Odgovor sa „malim“ zakašnjenjem,verovatno je problem rešen a pišem iz drugačijeg razloga,da se ova tema malo aktivira i raspravlja o svim problemima sa centralnim grejanjem na čvrsto gorivo.
Ovo je naj prostija hidraulična šema koja je primenjena kod većine sa centralnim grejanjem i trebalo bi da ode u istoriju odnosno da se nadogradi,usavrši i uštedi koji m3 drva ili t uglja a i da se vazduh manje zagađuje…
Jedna pumpa,radijatori,odzračno lonče,ekspanziona posuda(koju niko ne kontroliše) i sigurnosni ventil (na pogrešnom mestu) su minimum da sistem funkcioniše.Bojler vezan kao radijator a u ovakvom sistemu drugačije i ne može,se nedovoljno zagreva i tek u minusima kad je temperatura sistema visoka ima dovoljno tople vode.
Od regulacije postavljen samo nalegajući termostat pumpe i regulator promaje.Količinom drva se reguliše potrošnja a katrana i kondezata ko u priči.Dimnjaci cure,kotlovi korodiraju a drva se nemilice troše.
Kotlovi i njihova predimenzionisanost a i namena su posebna priča.
Usavršavanje sistema zahteva i sredstva na šta se mora računati.




_{[Ovu poruku je menjao Goranto dana 20.05.2018. u 23:34 GMT+1]}

Nešto bolji sistem sa jednim 3k(trokrakim) ventilom mada ni približno dobro.
3k na polazu iz kotla reguliše temp. u radijatorima a time temp. u sobama dok je kotao podhlađen i izložen koroziji.


3k na povratu u kotao reguliše temp. kotla ali u radijatore ide ta ista temp.pa su prostorije pregrejane.

Jedan 4k(četvorokraki) ventil je dobro rešenje jer imamo regulaciju polaza i povrata istovremeno.Ne rasipamo energiju po sobama a kotao je na visokoj temp.i zaštićen od kondezacije.Ručna regulacija zahteva kontrolu tokom dana.Motorni pogon na ventilu i neka elektronika za upravljanje,a ima ih raznih,oslobađaju od te brige i održavaju tačno postavljenu temp. polaza.Ručno se ne može tako precizno regulisati.
Bojler,u ovoj šemi,povezati kao radijator je loše jer sada imamo nižu temp u radijatorima.Povezivanje pre 4k ventila daje veću temp. u bojleru jer je i u kotlu oko 80°C.

Sve kombinacije sa 3k i 4k ventilima su mali pomak ka boljem,ekonomičnijem grejanju a zajedničko im je sa „Bosanskim“(goli cevovod a tamo ima dosta šuma pa se i ne štedi) da kad se postigne izabrana temp. na regulatoru promaje,klapna regulatora se spusti i zatvori dovod vazduha i tu nastaju problemi sa kondezatom,katranom,dimnjakom a kotao brzo dostigne zadatu temp. i celo vreme grejanja je spuštena klapna.Spuštena klapna znači da proizvodimo Ćumur i tek kad napravimo Ćumur on sagori bez dovoljno vazduha a katran bacimo u dvorište na Salatu koju posle smatramo zdravom,domaćom.Predimenzionisani kotao je redovna pojava kod nas al nije uvek veći i bolje.Kotao je bolje da bude podimenzionisan jer će samo onih dana u minusima raditi na max. i naj bolje raditi a to je godišnje u proseku 10-15 dana.Tada može da se zavrne neki radijator ili dogreje nečim drugim neka soba i stvar mnogo bolje funkcioniše.Suština je da Kotao radi naj bolje na max.i tada je naj bolje iskorišćenje i Kotla i drva.Radi punim kapacitetom i mi srećni i zadovoljni.To kad Kotao radi max. je kratko a većinom se bori za vazduh a Mi ga davimo da ne luduje jer bi bilo pretoplo ili nije potrebno u sobama.
Sistem sa Akumulatorom Toplote (AT) Kotlu daje vazduh,snagu,zaštitu a nama blagodet ređeg loženja i približavanje grejanju na dugme.Sistem se zasniva na akumuliranju viška trenutne proizvodnje kotla kada radi na max.iako je nepotrebno toliko energije i kasnijoj upotrebi kad je potrebno.Npr. proleće je i ujutru i uveče se mora grejati a preko dana je toplo,sunce pa je nepotrebno.AT je bure vode od bar 1000l,koje prihvata višak energije kad je ima a odaje kad je potrebno i koliko je skladišteno. Izvođenje takvog sistema nije komplikovano ali zahteva sredstva.Blagodet je loženje jednom dnevno,zavisi od potrošnje,bar 30% grejne sezone.

