delo (i uspeš u tome) neku kompoziciju koja već postoji i koja ima već nosioca autorskih prava.

E, sad šta je Dino radio, koga je potpisao, da li je platio nosicou autorskih prava ili je u pitanju pravi plagijat, to ne znam. To bi trebalo da zna njegov advokat ili advokat producentske kuće koja je izdala nosač zvuka.

Muzike je toliko,svi slusaju i nema sanse da se rodi neka ideja koja je 100% originalna.

Bregovic tu materiju poznaje odlicno.Sto se tice pomenutog gospodina sa pocetka teme,no comment.

Definitivno smo narod bez mozga.2 dana puna arena.Nikad mi necemo skinuti folije sa automobila.Seljana.

P.S.Izvinjavam se ali po pitanu ovog ljiljana,morao sam da reknem.Sorry.

Sta reci svi se nesto furaju da ukradu dio strane pjesme nadaju se dobroj prodji sa tom pjesmom.
U svakoj drzavi ex yu ima parola "kupujte i koristite domace",sta vrijedi meni kao autoru pjesme kad je niko nece,svi izvodjaci u BiH nece ni da cuju.Potrudio sam se,i refren ide ovako
"Silo"vo sam jednu malu majko majko sto rodi budalu" !
i sta bi falilo ovom Dini Merlinu da je otpjeva ! Cak se i onaj Dj Krmak nesto necka :)

na koga si mislio, Cukica ili Delcu? Ili nekog treceg... voleo bih da znam, moze i PP :)

Ex Yu verzija bila udarna mjesec dana na Pink-u
https://www.youtube.com/watch?...ndex=26&list=RDPiJomw34fPU

To su najverovatnije doseljenici iz BIH, slusaju ljudi, njihov novac, njihova zabava :-)

ne bih da politizujemo temu, ali nisam bas siguran da Merlinova publika u Srbiji ima mnogo veze sa doseljenicima iz Bosne.
mozda nije bas najreprezentativniji uzorak, ali ljudi koje ja poznajem a da su im porodice izbegle sa prostora BH kao i prijatelji koje imam u RS (da se najblaze izrazim) vrlo malo simpatisu bilo sta sto ima veze sa onim drugim entitetom iz kog, izmedju ostalih, dolazi i doticni pevac. ipak mislim da su posetioci koncerta Srbi (ili sto bi Braksi rek'o Srbijanci :) koji nemaju veze sa Bosnom, ali who cares... kao i sto sam kazes: njihov novac / njihova zabava, ko god to bio!

Autorsko pravo je cudna zivotinja pogotovo u muzici.

Prvo tekstopisac - reci pesme, onda kompozitor koji doda muziku, oba imaju svoja autorska prava pa mogu da daju drugima da koriste.

Onda imas izvodjaca pesme (grupa ili pojedinac), opet autorsko pravo (recimo imaju svoj stil izvodjenje pesme, ples, ...), i snimak pesme, ili izvodjac ili producent ili oba imaju autorsko pravo.

Taj snimak moze da se licencira za TV, film, ... isto mogu da se licenciraju za koriscenje u druge pesme.


Problemi u stvaranju pesme kada bi clanovi benda menjali pesmu, oni takodje postaju kompozitori a ne samo izvodjaci. Razumeti sta se licencira nije prosto.



Plagijat je kada ti oces tudje delo da predstavis kao tvoje. Tu sada idu citati.

Javni domen su dela van zakonske zastite, kada je autorko pravo izteklo.

Ma dobar je Dino, nema razloga za takve komentare. Kad narod moze da slusa Severinu, onda je Dino veoma dobar izbor. Ja licno slusam njegove pesme do devedesetih.
Ne znam, valjda me podseca na mladost, pa mi nekako lepo.

@2012 Ma pusti kenjatore, svi slusaju samo klasiku.

Što se tiče autorskih prava, nadam se da će sve više digitalnih tvorevina biti pod ovom Licencom.

Da li bi mogao da mi objasnis zasto bi neko ko je ulozio svoje znanje i rad nekome poklanjao sve to bez ikakve nadoknade. Nije mi jasno na sta bi to licilo? Koliko sam ja mogao da razumem ocekuje se od nekoga da stavi svoj rad nekome na raspolaganje, a da sve bude jos bezobraznije slobodno bi moglo i da se prisvoji (pripise sebi neciji rad).

Mozda sam staromodan, ali ja ovakve teznje ne mogu razumeti.

Ja licno sam za jos stroze propise u vezi autorskih prava i jos stroze kazne za krsenje autorskih prava ili prava koja su ostvarena na osnovu zastite patenta ili proizvoda.

O tome moze da se raspravlja. Zavisi od afiniteta korisnika, autora. Sta se zeli postici. Prava konspiracija i sinergija se postize zajednickim radom na nekom projektu. Prilikom pisanja, bio sam podstaknut GNU GPL licencama kao i MIT ili BSD licencama. Sve su to otvoreni kodovi i imaju veliku slobodu. Ipak, ako imas neki naucni rad drustveno znacajan, mnogo lakse mozes da ga plasiras ako dozvolis i drugima da ucestvuju. Nekome je motivacija sam projekat i ideja, a nekome mogucnost zarade, svako moze naci svoje mesto tu. I onda se stvori nesto lepo i korisno recimo.

Kao primer moze posluziti ideja igrice gluvih telefona ili igra kaladont, svi ucestvuju, autor zadovoljan i svi srecni. Ipak ovo je uproscena predstava svega toga. Naravno to po samoj svojoj sustini je utopija, jer je i anarhija jedna vrsta politike, kao i komunizam, lider je mozda skriven u masi, ipak inicijalna kapisla i zvezda vodilja mora da postoji, samo u ovom slucaju je uticaj lidera minimalan.

Jednostavno kad nesto znas i ide ti od ruke, volis to da radis, igras se. U tom slucaju nece ti biti vazno sta o tome misle ljudi koji ne razumeju ideju, pa te ne pogadja i ako je svojataju i prikazuju kao svoju, oni ti samo daju podsticaj da ides dalje. Kao sto krekeri, osim svog pseudonima nemaju nista drugo, a opet rade u korist zajednice. Da li rade dobro ili lose, to sad je u drugom planu, ali svakako je intelektualni rad.

Još nesto. I sam microsoft, koji je svetski monopolista, je promenio svoju politiku. Odvojio je program od serijskog broja tj. licence. Njihov OS mozes da skines gde god hoces i oni to ne spore, ali zato na svom sajtu nude serijske kljuceve pod nekim minimalnim cenama od par desetina dolara. Tako se suzbija piraterija. Jer je manji jaz izmedju cene nosaca digitalnog zapisa i cene samog koda.

Ovde si malo pomesao stvari i zato se dobija sasvim pogresan izgled/lik price o autorskim pravima.

prvo treba da napravimo razliku uzmedju :
naucnog rada/dela namenjenog za naucne svrhe,
naucnog dela/rada za licnu upotrebu,
naucnog dela/rada za komercijalnu upotrebu

autorskog dela koje nije naucnog karaktera namenjenog za licnu upotrebu
autorskog dela koje nije naucnog kraktera namenjeno za komercijalnu upotrebu

Komercijalnog dela/rada koji je namenjen za naucne svrhe
komercijalnog dela/rada za licnu upotrebu
komercijalnog dela/rada za komercijalnu upotrebu.

Za svaku grupu dela postoje zasebni motivi stvaranja i uslovi koriscenja. Ovo je veoma vazno kad razgovaramo jer od ovoga zavise i uslovi pod kojima se neko delo moze koristiti ili distrubuirati.

Recimo:

neko je napisao naucni rad koji sluzi da bi pokazao svoje znanje i opravdao svoje zvanje ili titulu, namenjeno je samo za tu namenu ili ga moze neko procitati pa ako mi taj rad da neku ideju, onda dobro, ali ne moze koristiti delove og rada ako svoje i ne moze ih koristiti u svom radu bez da navede izvor odakle je taj deo teksta preuzet. Medjutim, taj rad nije namenjen za komercijalnu upotrebu ili dalju distribuciju uz nadoknadu.

Dalje, neko napise naucan rad/ delo koje je u vidu knjige/udzbenika i koje je namenjeno naucnoj svrsi ili edukaciji, ali ne moze se koristiti bez nadokanade (kupovine, iste) i svako kopiranje, umnozavanje ili distribucija istog je zabranjeno osim od strane ovlascenih prodavaca.

da ne nabrajam sad svaku od pomenutih podela.

Kod tebe, ti bi da sve svedes u jednu grupu, da izvrsisi generalizaciju i da to bude slobodno, besplatno i dostupno svakom. Ja mislim da to nije dobro iz vise razloga

Mozda znas sta je Academia.edu, ali ko ne zna da objasnim, to je mreza na kojoj se seruju/dele naucni radovi iz celog sveta, medjutim nije slobodna i otvoren, potrebna je registracija i teoretski registracija nije moguca za nekog ko nije iz akademski/obrazovnih institucija ili ko nije samostalni istrazivac ili naucnik/istrazivac. Jesta besplatno, ali nije namenjeno svima i ne moze se koristiti za komercijalnu upotrebu.

Primer koji si naveo za Microsoft nisi bas lepo opisao do kraja.
Microsoft jeste promenio poslovnu politiku i sad nudi besplatan OS, medjutim to dodje vise kao privid, jer je svima jasno da OS vise i nije nesto na cemu se mora zaraditi mnogo, programi/aplikacije i ostali servisi su nesto sto ce kasnije praviti mnogo vise para. Dalje sad je hardver jeftin ( za proizvesti) aplikacije i poslovanje se seli na telefone, Pad-ove, Cloud. OS u svemu tome igra sekundarnu ulogu.

Svak čast odveli ste temu u Marijanski rov :).
Nego da se vartimo dali je Dino plagijator ili ne? Po meni definitivno. Bez obzira što postoji gomila manje kavalitetnih "autora" koji nisu napisali ni jednu pesmu.
To ne daje pravo dotičnom da uzima tudje pesme, malo ih izmeni, ubaci svoj tekst i prisvoji.
Najmanje što može da se uradi je da se navede da je pesma uradjena po uzoru na drugo. A ne da mi sami prepoznajemo i da posle vrednoost izvodjača pada u našim očima.

> Najmanje što može da se uradi je da se navede da je pesma uradjena po uzoru na drugo.

Da li je iko igde pokazao da je Dino Merlin propustio da navede originalog autora muzike? Ima li neko omot te ploče? Na njemu mora stajati izjava o autorskim pravima i moraju biti navedeni svi autori.

Izvinjavam se u napred ukoliko jeste. Ja napao čoveka bez provere. Ali opet mislim da to nije dovoljno. Realno ko danas čita omote? Većina albuma ni nema omot više a, ni mediji tipa CD, ploča ,kaseta. Trebalo bi u nazivu pesme da stoji da je obrada.
Inače slušajući pesme pomenutog autora nisam nikad čuo da se radi o obradi. Jeste Dino dosta izmenio pesmu i ubaci svoj šmek opet ne dovolno da bi se rklo da je pesma njegova.


sad kad sma se setio kasete hvata me nostalgija za vremenom kada sam sa radia snimao uglavnom manji deo pesme (nikad ne stigneš celu pesmu da snimiš) koju volim pa premotavao i slušao više puta.
Danas kada je sve na par klika dostupno nekako nema više tu čar.
Stariji od mene pamte i vreme kad se ploče kupovale. Tad je verujem tek bilo zanimljvo slušati muziku. Kupi se pluča i to ti je što ti je,nema presnimavanja.
Dali ste primetili kako kvalitet muzike pada poporcionalno sa porastom dostupnosti iste?


_{[Ovu poruku je menjao dusanboss dana 01.11.2015. u 10:06 GMT+1]}

Par primera: Aca Lukas - Suncokreti je rip-off od Antonisa Remosa - Dikopo Fili, ista pesma, isti ritam, ista melodija a nigde nije navedeno da je Aca "pozajmio". Dakle, krađa. Izvinjavam se ako je napisao, ali nisam video nigde.

Alogia - Secanje Na Slike Iz Sna je pesma sa njihovog prvog albuma ali je označena kao obrada neke pesme od Pretty Maids. Pozajmljeno jeste ali nije krađa jer su momci pošteno naznačili kako jeste.

Po nekom zakonu čitao sam da se obrade tretiraju kao sopstvena muzička dela ako su naznačena kao obrade, tj da se zakonski tako tretiraju.

Po mnogima Goran Bregović je no1 po obradama (da ne kažem krađama) tuđih kompozicija:

BIJELO DUGME – BLUZ ZA MOJU BIVŠU DRAGU (1974) - LED ZEPPELIN – SINCE I’VE BEEN LOVING YOU (1970)
BIJELO DUGME – ŠTA BI DAO DA SI NA MOM MJESTU (1975) - ARGENT – I AM THE DANCE OF AGES (1972)
BIJELO DUGME – PLJUNI I ZAPJEVAJ, MOJA JUGOSLAVIJO (1986) - PHENOMENA – DANCE WITH THE DEVIL (1985)
BIJELO DUGME – HAJDEMO U PLANINE (1986) - OLGA JANČEVECKA – HOROŠ MALJČIK
BIJELO DUGME - SANJAO SAM NOĆAS DA TE NEMAM - ALICE COOPER - STEVEN
BIJELO DUGME - NIŠTA MUDRO - LEO SAYER - LONG TALL GLASSES
Kayah & Goran Bregovic Śpij kochany, śpij - Rachid Taha - Ya Rayah...

Sa "opusom" Bregovića ovaj post bi bio na par strana!

Sto, vise volis los kvalitet zvuka, nego dobar?


Nisam primetio.
Oduvek je bilo i lose i dobre muzike.
Starija losa se izgubila, opstala je samo dobra.

Tako ce biti i u buducnosti.
Ona koja je danas losa, nece se slusati, ona koja je danas dobra, slusace se itd...

Ne nego je sladje nešto do čega deže dolaziš. A ima nečega i u zvuku. Prebacivanjem iz analognog u digtalni format se deo gubi. Mada ljudsko uho ne može svesno da detktuje tu razliku deo se ipak izgubi digitalizacijom.

Opada kvalitet muzke sigurno. Ima toga da iz prošlih decenija ostane samo dobra muzika pa mislimo da je ranije bilo bolje. Ipak kvalitet ove i predhodne decenije je sigurno pao pojavom mp3 formata.
Slušao sam producene koji pričaju kako su ranije mogli da finansiraju projkte za koje znaju da su kavalitetni ali, nisu sigurni da će doneti novac. Dok danas pošto su prihodi od prodaje albuma drastično pali moraju da guraju samo komercijalu.

Šta se to gubi tokom prebacivanja iz analognog u digitalni format? Čak i šuštanje možeš da zadržiš ako ti to budi emocije.

Sve ovo nema veze sa temom a to su plagijati. Kvalitet zvuka nije predmet teme!
Uzgred, umesto mp3 koristi FLAC format za kvalitetan zvuk kao i kvalitetnu zvučnu kartu.

@dusanboss, ako si bas zabrinut, mozes da digitalizukes muziku u 32 bitni format. Rezolucija toga ti je dovoljna da kodira i veliki prasak a kvantizacioni korak je za vise redova velicine finiji od bilo kakve analogne opreme.

Samo kažem da se deo signala gubi prilikom pretvaranja analognog u digitalni. Ne bih mogao da uočim razliku ni pri manjim rezolucijama a, komoli pri nekoj ultra HD.
Digtalni signal sa druge strane ima gomilu prednosti.

Mnogo više se gubi prilikom kopiranja sa analognog nosača zvuka na drugi analogni medijum. Posle dovoljnog broja kopiranja dobijaš novo originalno autorsko delo. Digitalizacija je zaustavila evolutivni proces razvoja analognog zvuka!

Sve sto digitalne tvorevine budu dostupnije, putem interneta. Bilo da se radi o muzici ili programu. To ce autorska prava biti znacajnija ali i slobodnija. Ne mozes da se drzis nekog zakona kao pijan plota, ako praksa pokazuje drugacije, kad tad taj balans ce se uspostaviti. Youtube je pokusao sa svojim video sadrzajem, da cepi zastitu i zabrani šerovanje putem mreze i nije uspeo. Posto muzika sluzi da bi se slusala, ne bitno je da li je u materijalnom obliku ili u obliku samo koda. Po zakonu, kad god šerujete muziku sa jutjuba na fejs, vi krsite autorska prava. ali ko te pita. Odavno se preslo na druge metode zarade. Kao sto su koncerti, uzivo muzika, tezge, rijaliti šou-i, humanitarni rad, medijsko eksponiranje a sve zarad stvaranja brenda ili personality institucije. Kao sto je recimo vlado georgiev. Lupam, bilo koji primer. Ili saša kovacevic. Svako moze da kopira tu muziku na svoj hard disk. ali zasto bih? odslusas muziku, pregledas spot i to je to. Javno dobro. Digitalne tvorevine (sve) polako prelaze u javno dobro, jer su deo svakodnevnog zivota i komunikacija.

Jezim se pomisli da neko hoce da izjednaci pirate sa pijace koji igrice prodaju na cd i torrentima. Ne mozes da primenjujes zakone na nesto sto postoji samo u digitalnom obliku a nema nosaca zvuka.

