Sve zavisi čime želiš da se baviš. Za zemljoradnju 1 ha je definitivno premalo. Za navedene aktivnosti je dovoljno. Sa tim što koliko mi je poznato pčelarstvo zahteva malo više posla. Moglo bi to da ti funkcioniše ali, mislim da ti treba barem jedan redovan izvor prihoda (neka prosečna plata ili penzija) da bi mogao da se pokrivaš ukliko nešto krene loše sa ovim poljoprivrednim aktivnostima. A i one same po sebi treže ulaganja, tako da je dobro da imaš neki fond iz koga bi mogo da prebaciš kad zaškripi.

Ja isto razmisljam o pcelarstvu kad dodje vreme za penziju, ali se ne bih usudio da drzim toliko pcela na maloj povrsini, jer ce okolo komsije da ih truju pesticidima i herbicidima. Razmisljam da na kupim 5-10 hektara zemlje i da na vreme zasadim bagremovu sumu. Mislim da nigde u ovom delu evrope nema jeftinije zemlje nego u Srbiji. Meni je izbor zapadna Srbija, ali tu su cene relativno visoke, oko 2.000 evra hektar, dok se u jugoistocnoj Srbiji moze proci i 3x jeftinije. Bagrem generise prihod od mozda 300 evra godisnje po hektaru od drveta + nesto od meda, znaci 10 hektara bi bio neki optimum i da je zemlja lakse prilazna, jer penzioner ne moze da se penje po vrletima kao mladic u svojim dvadesetim. Ne znam sta si mislio sa pola hektara a da zivis od toga, jedino mozda marihuanu da zasadis!

I ja imam neke slicne ideje, ali to ne posmatram kao moguci izvor prihoda, tj. nema komercijalne strane. Dovoljno bi mi bilo zemlje da mogu sebi da uzgajam povrce, eventualno nesto kokosaka, nista preterano je li, jer se ipak radi o penziji.

I ja bih isto cuvao neke farme... servera :).

Gospodine 2012 da vas ne izujedaju pčele? Mante se ćoravog posla.

Da li si se dobro informisao i na vreme o tom planu? Jedan sumar mi je tvrdio svojevremeno "da u americi slave dan kad su iskorenili bagrem", bagrem iako je drvo se racuna kao korovska biljka zbog veoma brzog rasta i nacina razmnozavanja, dovoljno je da bagremovu grancicu pobodes u zemlju i iznicice drvo, takodje pusta nove izdanke direktno iz korena neposredno uz stablo, rezultat je da o bagremu razmisljaju kao jednoj od onih kultura za pravljenje nekih biomasa ili tako nekako zbog rapidnog prinosa, ali nisam siguran da mozes da imas "bagremovu sumu", niti sam ijednu video ikad a dosta sam proveo na terenu, vec je verovatnije da ces za par godina imati parcelu ne sa prasumom ali veoma neoprohodnu i nepristupacnu, sa stablima bagrema jednim do drugog toliko blizu i gusto da ne mozes ni da prodjes ni da iskrcis.

Za pcele pcelari pricaju da ima ljudi koje pcele vole i onih drugih koji ma koliko se trudili na kraju budu samo izujedani od istih, cesto ih sele na ispasu i tako to a nije bas kao gajenje ovaca koje su mnogo pitomije.

Moji matorci koji su od pre neku godinu u penziji su prezadovoljni bastom, kupus opet ima ukus kupusa, a paradajz ukus paradajza jer se trude da izbegavaju pesticide i aditive, za razliku od onog iz prodavnice i dosta sa pijaca koji ili ima ukus plastike ili je bezukusan, i to je neki benefit, doduse oni gaje za svoje potrebe a zive od penzije, ne znam koji su uslovi potrebni da bi se zivelo od toga.

Znaš kako, život u gradu ima milion varijacija na temu, nešto slično je i sa selom, možda ih nema baš milion, ali jedno petsto hiljada sigurno. Ako govorimo o tvojim pitanjima, niko ti ništa ne garantuje, možda pobegneš glavom bez obzira, a možda i ostaneš što je verovatnije pošto dolaziš u malo ozbiljnijim godinama kada ti je dosta buke i hoćeš mir i tišinu, pa je odgovor na treće pitanje da se skoro sigurno možeš(možete) navići na život na selu. E sad, da ćete uspeti da živite od poljoprivrede, teško, bar ovako kako si ti zamislio. Ako dolazite sa nekim stalnim prihodima, a ne prevelikim zahtevima, ove koke ili malo bašte, neke druge varijante mogu da doprinesu kućnom budžetu. Međutim, kroz tvoj post provejava naivnost, a to se naročito vidi na primeru pčela, jer je očigledno da ti o tome nemaš pojma. Da se razumemo, nemam ni ja, ali pčele batice, to ti je čitava nauka, pre ćeš postati dobar programer nego dobar pčelar.

za pcele ne znam, ali od kokoski nosilja mislim da se neces leba najesti, i siguran sam da bi ti bilo koji odgajivac nosilja to isto rekao. jedan prijatelj u Srbiji/Vojvodini se bavi time nekih 10ak god. i uvek je negde na nekoj pozitivnoj nuli... bar tako kaze, ali kada se uzme u obzir da nigde na svetu neces naci zadovoljnog poljoprivrednika/farmera koji ne kuka, "pozitivnu nulu" treba uzeti sa malom rezervom, ali u svakom slucaju, daleko da je od nekog previse unosnog posla. on je stao sa uvecavanjem jata na oko 500 kokosaka, nisam odavno sa njim pricao o tome, ali mislim da je i dalje oko tog broja. Problemi su mu bili u pocetku plasman jaja, cesto je nepovoljan odnos cena hrane za kokoske i cene jajeta iako je sam proizvodio kukuruz/suncokret koji su osnova za hranu (a koje bi ti morao da kupujes), a pored toga, iaoko se ne radi o EU (za razliku od podrucja gde bi se ti time bavio) vrlo su jasno definisana pravila kojih se moras drzati (registrovano gazdinstvo, nosenje uzoraka na kontrole, placanja preko racuna, itd.) da bi mogao da jaja prodaje lokalnim prodavnicama.