Regulacija polaznog voda,prema radijatorima, i povratnog,u Kotao, je obimna priča i trebalo bi da postoji automatika,elektronika.Ručno je nemoguće držati potrebne parametre jer su promene,relativno,brze i zahtevale bi često prisustvo u Kotlarnici.Želimo komfor tj. ređe posete Kotlarnici i uopšte razmišljanje o grejanju,kad jednom uspostavimo solidan sistem.To jedino može elektronikom,nešto i automatikom a još ređe bimetalnom regulacijom.Svejedno je bilo koja bolja nego goli sistem.
Šema sistema grejanja ima raznih kombinacija pa ih i regulacija prati.Ne mora da ta regulacija bude svemirska ali i može da se obrati pažnja na svaki deo sistema da odradi sam a da nama ostane briga oko loženja.
Na 3k ventilu bi morao postojati motorni pogon a onda i neka elektronika koja će upravljati tim motorom i okretati 3k ventil levo-desno i miksovati vodu određene,dovoljne,temp. za zagrevanje prostorija.Postavlja se na tom mestu i termički 3k na kome se zada temp. i on je stalno drži.U toku dana se spoljna temp. menja pa je za grejanje potrebna različita temp.Tu elektronika prati situaciju i koriguje ulaz u radijatore a time stvori i uštedu.Skuplja je elektronika ali vredi sve pare,uostalom živimo u svetu elektronike!
Situacija na povratu u Kotao je nešto drugačija jer se temp. održava konst. na preko 60°C pa je moguće postaviti termički 3k ventil.Na kraju ciklusa taj ventil zatvori ulaz i u Kotlu ostaje tople vode koja se do jutra ohladi kroz dimnjak te je čist gubitak a imamo 180 dana tog gubitka pa se opet pokazuje elektronika kao bolje rešenje.Taj deo pražnjenja Kotla je vrlo malo obrađen u regulatorima,sem AKG i možda VO4(nisam siguran) i tu je kašnjenje komercijalnih regulatora.Nije to neki preteran gubitak ali se nabere dana a može i da se sračuna pa ko voli…Na većim objektima i Kotlovima se to oseti.
Dotakao sam temu koja tek treba da se razradi!

Hristos vaskrese!!!

Citat:
"Tako da su radijatori istom temperaturom skoro citavom povrsinom .Sto poboljsava predavanje temp.prostoru."


Veća razlika na površini radijatora ili razlika temperature polaza i povrata zanači da je veća predaja energije(ili mali protok).Mala razlika znači da je veliki protok pa nema vremena za predaju.10°C je dobra razlika što ne znači da je i manja loša sve zavisi od sistema.”Pipači radijatora”traže da su oni ravnomerno topli a bitna je temperature sobe ne raslojenost radijatora.

Citat: "Imao sam ja problem sa prekoracenjem temperature .Jednostavno zaleti se .Ja stavio na 70 gorionik se ugasi a temperatura penje dalje.Sad vec nije tako .Dobro bi bilo da se pogleda za koliko vremena se izgubi tih 2 stepena kad sistem radi .Kod mene veoma brzo i ne moze to modulacija da prati."


To zaletanje teško prate sve vrste modulacije.Jednostavno,svi sistemi su specifični a fabrički je gorionik ograničen,još i svi kupuju Kotlove predimenzionisane.Uslovi tokom grejne sezone se menjaju a postavke ne želimo da menjamo,i glupo je stalno menjati,gde je tu komocija.Zato sam i zagovornik AT koji to sve proguta i Jesen i Zimu i Proleće(bogami i Leto)i nema nas kući a kad dođemo hoćemo što pre toplo i 20-25°C u sobi i solarno i jeftinu struju i uvek toplu vodu u Bojleru….Gorionik radi maksimalno na visokoj temperaturi,sve sagori,dobar stepen iskorišćenja,puni AT do balčaka i gasi se.Grejanje izvesno vreme ide iz AT.To što AT izgubi kroz njegovu izolaciju je manje ili jednako što gorionik izgubi na modulaciji ali je tokom cele grejne sezone podešavanje gorionika isto i uvek ful iskorišćenje.
Ko želi biti samo korisnik grejanja bez mnogo ulaženja u problematiku to je dobar put a cilj je izmenjivači kao kod Dušanmijat-a (ne videh da se još neko pohvali) i potvrda da je sagorevanje maksimalno.Velika većina to bez AT nemože da postigne,ma i sa AT je teško bez truda a modulacija samo otežava,komplikuje stvar.
Ako se sa AT ne uštedi nešto makar se ništa ne gubi a dobije se na komociji.Košta ali ko se greje na Pelet i nije baš Siromašak.Kotao brendiran nije uslov,mada je bolje zbog izmenjivača koji su efikasniji,gorionik jeftiniji,probran,i postojeći Kotao mogu da završe posao,uz manje prerade.