Jedno hipoteticko pitanje. Ako vas neko prati na ulici, zabrinucete se, prijaviti policiji, recimo. Ako vas neko zaprati na tviteru, sta ce te raditi? Pa nista, draGO VAM JE. Jer je to intelektualna razmena dobara. Da li stavovi ili vicevi ili muzika. Da li svoj ili tudj rad. sve jedno je. Komunikacija tece. A dusebriznici ce i dalje da se cupaju za kosu, ali to je jedino sto moze da urade.

Da li je zabrana kopiranja moguca,DA.Ukune se REC na uredjajima,starim ili novim nije ni bitno.

Da li je zabrana moguca sto se tice autorskih dela,NE.Zakoni su cudo,posebno tvorci istog.

To je samo stvar rezije i po meni samo na bazi teorije, jer je nemoguce naterati proizvodjace da prave takve uredjaje, jer ta zabrana mora biti hardverska, a ako je samo softverska onda se moze i zaobici. Samo se pitam zasto mikroelektronika i nanoelektronika sve svise napreduju pa se prave ssd diskovi ili neki buduci sa po stotina terabajta. Sta staviti na te diskove ako bude sve zabranjeno.

Fotografije u RAW formatu,video materijal sa proslava,skladistenje podataka neke firme.

Terabajte bez nekog obrazlozenja fizickom licu treba ograniciti.

Stalno mesas zabe i babe, autorsko pravo ne znaci da niko ne sme da kopira nesto (necije delo) vec znaci da ne moze (ne sme) kopirati bez dozvole i bez nadoknade.
Ako ja svojom voljom nesto objavim i naglasim da je to delo za javnu upotrebu bez prava da se komercijalno koristi, onda mi niko nista ne duguje ako moje delo koristi za svoje potrebe i ako upotrebom tog dela ne ostvaruje komercijalnu dobit.

YouTube moze resiti problem i resice ga uskoro, jednostavno treba uraditi analizu da li se vise isplati ovako ili treba "zaostriti" koriscenje servisa. Takodje i sama provera ili uvodjenje provere kosta i treba vreme da se implementira.

Evo recimo da se uvede placanje za koriscenje YouTube-a. Svako ce morati da napravi ispravnu registraciju i da izvsi uredno placanje, samim cinom placanja (makar i u iznosu od 1 US$), vrsi se identifikacija osobe.
Ako sad osoba X izvrsi objavljivanje necega sto predstavlja povredu autorskih prava osteceni ce veoma brzo utvrditi identitet osobe koja krsi necije pravo i imace osnove za preduzimanje potrebnih radnji. Ako nema drugih mogucnosti moze se zatraziti zabrana koriscenja servisa.

Evo da ti objasnim kako to ide u praksi:

ja prodajem odredjenu vrstu usluga koje predstavljaju moje autorsko delo, prodajem ih preko interneta i postoji mogucnost da mi neko "krade" proizvod.
Ja sam uveo PayPal kao jedini nacin placanja. Na PayPal jedna osoba moze imati samo jedan racun, kad ja kod nekog korisnika primeti odstupanje od dogovorenih uslova ja mu blokiram pruzanje usluge i vise ne radim/saradjujem sa njim/njom.
Primenis istu praksu na YouTube i u velikom broju reduciras ilegalnu distribuciju necijih autorskih dela.

U drugom stepenu osiguranja uvedes identifikaciju i verifikaciju kao sto postoji na Elance. Kad se poveze identifikacija po kartici kojom je placen servis i kasnije se to poveze i potvrdi verifikacijom identiteta fizickim prepoznavanjem (kao na Elance), mogucnos piraterije se svodi na minimum.

To je 1012 borba sa vetrenjacama, i ako nisi predstavnik youtuba facebooka ne znam zasto bi se ti zalagao za tako nesto. Sto se tice placanja, ne bi trebalo da se to ikada dogodi, jer obican korisnik ce reci ja placam provajderu, on posle nek se zeza sa tim, verovatno ce postojati neka taksa, ali svesti ceo proces na korisnik-web sajt to je suludo. A na neki nacin i dobro jer ce izaci na videlo besplatni web sajtovi, a samim tim ce i zajednica biti sloznija za to free resenje.

Nisi cuo za blokiranje na drustvenim mrezama?
Brkas saglasnost i nepostojanje saglasnosti za nesto.

Nije to borba sa vetranjacama vec je to nesto sto je veoma lako i jednostavno izvesti, a ja nisam predstavnik YouTube-a, a Facebook ne koristim, ali mi smeta prevelik sum koji se stvara (dzubre koje kruzi), pa mislim da nije lose da se malo procisti. Inace bih dodao da ti i dalje imas problem da razdelis sta je autorsko delo i ko moze odlucivati o otome koliko delo kosta i ko treba ili ne treba platiti za upotrebu/koriscenje istog), a nije mi jasno ni sto se dodatno zapetljavas mesajuci sadrzaj interneta sa uslugom koju dobijas od provajdera.
Zamisli da mozda neko nema zelju ili potrebu da svoje znanje ili svoj rad poklanja drugima, a jos manje ima zelju ili potrebu da neko drugi uzima njegova dela i da ih dalje slobodno distribuira kao svoja.
Ako si ti autor nekog dela, ti mozes odluciti sta ces raditi sa svojim delom i to ti niko ne moze zadraniti, mozes ga poklanjati ili prodavati, ali ti nemas pravo da necije delo delis ljudima okolo i da ti ili bilo ko drugi odlucuje o delu koje je vlasnistvo nekog drugog.

Recimo ovako. Dzoni Stulic moze raditi sa svojim pesmama sta god zeli, moze ih poklanjati, prodavati ili javno izvoditi, ali ja ne znam odakle nekome pravo da uzme i da Dzonijeve pesme javno objavi na YouTube i da ih da na javno koriscenje bez da je za takvo nesto pribavio dozvolu od Stulica i bez namere da Stulicu plati nesto zbog toga sto je ovaj ulozi znanje i trud za stvaranje tog dela.

Inace samo da ti pojasnim jos jednu stvar koju izgleda ne razumes, nema, ne postoji softver ili program ili aplikacija koja je besplatna, a da radi dobro kao softver koji se kupuje/placa.

ocigledno smo dijametralno suprotni. Ali ti precizno biras nacine da nametnes svoje misljenje. Koje je u tom slucaju vecinsko. Ja samo propagiram slobodu. I namerno ne "delim" (kategorisem) digitalne proizvode. Za mene u isti kos ulaze i muzika i slike i word dokumenti i sajtovi i programi i video materijal.... i sve to.

Inace sto se tice Stulica ja bih rado podelio njegove pesme na jutjub da ih imam, ali nemam ih. A da li time krsim neko imaginarno pravo, borio bih se na sudu. Naravno, ozbiljni sajtovi postuju autorska prava, pa bi jutjub na dzonijev zahtev uklonio te spotove recimo, ali na tome bi se zavrsilo. I po meni to je maksimum do kog moze da se ide u vidu kazne.

Youtube je već uklonio Džonijeve spotove na zahtev ili nešto slično. Ima 2-3 samo. Mislim da je bilo nešto oko toga, možda grešim.

Svaka diskusija je ustvari postupak ili cin u kojem neko pokusava da iznese i nametne svoj nacin misljenja/razmisljanja. Da li ce neko biti uspesan u tome zavisi od mnogo faktora i to je toliko opsirna tema da nema potrebe da uvde uopste pocinjemo temu o tome.
Medjutim, ja bih da te nesto pitam pre nego sto se dotaknemo teme o slobodi i generalno o slobodama, sto je inace moja omiljena tema, a ima i veze sa naslovom teme.

Moje pitanje je sledece:

Da li ti stvaras nekakva autorska dela u vidu muzike, softvera, fotografija ili necim slicnim koja dela kasnije delis i poklanjas ljudima bez da za to trazis bilo kakvu nadoknadu?
Da prosirim pitanje da bi ti bilo jasnije, da li ti vrsis nekakav posao ili proizvodis nesto sto od cega ljudi imaju nekakvu korist ili im cini zadovoljstvo, a da to cinis/ stvaras bez ikakve nadoknade/zarade ili bez namere da od toga obezbedis bilo kakvu korist za sebe?

Ovo pitanje je veoma vazno za nastavak diskusije o slobodama i autorskim pravima.

Ja imam sve albume Dzonija Stulica i sve albume skoro svih poznatih grupa/pevaca iz perioda do '92, a neke autore pratim i dan danas. Recimo, Darko Rundek, Vlatko Stefanovski, Balasevic, Bajaga i jos po neki, ali mi ne pada na pamet da bilo koju pesmu postavim na YouTube i ucinim je javno dostupnom bez odobrenja autora.

Od digitalnih dela jedino pravim web sajtove, za sebe, tj bavim se programiranjem iz hobija, skripte i skriptice, pa i tako neke photoshop wallpapere ima toga podosta i ne naplacujem nikom nista jer mi je to zanimacija. Razumem ja sta ti hoces da kazes. Postoje ljudi koji zive od toga, jasno. Ali samo kazem svoju pricu, negde s pocetka diskusije, voleo bih kada bi vise dela bilo oslobodjeno od autorskih prava, tj, po mojoj trinarnoj licenci. Autor=Koautor=Korisnik.

Pa niko te i ne sprečava da primenjueš tu licencu na svoja autroska dela.
Za dela drugih autora, licencu određuju ti autori.

@crvenitornado

Predrag ti je napisao ono sto sam i ja hteo/nameravao da napisem, samo bih dodao jos nesto.
Stavljajuci tudja autorska dela na raspolaganje drugima bez odobrenja samih autora pri tome zastupajuci tezu da cete se kasnije videti na sudu (ti i autor), ti ustvari vrsis kradju necega, a onda se nadas da ces se na sudu provuci bez kazne ili sa nekom minornom kaznom.

Molim te ne koristi izraz kradju. To bi znacilo da si autoru oteo njegovo autorsko pravo.

To i jeste klasicna kradja i nista drugo osim kradje, samo uradjeno na jedan sofisticiraniji nacin. Da ti pojasnim:

ako neko napravi/stvori nekakav proizvod (pesmu, sofver, knjigu) od koje/cije distribucije ostvaruje prihod nebitno da li se koriscenje proizvoda odnosi na citanje, slusanje, gledanje ili zarad stvaranja nekih drugih dela/proizvoda/usluga i neko za koriscenje treba da plati autoru, a neko ucini dostupnim taj proizvod korisnicima bez da isti plate za koriscenje istog, on (taj neko) cini klasicnu kradju od autora time sto mu je oduzeo deo zarade koja bi mu inace pripaala od korisnika usluge.

da ti prevedem:

Ako ja napravim pesmu za cije slusanje bi neko morao da plati samo 1 US$, i ja tako ostvarujem svoju egzistenciju sto svoju pesmu postavljam kao javno dostupnu iz obaveznu nadoknadu od samo 1US$ po slusanju, a nadam se da ce pesmu poslusati 1000 osoba i ocekujem zaradu od 1000US$ od te pesme. Pojavi se neko ko moju pesmu ucini javno dostupnu bez nadoknade i istu poslusa tih istih 1000 osoba, koji sada nemaju potrebu/zelju da meni plate po 1US$ za slusanje pesme, sta je to ako ne kradja koju je neko ucinio time sto je od mene ukrao 1000 US$.
Time sto je pesma postala javno dostupna, ja sam ostao bez 1000 US$ i to namernim dejstvom neke osobe koja je meni namerno nanela stetu.

2012
Povlačiš li ikad vodokotlić ?
Aj povuci i smiluj se,

Forum je pun Tebe i tvojih "Limunada Komentara",

A, da se Ti uvatiš za nešto "Čvrsto" ?
Čisto da znaš da i TO postoji ?

Jel ?

Ja tebi verujem na rec. Cim si se ti uhvatiio za nesto cvrsto i iskustvo/informaciju podelio sa nama, sad ja znam da takvo nesto postoji i nema potrebe da se ja hvatam toga. Neka ti slobodno stoji u ruci (ili gde si ga stavis) i uzivaj u samom dozivljaju sto si dobio nesto cvrsto.

2012,
Tebi, odavno nije dobro,

al nekim,pukim slučajem domačina, -------Opstaješ ??? !!! Kako , NE Znam.....

Inaće će svako normalan da TE JEHHHBE u 100--milosne MAMINE,, za sve one Ružne odgovore
koje si uspevao da naneseš ovde !!!!!!!!!

Kako TI NIJE TEŠKO ???---Znajuči sve TO ???

Majke Ti ?

kad bi ti bio sposoban da svoj komentar procitas na jedan (ajde da kazemo) razuman, racionalan nacin. Prvo pitanje koje bi morao da postavis sam sebi zasto zarad svoje mentalne i intelektualne insuficijencije i bolesne potrebe za primitivnim izrazavanjem moras da kvaris svaku temu na forumu. Tema je veoma ozbiljna, diskusija je relativno kvalitetna i onda se pojavljujes ti sa svojom mentalnom dijarejom i pokvaris diskusiju.
Verujem da je ta potreba za unistavanjem posledica tvoje nesposobnosti da bilo sta stvoris, verovatno je primitivizam u izrazavanju posledica mentalnog deficita i nesposobnosti da nesto procitas, i jos vece nesposobnosti da procitano razumes. Pokusavam da razumem tvoju bolesnu potrebu za iskrivljenim stilom pisnja koji nije nista drugo nego skretanje paznje sa supljog i promasenog sadrzaja svakog komentara kojeg napises.
Nije ni cudo sto ti se povecava razmak u imenu (o cemu sam vec pisao), neko je takodje uocio tvoju potrebu za kontaminacijom prostora u kojem se pojavljujes i svako malo mora da te udaljava i da vrsi dekontaminaciju prostora koji si zagadio svojim boravkom, a pri cemu si samo istovario svoju pravljstinu u vidu smesno glupih komentara i diskusija.

2012,

a da kresneš neku valjano-prijatnu.
umesto što se uvlaćiš u sebe, u godinama,,,,,, pokušaj da pred smrt barem Plučima "odvoniz Lepo---Tiho"

Svako Dobro,

Kada je počeo download raznih stvari sa neta bio sam u potpunosti pobornik stava da svako ima pravo da okači i skine šta hoće sa mreže. U poslednjih nekoliko godina nisam više tako siguran. Već sam pomenuo pad kvaliteta aoutorskih dela kao što su muzika, film i PC igre koji je proporcionalan rastu dostupnosti bez nadoknade istih. I ako se logički razmisli. Zašto bi neko ulagao trud u nešto ukliko u napred zna da neće imati nikakve koristi od toga i da će svako moći da preuzima delo kako mu se ćefne.
Oko toga se vodi velika pravna bitka i mislim da je krenula blago u korist izdavačkih kuća (naravno one će uvek imati veću korist nego sam autor).
Tako da sad imamo u Nemačkoj da ljude tuže zbog skidanja nečega preko torenta. Mislim da tužbu podnosi vlasnik prava lično i bez privatne tužbe nema ni kazne.(ispravite ako grešim)
Mislim da će se ići u tom pravcu i da će veći deo civilizovanog sveta pratiti navedenu praksu.
Nisam siguran koliko treba kažnjavati ništo preuzeto sa interneta za ličnu upotrebu. Ukoliko se od toga ostvaruje materijalna korist definitivno treba sankcionisati.
Sigurno ne treba kažnjavati nekoga ko je skinuo sliku da bi je koristio za desktop background. Pesme, filmovi i softver tu već ne znam šta da mislim.
Čak i ukoliko se uvede obavezna nadoknada ne verujem da će kvalitet proizvoda početi da raste kao što je počeo da pada sa porastom piraterije.
Isto ne znam gde bi bila granice šta može da se preuzima a šta ne. Ne može se sve zabraniti. Isto ne može sve ne materijalno da bude gratis.
Verujem da će za desetak godina i kod nas doći vreme kada ćemo morati dobro da pazim šta skidamo sa neta.
Isto mislim da se piraterija nikada neće u potpunosti izkoreniti već će smo otići underground i neće biti sve baš tako lako dostupno kao što je danas.

Zakon pravi razliku izemdju kradje i povrede autorskog prava, u slucaju povrede autorskog prava, autor nije lisen svog autorskog prava, iako se slazem da njegov rad pusten na Internet bez odobrenjenja nije dobro. Recimo ti imas pesmu i sada je svuda na Internetu, ti opet mozes da je licenciras za filmove, reklame, nisi sprecen. Tvoj primer o kolima nije tacno, jer u ovom slucaju ti si izgubio mogucnost koriscenja auto dok ti nije vraceno. Bolji primer ti je novinski clanak i ti kliknes foto, osoba koja ima novine i dalje ima taj clanak i ti na svom mobilnom imas isto taj clanak, posto nisi dobio pravo da pravis kopiju, ti si povredio autorsko pravo, a da li si ucinio kradju nisi. Sto se tice knjige to sto si opisao mi vise lici na bibilioteku.

2002 RIAA je procenila da je prodato 803 miliona CD, procena 2.1 milijarde CD je skinuto besplatno, prihod je pao 6.7%. Da je ovo bila kradja prihod bi pao mnogo vise.

Ti tvrdis da svaki skinuti rad = izgubljna prodaja. Pogledao sam neka istrazivanja npr za software (poslovni), pirati su odgovrni za 80% novih legalnih kupaca.

Pogledaj sta CD Projekt (Witcher igrice) kaze https://www.vg247.com/2012/05/...gitimate-users-to-put-up-with/

Onda sta sudovi kazu, sudija James P Jones u United States of America v. Dove, ilegalno preuzimanje neznaci i izgubljenu prodaju i firme nemogu to da koristi kao osnovu za nadoknadu stete.