u tvom slucaju, trebalo bi prvo mnogo para da ulozis (objekat, kokoske, kavezi+oprema, hrana, ...), verovatno bi imao dosta zaebancije oko papira jer se ipak o EU radi sigurno je gomila uslova/standarda koje bi morao da ispunis, bavio bi se poslom u oblasti o kojoj ne znas mnogo i jos sve to u nepoznatom podrucju. nisam siguran da bi ti se bas previse isplatila investicija.

ja da planiram da se selim negde na more i da planiram neke pare da ulozim u posao kojim bi se u penziji bavio, pre bi razmisljao da otvorim neku (u zavisnosti od cifre) kafanu/birtiju/restoran/pansion/mini-hotel ili sl. mislim da bi u takvom turistickom podrucju mnogo izvesnije bilo da ces povratiti pare koje si ulozio.

@biciklista dobro veli.
Tesko je, vrlo tesko je baviti se poljoprivredom, pogotovo ako si covek u godinama. Treba ti gomilu toga, pocev od zemlje, preko ljudstva do mehanizacije, prikljucnih masina...Obicno u tom poslu uspeju oni koji su odrasli na selu i nasledili od dedovine zemlju, od caleta masine, znanje...

Kako bi to izgledalo, dodjes iz grada, ulozis neku lovu u masine, zemlju, a nemas pojma sta i kako.Ogromno zanje, druze, treba za baviti se poljoprivredom, jer nema tu mesta da se zaebes ili omanes, jer su gubici ogromni.

Ako bas hoces na selo, onda se bavi necim laksim da pomunis kucni budzet, a uzgajas neku malu zemljicu oko kuce za svoje potrebe i uzivas u penzionerskim danima. Ona varijanta, malo kokice, prasici...Pravis inkubatore ko jedan moj poznanik koji vec 20 godina lepo zivi od toga...Ima milion stvari sto mozes na selu da raduckas i da kaplje malo lovice, pa uz penziju sasvim lepo da se zivi.
Moj komsija je ozbiljan zemljoradnik, taj ustaje u 4h i ceo Boziji dan je na nogama do 10 uvece. Jurca ko sumanut traktorom na sve strane da postigne, a uvece je tu zena, on i rodjak da pomuzu i usire mleko od 10-ak krava, nesto proda mleka...

Hvala za odgovore, sugestije i komentare. Mozda sam ja na pocetku dao losu ili necolosnu predstavu moje namere (nije bas moja, ali neka bude tako jer sam je ja ovde izneo)

Ja o selu i poloprivredi ne znam nista i nemam ni preterane zelje da mnogo radim, ali ideja je dosla na sledeci nacin.

Imao sam jedne rodjake koji su iz grada i imali su prvo vikendicu, a kasnije je to preraslo u kucu i prvo su umali 2000 m2, a posle je to preraslo na 5000 m2 i na kraju su se maltene preselili da zive na selu (osim u toku zime kad su dolazili us stan) i stalno su pricali da im je suter tamo, a ja sam vise puta isao kod njih. Nisu preterano radli, ali su imali zanimaciju.
E sad, nije to njima bio osnovni izvor prihoda, imali su penzije.

Drgi primer koji sam video je da dosta velik broj penzionera iz UK povlace jedan deo od soigurnja (penzije) i ostajuci samo na osnovnu penziju iseljavaju se iz UK i odlaze u Bugarsku, u Grcku ili bilo gde gde je jeftinije, kupuju imanje i zive na selu, stize im penzija i jos pomalo nesto zarade od poljoprivrede ili ne mora to biti zarada, ali proizvedu dovoljno za sebe, a onda sto ostane prodaju ili zamne medju sobom.

Na osnovu toga smo i mi nesto razmiljali da ostavimo osnovne penzije to bi bilo oko 2x 700-800 funti/mesecno, a da se onako polako bavim pcelama, vocem i jos po necim, ali opet da to ne bude vise od nekoliko sati dnevno, ne da mi to bude obaveza, vec vise zanimacija.
Sto se tice prihoda, mene vise interesuje kakvi su prinosi u smislu da ne moram i da radim i da budem u minusi. Sto se tice krajeva/podrucja koje sam naveo u obzir dolazi i Grcka (strana na Jonskom moru), a raspitivao sam se malo i nije mnogo ridorozno ako se prodaje neka mala kolicina koja je proizvedena "kao za sebe".

Zasto sam naveo nosilje.

Znam pouzdano da veoma malo ljudi na moru (ili u zaldju) cuva kokoske, a znam iz razgovora sa ljudima na moru da potrosnja jaja ide dobro po hotelima i restoranima, a i generalno u sezoni ide dobro prodaja. Ja sam nesto razmisljao za 1000 nosilja i tu bi zaposlio coveka da radi hranjenje i ciscenje, ja sam razmiljao samo da vrsim dostavu ili prodaju na pijaci.
Mislim da sam sad malo preciznije objasnio svoju ideju.

To sa nosiljama ti je skroz ok ideja. Nema tu preterano mnogo posla oko njih, a zarada je odlicna. Pogotovo sto ces taj `prljaviji posao` da prepustis radniku - nijesi ni ti blesav :D
Kasnije mozes to malo da prosiris i uzgajas tovne za klanje i prodaju zaledjenih bataka, belog mesa, krilca, cele...To ne da ide, nego...

U sustini, mani se zemljustine i traktora i uzivaces. Uz penzije, koje nisu bas male, bice ti ludilo :) Sasvim dovoljno za jedan opusten zivot na selu, a i vise od toga.

Kukuriku - kokoda...Pozdrav!

sve ovo sto si napisao je totalno suprotno od onog kako zaista jeste!

Pa i nije, sto? Ne kazem da se tu ne radi od ranog jutra, ali posao je daleko laksi nego da buca traktorom, ore, seje, ebava...

2x dnevno se baci hrana, vodu same piju kroz dozere, radnik ce da mu cisti...