Neću da citiram nikoga iz ranijih postova!Samo iznosim moj stav.
Da zanemarimo zaštitu Kotla od pothlađivanja ili korozije,tako niska temperature vode Kotla od 40°C drastično smanjuje temperaturu plamena i remeti proces izgaranja peleta,uostalom svega što gori u Kotlu.Voda niske temperature znatno agresivnije oduzima toplotu izvora a za pravilnije izgaranje je potreban minimum od 650°C.U Kotlu nema šamota,da digne temperaturu procesa,nego samo brutalno hlađenje.Kad se tu ne dobije dobar procenat iskorišćenja dalje su samo gubitci.
Ako se i ima šamot u ložištu i izgaranje zadovoljavajuće onda opet velika razlika temperatura vode i ložišta stvara kondezaciju.Okreni-obrni Kotao treba da je na 60+°C najmanje a 80°C je premija.To sad ne nosi,automatski,dobar sistem grejanja već početak nečega što možda ispadne dobro.Dobar deo nas u nastavku sistema,ako nije dosad,to poništi greškama u šemi i hidraulici.I tu nema jednog puta koji “neko” zagovara već dugotrajno posmatranje sistema,angažovanje(malo).
Neznam koliko puta sam spomenuo da se grejemo pola života a to je vredno pažnje a dalje će neko naslediti tu tekovinu i nastaviti.Zaboravili smo šta znači Vatra!!!

PS. Hi-hi-hi ,slično je sa Vutra!

Citat:" Zaštita kotla nije zanemarena, postoji primarni krug ili krug kotla i sekundarni krug ili krug grijanja odvojeni jedan od drugog hidrauličkom skretnicom.
Nema u kotlu vode niske temperature nego samo razlike od 5°C, povratni vod i polazni vod.
Dio para iz dimnih plinovima hladi se toliko da se u izmjenjivaču topline stvara tekući kondenzat, toplina kondenzacije se oslobađa i može se koristiti za grijanje. Materijali za izradu modernog kotla kao i izmjenjivača nisu isti kao što su koristili za kotlove na drva koji se većinom i danas uz male prepravke koriste i za pelet. Za takve kotlove najbolje koristiti pohranu toplinske energije u AT.
Kod modernih kotlova proizvodi se toliko koliko je potrebno za održavanja temperature prostora. Temperatura vode u modernom kotlu može biti od 25°C do 85°C. Povećanjem temperature isporučene vode potrošačima smanjuje se efikasnost kotla. Danas postoje kotlovi koji su u rasponu od 3-10 kW."



Temperatura u sitemu i Kotlu mi je u Avgustu mesecu oko 20°C,kad sve miruje i uključujem klime.Ma i podno grejanje traži zimi vise od toga.Sa 25°C u radijatoru šta može da se zagreje i kolko je goriva u Kotlu…
Ekologija.Optužuju Termo elektrane za najveće zagađivače a one u ložištu postižu visoke temperarure gde gori sve što može goreti.Zagađenje jeste ali mi sitni višestruko zagađujemo.U ložištima imamo nejakih 800°C(ako i toliko)u nukleusu vatre da bi proizveli 3kw snage i to je kao kul a 30% energije pobegne napolje.Ovi proizvođači dobiju sertifikat za Kotao u jednim,idealnim uslovima a Mi ložimo sasvim na deseti način.Pa možete li da zamislite jedno ognjište koje daje 3kw.Treba da se stoji pored njega sa čačkalicama,slamkama,naši stari to nebi ni smatrali za Vatru.Suština je u masi,pa i od Kovida 19 nemožeš da se zaraziš od jednog Virusa već treba množina.
Materjali za Kotlove.Koji su to toliko bolji nego pre 50 godina,ima li novih materija???
Pzec- iznosiš najnovija dostignuća iz sveta Interneta i ne razaznaješ stvarnost od reklame.Ljudi žive od reklame i poluistina a sve zbog ljudi koji to plaćaju.Temperatura vode u Kotlu od 25°C-kome to treba uopšte a kamo li da je ispravno.Ma Ja to nemogu ni da postignem.Ovo treba za Ginisa makar je i neka istina,moguće je,ali pod određenim uslovima.
Je.ote izludeh od “Nauke”!!!

Gledam sad i nije mi jasno.
Zadnja poruka je od Monte13 bila pre 55 meseci (skoro pre PET godina).
Goranto piše odgovore posle 25 meseci (posle 2 godne) 5 poruka.
I evo sad opet 4 komentara od Goranato.

Komentari su ok ali, Goraneto, ti nisi video da je tema prastara i da odgovaraš na poruke od pre 2 ili 5 godina?