Istrazivanje European Commission’s Joint Research Centre, naslov 'Digital Music Consumption on the Internet: Evidence from Clickstream Data' zakljucak je da vecina nelegalne potrosnje ne bi ni bilo kupljeno da ne postoji piraterija.
2010 GAO istrazivanje, stavka, neizgleda da postji 1-1 razmena izmedju legalnog i piratizovanog sadrzaja, mada postoji neki stepen razmene.

Problem je definicija i kako pratiti 'izgubljenu prodaju', neka istrazivanja kazu da je bolje zaboraviti ovu teoriju i da se fokusira na iztrazivanje ponasanja.

Sto se tice tehnologije, rekao sam da siroka publika nije imala dodira sa autorskim pravima pogledaj 50, 60,70, 80 godine proslog veka (izuzev kaseta, i razvoj papirnih kopija; iskljucujem muzicare, pisce, i ostale autore jer oni nisu siroka publika), a ti se odma usmerio na sta je dozvoljeno na Internetu, za svaki sajt je drugaciji, a ti nikad nisi dobio meme fotke u email.

Na zadnjoj stavci totalno si promasio poentu, a to je POSLOVNI PLAN, ili drugim recima vremena se promenila, nemozes da radis kao daje 1970 iako je zakon na tvojoj strani. Tvoj plan mora da ukljuci sta da se radi oko piraterije, i zato sam dodao sta pisci kazu na toj temi.


Sto se tice autorskih prava i piraterije tice, zakoni su previse bili na strani "autore"(vise izdavacke kuce) nego stanovnistva. Pogledaj kako se povecava duzina autroskog prava u Americi https://en.wikipedia.org/wiki/.../media/File:Copyright_term.svg

U knjizi Moral Panics and the Copyright Wars od William Patry strana 69 gledano je godiste 1958-1959 (po tada vazecem zakonu o autorskom pravu svako produzenje se moralo registrati)

knjige samo 7% je obnovljeno, muzika 35% i filmovi 74%, ako je vazna duzina autorskog prava zasto nije obnavljeno u vecem broju.

https://books.google.ca/books?...lt#v=onepage&q&f=false

Ne pravi. Mi to zovemo u žargonu krađom. Taj izraz se uopšte ne korsiti u zakonu. Pročitaj zakon.

Meni je uvek bilo čudno kako su ljudi tako lako spremni da ospore nekome pravo da naplati svoj rad. Čak i u vreme marksizma učili smo da svako treba da ima pravo da radi i da živi od svog rada. Na stranu marksizam, ali neverovano je da neko to može da ospori.

U tom smislu, autorsko pravo je neprikosnoveno i samo autor ima pravo da odlučuje o tome ko će, kad i kako da koristi njegovo autorsko delo.

Ono što jeste problem u sadašnjem sistemu autorskih prava je to što je cena autorskog dela često pretrana i nerealna u odnosu na stvarnu vrednost, a naplaćuje se kroz mehanizam koji se ne može lako kontrolisati i zamišljen je upravo tako da od korisnika izvuče nerealno visok iznos.

Posledica je da korsinici osporavaju vrednost autorskog dela i to ide i do ovako radikalnih stavova koji tvrde da autorska dela u stvari nemaju nikakvu vrednost.

Majku Oldfildu je trebalo godinu dana rada u studiju, na par desetina instrumenata, i snimljenih preko 10.000 muzickih sekvenci da bi napravio Tubular Bells. I onda neko ceni vrednost tog dela time što mu je dovoljno da klikne mišem i sa Interneta to preuzme za dvadeset sekundi...

Pa pravi razliku u tome sto ne koristi istu rec, kazu poverda autorskog prava (pogledao sam zakon,kradja je definisana u delu KRIVIČNA DELA PROTIV IMOVINE i imas kradju, razbojnicku kradju, teska kradja ), ti mozes da koristis u zargonu kradja ali nije isto znacenje. To je ono sto ja govorim kada ti neko nesto ukrade od tebe, ti to vise nemas uopste, nestalo, dok sa autorskim pravom moze da prodaje licence.

Odakle ti ideja da ja osporavam nekome pravo da naplati svoj rad.

Problem sto je zakon napravljen u vremenu kada je informaticka tehnologija bila u povoju (Berne 1979) i vecinom stanovnistvo nije ni dolazilo u kontakt sa ovim zakonom (moral se bas i nije razvio za ovu oblast kada se uporedi sa moralom sto se tice svojine)

Drugi problem je ekonomske prirode, beskoncni proizvod, koliko te kosta kopiranje? Pre je bilo kaseta, ploca, pa te je materijal sam kostao, pa si imao ogranicenu ponudu. Sada mozes da imas ceo katalog uvek dosupan i nece biti nestasice. Mozes reci da je slicno farmaciji, prva pilula te kosta 10 miliona, dok kasnije cena je ispod centa.

Treci problem, zastita, cak i kad imas zakonsku zastitu, nije prakticno primenjiva u ovoj oblasti, nemozes staviti strazara pored zvucnika. Moras da napravis svoje resenje. Npr izdavacka kuca Evil Hat (prave knjige za roleplaying) stave Kickstarter i sa tim novcem produkcija je placena, ostalo stave na Drivethru as Pay as You Want (plati sta oces) i to je profit. Autori moraju da imaju poslovnog smisla, jer ne moze se raditi kao da je '70.

Malo pravimo gresku sa simplifikovanjem situacije i pozivamo se na birokratske imbecilijarije, koje kao uredjuju nesto, a u stvari su uglavnom zakorela forma, slabo upotrebljiva ili neartikulisana, najcesce prevazidjena aktuelnim tehnoloskim trenutkom.

Postoje znacajno razlicite vrste koriscenja tudjeg autorskog dela.
Jedan je korisnicki,a drugi je profitni.

Da li se slazemo da nije isto ako neko skine pesmu zarad slusanja, uziva i prati izvodjaca kao fan, sacinjava element publikeili obozavalaca(kojoj je i namenjena pesma) propagira i navija za svog idola...

Ili mufljuz kvazipevac, koji skine pesmu, napravi muljav plagijat i krene da zaradjuje ispevavanjem pesme koja je vec osvojila prostor...

U oba slucaja je "skidanje" necijeg autorskog dela, s tim sto je jedno u nameni, a drugo nemoralni akt.

Autorska prava su vec u pitanju(sa ili bez odgovora) samim cinom prezentovanja pesme u javnosti.

I sta od ova dva "skidanja", vise ugrozava izvornog autora?


Kakav bi to autor mogao da zamisli imaginarni profit(pa jos ugrozen skidanjem i slusanjem) u Moldaviji, ako je npr sa Novog zelanda? Kako bi napravio svetsku popularnost bez prezentacije?

Mi sad imamo nekoliko problema.
Prvi problem je sto se ti zalazes da nekome oduzmes pravo da raspolaze necim svojim,
drugi problem je sto pokusavas da amnestiras nekoga ko uzurpira tudju svojinu ili pravo nekoga da raspolaze svojom imovinom/pravom
trece, pokusavas da drugima odredjujes koliko bi trebalo da vredi/kosta neciji proizvod/usluga/pravo.

idemo redom:



Prvo, samim tim sto je za kradju/uzurpiranje necijeg autorskog prava predvidjena krivicna odgovornost, pokazuje da je taj cin sam po sebi drustveno stetan i nije nimalo beznacjan. Samim tim sto se za neko delo predvidja zatvorska kazna opisuje stetnost te pojave za siru zajednicu. Drugo, samim cinom uzurpiranja necijih prava nekome se nanosi direktna materijalna steta i to sa krajnim umisljajem, svesno i smisljeno. Taj neko ko je uzurpirao necije delo svoje delo je planirao, osmislio i izveo oduzimanje zarade nekome.
To je isto kao kad bi prosli pored necije sljive/jabuke ubrali sebi odredjenu kolicinu jaabuka i nastavili dalje bez odgovornosti. Po tvojoj logici nema potrebe da se odgovora za takvo delo jer ta ce drvo ponovo roditi i vlasnik moze nastaviti sa prodajom svojiv proizvoda.
Sustina sankcionisanja je da se neka negativna pojava spreci, a ovde je negativna pojava to sto neko uzima/prisvaja pravo koje mu ne pripada. U vezi nekog dela/proizvoda jedoni moze da odlucuje njen vlasnik ili lice ovlasceno od strane vlasnika.
Nema razlika izmedju pesme, slike, fotografije ili patenta. Tako da tvoje pozivanje na neko istorisko razdoblje i teza kako se narod nije sretao sa informatickom tehnologijom nema znacaj, sretao se narod i pre 1979 sa patentima i pravima koja proizlaze od upotrebe ili koriscenja necijih patenata, inovacija itd.
Mozemo se setiti Tesle i Edisona, to je mnogo pre 1979 godine.
Lako mozemo povuci paralelu izmedju patenta i pesme, i jedno i drugo se jednom stvori i onda se samo prodaje, a od upotrebe istog se ostvaruje dobit. Ni vlasnik patenta nije izgubio pravo nad svojim patentom, ali mi sleduje nadoknada za svako koriscenje patenta.



Kod utvrdjivanja cene nekog proizvoda nema znacaj koliko je kostalo proizvodstvo ili nabavka istog u smislu da ti kao krajnji kupac odredjujes da li neko treba da ti proda nesto po nekoj ceni samo zato sto je njega stvaranje proizvoda kostalo neki beznacajan iznos.
Recimo ovako, ja sam na svadbi dobio dva frizidera, jedan mi treba, a jedan mi ne treba i resim da ga prodam. Frizder koji prodajem prodavacu po ceni za koju ja odlucim da je validna/realna. Po tvojoj logici ti bi sad da mi odredis cenu i ti bi najverovatnije da taj frizider dobijes za dzabe, jer sto bi ti meni placao neku trzisnu cenu kad ja nisam nista platio za taj frizider.



Moram ti reci da mi je ovaj deo tvog komentara najapsurdniji, a ima veze sa predhodnim delom komentara.
naravno da je moguce uvesti rigorozniju zastitu i mislim da treba i ici u tom pravcu, tacnije treba smisljati nacina da se pojava iskoreni, a ne da se ide logikom, evo desavase, sta cemo sad, trebamo legalizirati kradju/otimanje.
Kickstarter je servis koji sluzi za promoviranje novih, malih projekata u fazi pocetnih investicija. To je jedna vrsta modernog i sofisticiranog nacina prosenja novca za razvoj necega.
Sta ako ja ne zelim da prosim novac za svoj proizvod i ne zelim da ostavljam nekome pravo da mi daje iznos po svom nahodjenju. Recimo da je neko nasao nacin da finansira svoje delo i misli/smatra da to vredi neki iznos X. Ko plati trazeni iznos, imace delo/proizvod, ko ne nikome nista. Ako mu ne treba nece ga kupiti, ako mu treba nacice nacina da plati trazeni iznos.
Ne razumem zasto ne bi mogao da praktikuje sistem prodaje kao sto je bio 70-tih. Promene se tehnoloska resenja i nastavi se dalje. Pa i hleb se prodaje na isti nacin kao pre 100 godina. Advokatske usluge se placaju na isti nacin kao pre 200 godina, jedino se promenilo sto sad mozes da platis karticom, a pre 200 godina nije bilo klanih kartica.








_{[Ovu poruku je menjao 2012 dana 03.11.2015. u 22:19 GMT+1]}

Dosta dobro objasnjavs sustinu problema o cemu ja celo vreme ponavljam kao papagaj, a to je razlika izmedju koriscenja za licne potrebe i koriscenja za komercijalnu upotrebu (ostvarivanje zarade), to kao prvo, ali ne i najvaznije.
Najvaznije, a sto je osnova celog mog pisanja je da li je autor dozvolio slusanje njegove pesme, ili je neko bez dozvole auto omogucio drugima da slusaju pesmu koja nije vlasnistvo onoga ko je izvrsio distribuciju/deljenje pesme.

Ako ja i bilo ko drugi postavim svoje delo na uvid javnosti i time ga ucinim javno dostupnim u cilju promocije sebe i svog rada/znanja, onda sam ja sam odlucio da takvo nesto uradim i to sto je neko preuzeto moze se koristiti samo za licne potrebe ili za testiranje/proveru kvaliteta istog.

Nemoj mi stavljati reci u usta, gde sam ja napisao da se je zalazem da se nekome oduzima pravo ili da dajem amnestiju, ja dotle jos nisam dosao, sve sto sam napiso je na nivou definicije problema.

Za povredu autorskih prava procitaj zakon. Nezaboravi ako kupis sliku od slikara i ti je PRODAS trecoj osobi po vecoj ceni ti si duzan da platis slikaru (pogledaj zakon)

Opet si uzeo za primer cime osoba je lisena objekta (sljiva/jabuka) sto je kradja, moras naci primer gde osoba jos uvek ima isti objekat i ti imas isti objekat i to ti je povreda autorskog prava.

Nemoj da pricas o patentima opet vecina ljudi nikad nije ni srela patent, Bern je star oko 120 godina, i opet vecina ljudi nije lako mogla ni da prekrsi zakon sve do pojave fotokopiranja i walkmen-a (da li smatras da pevanje iste pesme kao poznati pevac ti ostecujes njegovo autorsko pravo, da li je radio u automehanicarskoj radnji komercijalno koriscenje pesme?)

Zasto nemozes da se radi kao u '70, zato sto su kompjuteri, aparati za pravljenje kopija, bilo je u Americi tuzbe, da li je software u memoriji RAM ilegalna kopija sa magneticne trake, kada su kompjuteri nastali, onda pogledaj na Internet sa packet-switching i cashing, opet je bilo sudskih slucajeva.

Mozda si prihvatio muzicka industrija propada, kada pogledas, pravljenje muzickih sprava nema problema, trening nema problema, problem je u distribuciji i snimanju, e to je Internet pogodio. Sta je sprecavalo velike muzicke kuce da prodaju na Internetu, sve dok je Apple napravio stabilnu platformu, pa htele su da rade kao da je '70.

Promene se desavaju u drustvu, ekonomske, moralne, tehnoloske, ekoloske, a zakoni kasne - mnogo sporije se menjaju. Autor mora da pronadje najbolji nacin da monetizuje svoj rad, kao sto radi svaki firma u biloj kojoj oblasti.

Sto se tice cene/vrednosti, ja ne odredjujem, samo konstantujem, ako oces da napravis 1000 CD te kosta oko $1200 znaci tvoji troskovi za cd $1.2 po komadu. Dok za digitalni ti imas beskonacan broj, znaci cena troskova idu ka nuli. E sada nikad u istoriji mi nismo radili sa beskonacnim inventarom i pristup mora da se menja.

Odlicno si sve napisao,samo bih da prodiskutujem ovaj pasus





Mislim da je malo previse ocekivanja od autora da se definise i "licna upotreba"..da li je to slusanje na slusalicama, apsolutno licno, slusanje glasne muzike, pa zvoni pola kvarta, rodjendanska zurka, svecanost...ili sta god, pa sve do pustanja muzike u kaficu, taksiju..u nekoj usluznoj delatnosti okrenutoj prema korisnicima..

Pojedinac ne zaradjuje direktno, niti obradjuje autorsko delo, samo ga konzumira u svom "licnom" okruzenju, u kojem se zabavlja, proizvodi novac....

Te situacije, autor ne moze da ocekuje da budu precizirane ili definisane, mozda pausalne, ali je to nezadovoljavajuce..primer SOKOJ-a, koji ubira pare i arci ih, ili dodeljuje kome hoce, a najvise trosi sam, kao "regulatorno telo"...

Mislim da se to zna šta je lična upotreba. Ne sme se koristiti po kafićima i restoranima. E sad vidiš ako neko pravi privatnu žurku šta se onda dešava? Valda ako ne naplaćuje ulaz nikom ništa. Mada i kafići ne plaćaju ja mislim ništa. Znam da restorani moraju da paze. Pošto sam primetio da se vrti jedan CD stalno po nekim restoranima.

Skidam malopre igru PT. Ko prati Silent Hill serijal zna o čemu je reč. Reč je o kratkom promo izdanju koje je trebalo da preraste u novi Silent Hill nastavak. Medjutim igra je otkazana. Jedna od razloga verujem je i piraterija. Da se vratim,skidam ja igru i izbacije mi opciju da doniram dolar ili ako želim više.
Kao da prose ljudi. Baš sam se osetio loše. Dobro ovde je reč o kratkom demo izdanju ali, ima i celih igara koje se dele na ovaj način.
Ne znam. Možda je i dobro tako. Ljudi odigraju igru pa ako im se svidi doniraju koliko žele i time obezbede novi nastavak iste i porast kvaliteta u idustriji PC igara. Bolje je i to nego da skinu preko torenta i da ne plati ništa.

Generalno, mislim da je manje vise odredjeno sta je komercijalna upotreba, nema potrebe da se taksativno nabraja da li je u pitanju slusanje na slusalicama ili se radi o slusanju glasne muzike.
Ako autor objavi svoje delo i stavi ga na raspolaganje javnosti onda se to telo/proizvod mooze koristiti za sve vrste koriscenja osim u funkciji direktnog ostvarivanja zarade od toga. To znaci da ti mozes slusati muziku kako te volja, ali ne u poslovnom prostoru namenjenom krajnjim korisnicima.
To u prevodu izgleda ovako:
- tvoja firma (pravno lice) kupi ili besplatno preuzme neko delo (u ovom slucaju muzika) koje pusta/reprodukuje u delu gde je radionica, kuhinja i konzumiraju/slusaju ga samo zaposleni. To nije komercijalna upotreba i ne sluzi obezbedjenju ombijenta ili nije u funkciji direktnog ostvarivanja zarade. Ako pesmu/muziku pustas/reprodukujes u prosteru za goste/klijente onda je to u funkciji ostvarivanja zarade jer je izvesno da gosti koji borave u ugostiteljskom objektu ocekuju muziku i ista moze imati velik (ako ne i veoma velik znacaj) za posetu gostiju ili njihov duzi boravak, a sto je opet u funkciji ostvarivanja profita.