Jedino sto ce 2012 i zena da rade je da ugovaraju poslove oko isporuke, sakupljaju jajca, love i prevoze te kokoske u klanice, ide u nabavku koncentrata i ostalog...

Da cujem i tvoju pricu. Ne znam, meni to tako izgleda. Gledao sam neke uzgajivace na TV i to je to. Naravno, svi kukaju da zarada i nije bas velika...A kad pogledas kako zive, ne bi se bas reklo :)

Ne bih ja sad da budem bahat pa da kazem kako sam se dobro informisao, ali mogu da kazem da sam procitao neku kolicinu literature i informisao se o iskustvima sa razlicitih strana. Bagrem se razmnozava izdancima iz korena ako mu povredjujes koren, gde na svakom mestu gde prerezes zilu nice novi izdanak. Sa druge strane, ako po bagremovoj sumi ne ores i ne kopas, za 10 godina imas otprilike isti broj stabala koliko si i posadio. Takodje, bagrem se tesko razmnozava iz semene koje nije prokuvano, tj. potopljeno u vrelu vodu. Bez toga nikne jedna od milion semenki. Bagremovih suma ima po Vojvodini, tako je i Djordje Balasevic u poznatoj pesmi imao bagremovu sumu tamo dole prema drumu, dok mu nisu polomili bagrenje.

Imas po internetu slike bagremovis suma i to bez nekog narocitog rada raste sve pod konac, naprimer:




Pa sta da ti kazem, iskustvo mi je nula, ali sa druge strane nista nije pod moranje na silu, probam i ako mi to zivot cini zanimljivijim guram dalje, a ako mi to zivot pretvara u pakao onda naravno nadjem neku drugu zanimaciju. Ljudi kazu da je moj pradeda imao neku tajnu moc manipulacije pcelama, nesto im zvizdao, govorio, mahao i pcele same isle gde im on pokazuje, mozda ima nesto u genetici, mozda nema, videcemo, mozda


Pa nikakvi, to je nemoguce i neisplativo. Imam i ja organsko povrce i to se prodaje jedino ako je neplanirani visak. Prosecna cena povrca na pijaci je pola evra/kg, da ne racunamo gde je prevoz i vreme koje se utrosi za prodaju, ali tvoji matorci sa motikom nikako ne mogu uzgajiti 5 tona organskog paradajza, a cak i da uspeju ne bi znali sta ce sa tim. Ja sam se nagledao organskog voca u zapadnoj srbiji gde to voce niko nece da otkupi, vec se koristi za ishranu svinja, pa zimi imaju organsku slaninu i prsutu

Pretpostavljam da je tako, ali sa druge strane penzioner nigde ne zuri vec ima vremena na pretek da procita gomilu knjiga.

Bem li ga po meni je vocarstvo nekako najnormalije o cemu bi razmisljao kad bi morao ili zelio nekad u buducnosti da se primarno bavim poljoprivredom.
Ima jako mnogo kultura koje mogu donijeti prinose na hektaru tipa ljesnjak,dunja itd.
Kad se radi sa tim kao penzioner nije vise ni kondicija u zdravlje kako teba.Nekad iznenadi hitan posjet ljekaru i izgubi se dan te ako se ima ista od te zivine pilici ili nesto drugo to zahtijeva svakodnevno hranjenje,a to onda nije to.
Voce pogotovo ove dvije kulture koje sam naveo mogu se prolongirati za dan dva u bilo kojoj fazi da li se radilo o orezivanju,gnjojidni ili berbi.

Ja planiram investirati u vakumsku susaru za voce .

Iz licng iskustva potvrdjujem ove sumnje. Ja imam neke kokoske koje zive na otvorenom i hranim ih integralnim zrnevljem. Drzim ih iz hobija, kao sto ljudi imaju psa, macku ili kornjacu i ne predstavlja mi problem da sa njima idem u minus, ako se posmatra cena jaja i cena kupljenog zrnevlja, jer ja nemam mogucnosti za bavljenje ratarstvom pa im svako zrno placam gotovim novcem. Ako zanemarimo kvalitet, jaja na farm na veliko mozes da kupis po 5 din/kom, a moje kokoske pojedu godisnje 1200kg zrnevlja, daju recimo 1000-2000 jaja, znaci jaje te kosta izmedju 12 i 20 dinara i takvo jaje ni u ludilu ne mozes prodati po ceni koliko te kosta, jer onaj ko kupuje ne veruje da je to jaje ista bolje od onog od 5 dinara. Ko hoce da zaradi od jaja treba da ode na farmu, kupi 10.000 jaja po 5 dinara i proda ih na pijaci po 8 dinara, i sad digitron u ruke, vidis da je dnevnica veca od one koju ima nuklearni fizicar. Da bi proizvodna cena jajeta bila ispod 5 dinara, kokoske moraju biti specijalne rase dobijene genetskim manipulacijama, moraju biti starosti iskljucivo izmedju 5 i 12 meseci, moraju se forsiratui hormonima, moraju ziveti na antibioticima da ne bi pocrkale, mora im biti ista temperatura i vlaznost u prostoriji 24 sata dnevno 365 dana godisnje... Sve u svemu, kokoske na otvorenom i komercijalna proizvodnja jaja ne idu jedno sa drugim, to se radi samo za svoje potrebe gde hoces kvalitet i ne interesuje te da li te jaje kosta 5 ili 50 dinara, svakako ne jedes 20 jaja dnevno.

Ja sam sklon nacinu razmisljanja da penzioner ne terba da prozivi poslednje decenije svog zivota u stresu da li ce povratiti svoj novac ili nece, vec pre svega treba da zivi onako kako mu je prijatno. A u skladu sa time i ovime sto si pomenuo, kafana moze da bude idealna opcija - po ceo dan sedis na terasi i pricas sa ljudima, sta hoces da pojedes samo kazes i donesu ti, sta hoces da jedes samo kazes i spreme ti, neke pare kaplju skroz nebitno kolike... Ja licno prednost dajem prirodi u odnosu na ljude, ali za nekog nema boljeg nacina da prozivi to malo sto mu je ostalo od zivota nego da otvori kafanu.