Tolko još nisam prolupao!
Pokušavam da oživim temu al slaba vajda.Kao da nema nikoga u Srbiji ko želi da se komotno greje na čvrsto gorivo,da razmenimo iskustva.Tehnologija sagorevanja drveta nam je ostala od praistorije a sistem centralnog grejanja iz XIX veka.
Čudi me da je neko pročitao a ima još mnogo da se piše.

null
null
null
null
null
null
null
null
null
null

Izradio odsisni ventilator.

Goranto,
Svidja mi se tvoja ideja,
da na stranici kotla drzis alat :-)

Odlicna ideja!
Nikad dovoljno mesta, fioka, a ni polica,
u jednoj radionici ili podrumu.

Pozdrav

Gorane,
kada bi se koristio taj odsisni ventilator? Kad se pali peć?

Odsisni ventilator daje konstantu cuga dimnjaka,uz regulator podpritiska, i to je motor svakog Kotla.Sagorevanje je uvek na istom nivou nezavisno od vremenskih uslova,stanja dimnjaka,doba dana…Na većini naših Kotlova je neprimenjljiv jer bi,usled lošeg sagorevanja,ubrzo bio cementiran smolom-katranom i verovatno pregoreo.Radi svo vreme procesa izgaranja.
Namenjen je malo boljem sagorevanju tipa piroliza ili donje bočno sagorevanje.Neophodan je i AT(akumulator toplote)da u jednom cugu sagori svo drvo u bunkeru.Kotlovi za pirolizu su dosta skupi a donje bočno je prihvatljivije za nas.Ima tih Kotlova dosta i kod nas u Srbiji i nazivaju ih Trajnožareći(ne znam zašto).Uz male prepravke mogu biti vrhunski a jedan takav upravo prerađujem pa će biti prezentacija uskoro,naravno uz sve propuste koje načinim.

null

Da, taj tropromajni TŽK je moj favorit poodavno. Pecam onaj najmanji od 18KW pa kad se ukaže prilika...
Ja vidim tu dva problema:
1. mnogo dima pravi smolu i pitanje je koliko onaj ventilator može da dugo radi.
2. brzinom okretanja bi trebalo nešto da upravlja, na osnovu npr kvaliteta izlaznog dima gde se meri npr CO2 ili CO ili nešto treće. Ali to opet treba da je u dimu i pitanje je koliko dugo može da radi.
Ja sam imao problem sa meračem temperature i vlažnosti vazduha u pušnici (izdrže jedva jednu sezonu jer se nalepi previše smole i katrana iako dimim hladnim dimom) gde je dim daleko manji nego u kotlu a i traje oko 20 dana. Grejna sezona je daleko duža i sa više dima.

Zato i kažem da na velikoj većini Kotlova po našim kotlarnicama to i nemože da funkcioniše,bez AT nikako.Donje bočno sagorevanje je mnogo čistije,bez katrana i čađi.Trebalo bi da je na kraju izmenjivača sve belo ili makar smeđe pa da se može koristiti odsisni ventilator a onda je sve još bolje.
I piroliza bez AT ne radi konstantno dobro već katrani.
Merenje CO i CO2 prelazi u veoma skupo grejanje ali i veoma čisto.U odnosu na imati katran u kotlu i imati makar samo čađ,ekologija je napredovala mnogo a i potrošnja.Neki smeđi prah ili beli znači dobro sagorevanje a to nam je za sada premija.

Trajnožareće peći ili kotlovi su konstrukcijski izvedeni tako da se potrebna količina zraka koristi miješanjem unutarnjeg i vanjskog zraka. Na osnovu tog zraka stvara se temeljni žar, u toj vrućini od žara izgara trenutnu sav dim. Dovoljna količina kisika u drvetu održava izgaranje. Razlike između pirolitičkih kotlova i običnih kotlova su 5-7% više toplinske energije od iste količine drveta. Piroliza se ne može odvijati kod drveta s 15% ili više vlage. Daljnje bolje iskorištenje je u manjim komadima i manjem postotku vlage kao što je pelet. Za korištenje peleta treba upravljanje za doziranje i količinu zraka. Znači da obični kotao ima iskoristivost goriva 78%, pirolitiza do 85% i pelet 88-90%. Ukupna razlika je 15% koju si i ti davno primjetio.
Kod kotla koji si predstavio i koji može služiti svrsi trebaš samo u prvih 20 minata dovesti što veću količinu primarnoga zraka da se sva drva zapale i tako se oslobodi najveća količina vlage koja će se vidjeti kao para koja nije štetna za dimnjak i kotao. Nakon tih 20 minuta i stvorene velike temperature unutar komore za izgaranje zatvoriti dovod zraka i ostaviti drva da se raspadaju u toj vrućini. Za takav način moraš imati AT koji može preuzeti svu količinu toplinske energije od izgaranja drva u komori. Postupak kod običnog kotla koji sam opisao u procesu izgaranja ima uvjete za pirolizu. Ako uspijemo iskoristi vodik iz drveta onda smo skoro na istom kao da imamo pirolitički kotao od 3000-4000€

Šamotirao zonu žara i plamenu komoru.

null
null
null
null
null
null

a ovo je konstrukcija Kotla:null

Goranto,
-Svaka Ti čast!