Medjutim ima jedan specifican slucaj kod kojeg je veoma tesko razdeliti komercijalnu i licnu upotrebu. Ja sam to vec spomenuo, ali da ponovim:
Upotreba knjige i Source Code-a koji dolazi uz knjigu ili primer softvera koji primarno sluzi za edukaciju ali se moze koristiti za komercijalnu upotrebu.

ja cu izneti kako je to reseno u USA kompanijama u kojima sam radio.

Kompanija kupuje onoliko knjiga koliko ima potencijalnih korisnika, a ne vrsi se i ne dozvoljav se kopiranje i umnozavanje jedne kopije, a na sluzbenim kompjuterima ne dozvoljava se instaliranje softvera bez vazece licence ili upotreba softvera koji nije apsolutno Free. Pa tako svako od nas je dobio svoj paket knjiga, a za komunikaciju se koristi Skype for Business sa placenom licencom za svaku masinu.
U navedenom primeru imamo koriscenje za licne potrebe, ali u funkciji ostvarivanja zarade, medjutim pravi se jedna vrsta kompenzacije, pa tako kupovinom veceg broja primeraka ne ulazi se u pricu koliko ce neko od toga ostvariti zaradu i ne trazi se posebna licenca za komercijalnu upotrebu knjiga.

Ne stavljam ja tebi nista u usta, samim tim sto se zalazes da nekome oduzmes pravo nad necim i zalaganjem da se neko amnestira od odgovornosti za uzurpaciju necijeg prava, sam si izneo ono sto sam ja samo ponovio.

Prvo sto trebas uraditi je da pravo (necije pravo nad necim) shvatis kao proizvod ili nesto sto ima vrednost. Bilo kakvo oduzimanje prava nad necim taj neko ko oduzima pravo cini jednu vrstu kradje. Takav primer je glasanje, neko ima pravo da glasa, nije to proizvod u fizickom smislu, medjutim sprecavanja nekoga da glasa ili brisanjem necijeg glasa cini se povreda zakona. Iduci tvojom logikom nikome nije nista oduzeto, moze taj neko opet da glasa, ima pravo da na nekom drugom glasanju da glas nekom drugom (to je onaj tvoj primer da iako si nekome objavio delo, on moze skljuciti ugovor sa producentom kao muzika za film).
Osnovni problem ili predulov da bi ti razumeo o cemu se radi kod autorskih prava je da shvati da je pravo nad necim ustvari jedinica proizvoda. Jedna izvedena pesma bez saglasnosti je isto kao jedna ukradena jabuka ili jedna kutija necega.
Tako je isto i kod pruzanja nekih usluga. Recimo javni prevo, svako plaa kartu, a ako neko ne plati i bude uhvacen bude i kaznjen. Nema znacaja sto je autobus bio prazan i sto mu je to bila redovna linija/marsuta. Svako placa za koriscenje prevoznog sredstva.
isto je i sa ulaskom na bazen, svako ko ulazi mora da plati. Nema znacaja koliko je trosak bazena za kupanje tog jednog posetioca. Cena ulaska je odredjena od cene vlasnika bazena. Ako vlasnik zeli on moze pustiti nekoga bez placanje karte, ali ako ne, nema ulaska. Tako da vlasnik bazena ili vlasnik autobusa nije bio lisen prava koriscenja sredstva u momentu koriscenja osobe X, ali to ne oslobadja osobu X da plati za koriscenje usluge.

Ne vidim ni osnovu zasto ne bih koristio primer patenata. To je takodje necije pravo ili neciji proizvod. Neko je stvori svoj proizvod koji se zove patent i samo ga kasnije prodaje. Nema tu nista nejasno.

Tacno je da se promene desavaju, medjutim neke pojave treba iskoreniti u startu, a neke samo usmeriti u pravom smeru i svesti ih u neke razumne okvire. Tako ce i autorska prava sve vise postajati predmet analize, proucavanja, polemike i polako ce sve to uci u pravne okvire kako vecina odluci.




_{[Ovu poruku je menjao 2012 dana 04.11.2015. u 19:55 GMT+1]}

a svako ko je već ušao u bazen obavezno piša u vodi bez obzira dal' je platio ili ne,
o tome je reč ovde.

Nisi primetio tu pojavu i nisi je dovoljno dobro analizirao da nam je objasniš.

Ako si ti primetio takvu pojavu, izvrsio analizu iste i imas sposobnos da nama objasnis o cemu se radi, ti izvoli, niko te ne sprecava u tome.

Opet sve primere koje si naveo su primeri gde je vlasnik lisen svojine (objekat, kapacitet bazena) i to je kradja, nije povreda autorskog prava.

Pobrkao si stvari, ja se ne zalazem za oduzimanje prava i slicno. Moj stav je, koliko bi mi kostao da po zakonu odrzim svoje pravo, da li mi je bolje novcano ako mogu da ostvarim prihod ako pristupim drugacije. Zakon ti omogucuje da ostvaris korist, ali ti NEMA garancije da ces ti da imas prihod. Zakon o Autorskim Pravima nije socijalna pomoc za autora. Opet kao autor moras da zivis, znaci nemozes da se oslanjas na zakon da zaradjujes, moras da imas poslovnog smisla. Sta neradi, imam pesmu svi moraju da je plate, a pirateja, kradja, besni, kukaj, zali se, sudi se; opet sta neradi, imam pesmu skidaj besplatno, opet nemam para.

Postoji koncept konacnih i beskonacnih dobara, beskonacna dobra cena pada ka nuli prema tome jedino gde mozes da redovno zaradjujes su konacna dobra. Npr muzika, konacna dobra - koncert, ogranicen broj mesta, dok ti tvoja pesma na Internetu radi kao reklama za tvoj koncert. Pisac, moze da odrzi citanje knjige, ulaznica se placaju, ocete malo privatniji razgovor $1000/3hr, znaci nije samo, ja napisao knjigu, a oni skidaju besplatno i u slucaju Paul Coelho on i pomaze pirateriju, jer mu donosi profit na duze staze. Ti bi zahtevao da oni budi amnestirani zato sto su ti doneli profit? Ja ne bih zahtevao amnestiju jer nebih ni gledao u tom pravcu. Tehnologija je zatvorila neke puteve ali je otvorila druge, nije lako praviti pare, i trik je tom shvatanju.

Sto se tice opet tvojeg stava gde 1 skinuta pesma = 1 izgubljena prodaja, pokazi mi neka istrazivanja, ja sam ti naveo sta sam citao prethodno. Da li te brinu "free riders", oni nisu tvoja klijentela, oni koji kupuju, njima moras ugoditi. Cisto da objasnim sta je kradja, kada ti neko ukrade objekat, tebi je nacinio trosak zamena objekta, novcani i vremenski, kao u slucaju sa CD (jabuke/sljive, ulaznice). Kada imas beskonacno dobra ti nemas dodatnog troska oko zamene. Velika je prica o konverziji "free riders" u tvoju klijentelu.

Ti mozes da govoris o patentu, ali i on ima dosta velikih problema. Npr ja i ti radimo u razlicitim firmama ali u istoj oblasti, ako imamo slicano resenje, ko prvi uspe da mu se odobri patent, jackpot, a svi ostali su samo gubili vreme i novac. Drugi problem je primena patenta, npr kada je patent poceo da se primenjuje u hemiskoj industriji, opala je brzina istrazivanja. Patenti u industrijama koje se brzo razvijaju i gde su veoma niski troskovi, nema smisla postojati, patenti u software (one click by Amazon), dok za medicinke tablete trebat ti 20 miliona i najmanje 15 godina da napravis, ovde vec ima smisla primeniti patent. Treci problem, advokati pisu patente, jedan od ciljeva patenta je da se ne izgubi znanje kako se nesto pravi i zbog toga se nagradjujes sa zastitom nad proizvodom, ali sada firme oce sto vecu sirinu u patentu pa nampumpavaju patent, razlog to im je atomska bomba protiv drugih firmi.

Ja nikad nisam zaokrenuo moje stavove.

Tvrdim da kradja nije isto sto i povreda autorskog prava. To je pocetak cele ove diskusije.

Samo author moze odluciti kako se njegovo delo moze koristiti je moralno pravo, samo ti nije univerzalno, to pravo na primer ne postoji u Americi, zato i oni nisu potpisali Bernovsku konvenciju, vec neku deklaraciju. Moralno pravo je na primer neces tvoju pesmu na politickim mitinzima, bilo kakve montaze koje su u suprotnostima sa svojim principima.

Postoje pravo na reprodukciju, distribuciju, adaptaciju, izvodjenje.

Mada istorijski to je nov pristup, copyright je orginalno vrsta cenzure od strane drzave, nisi mogao da stampas svasta. U 19tom veku vidimo kako autori se zale kako im pirati unistavju radove sa losim kopijama, znaci nisu samo monetarni razlozi zasto autori dobijaju pravo na reprodukciju i distribuciju. Moram da primetim da u to vreme glavni krsioci tih prava su stamparije, znaci komercijalne organizacije. Tek krajem 20tog veka razvijaju se tehnologije koje omogucavaju pojedincu da moze da masovno krsi autorska prava.

Moja druga tvrdnja je kad je doslo do znacajne tehnoloske promene, koja moze da omoguci pojedincu da pusti tudj rad po celom svetu, autor sada mora da se prilagodi kako vecina konzumira njegov rad. Zbog toga sam naveo razne poslovne odluke, nema svrhe ici u moralne razloge, jer autoru to nece pomoci. Sto se tice Paul Coelho, on nije zapoceo pirateriju njegovih dela, on je to uradio kad je video koliko mu piraterija pomaze.

Ceo slucaj sa muzickim izdavackim kucama i Napster, je postao klasican primer kako zahtev za promenu nije pracen, digitalna pesma vs CD kolekcije. Ako tvoji klijenti traze A, ti im dajes B, ako klijenti mogu da dobiju A besplatno, oni ce to i uraditi; najgori slucaj je kada autor dodje u sukob sa svojim fanovima.

Ne ubedjujem te da moras da delis besplatno, vec da moras imati plan koje ce da ukljucuje te elemente, kao sto rekoh u prethodnom postu, stavi nesto besplatno, bez plana, osta bez para (giving it away and pray). Nemozes ocekivati 100% to je jos jedna nerealnost i tu se sreces sa "free riders".

Sta mislis o fanfiction?

Sto se tice patenta, citao sam kako je jedan pronalazac aplicirao 2 sata pre drugog, ali drugi je imao primenljiviju radnu verziju, pa su proizvodjaci placali prvom patent a pravili po drugom. Korist za drustvo, ne bas. Problem se zove nezavisan razvoj/istrazivanje. Opet nisam protiv patenta, samo sam naveo gde patenti imaju slabe tacke.

Ja sam vec ranije uputio da je uputno procitati zakon pa onda komentarisati.

Ako ti je zakon komplikovan za razumevanje, onda evo ti skracena varijanta http://pedja.supurovic.net/koliko-poznajete-autorsko-pravo/

@Predrag Supurovic

Lepo objasnjeno, izvukao si sustinu i lepo objasnio upravo ono sto ja ovde objasnjavam.

hahahahahaha.....
Dobar sa ubeđenjem da neko čita tvoje pisanje

Losa ti je formulacija. Jedino autor moze odluciti kako se njegovo delo moze koristiti. Svako onaj ko pokusa da autoru oduzme ili sebi dodeli pravo da on odlucuje o delu cini povredu zakona. To je kljucno pitanje.
Znaci, mi ne diskutujemo o tome da li autor ima pravo da odlucuje o svom delu, to je nesporno i o tome nema diskusije. Mi diskutujemo o tome da li neko drugi moze koristiti, kako (pod kojim uslovima) i da li moze bez dozvole autora omogucavati trecim licima koriscenje dela koje nije njegovo autorsko delo.
Drzi se tog okvira, nema potrebe da verbalnom ekvalibristikom objasnjavas nekakve hipoteticke pretpostavke.

Nije tacno da USA nisu potpisnici Bernovske konvencije. (u prilogu cu dodati koje su drzave potpisnici Bernovske konvencije)

Dalje, primarna diskusija oko autorskih prava svodi se na diskusiju o tome koliko kosta upotreba necijeg autorskog dela i ko treba da plati. Moralna dimenzija je manje bitna, vecina sporova se svodi na materijalnu nadoknadu zbog izgubljene zarade.



Istorijski razvoj svesti o zastiti autorskih prava nema znacaja za ovu temu, jedino je vazno kakvo je fakticko stanje i sta treba uraditi da se stanje poravi ili ako ga smatramo dobrim onda odrzi u dobrom stanju.



Kad je doslo do tehnoloskih promena doslo je i do promena u zakonodavstvu, a kako se budu menjali tehnologije menja ce se i zakonodavstvo, ali menjace se i nacini za sprecavanje nedozvoljenih radnji. U kontekstu toga ja sam naveo da podrzavam da se uvede obavezna registracija osoba koje imaju pristup servisima za deljenje podataka. Zatim, podrzavam zaostravanje kazne za svakoga ko vrsi nedozvoljenu distribuciju elektronskih dobara (knjige, muzika, fotografije, softver).
Dacu ti dva primera:
jedan su navijaci u UK. Bili su medju najgorima u EU i jedni od najgorih na svetu, promenila se kaznena politika i sad su veoma fini i ne prave vise nikave probleme. Primenis to na pirateriju i dobrim delom resis problem.
drugi primer je iz Makedonije.
primecena je pojava masovne kradje struje/elektricne energije. Ljudi se divljo prikljucuju na striju. Promenjen je zakon i sad je to okarakterisano kao teze krivicno delo tako da je minimalna zatvorska kazna 3 godine. Znaci, nema znacaja da li si se juce prikacio i potrosio 1 KW, minimalna kazna je 3 godina zatvora, a ako je kradja teza ili je duze trajala onda kazna moze biti samo veca.



Sustina je u tome da se onemoguci ili svede na najmanju meru mogucnost da klijenti dobiju A besplatno, a ako takva mogucnost postoji da o tome moze odlucivati jedino autor dela.



Opet se vrtimo u krug.
Ja cu staviti besplatno ono sto mislim da treba staviti besplatno ili neko ko je autor dela, ali ne moze se dozvoliti da neko umesto mene postavlja moje delo na besplatno koriscenje. To je poenta price.
Ja dozvoljavam da se moje delo koristi besplatno pod uslovima koje ja odredim i tu nema nista sporno, ali se borim i pokusavam da nadjem nacin da neko drugi ne omoguci drugima koriscenje naseg (nisam sam u poslu) besplatno. Zato smo smisljali i smisljamo mere zastite. Mozda je nas proizvod specifican pa nama uspeva da se zastitimo, ali mislim da ima nacina da se problem svede na najmanju mogucu meru i sve vise sam ubedjen da ce se u tome uspeti. Ne znam da li si upucen koliko je servisa koji su delili ilegalno sadrzaj vec zatvoreno. Evo recimo u UK ti provajder blokira (mozda ima neki koji ne blokira) pristup torentima (sto je po meni sasvim u redu)



Nemam licna iskustva sa ovim servisom.



Razumem ja problem sa patentima koji si naveo, medjutim nema idealnog resenja.
Opet se vracamo na pocetak price, a to je da moraju postojati pravila igre i da se ljudi pridrzvaju pravila. Da li ce neko proci bolje ili gore je manje vazno, vazno je da su pravila ista za sve ucesnike/lica/firme.

_{[Ovu poruku je menjao 2012 dana 05.11.2015. u 22:11 GMT+1]}

Potpisali su Berne Implementation Act 1988 https://en.wikipedia.org/wiki/...ion_Implementation_Act_of_1988

The United States initially refused—for 102 years, from 1886 to 1988—to join the Berne Convention, as it would have required major changes in its copyright law, particularly:

(A) Moral rights,
(B) Copyright formalities, including registration, deposit, and mandatory copyright notice

the United States Congress signaled that it was taking a "minimalist approach to compliance" Indeed, regarding both moral rights and formalities, the Implementation Act was limited; in short, the "major concession was that the United States finally, reluctantly, did away with copyright formalities".

https://en.wikipedia.org/wiki/Moral_rights
Although the United States became a signatory to the convention in 1989,[6] it still does not completely recognize moral rights as part of copyright law, but rather as part of other bodies of law, such as defamation or unfair competition.[4]:30

Moralna prava jos nepostoji u Americkom zakonu o autorskim pravima.

Nisi citao sledecu recenicu "Postoje pravo na reprodukciju, distribuciju, adaptaciju, izvodjenje."

Za mene je cela tema da kradja i poverda autorskog prava nije isto. Ti diskutujes da autor ima pravo da sam odlucje kako radi sa svojim delom, pravo koje mu drustvo daje. Mene to nezanima, vazno mi je da autor moze da zaradi od svog rada.