Pcelama se sasvim sigurno ne mozes baviti ukoliko nema ko da te obuci sta, kako i kada da radis. Moj deda je bio pcelar, posle je njega nasledio cale i veruj mi citav zivot sam okruzen pcelama. Da bi ti dosao do 100 kosnica ima ihaha da se naradis, jer to kao prvo mnogo kosta ukoliko ces kupiti gotove kosnice sa drustvima, a ako neces da ih kupujes (sto je normalniji sled), treba mnogo vremena da prodje dok se od kupljenih drustava formiraju nova. Video sam puno pcelara u pokusaju i mogu da tvrdim da niko ko se time nije bavio uz iskusnog pcelara barem 2 godine, taj posao ne moze samostalno da obavlja. Znam gomilu ljudi koji su zavoleli pcelarstvo uz mog caleta, radeci sa njim po 2-3 godine. Svakom od njih cale je poklonio po 3-4 kosnice preko kojih su ucili. Sve je bilo dobro dok su pratili njega, ali kada su pomislili da je vreme da se osamostale i definitivno formirali svoj pcelinjak u naredne 2 godine su im pocrkale sve pcele. Obicno na pocetku sa 4 uspeju da doguraju od 8-10 kosnica, a onda se valjda opuste i pocnu da rade na svoj nacin i uniste sve sto su do tada radili i dignu ruke od svega jer taj gubitak kosta.

A kada bi ti se na neki magicni nacin i posrecilo, pa doguras do 100 kosnica, onda bi se njima morao baviti svakog dana, veci deo dana, a ne po max 2h dnevno kako bi ti zeleo. Naprosto kod pcela je sve striktno vremenski odredjeno. Hoces da prosiris kosnice tj, napravis nova drustva. Ok, kada dodje vreme da se pcele same namnoze, odvojis jedan deo jaceg drustva u 2 kosnice. Novoformirano drustvo ne moze da funkcionise bez matice. A ako je matica losa, bice ti lose i celo drustvo. Zato se matica pravi iskljucivo od jakih drustava a njih nikada nemas puno. Posto to jako drustvo koje si razbio na 2 dela shvati da nema maticu, pcele pocnu da hrane larve maticnim mlecom, da bi se iz larve razvila matica. Pcele nikada ne razvijaju jednu maticu, vec ces u kosnici naci vise maticnjaka, a iz svakog maticnjaka se moze izleci jedna matica. Razvoj matice traje tacno odredjeni broj dana. Ako ti nemas vremena da pregledas svoje kosnice tog kriticnog dana, i iz njih da povadis najvece maticnjake koje ces rasporediti u pcelinja drustva koja je nemaju, vec odes sa komsijom na pivo jer ti se tog dana ne radi, prva matica koja se izleze ce ubiti sve ostale matice (posto su joj one konkurencija) i ti ces biti na pocetku.

Svaka pasa traje vremenski vrlo kratko. Bagrem obicno traje nedelju do dve i u tom periodu ce pcele skupiti mnogo meda. U dobrim godinama po jednoj kosnici mozes dobiti i do 100kg bagremovog meda u te 2 nedelje. Ali to je lepsi deo. Da bi mogao da skupis med u te 2 nedelje, ti si mesecima unazad morao pazljivo da radis da bi natempirao pcelinja drustva da budu u punoj snazi u te 2 nedelje. Ako kasno pocnes ili nesto propustis (kao gore sa maticama) kada dodju te 2 nedelje pcelinje drustvo ce biti slabo, losa matica ce praviti malo radilica koje ce uspeti da skupe meda jedva za sebe a tebi nece nista ostati. Ako pak pozuris i prevremeno napravis jaka drustva, a bagrem jos ne pocne da medi, lako se moze desiti da pcele usled nedostatka pase, shvate da ih ima previse i da ce tesko da prezive u tolikoj kolojniji, pa ce poceti da ti se roje, tj. same ce se deliti na manje grupe i cak bezati od pcelara tj iz kosnica i na taj nacin ces ako ih ne uhvatis ostajati bez pcela, pa kad dodje glavna pasa ti ces opet imati slaba i prepolovnjena drustva sa kojima neces moci nista.

Eto to ti je ukratko, a u pcelarstvu ima jos mnogo toga sto moras znati ako se njim mislis ozbiljno baviti.

Hehhe, 2012 ce garant ovo da zadesi :D

Odlican post Blue82! U par recenica mnogo receno.

Iz mog ugla gledano 1500 funti je više nego dovoljno za život dvoje ljudi bilo gde na Balkanu. Kupite kućicu sa lepim dvorištem i malom baštom, gajite malo organskog povrća, neke kućne ljubimce, održavate travnjak i poneku voćku, spremate zimnicu...

2012, mislio sam da ovo nikad neću reći, ali složili smo se na temi o Đokoviću, čuda se izgleda događaju.

Što se tiče ove teme, naivniji si nego što sam mislio. Kako misliš da gajiš koke, a da ti ne radiš nego da za tebe rade, da samo vodiš posao? To je nemoguće, naročito ako ne misliš da sam proizvodiš bar deo hrane u vidu kukuruza, pšenice, pripreme koncentrata i ostalog. To prvo, a drugo, bićeš u kokošinjcu od jutra do sutra, doslovno od pet ujutru do dvanaest uveče, znam šta pričam, komšija se time bavi. O tome koliko je u kokošinjcu prijatno(smrdljivo) i koliko se taj miomiris širi okolinom bolje i da ne pričam. Ja lično bih to radio samo kao poslednju opciju da ne umrem od gladi. Varijanta da samo vodiš posao je moguća, ali bi onda ulaganja bila enormna, pa se postavlja pitanje, zašto bi to radio ako postoji delatnost u kojoj si bolji. O problemima sa plasmanom robe i naplatom iste nema potrebe da detaljišem.