Da li Ti na svoj rad imaš neku kritiku,
da si nešto mogao bolje da odradiš?

Ma da ne vidim šta bi to moglo da bude,
ali da Te pitam?

Radim sa najboljom namerom da se svo drvo iskoristi.Tek kad ga naložim videću greške a biće ih sigurno.Ova konstrukcija bi bila naj približnija pirolitičkim kotlovima a i sagorevanje tu negde a sigurno lošije bar zbog drva koja neće biti dovoljno suva jer su od Maja meseca.Sekundarni vazduh će trebati da se ušteluje a bez lambda sonde samo po boji plamena.Temperatura dimnih plinova na izlazu iz Kotla će biti visoka 300-400°C ali imam Ekonomajzer kojim dodatno mogu da ih smanjim te da u dimnjak idem sa 120-150°C.Biće sigurno korekcija u hodu.
Drago mi je da neko prati ovu temu a rasprave bi bile podsticaj za razmišljanje kako se bolje grejati na drva.

Goranto,
U svakom slucaju, temp izduvnih gasova ne me da predje 130-150°C,
jer se u tom slucaju gubici drastitcno povecavaju.

Tipa: ložiš drva, a greješ dvorište.

Zadihtovao sva vrata vatrostalnim silikonskim kitom:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11

Light na šta se Ti greješ.

_{[Ovu poruku je menjao Goranto dana 02.09.2020. u 21:21 GMT+1]}

Spremljena regulacija.Motorići na mestu.Za početak ručno dok se ne napiše program!
Vrata
Motorići

_{[Ovu poruku je menjao Goranto dana 14.09.2020. u 23:12 GMT+1]}

30 godina se grejao na Tam Stadler,
cepao drva, tovario ugalj,
a sada se grejem na komšinicu!
Naj jeftinije grejanje

...samo predješ...

LL, očito komšinica još ne treba malo veći servis, kad počne češće održavanje i tu i tamo neki remont, nije viiše tako jeftino.

Moji su imali tam stadler skoro 30 godina.Negde 97 u zimu sam krpio cev procurela sa nekim cepovima vario mi komsija smrzli smo se.Po sle mislim da su menjane sve cevi u kotlu mislim i potrajao je jos par godina do 2005 mislim kad je iznutra procureo ko da ga je neko iglom busio.Kad smo skinuli oplatu vidljivo je bilo da se naduvao jer je prokuvao vise puta ...meni bar jednom 92.Onda je 2005. instaliran viadrus u22 kotao.On je liven od gusa sa rebrima i presovan je.Malo mu je loziste i lepo greje na drva.Nekoliko zadnjih godina smo uzimali banovice kocku kalorican je ugalj te ga treba manje par tona.Prosle zime mi je slabo goreo ugalj sa drvima.Posle dve godine od instaliranja viadrusa puklo je crevce od manometra za pritisak i neki decko ga je otlonio i zatvorio rupicu sa nekim verovatno srafcicem.Mozda kasnoje serije nemaju takav problem.Isto nemogu da zasrafim regulator promaje pa stavim neku staru lopatu na vratanca.Pored to dva problema za 15 godina sve je u redu sa viadrus u22 kotlom.

Ja u stanu, 70 kvadrata, još uvijek koristim peć na tvrda goriva, Gorenje - MIV Vranje iz 85.god. Neuništivo, do sada sam promijenio samo jednu pumpu Grundfos, inače imam jednocevni sistem. Nadam se da će još potrajati ovako.

Lopata na vratanca regulatora promaje?Bolje gledaj da postaviš regulator jer je on sigurnosni element kao i sigurnosni ventil a većina ga ima na povratnom vodu što je pogrešno!