Sto se tice promene u zakonodavstvu, evo ti primera iz Kanade(novi zakon 2015), covek je trazio da vidi clanak koji je pisao o njemu, pitao je kolegu da li ga ima posto on nema pretplatu na taj servis, kolega mu pokazo, on kontaktirao izdavaca da vidi oko korekcije, oni njemu posalju racun za citanje, sud mu je reako da je on uradio nelegalnu obilazenje "paywall'. Nemoj ni slucajno ni knjigu da pozajmis jer bi to moglo da spada u povredu autorkog prava, jer je knjiga prodata samo tebi. Zakoni imaju smisla ako oni koji donose zakon razumeju problematiku, sto nije cesto slucaj kada je u pitanju tehnologija. Jos su produzili sa zivot + 50 godina, na zivot + 70 godina, da li je autoru briga da li ce mu pravo biti kada je on mrtav 50 ili 70 godina posle (treba pomoci praunucima).

Rekao sam, mi sada imamo beskoncna dobra, sto mi nikada nismo ni imali u istoriji. Sam tretman beskonacnih dobara jos nije shvacen. Jer ako ti neko ukrade CD tebi je napravio trosak, e tog troska nema kod beskonacnih dobara.

Pitanje je koliki efekat piraterja stvarno ima. Efekti piraterije se tesko mere u zavisnoti ko cini istrazivanje, opsta ocena je da ima nekog efekta. Naveo sam primer is 2002 RIAA (americka organizacija izdavackih kuca) procena da je prodato 803 miliona CD, procena 2.1 milijarde CD je skinuto besplatno, prihod je pao 6.7%

2.6 puta vise je nelagalnog preuzimanja od legalnog, a profit pao 6.7%, kada se dolazi do jednocifrenih % pitanje je da li je samo piraterija imala efekta. Zato sam i naveo autore koji i prave profit od piraterije.

Da li vredi da drustvo uopste i menja zakone, prave kazne ako su efekti minimalni po autora ili cak imaju profit. Da li treba prebacivati autorska prava sa civilnog na kriminalne zakone, to kosta drustvo (zatvori nisu besplatni). Svako zaostravanje zakona ima negativnog efekta na drustvo, postoje i negativne strane autorskih prava. Sta je cilj autroskog prava - nije da bude socijalna pomoc. Cilj je da pomogne razvoju kulture, a to ostvaruju sto nagradjuje autore da mogu da imaju odredjena prava.

Samo da kazem benficije i mane autorskih prava:

Na kratke staze,
beneficija je da stvara prihod nosilicima prava,
kosta korisnike, administracija, i kostanje prenosa prava

Na duge staze,
beneficija da daje podsticaj nosilacima prava da odrzavaju te radove u opticaju
kosta inovacije su ogranicene jer kosta da se uskladi sa normativima

Na kratke staze, ne postoji zakon koji poboljsava situaciju korisnika i nosilaca prava, jer nosioc prava hoce maksimalizuje svoju zaradu, dok korisnik hoce da maksimalizuje svoj pristup postojecim radovima. Sto je negativna crta ako se zalazes za autorska prava iz ugla ekonomije.

Na duge staze, je obrnuto, pod uslovom da nosilac prava odrzava radove u opticaju (sto nije uvek slucaj, arhiva novina, nema ih u opticaju), nelaglno preuzimanje moze da ugrozi inicijative da se radovi odrzavanju u opticaju i to ti je standardni ekonomski razlog zasto autorska prava postoje.

Nastavak je da autori mogu da preuzimaju druge radove pod licencom, sto u istom trenutku povecava prihod postojecih radova i povecava troskove za pravljenje novih radova.

Problem je u balansu.

Pogledaj http://www.theatlantic.com/tec...ion-makes-books-vanish/255282/ objasni zasto ima vise novih knjiga iz 1850-1920 nego izmedju 1930-1980 na Amazonu (broj knjiga iz 2000 je isti kao iz 1910).

Profesor Josh Lerner sa Harvarda posmatrao je investicije u Francuskoj i Nemackoj, posle nekoliko sudskih odluka u vezi autorskih prava u oblasti cloud computing. "Our results suggest that these rulings led to an average reduction in VC investment in French and German cloud computing firms of $4.6 and $2.8 million per quarter, respectively. This implies a total decrease in French and German VC investment of $87 million over an approximately three year period. When paired with the findings of the enhanced effects of VC investment relative to corporate investment, this may be the equivalent of $269.7 million in traditional R&D investment."

Fan fiction nije servis.

Npr kada novi pisci uzimaju karaktere od poznatih autora i pisu price, neki autori za a neki protiv. U Japanu imas dōjinshi, to su manga(stripovi) koji koriste likove iz popularnih serijala (cesto u obliku koji povredjuje moralna prava, to jest erotika) i to cak stampaju u veoma malom tirazu. Oni to tolerisu, jer nova generacija autora dolazi posto su ispekle zanat. Strogo receno to nije po zakonu o autorskim pravima.

Ovu da kažem rupu u zakonu (za konkretan slučaj ne mislim da bi trebalo ograničiti dostupnost knjige samo na kupca) koristili su da bi legalno šerovali muziku i torente. Jel realno ti poklanjaš nekome muzičku numeru. Nemaš nikakvu nadoknadu za nju. Sa druge strane tima načinom dostupnost je postala blizu neograničene.

Mislim da se to sada izmenilo i da su torenti ilegalni ali, sem Nemačke (možda još nekih zemalja) samo za onoga koji ga postavi na internet ne i za onoga koji preuzima (deli)

Kompleksna je problematika vemo. Imaćemo u budućnost kao što sam rekao pooštravanje zakona tog tipa, ne verujem ništa drakonski. A delom će se i aoutori i izdavačke (kao što kaže tahuti) prilagoditi i naći nove načne da naplate svoj proizvod. Dobro kažeš su oni koji još uvek misle da mogu na autorskim delima zaradjivati naovac kao što su u 70ih i 80ih verovatno osudjeni na bankrot.

Da li su USA potpisnici akta/dokumenta (za koji ja nisam ni znao da postoji dok ga nisi spomenuo), ja koliko vidim jesu potpisnici. Detalje i finese u vezi samog akta ne znam, ali znam da u USA nisu bas nesto mnogo naklonjeni pirateriji i koliko sam mogao da vidim i da se uverim sistem radi savrseno dobro kad su u pitanju prava koja se ostvaruju kako od patenata tako i od ostalih autorskih i srodnih prava. Koliko se ja secam amerikanci su i inicirali celu pricu o zaostravanju u vezi piraterije, kao i progon prekrsioca.



Ne, bas je obrnuto. Ja kazem da autom ima pravo da sam odlucuje o svom delu cime jedini ima pravo na nagradu za svoje delo i niko osim autora nema pravo da mu onemogucava zaradu time sto ce distribuirati njegovo delo bez nadoknade/besplatno za sta se ti zalases objasnjavajuci kao ga nista ne kosta, ima interes od piraterije, ne izdaju se knjige, nema istrazivanja itd. Taman da se ni jedna knjiga vise ne odstampa ne mozes nekoga lisavati nagrade/zarade za ono sto je stvorio. Samo sto ce se knjige i dalje stampati, samo ne moraju knjige biti svima dostupne.



Mislim da treba prebaciti autorska prava sa civilnog na krivicne zakone i to se vec cini jer ne moze se nesmetano nanosenje stete nekome kao ni da ostane nekaznjeno bogacenje otimanjem necijeg prava. Jednostavno, tezi se iskorenjavanju same pojave. Time sto ces se ti potuci sa nekim na ulici ne mora se napraviti velika steta nekome, ne mora biti nikakve stete, ali sama pojava se sankcionise.

Ponovo ti ponavljam da imas problem u percepciji samog autorskog prava.

Pravo samo po sebe nece imati nikakav znacaj ako autora lisis mogucnosti da od toga ostvaruje profit, a time sto ti predlazes (ili se zalazes) da neko drugi dobije pravo distribucije ili raspolaganja samim delom ti cinis lisavanje prava samog autora, a pravo nad delom prenosis bez ikakve osnove na nekoga ko nema doprinos stvaranju dela.
To je cela poenta price.
Sta ima neko od saznanja da je krava njegova, ako je neko drugi muze i mleko prodaje. Da, ti si bio human pa si eto i vlasniku krave dozvolio da je i on pomuze. Ali, sta
cemo sa mlekom koje je neko drugi prodao. U tome je problematika i sustina autoskih prava, ne u pravu da vice kako je pesma njegova, vec u pravu da naplati nadoknadu od onoga ko je pesmu slusao, a da onemoguci da neko drugi ostvaruje zaradu od te pesme bez da autori plati njegov deo.

_{[Ovu poruku je menjao 2012 dana 06.11.2015. u 02:21 GMT+1]}

Cinis slicnu gresku u percepciji samog problema, ne u smislu da se zalazes za pirateriju vec u kompletnom sagledavanju problema.

Nisam ja problem ni pokušao da sagledam u potpunosti već ovako površno. Kažem problem je suviše kompleksan a, rešenje bi bilio tipa i vukovi siti i ovce na broju.
Dao sam primer o kom smeru ja mislim da će se ići u budućnosti.Tj. već se ide ka tome.

Ne može zakon (može ali,bi to bio loš zakon) da ti zabrani da kupiš i pokloniš nekome knjigu. Medjutim kada se u jednačinu ubaci internet, stvari nisu više tako jednostavne.

Offtopik. Trebalo bi na pp ali, hocu javno da se pohvalim. Bio danas sa drugarima do kladže pa uplatio bezveze. Inače ne igram. 2012 Tvoje stručno mišljene?
Krivo mi što nisam stavio bar 500 din nego 100. Lako je biti general posle bitke, i juče me jedan tiket ukenjo. Sad još treba da se navučem

Athletic 5 - 1 Partizan 1-1
Augsburg 4 - 1 AZ Alkmaar 1
Belenenses 0 - 2 Basel 2
Lech Poznan 0 - 2 Fiorentina 2
Tottenham 2 - 1 Anderlecht GG

_{[Ovu poruku je menjao dusanboss dana 06.11.2015. u 03:28 GMT+1]}

Nemoj da kvaris ozbiljnu temu, imas tamo onu temu o Djokovicu pa tamo kaci te svoje prognoze. Sacekaj da ti Chumiga (ili kako ga zoves) izadje iz zatvora, on ti je ekspert za lokalne kladionice. Samo nemoj da mu citas prognoze, ostaces i bez gaca.

@2012

I treci put "Postoje pravo na reprodukciju, distribuciju, adaptaciju, izvodjenje." to Ameri priznaju.

Pa da sada kompletno sagledamo problem: Cilj autorskog prava, je da se podrzava kultura, kako se to ostvaruju, tako sto se radovi stavljaju u promet, ideja je ako se autorima daju neka prava, oni imaju interest da im njihovi radovi budu kupljeni pa ce se truditi da im radovi uvek budu na raspolaganju javnosti. Nije cilj autorskog prava da bude socijalna pomoc za autora.

Da ponovim

Beneficije i mane autorskih prava:

Na kratke staze,
beneficija je da stvara prihod nosilicima prava,
mana kosta korisnike, administracija, i kostanje prenosa prava

Na duge staze,
beneficija da daje podsticaj nosilacima prava da odrzavaju te radove u prometu
mana kosta inovaciju, jer moraju da se usklade sa normativima

Na kratke staze, ne postoji zakon koji poboljsava situaciju i za korisnika i za nosilaca prava, jer nosioc prava hoce maksimalizuje svoju zaradu, dok korisnik hoce da maksimalizuje svoj pristup postojecim radovima. Sto je lose, ako se gleda iz ugla ekonomije.

Na duge staze, je obrnuto, pod uslovom da nosilac prava odrzava radove u opticaju, nelaglno preuzimanje moze da ugrozi inicijative da se radovi odrzavanju u opticaju i to ti je standardni ekonomski razlog zasto autorska prava postoje. Nastavak je da autori mogu da preuzimaju druge radove pod licencom, sto u istom trenutku povecava prihod postojecih radova i povecava troskove za pravljenje novih radova. Zasto se smatra da je dobro dizati troskove na nove radove?

Ta se zelja se ne ispunjava, New York Times je umalo izgubio svoju arhivu fotografija zbog poplave (problem imaju copyright ali nema distribucije), jazz muzika iz '30 godina se gubi jer niko nece da je odrzava nema interesa ali ima copyright. Zakon je napravio od nekih radova, sirocad, jer ne moze da se pronadje ko je nosioc prava, izadavacke kuce zaobilaze te radove. Na primer ako hoces kolekciju filmova John Wayne videces nekoliko filmova nedostaje, razlog nezna se koje nosioc prava, pa cak iako imas film u rukama, nemozes nista da radis sa njime, da li vredi tebi da placas restoraciju filma? Postavio sam i link o broju novih knjiga na Amazonu sa prvim stampanjem izmedju 1850-1920, 2-5 puta vise naslova nego iz perioda 1930-1980.


Ti zelis da se zakon poostri i postane kriminalni, u redu, ali onda autori mogu da idu u zatvor ako nisu stavljali svoj rad u promet a dobijali su zastitu, cinili su stetu drustvu, ne bi vise bilo Disney Vault https://en.wikipedia.org/wiki/Disney_Vault
(mada se neslazem za kriminalni pristup)

Postoje samo moralno i materijalno pravo. Ovo sto ti navodis su samo nacini primene tih prava.

Moram priznati da je meni malo cudan tvoj pristup koji stavlja pravo konzumenta iznad prava autora. Tako nesto ne postoji. Tvoje pravo kao konzumenta je samo da slobodnom voljom biras sta ces da konzumiras i da ti delo bude dostupno za konzumiranje pod istim uslovima kao i svim drugim konzumentima.

Način konzumacije i dostupnosti dela za konzumaciju na to nema nikakav uticaj, ma koliko to bilo jednostavno, jeftino i neograničeno. Uticaj ima samo autor koji će da odredi uslove za konzumaciju.

IPak, slažem se da je neophodna redefinicija i pristup autorskim pravima ali ne u tom smeru kako se ti zalažeš. O tome sam pisao u članku http://pedja.supurovic.net/spr...forma-sistema-autorskih-prava/

Takođe bih skrenuo pažnju na jedan prilično zanimljiv, i po meni, veoma razuman pristup autora naplati autorskog dela o kome sam pisao u članku http://pedja.supurovic.net/novi-pristup-autorskim-pravima/. Pristup se svodi na to da autor proceni koliko vredi njegovo autorsko delo, i baš toliko naplati, a nakon toga to delo pusti u javnu upotrebu besplatno.

Evo da i ja tebi po treci ili mozda i cetvrti put objasnim gde gresis.

Nije problem u tome sta Amerikanci priznaju vec je problem zasto to priznaju, a ne tice ih se moralno pravo. Prostim uvidom u taksativno nabrojana prava vidi se da se sva prava odnose (u funkciji su) ostvarivanja materijalne dobiti od stvaranja nekog dela. Koriscnjem bilo kojeg prava (od nabrojanih) ostvaruje se prihod, moralno pravo sa primerom koji si naveo u smislu da autor odredi kako ce neko koristiti njegovo delo je veoma diskutabilno jer krsi jedno drugo pravo koje kupac/konzument mora imati, a to je pravo slobodnog raspolaganja kupljenim predmetom. Zamisli da prodavac automobila tebi odredjuje da ces kupljenim automobilom ici na posaa, ali da ne smes ici na odmor ili na pecanje. Samo po sebe takvo nesto je apsurdno i tu dolazimo do momenta koji ti ne razumes i zbog cega imas konfuziju ili ne mozes razumeti ulogu autorskih prava i patenata.

Nije cilj zastite autorskih prava da ona budu uvek dostupna i da se tako podrzava kulturu, bas naprotiv, cilj zastite autorskih prava i patenata je da da motiv ljudima da ulazu svoj trud, znanje, vreme u stvaranje novih dela ili inovacija cime ce doprineti civilizacijskom razvoju drustva. Materijalni motiv je pokretac napretka i razvoja, inovacije u industriji, zdravstvu, obrazovanju ili bilo cega dolazi kao posledica zelje ili potrebe da se od toga ostvari zarada, sto je moguce veca zarada.
Nema potrebe da nesto postaje ili ostaje dostupno javnosti ako za takvo nesto nema interesa, a u slucajevima kada se proceni da je nesto od velikog drustvenog interesa, onda zajednica preko svojih institucija otkupljuje takvo delo od autora i smesta ga u muzej ili sami muzeji na pricipima trzisne ekonomije procenjuju da c imati interes od otkupa nekog dela, onda delo otkupljuju i dalje se staraju o samom delu, a prihod ostvaruju od prikazivanja dela javnosti.
Nije cilj da autoska prava budu socijalna pomoc vec motiv (materijalni) da se stvara, razvija, unapredjuje. Ako neko nema motiv da delo stavlja u funciji javnosti, on ce delo koristiti za svoje potrebe i ostace nedostupno ostalima.
Sto se tice USA, tamo ako ti je ugovor za posao na 20 strana, 15 strana ugovora otpada na prava od patenata ili inovacija.
Ja sam u toku rada uocio jednu pojavu koja bi mogla biti resena jednom malom inovacijom, kao zaposlen u firmi i po ugovoru koji sam imao nisam mogao da prijavim tu inovaciju kao svoju jer sam se susreo sa istom pojavom za vreme svog rada u kompaniji pri cemu su mi oni omogucili da se usretnem sa tim necim i dobar deo prava pripada njima. Mene nije interesovalo takvo nesto i to je ostalo tako kako je i ja od toga nemam nista, nema niko nikakve koristi, jednostavno dok se proizvodjac opreme sam ne seti ili mu neko drugi ne ponudi resenje do kojeg sam ja dosao nece biti takvog resenja na trzistu. I to nije patent, vec samo inovacija, nisam ja nesto novo smislio, vec sam samo video da se ljudi susrecu sa jednim problemom i da sa aspekta bezbednosti i olaksavanja rada na terenu ne bi bilo lose da se napravi jedan mali dodatak koji bi se isporucivao iz postojeci uredjaj. ne kazem da se jos neko nije setio istog, ali ga niko javno ne nudi.