Ako hoćeš pčele, recimo da imaš dovoljno vremena na raspolaganju da se tome posvetiš, sve dobro proučiš i kreneš u posao, ali opet ima prepreka. Ako koke može svako da drži ili skoro svako, onda pčelama može da se bavi svaki deseti. Ako ne voliš pčele, ako sebe tu ne pronalaziš i ne vidiš, nego ti je lova primarni motiv, opet mrka kapa, bolje ne pokušavaj. Kada sam rekao vreme, trebaći ti i vreme da sustigneš konkurenciju i postaneš stalan igrač na tržištu. Pre nekoliko godina koleginica koja je ostala bez posla mi je pričala o svojoj nameri da se bavi pčelama, pošto su to već radili porodično. Kada je otišla do lokalnih udruženja pčelara naišla je na zid ćutanja, nisu želeli konkurenciju. Ne kažem da je uvek i svuda tako, ali nije nemoguć scenario.

Kaćunčica ti je dala dobar savet.

hehe, da ugovaraju poslove a radnici da ciste! :))) pa tako im ni njihove 2 penzije u £ ne bi bile dovoljne da pokriju mesecne gubitke koje bi imali igrajuci se farmera!


te koje gledas na TVu su gigantske farme (koje su, uzgred, platile da bi bile na TVu) od nekoliko desetina hiljada kokosaka koje proizvode jaja/meso pomocu hemije jer drugacije ne bi bilo isplativo. Nedeljkovic je lepo napisao kako to sve funkcionise. za male odgajivace (50-100-200-500 kokosaka) je to jednostavno NE isplativo, raspitaj se malo u realnom svetu, ne na TVu! eto idi do lokalne pijace, ako uspes da nadjes nekog seljaka koji prodaje svoje proizvode (ne preprodavca) popricaj malo sa njim, pa ces da vidis da li vozi u klanicu ili sam zasuce rukave i da li ima radnika da cisti go*na ili on to sam radi i da li ima radnika koji umesto njega ustane u 04 ujutru da ide na pijacu da prodaje!? da rade u nekom debelom minusu - ne verujem, ali iako sve sami odrade, kad sve saberu pitanje je da li im ostane toliko i da prezive!

uzgoj za sopstvene potrebe mislim da je OK, ali ulaganje para u takav posao cisto gubljenje novca/vremena!

Da odgovorim ukratko na komentare u vezi organizacije posla.

Nisam znao da je gajenje pcela tako zahtevno, znam neke osobe koje sam upoznao koje zive u gradu, a bave se pcelarstvom pa sa polazeci od toga dosao da zakljucka da nema posla svaki dan. Mozda gresim.
Ja sam racunao da kupim 100 kosnica i to nije velika investicija, koliko sam moga da se raspitam cena jedne kosnice je od 80-120 evra, sto ukupno dodje do 12 000 evra.
Planirao sam da platim "savetnika" ili "konsultanta" da mi prenese iskustva i znanje i bio bi spreman da ga placam prvu godinu dok ne naucim ili dok se ne osposobim da sam odgajam pcele.
Ja sam racunao da ako uspem da dobijem barem 20 kg po kosnici sa 50% zarade pri ceni od 5 evra za kilogram da se investicija vraca za max.3 godine.

Za cuvanje kokosaka sam se vise raspitivao i nasao sam potpuno automatizirane kafeze gde je potreban samo jedan radnik da ih opsluzuje. Sistem ima ventilaciju, sortiranje jaja, izvlacenje, odlaganje i susenje izmata. Automatsko hranjenje i pojenje. Koliko sam procitao na 1000 kokosaka, dnevno se moze sakupiti oko 500-600 jaja, sto je 20 tabli ili ne nesto sto je tesko za prodati.

i kolika bi otprilike bila investicija za opremu za 1000 kokosaka + za same kokoske?

Što se tiče pčela koliko znam to je sezonski posao. Zimi nema posla . Čujem kako pčelari kukaju kako se mnogo readi ali mislim da malo preteruju.
Gde si to pročtio da 1000 kokošaka snese dnevno 500-600 jaja? Pa nemoraš se baviti poljoprivredom da vidiš da tu nešto neštima. Po toj računaci ispalo bi da je kokoški potrebno manje od 2 dana da proizvede i snese jaje. I sad gledam po netu izgleda da se u pravu.
Kako su bre uspeli da napreve kokušku koja za dva dana snese jaje? To je sve samo ne prirodno. Jel se kljukaju nekim hormonima? I posle ljudima smeta GMO.
A jaje proizvedeno za dva dana, je savršeno zdravo.

U ovom momentu ne bih znao da ti odgovorim.
Ja sam ceo sistem video pre dosta godina na sajmu pa sam se posle raspitivao malo o tome. Razmisljao sam ja o ozbiljnom bavljenju time kao profesijom, ali sam odustao.

Nisu napravili kokosku koja snese jaje svakih dva dana, vec su napravili kokosku koja snosi jaje svaki dan, ali ima jedan period u godini kakda ne nosi jaja i zbog toga se uzima da ce biti manje jaja iako broj dana varira, ali uzima se najmanje moguce 200 jaja godisnje, citao sam neku studiju gde pise da se moze postici da od 365 dana kokoska snese 300 jaja.

Nasao sam neciji diplomski rad na temu isplativosti cuvanja koka nosilja.

Sto se tice pcela, to jeste sezonski posao, ali sezona traje dugo, i fakticki sezona nije samo u zimskim danima a kako nam je i jesen sve cesce mlaka, i tada ima vegetacije, pa pcele rade do prvih hladnijih dana sto zna da potraje. Kada je sezona tada nema odmora ni sa 30 kosnica a kamoli sa 100 jer da bi samo pregledao kosnice (tj napravio jedan krug), treba ti puno dana a cim ga zavrsis moras sve iz pocetka. Sto se tice konsultanta, to se moze resiti samo ne znam koliko bi njegove usluge kostale i koliko bi se sve to isplatilo ali ako se isplati, sto da ne. Ukoliko se time pocnes baviti moras racunati da se zasvako ozbiljno bavljenje pcelarstvom, podrazumeva da ces morati seliti kosnice. Kada je suncokret negde na suncokret, kada je bagrem negde blizu bagremove sume, na lipu itd. To za 100 kosnica pretpostavlja da imas i pratece masine (prikolice, traktor ili neko drugo vozilo koje moze da povuce), i da imas ljude. Kada je vreme vrcanja, opet ne mozes sam vec moras imati ekipu sa kojom ces to uraditi, mada kontam da je do ekipe relativno lako doci posto svi vole da dobiju odredjenu kilazu meda za ulozeni rad (bar po mojim iskustvima).