Problem curenja,pregorevanja,limenih kotlova je rešiv šamotom.Lim 4-5mm,bilo koji,je,hlađen sa druge strane vodom,otporan je na visoku tempraturu.Problem je dodir žara i lima.Ugljenik iz metala,pri visokim temperaturama,prelazi iz gvožđa na ugalj a kasnije,kad se sve to ohladi,vrati se u gvožđe.Gus je bogat ugljenikom pa njemu to ne smeta ali lim je siromašniji pa taj prelazak pokazuje korozijom,listanjem,odnosno tanjenjem zidova pa on postane vremenom tanak dok ne procure i onda je varenje uzaludno jer je svuda u zoni žara on bušan,tanak.
Šamotna ologa u zoni žara sprečava dodir metala i uglja te štiti lim i Kotao je dugotrajniji.Šamot,osim toga,blagotvorno utiče i na kvalitet gorenja.Što više šamota to je manje katrana u Kotlu.Katran je zlo u kotlovima jer sem što razjeda on stvara izolaciju te se energija sa goriva teže prenosi na vodu.Šamot,povećanjem temperature plamena,stvara uslove da katran izgori i dodatno dobijemo energiju.
Bez AT(Akumulator toplote)tj bureta od bar 1000l to se ne postiže.Ko instalira 1000l uskoro shvati da mu trebaju 3000l i da se greje kao na struju uz loženje jednom dnevno.
Gospodski a na drva,sad moderno,ekološki!!!U minusima do 11-12 si u pidžami,piješ kafu,jutarnja fiskultura,pa se setiš da treba i loženje danas.

Svaki proizvođač kotla je izborom materijala i načinom izvedbe komore za sagorijevanja drva napravio sve potrebno za funkcionalnost kotla.
Zaštita kotla od dugotrajne kondenzacije dimnih plinova je osnovna zaštita kotla i svega ostalog spojenog na kotao, prvenstveno dimnjaka. Tu zaštitu preporučuju svi proizvođači kotlova.
Ta zaštita se sastoji od ventila koji u sebi miješa toplu vodu iz kotla i hladnu iz AT ili kruga grijanja, povratni vod.
Kada se uključi pumpa kotla, voda u donjoj zoni kotla se grije s vodom iz gornje zone i ta toplina se prenosi i na lim komore za sagorijevanje.
Na taj način djelovanje toplog dima na hladnu stjenku kotla nije moguće. Taj topli dim će odlaziti u dimnjak koji će zagrijati i napustiti dimnjak.
Na takav način katran u kotlu i li katran u dimnjaku ne postoji.
Tvoj način hlađenja kotla samo hladnom vodom je potpuno pogrešan i izvan pravila o spajanja kotlova. Takav način je opravdan jedino kod kotlova od 100 ili više kW koji se koriste kod velikih potrošača, gorivo je drvna sječka, proces izgaranja i doziranje sječkom je vođen automatikom.

Akumulacijski spremnik je prednost koju treba iskoristiti. Za vrijeme procesa izgaranja drva koji traje 2-3 sata, svu proizvedenu toplu vodu treba pohraniti u spremnik. Dio te vode se može ili ne mora koristi za potrošače, dok traje proces izgaranja.
Svaki spremnik po II zakonu termodinamike stvara gubitke hlađenjem. Koliko je to hlađenje može se izračunati samo za jedan trenutak kada su poznati podaci temperature tople vode u spremniku i okoline. Uz te podatke koriste se i podaci o površini lima koji okružuje toplu vodu i vrsti i debljine izolacijskom materijala koji štiti taj lim od niže temperature okoline.
Idealno je napuniti spremnik toplom vodom i narednih 5-8 sati koristiti tu vodu za niskotemperaturno grijanje kuće kao i pripremu tople vode za sanitarne i ostale potrebe. Na opisani način drvo kao gorivo se može svrstati u najisplativiji energent za grijanje. Naravno da drvo treba biti suho, oko 20% vlage ili manje.
Za velike i skupe spremnike postoji drugačiji način spajanja potrošača i spremnika.
Grijanje prostora 24 sada dnevno, niskom temperaturom vode i minimalnom razlikom temperature polaznog od povratnog voda od 10°C je moderno grijanje 21 stoljeća.
To tvoje jedno loženje dnevno što znači, imati kotao od 100 kW i spremnik od 3000 litara ili kotao od 30 kW koji ložimo i dodajemo drva 2-3 puta da napunim taj spremnik od 3000 litara.
Za vrijeme potrošnje tople vode iz spremnika kotao se ne može ohladiti potpuno, zatečena količina tople vode u kotlu nije izgubljena.
Nakon izgaranja drva za neko kratko vrijeme od pola sata, kotao se može očistiti i u isti složiti drva za drugu potpalu, ta temperatura mase kotla će ugrijati ta drva i izgaranje će biti bolje od potpale hladnih drva.
O samo načinu slaganja drva i potpale, možemo nastaviti.

To samo znači da imam kotao od 18kw sa bunkerom zapremine 56l i to je oko 120 Kwh a imam i AT od 1200l u koji može stati oko 60Kwh.To opet samo pokazuje da bi mi trebao još jedan AT od 1000l i da ložim jednom dnevno veći deo sezone.
Koru drveta mogu i na zapad da stavim sve jedno.