Ajde da vidimo benificije i mane, kako ih ti tumacis, a sta o tome kaze realnost.



Ne samo da stvara prihod, vec da prihod koji se ostvaruje bude dovoljan motiv da neko stvara. A ne moze biti mana to sto neko mora da plati zato sto nesto koristi. Ako neko nesto koristi ima razloga za takvo nesto, taj uzitak ili materijalna korist mora imati svoju cenu i ista se mora platiti od strane korisnika.



Ovo sto si napisao je apsurdno samo po sebe. Pa osnova ekonomije je trziste, trziste odredjuje ko moze uspeti i koliko u svojim nastojanjima da obezbedi profit/korist, ako neko ima interesa od necega on ce platiti za to, ako niko nema interesa za neko delo, onda je delo ili proizvod bezvredan i ne treba mu obracati paznju. Moze slobodno da se povuce sa trzista i da ide ili u muzej ili u zaborav.



Ako nosilac prava nema interesa da odrzava svoj proizvod, taj proizvod ce nestati sa trzista, ali tu se dosta cesto pojavljuju kolekcionari ili trgovci antikvitetima koji zarad interesa odrzavaju javno dostupnim predmete za koje postoji interesovanje.

Inace da ti nesto objasnim u vezi distribucije, so ti nisam objasnio, a gledam da i ti precutkujes.

Kad se vrsi distribucija nekog dela, predmeta pored koristi od samog prava/dela, moze se ostvariti i dobit od reklame koju ostvaruje distributer, a koji dobit ili deo dobiti treba pripasti i samom autoru. To u prevodu izgleda ovako.

Ako uzmemo da recimo Dzoni Stulic postavi svoje delo na internetu i onda ima 700 000 pregleda, na samom klipu ili na strani gde se nalazi pesma/delo moze postaviti i reklame, banere, adsens od cega ce ostvariti dodatan prihod.
Ako neko uzme/ukrade/prisvoji njegu pesmu/spot i postavi je na internet i ucini je javno dostupnom on ce Stulica lisiti zarade od prodaje svoje pesme, ali ce ostvariti i prihod od reklame od gore nabrojanog, a da pritom ceo prihod od reklame zadri za sebe iako sam nije uopste zasluzan za samo delo. To je nesto sto ti precutkujes.
Isto tako je i sa izlozbama, sajmovima ili bilo cime drugim, ako ima interesa da se neko delo vidi, cuje ili upozna sa istim organizator ce pokusati da dogadjaj organizuje nudeci reklamno mesto nekom ko je zainteresovan za reklamiranje, ali ce deo prihoda dati autorima. Ako nema interesovanja, onda nema potrebe delo/a odrzavati u zivotu.



Zelja koju stalno potenciras je neka tvoja zelja ili neka tvoja ideja koja nema veze sa realnoscu. Ako New York Times izgubi svoju arhivu, to je njegov problem, nije to problem sa kojim se trebamo mi baviti. Ako izgubi svoja dela izgubice i pravo da od njih prihoduje, sto ce za njega biti nesto kao kazna zbog nemara.
Primer sa brojem knjiga moze imati nekoliko objasnjenja.
Prvi, pre pojave stamparija i masovnog izdavastva nije bilo knjiga ili ih je bilo veoma malo pa je bilo velike potrebe za knjigama i stampalo se sve i svasta, a bilo je trzista koje je "gladno" za knjigama, kasnije je doslo da zasicenja trzista. Dalje, zbog toga sto nije bilo uredjeno trziste bilo je prepisivanja, kradje. prestampavanja i svega sto je dovodilo do velikog broja odstampanih dela. Kasnije se trziste stabilizovalo i dovedeno je na razumnu meru.
Tokom '90-tih je vladala jedna vrsta anarhije u Srbiji i imao si na svakom cosku ljude koji prodaju benzin ili naftu, to su bile mini benziske stanice. Sad je broj meta gde se moze kupiti gorivo daleko manji. Po tvojoj logici trebamo postaviti pitanje zasto je smanjen broj benzinskih stanica i sta je unistilo prodaju goriva u Srbiji.
Kad navodis broj naslova, zasto ne navedes i broj prodatih primeraka/tiraz?
Dalje, mozda su bas piraterija razlog zasto se ljudi ne odlucuju za izdavanje knjiga?



Normalno da zelim da se zakon poostri, jer ne vidim razlog zasto bi nekome neciji rad i ulozeno znanje bili besplatno dostupni.
Ako ti vidis razlog zasto bi neko morao da uci, stvara i gubi vreme da bi naprvavio/stvorio nesto vredno i onda ga poklonio tebi na koriscenje, ti navedi razloge, mozda su logicni i mozada ih prihvatim i promenim svoje misljenje.
Nema razloga zasto bi autor isao u zatvor zbog toga sto vis nije zainteresovan da svoje delo stavlja u promet. Sam je odlucio sta ce stvoriti, sam je odlucio kad ce ga ponuditi na prodaju i sam je odlucio kad ce ga povuci iz prodaje. Autor dobija zastitu (to je i smisao zakona o zastiti autorskih prava) za vreme dok ima interesa da raspolaze svojim delom, kad nema interesa onda nema ni obaveze da delo odrzava.

@la.linea

Vidi stvarno, nismo znali da postoji Zakon o autorskim pravima. Da nam nisi pokazao, ne bi znali da zakon postoji. Iskreno dao si velik i nemerljiv doprinos temi i
generalno diskusiji.
Jedino te jebbe sto su tekstovi i komentari vlasnistvo ES iliti vlasnika sajta tako da neces imati mogucnost naplate od prodatih primeraka Bisera mudrosti (ako se budu stampali).

Bravo!!

P.S. u Bosni bi te zvali Biser.

@ Predrag Supurovic
moralno pravo u Americi nije priznato, pogledaj prethodne komentare, jer nismo definisali vreme i mesto o diskusiji (planeta Zemlja)
Beneficije i mane autorskih prava je posmatrano iz ekonomskog ugla, trziste ne moze da postoji samo ako imas proizvodjaca, prema tome moras da pogledas i kupca, i njihovu interakciju. Izvor WIPO World Intellectual Property Organization citat dole.

@la.linea
Sta je poenta, vec je bilo.
Cela rasprave je posla od "kradja". Ako se procita taj zakon, ta rec se neupotrebljava, vec povreda autorskog prava. Zakonadavac je bio svestan o reci "kradja" koja defininisana u krivicna dela protiv imovine, ali je svesno napravio razliku pa koristi povredu autorskog prava, cime oznacava da im nije isti smisao. Posto drugi komentatori se neslazu sa tim i dalje tvrde kradja, diskusija se nastavlja.

@2012

Posto govorimo o Amerci:
Ustav Amerike definise
"Section 8 - Powers of Congress
To promote the Progress of Science and useful Arts, by securing for limited Times to
Authors and Inventors the exclusive Right to their respective Writings and Discoveries"

Oni su definisali u svom ustavu da im skupstina moze da promovisati napredak u nauci i korsnim vestinama (Arts nije samo umetnost), zasticujeci za ograniceno vreme za autore i pronalazace eksluzivna prava za njihova spiske i pronalske.

Koja prava i koje vreme to definisu u svom zakonu o autorskim pravima.

Znaci svaki put kad vices autori imaju prava, moras da znas, ko im je dao, i zasto to pravo postoji, mada me nebi cudilo da je razlog zato sto postoji, pa postoji u drugim zemljama.

Ideja da ljudi nista ne bi stvarali u muzici, pisanju, i drugim oblastima je netacno, kako objasniti da se na Youtube stavlja 300 sati materijala svakog minuta. Pogledao sam istrazivanje i jedno koje sam nasao je samo savet zakonodavce da statisticki nemogu da dokazu da "copyright" pomaze povecanju broja radova, ali to isto i neznaci da autorska prava treba odbaciti.

Za kritiku beneficija i mana autorskih prava obrati se WIPO World Intellectual Property Organization, citati dole

National Academies of Sciences, Engineering, and Medicine https://en.wikipedia.org/wiki/...ces,_Engineering,_and_Medicine

i pogledaj ECONOMIC EFFECTS OF COPYRIGHT The Empirical Evidence So Far

onda

http://cyber.law.harvard.edu/IPCoop/89land1.html William M. Landes and Richard A. Posner

"Copyright protection—the right of the copyright’s owner to prevent others from making copies—trades off the costs of limiting access to a work against the benefits of providing incentives to create the work in the first place. Striking the correct balance between access and incentives is the central problem in copyright law. For copyright law to promote economic efficiency, its principal legal doctrines must, at least approximately, maximize the benefits from creating additional works minus both the losses from limiting access and the costs of administering copyright protection."

Za one sa slabijim Engleskim, Centralni problem zakona o autorskim pravima je balans izmendju pristupa i motivacije (znaci korisnika i autora)

Pa onda WIPO World Intellectual Property Organization http://www.wipo.int/edocs/pubdocs/en/wipo_pub_econstat_wp_9.pdf razni odlomci ceo tekst je 19 strana iz 2013:

"Table 1. Effects of the Copyright System – A Conceptual Framework

Effect on
creative
supply
- Positive incentive for creators and right
holders to create, supply and finance
creative works induced by prospect of
remuneration
- Positive effect on follow-on creators as
more creative works act as inspiration.
Copyright also provides for a
framework clarifying how to license,
and re-use creative works of others
Reduced follow-on creativity induced by
fact that copyright might reduce access,
increase price, and outlaw unauthorised
adaptations and other re-uses of creative
works
Effect on
access by the
end user
- The above positive effect on creative
supply will positively influence the
availability of creative works
Increased cost of access for the end user
and limitations on if, how and when the
content can be accessed
Institutional
and
administrative
effects
- The copyright system allows to
transact and collaborate with IP as the
main coordination vehicle
- Administration and transaction costs
created by the copyright system
(deadweight-loss)

2 Transposing Copyrights to the Internet : What Impacts on the Baseline Copyright
Economics Model?

First, the increased availability of digital technologies, and the Internet in particular, have
arguably and on first sight significantly lowered the costs to create, copy and distribute
creative works on a global scale in a quasi instantaneous fashion.
Undoubtedly, this paradigm shift has the potential to stimulate access and creativity.

At the same time, the same tools facilitate the piracy of creative works as the variable cost of
copying and disseminating unauthorized copies is reduced to close to zero.

Second, the rise of the Internet as new distribution channel has introduced a change as to
how works are made accessible and as to how revenues are generated and shared.

3. What has the Economic Literature produced so far and What Data Issues remain as
Obstacles?

How then has the economic literature reacted to the role of copyright in an era of digitization
and electronic networks?
In a somewhat unfortunate turn of events, the majority of the empirical economic literature
since the advent of the Internet has focused on the effect of unauthorized downloading of
creative works on the sale of the creative industries, with a particular focus on music and
more recently films.

This new ‘Peer-to-peer download and copyright’-economics literature has produced some
tentative but ambiguous results and two camps of economists, those that assert that
unauthorized file-sharing has substantially decreased music industry revenues and those
that argue the opposite.

Transposing what happens in the field of music to the other creative sectors is also a stretch;
the lessons learnt could be sector-specific. Definitely with technology changing swiftly the
question is whether throwing darts at this moving target is a worthwhile pursuit.
More fundamentally, and stepping outside of the peer-to-peer literature, the effects of the
new digital set-up on creative supply and thus the long-term sustainability of this new digital
ecosystem have hardly been assessed from a solid empirical point of view. However it
must be assumed that this knowledge gap ought to be addressed for the sake of policymaking.

1. First, statistics are missing on the number of copyright works and hence the quantity of
creative works supplied which are meant to be positively stimulated, in part, through
copyright law.
2. Secondly, the quality and ‘value’ of copyright works are hard to objectively assess, in
particular when one moves beyond economic value for the content industry alone,
and if one is required to assess the economic value for the creator, or, more complex,
the artistic value for society at large.
3. Thirdly, data is missing on the revenues generated on the basis of copyright and the
respective distribution of these revenues between creators, the creative industries,
and other intermediaries.
4. Fourth, and related to the point on costs, little convincing data is available on the
administrative and transactions costs related to copyright, and in which way the
system facilitates or creates barriers.
5. Finally, data on the pricing and the consumption of creative works would be needed
to assess the access constraints potentially imposed by copyrights. "

To nisu moje zelje mozes reci da drustvo ima zelju koje formalizuje u obliku zakona i one se menjaju pa i sama Bernovska konvecija se menjala 1886, 1896, 1908, 1914, 1928, 1948, 1967, 1971, 1979. Da govorimo da li zakon iz Srbije 2015 zabranjuje, ja bih se sa tobom slozio, ali ti neces da se slozis da to nije kradja iako se i sami zakonodavci neslazu sa tobom. Ti oces da prebacis sa civilnog na kriminalni zakon, a nema dokaza da to uopste ima smisla. To ti je jacu se osecati dobro, ali ako to uradis ti pravis trosak drustvu i u ovom trenutku mi nemamo prave informacije da napravimo dobru odluku.

Kao sto sam vec naveo od prvog komentara, 3 efekta postoji koji zahtevaju akciju i koja tipicno ima 3 oblika status quo, zabrana i prihvacenje.

Efekti, nova technologija, siroka javnost se srece po prvi autoskim pravima(navedi kako si kao prosecan gradjanin u '50 mogao masovno da krsis autorska prava), beskonocna dobra

status quo- ciniti nista
zabrane - da li to drustvu vredi da zabranjuje, da li maksimizovanje prava za autore donosi beneficiji drustvu u celini, ili samo vise troskova (direktni inspektori, tuzioci, sudovi, zatvori, indirektni edukacija, inovacija)
prihvatanje - ozakoni se pristup

Dok se zakon sredi, sta onda stvaralac da radi? Menja svoj poslvoni metod.

<sub>[Ovu poruku je menjao tahuti dana 07.11.2015. u 02:16 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao tahuti dana 07.11.2015. u 02:22 GMT+1]</sub>

@tahuti

Mnogo si se raspisao ali uporno promasujes sustinu.

Ne mozes ti ili ja ili bilo ko drugi ko nije vlasnik autorskog dela da rapolaze delom ili da delo distribuira ili da odlucuje o sudbini nekog dela. To je pod jedan.

Ne moze niko da ostvaruje bilo kakvu zaradu koristeci necije delo, a da nije dobilo dozvolu autora, kao sto ne moze ostvarivati nikakvu zaradu ili bilo kakvu korist od nekog dela bez da autoru da odredjeni deo / plati osim u slucajevima kad se vlasnik sam odrekao nadoknade.

To je poenta cele price. Mozes ti da pises koliko hoces, mozes navoditi nekakve teorije i teze, osnova je u tome kome pripada zarada od upotrebe dela.
Nema znacaja da li je to pravo dao kongres ili skupstina, niti da li je utemeljeno na konvenciji ili dobroj volji. Zabranjeno je koriscenje bilo cega ako za to nisi dobio dozvolu. Tu staje svaka diskusija, nema tumacenja, nema teorija. Privatna svojina je neprikosnovena i ne moze se tek tako uzurpirati kako ti zamisljas.
Sad ce neko da objavi neku svoju statistiku kako nema stete po autora ako postoji piraterija, to znaci da mi mozemo slobodno da delimo necije knjige, ko jebbe tamo nekoga ko se mucio da napise knjigu.

Kakve veze ima koliko se materijala nakaci na YouTube u jedinici vremena, nije sav materijal legalan i nije sav materijal vlasnistvo onoga ko je delo objavio na internetu.

Samo da ti objasnim jos dve stvari.

Prvo, pored Zakona o autorskim pravima, ovu materiju regulise i Krivican zakonik, pa cu ja prikaciti zakon da procitas, da vidis da li je to krivicno delo ili nije, a to sto ga nisu krstili kradja je manje vazno, vano je da je zabranjeno i da se zbog toga ide u zatvor.

Drugo, ima nacina da resi problem piraterije i to veoma uspesno.
Ne znam da li si primetio polako ali sigurno nestaju sajtovi koji su pruzali usluge deljenja ilegalnog materijala, zatim sve vise autora/kompanija angazuje ljude/firme koje za njih pretrazuju po internetu i pronalaze gde se njihovo delo deli da bi se reagovalo i povuklo iz opticaja. U vecini drzava se polako uvodi zabrana pristupa piratskim sajtovima ili torentima.

Poenta je da ti tvrdis da je to rec kradja, pa ako je kradja zasto zakonodavsto je zove povreda autorskog prava, ispod zute boje pise Povreda moralnih prava autora i interpretatora, i opet nepise kradja. Kradja se upotrebljava samo za imovinu a ne za autorska prava.