Takodje trebas uzeti u obzir i jos neke cinjenice. Kad su tvoje pcele na pasi, dodje idiot komsija i poprska svoje jabuke kad im vreme za prskanje nije, i desetkuje ti pcelinjak, a ti ne mozes da uradis nista jer ne znas ko je to uradio posto pcele prelaze velika rastojanja u potrazi za hranom.

Pored ovoga, ne manje bitno, da ti naglasim da poslednjih negde oko 5 godina dolazi do masovnog pomora pcela i niko ne zna u cemu je problem. Ovaj pomor se desava na globalnom nivou, a razlozi ostaju nepoznati. Naprosto u prolece s vratis u pcelinjak, otvoris leta a iz kosnica ne izlazi nista. Otvoris je i shvatis da je kosnica puna uginulih pcela, a bilo im je i toplo i ostalo je hrane u izobilju koju niko nije jeo.

Pcelari poslednjih godina muku muce i sa novim sortama koje se sade. Prilikom kreiranja hibrida stavlja se akcenat na to da biljke dobro podnose susu, da imaju veliki i na oko lep plod, ali noviji hibridi sve manje mede, i na njima ima sve manje prinosa. Sta ce se desavati u narednim godinama kada nas dotuce GMO, ostaje da idimo.

Naravno da jaja koja se kupuju u prodavnici nisu prirodna, ni po jednom kriterijumu, naprimer:

1. Ptice u prirodi nose jaja i razmnozavaju se 2x godisnje. Domace kokoske daju 40-50 jaja u prolece i jos toliko krajem leta. Morke se jos uvek smatraju divljim pticama i one mogu da snesu 30 jaja u prolece i jos 30 krajem leta. To se moze smatrati prirodnim, a svaki trocifren broj jaja je svakako neprirodan.

2. U prirodi imamo muzjake i zenke i ptice su prirodno stimulisane da nose jaja u svrhu razmnozavanja, a kod intenzivne proizvodnje jaja zenke nikada ne vide petla. Kod gajenja kokoski na otvorenom jasno je vidljivo kako one sa ljubavlju i paznjom pomeraju svoja jaja, kriju ih od grabljivica, same biarju mesto za gnezdo gde smatraju da im niko nece ukrasti jaja niti odneti pilice. Kad vide coveka kako odnosi jaja te kokoske glasno protestuju, to je sve prirodno. Kokoske u intenzivnoj proizvodnji se sigurno po ceo dan pitaju zbog cega one uopste nose jaja jer uopste nemaju instinkt razmnozavanja, to svakako ne moze biti prirodno.

3. Rasa kokoski koja daje 200-300 jaja godisnje je hibrid, neka me neko ispravi ako gresim, hibrid obicno znaci zivotinja koja ne moze dalje da se razmnozava, sve i da je pustis u prirodu.

4. Ptice u prirodi su odgajene od strane svojih majki i oceva, a kokoske nosilje su proizvedene u elektromehanickim masinama i nikada u zivotu nece videti svoje roditelje.

5. U prirodi svaka ptica koristi ogroman prostor za kretanje. Kod mene imaju na raspolaganju oko 20 kvadratnih metara po ptici, sto je minimum koji ja smatram prirodnim. Smatram i da ptica mora imati prostor visok minimum 2 metra, kako bi nekada mogla da zamahne krilima i malo poleti, znaci 40 kubnih metara po ptici . U intenzivnoj proizvodnji jedna kokoska ima prostor od 20x30cm, visine 20cm ili manje ako se ne ispostuju zakonski propisi. To znaci oko 50 kokoski po kubnom metru. Te kokoske nikada u zivotu ne vide travu, drvo i nebo. Ne znam ko bi to mogao smatrati prirodnim.

6. Ptice u prirodi jedu integralno zrnevlje, sveze voce, lisce i travu. Kokoske nosilje jedu neki prasak ciji je tacan sastav tajna. Pretpostavlja se da se tu sipaju hormoni koji forsiraju kokosku da daje 3x vise jaja nego sto daje ako se hrani prirodnom hranom.

7. Kokoske nosilje svakodnevno od veterinara dobijaju kojekakve hemikalije, preparate, lekove, antibiotike koje se dodaju u vodu da bi kokoske uopste mogle da ostanu zive pored takvih uslova zivota. Ptice u prirodi ne dobijaju nista osim lekovitog bilja i njihova jaja nemaju primese lekovitih sredstava.

8. Ptice u prirodi jedu koliko hoce i izgeledaju dobro uhranjeno i zdravo. Kokoske u intenzivnoj proizvodnji dobijaju tacno odredjeni broj grama hrane, koji je dovoljan da ne crknu od gladi. One zive na ivici izgladnjivanja i zbog nedostatka hrane obicno izgube perje.


Sve to navedeno cini da jaje na farmi mozes da nadjes za 5 din/kom, a mene jaje kosta 20 dinara da ga moje kokoske proizvedu. Ja svakom ko ima nekoliko ari placa preporucujem da nabavi prirodne kokoske i proizvodi jaja od integralnog zrnevlja za svoje potrebe, ali je suludo razmisljati o trzisnom plasmanu tih jaja. Jednostavno, spolja gledano jaje je jaje i niko ne zna da li je iz prirodne proizvodnje, ili kupljeno sa farme po 5 dinara na veliko, pa se sad prodaje kao prirodno, pa jaja ne mogu imati razlicitu cenu u zavisnosti od nacina proizvodnje - jaje ce na trzistu vredeti 10 dinara bez obzira da li je u njegovu proizvodnju ulozeno 4 ili 20 dinara.