Ako je kotao 18 kW, onda možeš za 2-3 sata iz istog izvući 18X3 = 54 kWh. Toliko imaš AT, dodaš još jedan At i ložiš uzastopno 2 puta da više ne moraš. To je u redu ako zanemariš gubitke hlađenjem u roku od 18 sati koliko će trajati potrošnja tople vode iz AT.
O ispravnosti spajanja AT možemo raspravljati, za sada imaš pogrešno spojene posude koje nazivaš AT.

Drva koja su na istočnoj i južnoj strani su bolje kvalitete od onih koja su sjevernoj ili zapadnoj strani, o tome imaš bezbroj članaka, traži i čitaj, tako si bogatiji za znanje.
Kora drveta, misli se na deblju koru breze, hrasta ili sličnog drveta s debelom korom, ne graba ili bukve. Ta kora nije goriva i to je smeće koje čistiš nakon izgaranja drveta. Pošto nije goriva i ne provodi temperaturu, dobro je istu okrenuti prema bočnim stranicama kotla.
Drvo s debelom korom preživi požar u šumi, s tankom izgori potpuno. O tome imaš bezbroj članaka pa uči, dobro će ti doći znanje.

Smatram da nisi ni razmišljao o tome kad si pročitao to što sam pisao nego si se pridružio provokatorima koji su preživljavali prodavajući maglu i upuštaju se uvijek u osobne obračune s neistomišljenicima, kao što i ti radiš sada. Na žalost moram to navesti. Kako si ti shvatio moje pisanje, to mi nije poznato. Po ovom što pišeš sad ništa nisi shvatio, nastavljaš po starom.

Započeo si pisati o kotlu koji uništava smola u nedostatku po tvom šamota, po mom zaštite od kondenzacije dimnih plinova. Pročitaj I zakon termodinamike i ulogu regulacije koja treba isključiti potrošače dok se ne postigne manja potrošnja od proizvodnje. To kod tebe s tvojom regulacijom ne radi. Tvoja regulacija može ispravno raditi samo uz dodatak ventila za miješanje i još jedne pumpe.
To ne želiš nastaviti jer naravno nemaš argumenata za isto. O tome ili bilo čemu o grijanju možemo raspravljati. O meni ili tebi nema smisla.

Tebi su izgleda svi kotlovi isti a viadrus je vrh.Jesi obratio pažnju da moj kotao ima bunker zapremine 56l ili to ne menja ništa?

Da kotao je kotao, namjena mu je da grije vodu za potrebe grijanja, može biti i obični lonac, ili izmjenjivač na ili u kuhinjskoj peći na drva. Bolji kotao ( imenom ) košta više i ima možda sasvim malu razliku od ostalih jeftinijih kotlova. Nije samo u pitanju kotao nego drvo i čovjek koji treba proučiti upute proizvođača kotla i postupati po istim. Osnovni problem svih kotlova je primarni zrak koji je nedovoljan nakon potpale. Zbog toga proizvođači preporučuju način, nama se ne da tako, mi bi da potpalimo i idemo raditi nešto drugo, to je problem. Za onoga tko tako razmišlja grijanje na drva nije.
Detalji oko onoga što je netko u praksi probao i objavio su dobrodošli za probu drugom. To je po meni i smisao pisanja na forumu.
Jednom si i ti objavio detalj o tome da si stavio drva u topli kotao, kad si potpalio drva imao si sasvim drugačiji rezultat od onoga što je bilo prije, to si objavio i moglo je nekom poslužiti kao ideja da proba. To je bilo za tvoju slavu, za koju od svojih drugara nisi dobio ni čestitke. Pratio sam taj dan prisustvo tvojih drugara, svi su bili prijavljeni na forumu i nisu ti čestitali, ima drugih koji jesu.
Konstruktori, tim ljudi koji se bave razvojem rade najbolje što se može od materijala i načina izgaranja za svoj kotao. Svi su nešto dodali kod sebe da bi napravili razliku koja je sasvim mala na osnovne izvedbe za tu svrhu koja je bila prije jednog stoljeća ili malo više.
Omjer goriva i zraka je identičan za sve kotlove koji rade na prirodan način, novi kotlovi vođeni elektronskim upravljanjima su bolji ali i skuplji nekoliko puta od običnog kotla. Razlika u učinku je 5-10%. Što to znači za nekoga tko troši 15 metara drva, potroši 17 umjesto 15 i ima istu količinu toplinske energije koliko i onaj tko potroši 15 ili malo manje. O ostalim troškovima i dodatnim kvarovima ne treba posebno navoditi, oni su prisutni. Kad već pišem o drvima i nekom zagađivanju okoline za koju nema nikakvog dokaza, bitno je progurati drugi energent i riješili smo problem. To nije tako, u mom kraju i u tvom je bilo gusto naseljeno područje i bezbroj peći na drva, sad ljudi žive u gradovima i najveće učešće energije za grijanje je ulje za loženje ili plin. Imamo podatke prije 100 godina i danas po pitanju zagađenosti i štete za ozonski omotač, istina je da prije nije bilo štete za prirodu koliko je danas, drva i peći nisu krivac.
Sad ti vidiš na drugom kotlu razliku u postotku učinka i misliš da možeš postići učinak isto kao i drugi kotao, dodavanjem šamota kao u tom drugom kotlu.
Da je tome tako, proizvođač bi ugradio šamot. Neki kotlovi trebaju šamot i ti kotlovi ih imaju, to najprije zavisi od načina izvedbe komore i doziranja drva, nije to isto za svaki kotao. Veliki je broj proizvođača kotlova na ovim prostorima, zamisli u svim zemljama koliki je to broj.
Stalno spominješ Viadrus, ja ga ne hvalim nego slučajno imam njihov kotao, nisam lud da ga bacim i kupujem drugi kad je i ovaj dobar. To je po nekim stručnjacima ( i tvog mentora ) vrh tehnologije za iskorištenje ugljika, za neke smeće. Moje iskustvo je s tim kotlom dobro. Bez obzira da li budeš ugradio šamot ili ne zaštita kotla od kondenzacije dimnih plinova je potrebna.
Imamo primjer koji smo pratili i ti i ja, Bosch 2000B koji ima prošireno ložište, forumaš TP.
Nakon izvedbe kotlovnice u kratkom vremenu problem, hrđa i slab učinak. Kotao bez zaštite, upravljanje pumpom kotla AKG, kao kod tebe, hlađenje kotla samo hladnom vodom, potpuno neispravno.
Da sam prijedlog da se ugradi VTC 512 kojeg nije bilo, ostatak učesnika u raspravama je to smatralo nepotrebnim. Na kraju ugrađen VTC i riješen problem novog kotla koji bi bio uništen za kratko vrijeme.
Ako nešto od ovoga što sam napisao nije po tvom o tome možemo raspravljati. Navođenje ostalih detalja su u svrhu da osvježiš pamćenje i događanja koja su iza nas.