Glava dvadeseta
KRIVIČNA DELA PROTIV INTELEKTUALNE SVOJINE
Povreda moralnih prava autora i interpretatora
Član 198


Glava dvadeset prva
KRIVIČNA DELA PROTIV IMOVINE
Krađa
Član 203


Cela nasa diskusija je o tome, da rec "kradja" nije isto sto i "povreda autorskog prava". Svi moji komentari su fokusirani da daje razloge zasto zakonodavac nije mogao da upotrebi rec "kradja" za poverdu autorskog prava.
Da si se slozio da nemozes reci kradja, ne tice mi se ni zargonski za tu oblast, onda ne bi ni bilo ove diskusije. Tvoja je tvrdnja to je isto sto i kradja, da je kradja, opet zasto je zakonodavac nezove kradjom, razlog zasto je ne zove isto, jer nije isti efekat kao kad ti neko lisi tvoje imovine. Autorska prava nije isto sto i privatna svojina, i upravo ti je zakon primer zasto nije isto, razdvojio na glava dvadesta i glava dvadest i prva.

To sto sajtovi nestaju, neznaci da je samo zato su uklonjeni od strane zakona. Recimo sada imam pristup Netflix, garantovan kvalitet(nema losih kopija, preimenovih fajlova i slicno), brza veza, veliki izbor, relativno jeftin, toga nije bilo pre 15 godina. Oces i istrazivanje koje pokazuje da je najbolji nacin da se smanji piraterija ako das korisnicima sta zele (to neznaci besplatno).

Izuzev sta autor moze da uradi da bi sebi napravio prihod, ja nisam pisao nikakve teze i teorije kome pare pripadaju. Naveo sam da me jedino zanima da autor moze da napravi zaradu. Konstantovao sam da postoje efekti koji nisu istorijski bili ranije i prosireni su i bezobzira sta zakon kaze, bolji pristup autoru je da prilagodi svoj poslvni model, nego da zavisi od zakona. Dao sam citat WIPO ili ti Svetske Organizacije za Intelektualnu Svojinu, agencija Ujedinjenih Nacija, o ekonomskim efektima zakona o autroskim pravima, sa kojom si ti neslazes.

Ali autor ima sva prava da prilagodjava svoj poslovni model kako god hoce, ili da se oslanja na zastitu zakona kakva god da je.

To je sve stvar autora (ili drugog vlasnika intelektualne svojine) a ne njegovih kupaca ili drugih gradjana.

Ako autor hoce, svoja dela moze deliti dzaba - ali ako nece, ima zakon koji mu dozvoljava da naplacuje za tudje koriscenje svoje intelektualne svojine.

Ne sprecava tebe nikakav zakon da ono sto stvoris poklonis kome god hoces, ili da prodajes za 100 milijardi EUR.

Ali drugima odredjivati kako da raspolazu sa svojom imovinom, to je vec nesto sasvim drugo sto smrdi prilicno lose.

Mislim da tahuti hoće da kaže da autori moraju da se prlagode shodno vremenu u kome žive. A to znači da ne mogu u potpunosti da se oslone na zakon jer će piraterije biti bez obizra na napore koji se ulažu nebili se ona smanjila. Treba se naći granica do koje je isplatljivo boriti se protiv pirata i drugih vidova povrede autorskih prava. Očekivati apsolutnu zaštiti svojih prava kao autor je besmisleno. Treba nivo zaštite podići u odnosu na sadašnji.
Šta bi se desilo ako bi se 50% kapaciteta neke službe koja treba da se bavi zaštitom celokupnog zakona presmerilo samo na pirateriju?
Mislim da niko ne osporava vlasništvo i slobotu autora da sa svojim delom radi šta hoće ali, ne može autor neke pesme očekivati isti nivo zaštite za tu pesmo kao za na primer auto. I ako pesma u nekim slučajevima vredi mnogo više od auta. Eto sad uvidja veliku razliku izmedju skidanja pesme ilegalno sa neta i "kradje" autorskih prava što bi bilo da neko drugi pripiše sebi pesmu nekog autora i zardi ogroman novac na konto tog dela. To bi trebalo strogo kažnjavati mada i tu nemamo crno-belu situaciju.
ukoliko ja zaradjujem novac izvodjenjem tudjeg dela dali se sva zasluga za novac koji ostvarim treba pripisati autoru? Ja sam oraganizova kocert,uradiuo dobar marketing, izveo pesmu kvalitetno. Malo bi bilo nepravdno da sud celokupnu zaradu dodeli autoru. Naravno mene treba kazniti zbog povrede autorskih prava.

Moj stav je da se treba boriti i podići nivo zaštite autora ali, samo do odredjene mere posle koje borba postaje besmislena.

Opet autorska prava nisu imovina, pogledaj zakon.

Slazem se ako neces da imas problema sa zakonom, postuj ga.

U ovom trenutku zakon daje ta prava autoru.

E sada ako si ti pojedinac/kreator, ti imas ogranicena sredstva, sta bi bilo bolje:

- gledati Internet ceo dan i pronalaziti gde su nelegalno postavljeni
- unajmiti ljude da to traze, dodatni troskovi
- napraviti poslovni plan koji ce da ti donosi prihod i raditi na novoj kreaciji

Ono na sta nemozes da se oslonis je da je zakon vecan i nepromenljiv, da ce svi ljudi da ga postuju.


Da li ti zakljucavas vrata? Zakon te cuva od kradje, zar ne.

Kljucni problem zakona o autorskim pravima je balans izmedju autora i korisnika, tj motivaciju autora i pristup radovima.

Za tvojju informaciju, temu sam pokrenuo ja a zakon sam okačio da bi ga ti prvo pročitao pre nego kreneš i skreneš sa temeteme.
Cenim tvoj trud da budeš pametan, kao u svakoj temi, ali ti nemaš kapacitet za pametnu diskusiju. Jednostavno, nedovršena si ličnost ili polufabrikat bliži sirovinu.

@tahuti



Ne tvrdim ja da je rec kradja, vec da je sam cin/delo kradja. Time sto si ostvario nekakvu korist ili naneo stetu nekome time sto si mu uzurpirao neko pravo ti si njemu/njoj nesto ukrao. To ja tvrdim. To sto ga zakonodavac drugacije formulisao, to je tehnicko pitanje. U istom zakonu imas i dela protiv izbornih prava, ali se to takodje naziva i izbornom kradjom. E sad ti mozes da izadjes na ulicu i da ljudima objasnjavas da oni nisu pokradeni na izborima vec su im samo ostecena prava, ali da to nije strasno samo po sebi vec da oni trebaju samo promeniti poslovni model i da nastave sa ostvarivanjem zarade jer nije realno da ocekuju da ce izbori uvek biti bez kradja iliti uskracivanja prava glasacima.



Nego sta su utorska prava ako ne privatna svojina, nij valjda da pokusavas da nam objasnis kako su javno dobro ili mozda nekakva prirodna pojava. Zajednica je donela zakon da zastiti autorska prava, predvidela zatvorsku kaznu za onoga ko nekome povredi prava, postupak se pokrece po privatnoj tuzbi, ali ti trvdis da to nije privatna svojina.



Ovo je najveca apsurdnost koju si mogao da napises. Pa cela piraterija je upravo zbog ostvarivanja materijalne koristi, nema drugog razloga sto neko krade necije delo nego da ostvari materijalnu korist ili u slucajevima nastranosti da nekome nanese stetu.
Ako nije besplatno onda znazi da se mora platiti, a to opet samo po sebe znaci da se nesto prodaje, a ne da se daje.

Kako ces ti korisnicima nesto davati a da to nije niti besplatno niti prodaja. Ili nekome nesto poklanjas ili mu prodajes. Imas li neku trecu mogucnost?



Ne moze tebe interesovati jedino da autor napravi zaradu, ako celo vreme objasnjavs da je ispravno da neko moze umesto autora da odlucuje sta ce bit i kako ce se koristiti njegovo delo. Sam autor ce odluciti koju ce metodu koristit, neko ce insistirati na poostravanju zakona i maksimalnoj primeni istog, neko ce kombinovati vise metoda, neko ce smisliti sasvim trecu metodu, ali jedino autom ima pravo da odluci kako ce stiti svoje interese.
Nema znacaja sta je bilo kroz istoriju, mi konstatujemo cinjenicno stanje i jedino sto trebamo raditi je da povedemo diskusiju kako da se poveca zastiti autora i koje metode treba primeniti da bi se piraterija i zloupotreba svela na njmanju mogucu meru. To je poenta price.

Imam jedno dodatno pitanje koje nisi spomenuo, ali je vaznu za dalju diskusiju.

Da tebe slucajno ne muci savest sto prisvajas necija autorska dela ili se bavis piraterijom ili koristis piratska dela pa bi sad da ndjes alibi da ne bude kako nesto krades, vec bi sve to da upakujes u neku ambalazu kao, eto, neko je duzan da tebi omogucava koriscenje necijih prava bez nadoknade ili po ceni koja je tebi prihvatljiva?

Ja sam licno pristalia da znanje ne treba biti besplatno i dostupno svakome, vec da je znanje najvrednija stvar koju je covak sposoban da stvori i da treba imati adekvatnu cenu u smislu da se ne moze vrsiti degradacija i obezvrdjivanje necijeg znanja oduzimajuci mu pravo da sam autor raspolaze svojim delom.

Zasto autor neke pesme ne bi imao istu zastitu kao za auto? Po cemu je auto nesto vrednije od necijeg dela? Da bi napravio auto neko je morao da smisli kako se auto pravi, u auto industriji ima ugradjeno hiljade autorski dela u vidu patenata, inovacija, izuma i zarad koja se ostvaruje od tih prava je motivacija ljudima da smisljaju i unapredjuju tehnologiju i tehnoloski razvoj.

Prvo kazes:

Eto sad uvidja veliku razliku izmedju skidanja pesme ilegalno sa neta i "kradje" autorskih prava što bi bilo da neko drugi pripiše sebi pesmu nekog autora i zardi ogroman novac na konto tog dela. To bi trebalo strogo kažnjavati mada i tu nemamo crno-belu situaciju.

da bi kasnije postavi sledece pitanje:

ukoliko ja zaradjujem novac izvodjenjem tudjeg dela dali se sva zasluga za novac koji ostvarim treba pripisati autoru? Ja sam oraganizova kocert,uradiuo dobar marketing, izveo pesmu kvalitetno. Malo bi bilo nepravdno da sud celokupnu zaradu dodeli autoru. Naravno mene treba kazniti zbog povrede autorskih prava.

A kako da te kazne ako ti ne oduzmu zaradu od cinenja krivicnog dela?

To je isto kao kad bi se neko bavio kradjom i preprodjom automobila i time ostvarivao zaradu, pa lepo kupi covek imovinu, "usteka" gomilu para i sad bi tvojom logikom trebalo da ka kazne zbog kradje, ali da mu ostave imovinu koju je stekao kradjom.

U vezi koncerta:
- a sto bi neko izvodio tudje delo na svom koncertu bez saglasnosti autora ili da preformulisem, sto ne napravis koncert na kojem ces izvoditi svoja dela, lepo ga izreklamiras, napravis marketing i izvodis kvalitetno svoje pesma?

Autorsko pravo nije imovina, razlika je u tome sto imovina je opipljiva, to jest ima fizicke karakteristike, kolika ti je tezina, visina, sirina tvog autorskog prava. I opet sama rec pravo. Autorska prava kao i patenti, imaju neke karakteristike imovine kao pravni instrumenti, ali nemaju odlike imovine u sebi. Da je autorsko pravo isto sto i imovina, onda bih zakon i istim stavkama stitio, ne bi ih zakon razdvajao, sto i radi.


Kako znas da je nacinjena steta? Sta ako si autoru napravio profit? Ekonomisti u muzici su trenutno podeljeni u 2 tabora, jedni misle steta drugi profit.



Razlozi za piratovanje
1- cena
2- nemogucnost kupovine (nema legalnog prodavca u tvojoj zemlji, ili uopste nece da ti prodaju)
3- korisnost, legalna verzija DRM koja ti ogranicava kako ces koristiti taj proizvod, ima ljudi koji kupe legalan i skinu i ilegalan zato sto su pronasli da im legalna verzija neradi kako im treba
4- frustriran pri kupovini, npr web strana je ocajno napravljena oces da platis ali te voza (sretao sam se takvim proizvodima)
5- anonimnost
6- neposrednost, 'ja ocu odmah'
7- za zemlje u razvoju, to je cesto jedini nacin da dobiju medije iz razvijenih zemalja
8- cenzura

Nebranim pirateriju, i razlozi me nezanimaju, samo cu da primetim da novac nije jedini razlog piraterije.

Pa pogledajmo Svedsku, poostrili su zakon kada us doneli IPRED, piraterija je opala, samo za nekoliko meseci i onda piraterija se vratila na staro. Znaci samo stroziji zakon neznaci i kraj piraterije.
Video sam istrazivanje u Norveskoj i Holandiji, pokazalo da piraterija opada od kada su poceli legalni izvori da se pojavlju kao sto je Spotify.



Gde ti vidis da ja kazem da je ispravno, ja samo konstatujem da se desava, to ti je kao vozilo je preslo u pogresnu traku, i sta sada, to vozilo je sada ide u pogresnom pravcu, ja cu se sloziti to je protivzkonito, ali kao vozac necu vikati skloni se iz moje trake, vec cu da skrenem, i nisu mi vazni njegovi razlozi.

Druga poenta je da ne mogu da pronadjem naucne radove koji govore o tacnim efektima piraterije i sa tim se WIPO slaze. Ti mozes da tvrdis da ti znas, to je tvoje pravo.

Pronasao legalne servise u oblastima koje me zanimaju, Netflix, Drivethru, cak i biblioteka mi omogucava besplatan pristup Safari OReilly, i ebooks. Kao sto rekoh ovi servisi nisu postojali pre 15 godina.

Autorska prava, patenti i predmeti/stvari imaju jednu zajednicku crtu koja je ustvari i najvaznija u celoj prici, a to je imaju vrednost i mogu biti predmet robne razmene ili kupo-prodaje. Moze se trgovati njima, kako stvarima tako i pravima. Zbog te zajednicke i veoma vazne osobine prava su toliko zasticenja, a samo povredjivanje istih povlaci krivicnu odgovornost.



Kako znam da je nacinjena steta, pa veoma jednostavno, ako znam da autoru nije placeno za upotrebu/koriscenje dela znam i da mu je naneta steta.
Kako si mu napravio prifit, da li tako sto mu nisi platio ili tako sto si necije delo iskoristi za sticanje dobiti, a nisi dao odedjen procenat autoru?



Cekaj polako, ne branis pirateriju, ali se od petnih zila trudis da je opravdas i da mene i ostale ovde ubedis da je korisna, a jos i navodis "racionalne razloge" koji opravdavaju pirateriju, recimo:

CENA, iz ovoga se vidi da novac nije jedini motiv.
NEMOGUCNOST KUPOVINE, recimo neko vidi neku stvar na ulici, nema legalnog prodavca u zemlji, a prodavac nece da isporuci, onda je opravdano da se pristupi kradji toga jer se potreba za posedovanjem toga mora zadovoljiti.
KORISNOST, ovaj razlog ne razumem, pa ne mogu ni komentirati.

FRUSTRIRANOST PRI KUPOVINI, to bi trebalo da znaci da ako neko nije zadovoljan uslugom u nekoj prodavnici ima opravdanih razloga da prodavnicu opljacka.

ANONIMNOST, ovo je pristojno dobar razlog, to bi bilo nesto u stilu, ti ne zelis da te vide kao nesto kupujes, recimo, ne zelis da te vide kako kupujes zestoka pica i onda je opravdano da ti mozs uci i ukrasti pice koje ti se svidja.

NEPOSREDNOST, "TI HOCES ODMAH", to bi moglo da bude nesto u stilu dodjes do prodavnice, kad ono prodavnica zatvorena, kako ti hoces odmah automatski stices pravo da prodavnicu opljackas jer nema razloga da cekas da se prodavnica otvori. Sto bi gubio vreme cekajuci otvaranje, sam se posluzis.

ZEMLJE U RAZVOJU, pre bih rekao da je ovo apsolutno izvrtanja istine ubacujuci u pricu malo patetike. Zvuci mi nekako u stilu nije dobro materijalno situran, pa mu je dozvoljeno da krade ili recimo da deci i omladini omogucimo da kradu sta im je volja jer su u razvoju, pa im je to mozda jedini nacin da dodju do nekog dela.

CENZURA, cenzura je zabrana, kontrola,, ogranicenje necega. Realno mislim da je ralog pristojno dobar, nesto kao da kazemo: "nisam dobio dozvolu za oruzje, pa cu ja da ukradem jednu pusku. Moze i ovako, mladjim od 18 godina je zabranjeno da kupuju alkoholna pica, ali nije problem da dete ili omladinac udje i ukrade neku bocu pica.



Iz tvojih komentara se vidi da kazes da je ispravno, nalazis milion razloga da opravdas pirateriju, nemas ni jednu rec protiv same pojave, prosto je cudno da se vidi nesto drugo nego da kazes da u pravu.
Vozilo koje ide u pogresnom pravcu treba zaustaviti,onemoguciti ga da nastavi da ide u pogresnom pravcu, obavestiti nadlezne sa pojavom i obavestiti ostale ucesnike u saobracaju da postoji vozilo koje se krece u pogresnoj traci sve sa ciljem da se izbegne veca nesreca.

Malo sam popio večeras što me ne sprečava da iznesem svoji konstataciju. Imaj te razmevanja za pravopisne greške . Mad ih i ovako pravima :).