Zanimljivo kako ljudi često neke stvari kojima se ne bave zamišljaju mnogo lakšima nego što jesu.

Da li je to zbog političke kolonizatorske propagande tipa "perspektiva Srbije je u poljoprivredi"
ili zbog neke idilične slike poljoprivrede i sela koja se može videti na emisijama tipa food, travel, organic...

Svakom ko pomisli da bi se mogao baviti poljoprivredom u bilo kom nivou višem od hobi-zanimacije
ja prvo preporučujem da se zapitaju zašto na planetarnom nivou ljudi masovno prelaze u gradove,
i zašto poljoprivrednici bilo gde na svetu izgledaju fizički izraubovano,
i preporučujem da onako radi realnosti obave povremeno neki fizički posao tipa lopatanje snega ili šljunka,
guljenje stare farbe sa zidova ili raznih objekata, ili uzmite kesu klikera, štipaljki, ili nekih drugih sitnih
objekata, razbacajte na pod i pokupite rukama nekoliko puta za redom, tek da vidite kako vam leđa
i kolena trpe baštenski rad.


Pokretaču teme bih samo rekao da sa 700 britanskih funti mesečno redovnog prihoda može da ovde
bilo gde na Balkanu živi "kao grof" i da se ne opterećuje bilo čime što izlazi iz pomenutog obima hobija.

Komšiluk koji se stvarno bavi poljoprivredom bi se za njega potrudio da proizvede sve po savremenim merilima
organic proizvodnje samo ako osete da je spreman da od njih redovno kupuje, pa još i ako ih
povežeš sa drugim mušterijama iz sličnog platežnog nivoa, veselje !

Kod nas su verovatno navedeni razlozi u pitanju. A i setali smo malo Engleskom, onda malo pogledali kako je lepo na selu u Sloveniji, onda malo Istra i kako zive Englezi na Krfu i to je taj film.

Znam da se sa navedenim prohodima moze ziveti na Balkanu, mozda ne "kao grof" ali moze veoma dobro. Ovo je samo jedno od mogucih scenarija/razmisljanja, ima tu jos varijanti, ali mi nisi nepoznati kao sto je zivot na selu.
Samo da dodam da ja nisam bas preterano opterecen organskom hranom i da to nije cilj odlaska na selo. Selo je vise u kontekstu "dosta mi je grada, idemo mi na selo i za nista nas nece boleti kita".

Pa koji moj onda proizvoditi hranu u drzavi gde je hrana tako jeftina da za pola evra mozes kupiti kilogram bilo kakvog povrca, a za evro 10-20 komada jaja, a da ma koliko da si prozdrljiv en mozes pojesti 2 evra povrca dnevno?! Zar se neko ko je navikao da radi za 10-20 funti na sat nece osecati ponizeno kad podeli vrednost proizvedene hrane sa brojem utrosenih casova teskog rada i dodje do rezultata da njegov rad vredi manje od pola evra po satu?! Poenta baste i kokoski oko kuce je jedino u tome da dobijas kvalitet koji tesko igde mozes naci da kupis, ja ne vidim sta drugo moze da te motivise.

Idi ti da zivis u selu, kupi kucu sa vecim placem a od poljoprivrednih radova preporucujem ti da drndas travnjak kosacicom svaki drugi dan da bi se divio svojom sposobnoscu doteravanja istog u idealno stanje na kom ce svi drugi da ti zavide, sta ti treba da okopavas krompir i zalivas paradajz kad to ume i moja baba?!

Pa nisam ja zamisljao da to bude "teski rad", zato sam i razmisljao o pcelama (racunajuci da tu nema mnogo posla) i neka automatizirana farma sa jos jednim radnikom. Ja se malo kao bavim prodajom i organizacijom posla.
U smislu zdrave hrane hteo sam reci da nisam preterano opterecen da mora biti EKO, ili nesto u stilu "zdrava hrana, za dug zivot", ne smeta mi ako je zdrava, ali je ne jurim po svaku cenu.

Ovaj predlog sa kosenjem trave nije los, verovatno ce na kraju tako i biti. Cela ideja sa poljoprivredom zavrsice se na odrzavanju dvorista.

Pa da, to je realno. A ako imas volje i talenta za organizaciju prodaje, ne treba ti uopste sopstvena proizvodnja, poljoprivrednom proizvodnjom se bave samo oni koji ne umeju da se bave prodajom. U proizvodnji, jedan radnik kosta kao 7-10 tona povrca godisnje, a pitanje je da li ce vise od toga i da proizvede plus grad/poplava/nesto moze da unisti sve. Slicno je sa pcelama i jajima, samo mi je za povrce lakse da objasnim. A, ako umes da nadjes put do trzista, mozes godisnje prodati sto tona hrane uz profitnu marginu do 100%, pa kad se vec zlopatis prodajom, prodajes lepo tudje proizvode i onda imas i neke koristi od toga, a poplava/grad/susa/poremecaji na trzistu su briga nekog drugog, a ne tvoja.

Ma nisi me razumeo.
Ako se bavim samo prodajom onda sam obican prodavac ili prekupac na kvantaskoj pijaci, ekonomski je to isplatljivije, ali nema drazi, nema neceg sto je mnogo vaznije, a sad cu ti objasniti sta je to.

Kad bi proizvodio med usao bi u grupu medara, pa bi se uclanio u savez, onda bi se prebaci na forum o pcelarstvu. Upisao bi se u, recimo, pcelare Istre ili pcelare nekog X kraja, onda bi prodavao med od kuce, ljudi bi svracali kod mene po med, malo bi se druzili, popili koje pice. Ja bi imao zanimaciju u vidu pcela, prihod od meda i celodnevno druzenje gde bih pricao o pcelama (mogao bi i neku knjigu da napisem), isao bi malo po sastancima medara, prepisivao bi se sa ministarstvom i jos mnogo toga interesantnog.

Kao prekupac poljoprivrednih proizvoda ulazim u sasvim drugu grupu, zarada je verovatno mnogo veca, ali nema usputnih aktivnosti. Sam polozaj u drustvu je drugaciji.
Sama zajednica drugacije gleda na stranog penzionera koji se bavi pcelama, a drugacije na stranog penzionera koji se bavi preprodajom poljoprivrednih proizvoda. Kao medar mogu se udruziti sa vinarima, proizvodjacima sira i tako biti aktivan u turistickim ponudama, druziti se sa ljudima, a usput bi ostvarivao zaradu od svega toga.

Posadi 10 ´ektara sljive ili jabuke , razvuci protivgradnu mrezu, sistem navodnjavanja ... i nema zime. Imas sada sisteme kojima mozes da manipulises i preko mobilnog a i koje automatski reaguju na vremenski uslove :-) . Mora da se ulozi ali isplati se . Malo drzava pomogne kroz neke kobajagi subvencije za sadni materijal i jos par stvari, ali vajdica :-) ...i dovoljno je da jednom u 5 god rokne tezak grad ,ti si cenom voca otplatio pola opreme . Platis dipl.agronoma da ti vodi sve : kada treba ovo i ono da se odradi, prvih 5 god intezivnije a posle sporadicnije ...
Ukratko .

Imam 360 sadnica šljiva i kada rode, nemam kome da prodam, odnosno ne po ceni sa kojom bih pokrio bar troškove branja.

Onaj ko ima hladnjaču, taj radi posao, ostali robuju.

@Hattalasat

To je dobra ideja, samo ne znam da li se moze naci kvalitetna zemlja te velicine i koliko bi to kostalo. Javlja se i problem branja tako velike kolicine voca, onda skladistenje (kao sto je spomenuo bachi), mada ne zvuci lose, samo ne znam koliko ulozenog rada treba.

Ako imaš imalo afiniteta prema pčelarstvu (ne plašiš se pčela, a želiš da probaš) otiđi i učlani se u neko društvo pčelara, uzmi 5 košnica i prikači se uz nekog iskusnog pčelara da mu pomažeš i učiš. Nećeš zažaliti. Znam ih gomilu koji su se počeli baviti pčelarstvom u poslednje 3 godine. Sve mladi ljudi. Ne znam nijednog koji je je odustao.

Ja zaista ne razumem sta ce jednom penzioneru da provede poslednje godine/decenije svog zivota u konstantnom stresu oko nemogucnosti plasmana proizvoda, nemogucnosti nalazenja adekvatne sezonske radne snage i konstantnoj izlozenosti najotrovnijim hemikalijama. To bih ja preporucio samo najgorem neprijatelju. Ja bih sebi za penziju pozeleo sve upravo suprotno od toga. Evo naprimer o cemu ja razmisljam - imam hektar zemlje koji se granici sa nacionalnim parkom, vazdusna banja, zdrav vazduh, zdrava voda, zdrava hrana, tu bih mogao izgraditi malo etno selo sa kucama od slame i drveta koje su najjeftinije za izgradnju a najzdravije za zivot. Uz to uzgajati i neko organsko povrce, peci najkvalitetniju mogucu rakiju od neprskanih sljiva i eventualno dokupiti/iznajmiti jos pa ograditi za zivotinje na ispasi, vodenica potocara za integralno brasno, mala zidana furuna na drva za pecenje lepinja, spremanje starih tradicionalnih jela i onda ljudi iz grada, izvol'te na vikend na detoksikaciju To je ono kako ja zamisljam svoje penzionerske dane, a 2012 bi verovatno imao vece mogucnosti zbog lakseg uspostavljanja veza sa strancima, naprimer neki engleski penzioner moze u Srbiji da zivi kao lord za iste pare za koje u engleskoj zivi kao siromah... ali naravno svako najbolje zna svoje zelje i vizije srecnog zivota.

Nemam ja uslova za cuvanje pcela, ja zivim u stanu.

To je dobra ideja, samo ima dva problema u realizaciji iste:
- to vec ulazi u oblast turizma, ali neki oblik hotelijerstva (izdavanje smestaja), a to trazi poveci personal.
- veoma tesko se moze prodati takva investicija.

Ja nemam iskustva sa zivotom na selu, to je moja ideja, zamisao. Ja ne znam da li ce to meni prijati.
Ako kupim kosnice za pcele i ne zelim da se bavim time, ja to sve prodam i zaboravim.
Opremu za kokoske takodje, lako se proda, malo se izgubi, ali se proda.

Kome ja da prodam imanje koje si ti opisao ako mi se ne bude svidelo?

ma sta 10, nek posadi odma 50 ha! :)

covece... podizanje 1 ha jabuke kosta oko 20.000e + 1 ha zemlje pogodne za vocnjak verujem da nema ispod 5.000e!
2012 trazi zanimaciju za penziju, nisam razumeo da planira da investira 300.000e

Ma ne pomisljam na takve investicije.

Evo u kom prasvcu razmisljam:

Ali ovo je bez kokosinjaca:

http://www.realestatecroatiais...le-pazin-apartments-40051.aspx

Verovatno bi mogao da dobijem i bolju cenu ako se malo pogadjam. Ima tih kuca i imanja dosta po Istri, tamo su ljudi relativno OK, to je stari partizanski kraj.

Gledao sam takodje takva imanja oko Kopra i Trsta, samo je dosta skuplje nego u Istri. More nije daleko, ima aerodrom u blizini. Medinicinska usluga je solidno dobra.

Niko drži pcele u stanu. Preko zime ih ostavis uz necije druge. Dogovorite se oko obilaska naizmencno i smanjite troskove.

Kako, prijatelju, pcele u stanu?

Ja u stanu ne smem drzati ni macku (ne da ja imam zelju ili da se zalim zbog toga), a ne smem ni zapaliti cigaru vec moram da izadjem na terasu. U stanu mogu drzati jednio bicikl jer nema gde da se ostavi.