Jedean prost primer. Kada ti ukradu auto ti ga više nemaš. Ako ti sikinu pesmu ne znači da nećeš moći da nastaviš da zaradjuješ na njoj. Ni meni nije jasno šta se dešava
u slučaju apsolutne kradje autorskog prava za koji sam primer naveo.
Jedno je sigorno. Problem je veoma komleksan i ne podržavam ni jednu od suprostavljenih strana.

Objasni zasto ih zakon ne tretira isto, u zakonu imas KRIVIČNA DELA PROTIV INTELEKTUALNE SVOJINE i KRIVIČNA DELA PROTIV IMOVINE, ako su ista onda bi bilo samo KRIVIČNA DELA PROTIV IMOVINE.




To je tvoje misljenje, postavi mi linkove sa naucnim radovima koji su to dokazali



ti si rekao

Kao sto rekoh nebranim je, procitaj sta ti tvrdis, pa sam pokazao da to nije jedini razlog, da li su to ispravni razlozi u to nezalizm. Ti sada mozes da pravis tvoje teorije kako oces, o tome necu raspravljati.

Sa stanovista ekonomije ako kupac moze da nabavi proizvod, legalno ili ne, on ce to uraditi.



Jeste ali ti ides u ceoni sudar.

Evo ti jos jedna metafora, Djerdap se urusi i blokira Dunav, da li ces i dalje da sadis zitaricu kao deda i praded, ili ces se prebaciti na pecanje.

Piraterija postoji, trosak za alate koje omogucuju pirateriju pale su na nulu, cena zastite kao DRM raste. Autor moze da se zali, kuka, sudi se ali to mu nece pomoci u ovom trenutku da napravi prihod, mora da promeni nacin poslovanja ako zeli da ima prihod, da li autor moze da iskoristi pirateriju da napravi prihod, moze, da li autor ima mogucnosti da iskoreni pirateriju, nema.

Da li autor ima prava, jeste autor ima, zakon mu to daje. Da li tehnicki elementi zastite postoje, postoje ali su nezadovoljavajuci, visoki troskovi, frustracija korisnika, ako se razbije korisnot brzo propada.

Da li vredi poostrovati zakon? Zavisi od troskova sprovodjenja zakona i koristi za drustvo, a ne samo za autore.
Da li vredi legalizovati pirateriju? Zavisi da li donosi korist drustvu, da li bi uticao na pravljenje novih dela?

Zbog odredjenih specificnosti koje su vezane za autorska prava odeljeni su u posebnu grupu, da bi mogolo da se preciznije opisu sta je sve kaznjivo u vezi samih dela.

Automobil je stvar, pa je upotreba motornog vozila razdeljena od kradje. Sama nedozvoljena upotreba motornog vozila je krivicno delo, ne mora doci do trajnog oduzimanja motornog vozila, dovoljno je da neko samo nedozvoljeno upotrebi necije vozilo pomerajuci ga iz tacke A do tacke B pa da samim time pocini krivicno delo.
Tako je isto i sa autorskim pravima, ne mora neko oduzeti necije autorsko delo, dovoljno je samo da ga nedozvoljeno upotrebi da bi bio kaznjen.

Takodje i akcije ili obveznice, to je takodje stvar/imovina iako nema visinu, sirinu ili tezinu. Zatim osiguranje, nema fizicku velicinu, ali je takodje stvar/imovina koja ima svoju trzisnu vrednost sa kojom se moze raspolagati ili trgovati, pa je zbog toga zloupotreba kaznjiva.

Primer sa Djerdapom ne razumem, mislim ne mogu se orijentisati gde sam ja u momentu urusavanja i da li je urusavanjem doslo do prekida toka ili je urusavanjem nestala brana, ali nije ni vazno.




Piraterija postoji, to nije sporno, samo bi je bilo daleko vise da nije zakona. Takodje, da nije zakona i volje drustva da se spravi sa tom pojavom ne bi ta pojava bila okvalifikovana kao krivicno delo, vec bi svako moga da se slobodno bavi time. Da li ce se neko tuziti ili ne prav je autora, vazno je postoji mogucnost da se potrazi zastita interesa.
Evo ti primer:
jedna sugava Makedonija koja je cela u kurrcu uspela je da primenom zakona omoguci da se u svim sluzbenim prostorijama gde ima bilo kakav kompjuter mora koristi licenciran sofver sa licencom za svaku jedinicu. Jednostavno bilo je masovnih kontrola, cak su i sve ordinacije, advokati, notari, knjigovodje kupili licenciran softver. To je prakticna primena zakona i praktican primer ucinka istog.
Takodje, mi smo skoro prodali jednu aplikaciju jednoj firmi i to nije nista posebno zanimljivo, medjutim ja znam da ako cujem ili vidim svoju aplikaciju kod neke druge firme da ja mogu pokrenuti parnicu i uspeti pred sudom. To je poenta zakona, a cak i da se ne dogodi da ja vidim negde svoju aplikaciju, u nekoj drugoj kontroli moze se dogoditi da inspekcija naleti na moju aplikaciju pa da vlasniku potrazi fakturu da li je regularno nabavio softver. To svakom autoru mnogo znaci.
Nije vazno koju ce metodu iskoristit vlasnik da zastiti svoje delo, vazno je da se institucije sistema/drzave trude da zastite intelektualnu svojinu. U razvijenijim drzavama to je podignuto na jos visi nivo, sigurno ima piraterije po kucama, to je mnogo tesko iskoreniti, ali tesko da neko koristi ilegalan softver za komercijalnu upotrebu.

Ti si tvrdio da je autorska prava i imovina isto kao 1==1, a sada odredjene specificnosti koje ih prave razlicito, odluci se.

Akcije(deonice) i osiguranje, obe imaju kao za podlogu imaju imovinu, prema tome ne znam sta zelis da kazes, to sto mi trgujemo sa papirima, ali opet mozes da vidis da akcija ti daje % nad sredstvima firme, koja su merljiva.

Autorsko pravo zasticuje po definiciji specifican izraz ideje, pa mi objasni kako je ovo merljivo.

Sa Djerdapom mislio sam nastalo je novo Panonsko more.

Dobro si primetio "volja drustva", a bunio si se kad sam ja koristio rec zelja. Sto se tice volja drustva, kao sto si primetio ti kao autor moras da imas plan kad se ta volja izmeni.

Tvoj primer o Makedoniji, zasto je to uradjeno, zato sto donosi korist drzavi, ali ne zbog autora. Drzava zeli da stimulise programerske kuce da mogu da rade, znaci zaposljavju i sl.

I gde sam jam rekao da ti nemozes ici po sudovima? Zasto smatras da ti je to najbolja poslovna odluka? Ja tvrdim da autoru je bolje da promeni svoj poslovni plan. Jer sud te kosta, dobijes parnicu, ali kostao te je vremena.
Sudovi imaju smisla kao zadnja akcija, ali ne i prva. Pitanje je da li mozes da napravis plan koji ce da ti da vise resenja od piraterija - sud.

Zasto je zakon legalizovao samo jednu vrstu poslovnog modela za autorka prava?
Da li autorska prava treba podeliti prema oblastima, npr zakon za software, zakon za muziku, itd? Posto vidimo da postoje razliciti zahtevi u razlicitim oblastima. I primecujem da ti gledas iz ugla software koji prodajes.
Dokle ce autorska prava uvek imati smisla da postoji, da li ce neka prava ostati kao sto je pravo na priznanje autorstva, ili ce nestati, pod kojim uslovima?
Da li ima smisla menjati zakone ako ne postoji naucni konzensus o velicini efekata?
Da li treba menjati duzinu autorskog prava? Kao primer naveo sam pad broja naslova na Amazonu izmedju 1930-1980, te knjige jos uvek imaju "copyright". Zasto je dobro da te knjige nisu u opticaju?
Da li ima smisla da se dozvoljava kupopordaja autorskog prava? Mislio sam da je ideja da se autoru pomaze davenjem prava, pa sad imamo situaciju kao Michael Jackson je imao pravo nad pesmama od Beatles.
Sta da se radi ako se tehnologija menja? Pogotovo da se izbegne moralna panika, TV ce da unisti film, fotokopiranje knjige, radio koncerte, kuvanje kod kuce restorane http://www.bbc.com/news/magazine-34581898

Snas kako, uvo ti je organ ili deo tela, isto i oko, oba su organi i delovi tela, ali svako ima svoje specificnosti, generalno su obradjeni medicinom, ali postoje cpecijalizacije za svaki od ova dva organa. Taako je i sa automobilom i autorskim pravima.

Ako se vratimo nazad na komentare ja sam napisao da je autorsko pravo imovina, kao sto je i automobil. Sve je to necija imovina i treba je zastititi.



Autorsko pravo ne stiti specifican izraz ideje, vec stiti neciji ulozeni trud, vreme, znanje i troskove koje je stvaraoc ili vlasnik imao. Stalno mesas pojmove. Nije zastita utorskih prava neka fumanitarna dimenzija ili nadoknada autoru vec zastiti vrednosti dela. To je isto kao sa ulozenim radom, ako nesto radis imas nadoknadu/platu za ulozeni rad/vreme/znanje. Nije plata nadoknada iz humanitarnih razloga vec je trzisna kategorija, a samu materiju obradjuje nekoliko zakona opet zbog specificnosti same pojave.



Podseti me u kojem kontekstu si ti koristio rec zelja, a u kojem kontekstu ja koristim rec volja drustva, da vidimo ko je o cemu pricao.
Da li ce neki autor imati plan ili nece, nema veze sa ovim o cemu mi diskutujemo. Ako postoji pravo na pravnu zastitu ondace nekome i to biti deo plana za ostvarivanje zarade od svojih dela, a kad se volja izmeni, primereno promenama sam autor ce odluciti sta mu valja ciniti.



ne samo sto donosi korist drzavi, vec uvodi i red saljuci poruku da ne moze se ostvarivati zarada tako sto ce se zloupotrebljavati necije znanje ili rad.
Samo mi jos objasni programeri ili firme koje izradjuju softver, zbog cega oni rade, zbog cega se formiraju, zbog cega postoje. Ja mislim da je osnovni motiv stvaranje profita ili zarada od stvaranja nekog dela, a ako je tako sto bi se oni razlikovali od bilo koga drugog koji nesto stvara.



Nisi ti rekao da ja ne mogu ici po sudovima, ali se iz petnih zila trudis da objasnis kako to nije dobro, kako to ne treba raditi, kako bi trebalo da se dozvoli da piraterija prolazi nekaznjeno i sve u tom pravcu.
Sta je najbolja poslovna ideja je veoma slozeno pitanje i ne moze se jednostavno odgovoriti na isto. To je isto kao sa raklamiranjem, koji je najvolji nacin reklamiranja?
neko ce primeniti jedan nacin, neko sve moguce nacine, tako ce neko upotrebiti svoje pravo da nekoga tuzi, a neko se nece zamarati time, ali ne mozes ti objasnjavati da treba ukinuti takvo pravo ili ajde i da se ne ukine, da ga autori ne trebaju koristiti jer si ti procitao u nekim analizama kako nije dobro da se ide na sud.
Ne mora sud da bude zadnja akcija, moze se koristiti u uporedo. Tamo gde ima mesta/mogucnosti da se neko tuzi, onda se tuzi tamo gde nema mogucnosti onda nista, ali ne moze se reci da li treba biti prvo ili poslednje sto ce autor preduzeti.



Mesas ti pojam poslovni model i necije pravo.
Ajde pokusaj da objasnis sta je to model i sta podrazumevas pod poslovni model.
Zakon ne legalizuje ili ne sankcionise neciji model, vec sankcionise nezeljene pojave koje se desavaju u drustvu. U ovom slucaju kradju ili zloupotrebu necijih prava.


Nisam razmisljao o ovome i nemam neki svoj racionalan odgovor.


Nisam razumeo pitanje.



Ako se vratimo na pocetak price, a to je da je autorsko pravo necija imovina koja ima trzisnu vrednost, onda je normalno da se dozvoli kupoprodaja autorskih prava. Ako autor ima pravo da sa svojim delom radi sta hoce, onda ne vidim razlog zasto ne bi pozeleo da proda svoja dela. Ne pomaze se autori, izbi to sebi iz glave, vec mu se stite interesi, stiti mu se imovina i stvaraju se pravila za uspostavljanje trzista autorskim pravima. To je smisao zakona, da uvede red na trziste i da da motiv ljudima da stvaraju i da ulazu u stvaranje novih dela/patenata/inovacija, da prosiruju svoja znanja i vestine stvarajuci tehnoloski napredak.

U prevodu to izgleda ovako:
glupi narodi/zajednice/drzave ne mare mnogo za ljude koji imaju znanje/vestinu/potencijal da nesto stvore, ne stite njihova prava, ne vrednuju njihovo znanje, ne nagradjuju njihov rad. Onda ljudi koji su bili sposobni da nesto stvore usled toga postanu razocarani i rese da svoja znanja/vestine ili svoj rad zastite na nekom drugom mestu u nekoj drugoj zajednici koja ima sasvim drugaciji odnos prema znanju i stvaranju.
Sta se onda desava, pa glupi ljudi vremenom postaju jos gluplji, tehnoloski zaostaliji, a sa druge strane moraju kupovati od pametnih isto ono znaje koje im je bilo dostupno, ali sad po mnogo vecoj ceni, a jos moze da se dogodi da pametni ljudi/zajednice i ne zele da im prodaju najnovija znanja ili tehnologiju.
Tako dolazi do situacije da pametniji postaju jos pametniji i bogatiji, a glupi ostaju jos gluplji i siromasniji
Povremeno se dogodi, onako sa vremena na vreme, da glupi pomisle kako su mnogo pametni sto su nesto ukrali od pametnih, ali veoma brzo stigne i odgovor i opet dobiju po nosu.
To se svakodnevno desava i to nije nesto neobicno, ali je fascinantna zelja i upornost glupih da se ne opamete.

Tako imamo primer sa windows-om, ljudi su mislili da su mnogo pametni sto ne placaju microsoft-u, ali je ipak microsoft nasao nacin da natera drzavu da preduzme mere i ako ne drugo, a ono bar spreci pirateriju u komercijalnoj upotrebi.

verujem da ti je sad mnogo toga jasnije.

Osetim se bez veze kad čujem nešto ovako i skapram da je kantautor više cunt-autor. Bože, koliko je ovakvih pesama. Za neke sam gotovo siguran da su obrade, ali ne mogu da nadjem orginal. Na ovu sam sasvim slučajno naleteo. https://www.youtube.com/watch?v=5AyDqkSr4nI&feature=share

Mislim da Bajaga ima isto mnogo ukradenih stvari.

Jedna stvar je kad te neka pesma inspiriše, pa i kad prekopiraš neki rif i ritam. Al kad je loše prepevaš pa čak i tekst mazneš ... ebiga.

Misliš ili znaš?

Da li si nekad probao, da kad ti se učini da je neka stvar ukradena ili je plagijat, proveriš da li je lopov ili plagijator regulisao prava sa originalnim autorom?

U muzičkom svetu prepev i obrada su sasvim normalna pojava koja se reguliše između autora i obrađivača.

Na tom polju su posebno aktivni američki izvođači. Nebrojeno je dobrih kompozicija, tj. pesama koje su izveli desetine i desetine izvođača.

Samo kao jedan primer: otkucaj Blue Moon u YT pa ćeš da vidiš koliko je ljudi to otpevalo. Ili spanish eyes ili tako nešto slično.

Već je postojala slična tema o Bijelom Dugmetu.

A to za Dinu sam čuo, samo nisam znao da je u tolikoj mjeri. Znao sam samo za When doves cry. Ne bi me iznenadilo i da su izvori za njegovo plagiranje i sami plagirani.

Problem sa svime time je da cijeniš nekog muzičsara i onda šta bude? Ispadne da je izgradio slavu na tamo nečijem tuđem uspješnom radu. To ne bi bilo toliko loše da na izdanjima napišu ko u originalu izvodi tu muziku. Nekad ne mogu možda napisati, npr. ime "Black Sabbath" je zaštićeno, pa kad se rade cover-i na metal albumima, ne može se napisati čija je pjesma, ali opet, valjda mogu nekako to dati do znanja.

Korisno: https://WhoSampled.com/

_{[Ovu poruku je menjao R A V E N dana 04.11.2017. u 02:38 GMT+1]}

Priča Aleksandra Hemona Zorgeov špijunski krug iz knjige Pitanje Bruna, je brutalan, ali krajnje brutalan plagijat priče Grobnica za Borisa Davidoviča većim dijelom, a manjim dijelom je tu utjecaj scenarija filma Otac na službenom putu. To može svako vidjeti ko poznaje ova 2 starija izvora, pa letimice pogleda u Hemonovu priču. Izašla je knjiga barem 2 puta na našim prostorima, u prijevodu Dejana Stankovića 2003.-e i onda u Bosni nanovo 2004.-e, a to je reizdanje istog prijevoda.

Koliko su stvari devalvirale... isto kao da neko samljele paradajz u blend-eru pa ti tvrdi da je u pitanju kaširana banana. Da bude stvar zanimljivija, i Kiša su optuživali da je plagirao nekoga, valjda Borges-a, od čega se on brani u Času anatomije.

Postoji jedno pravilo među muzičarima da kad neko uspešno prepeva i obradi tuđu stvar to u stvari pokazuje veliki talenat jer je to mnogo teže postići nego izvoditi svoju stvar.



A ko je tolika budala da pre nego što napravi i objavi obradu tuđe pesme ne završi pravnu regulativu za izvornim autorom i ne potpiše ga kada objavi delo?