Brdo tema si samo dotakao u dva posta a odgovor na pitanje ne dade.

Odgovorio sam ti da je kotao, kotao i da različite izvedbe mogu imati razliku iskorištenja drva.
Kod svih kotlova s donjim izgaranjem, plamen i primarni zrak su ispod drva, drva iznad su filter koji skupi razne čestice koje ne završe u okolini.
Po zapremini tvoj kotao i moj mala razlika, od jednog punjenja 15-18 kg drva, možeš dobiti 56-60 kWh toplinske energije.
Ne punim kotao do kraja pod izmjenjivač, tako smanjim TDP koji nije više od 250°C u procesu zapaljenja svih drva, kasnije od 150 prema 100°C. Za zapaljenje svih drva koristim ventilator u donjim vratima za uvlačenje zraka, kojeg nema dosta i s potpuno otvorenim vratima.
Kroz 3-5 cm otvoren donji ulaz na vratima i ventilator, dovoljno da se za 20 minuta zapale sva drva i kotao od 40 litara vode, bude pun tople vode od 85-90°C. Nakon toga slijedi ekzotermalna reakcija, to je moguće samo ako je u AT spojen na kotao.
Temperatura vode u kotlu je 82-90°C do kraja izgaranja drva.
Ovakav plamen trebaš vidjeti prvih 20 minuta. https://i.postimg.cc/TPvBkDWD/VZ.jpg
Stanje drva nakon 20 minuta, https://i.postimg.cc/RCPFjMdF/Nakon20minuta.jpg
Ovakav kotao nakon izgaranja svih drva https://i.postimg.cc/65w01fHw/Nakon-izgaranja-drva.jpg
Sve se to može postići drvima za kotao koja su sušena 3-4 mjeseca https://i.postimg.cc/rw5qFc15/DrvaCG1.jpg

56l suvijih drva je oko 33kg.Ako je po tvojoj proceni to je 33x3,5=115,5Kwh.

1 litra je 0,3 kg za ugljen. Za drvo malo više zavisi od postotka vlage.
Kod Viadrus kotla je dubina komore 45 cm, širina 35 cm i visina 40 cm. Drva su dužine 33 do 35 cm.
Po širini stanu 3 drveta, dimenzije 10 X 7 X 7, to drvo može biti teško od 1,5 do 2 kg.
Po visini isto tako, u uputama piše do gornjih vrata to je još manje, ukupno 9-10 drva ili 16-20 kg. Može se staviti i 12 drva ako su sitnija.
Po visini ispod izmjenjivača treba ostati slobodan prostor od 10-15 cm, ako ne onda imaš TDP 350°C ili više, ako da onda 250°C najviše.
Pošto se srednje drvo stavlja sitnije da izgara brže onda je to ukupno manje kilograma, jedan dio tih sitnih drva stavi gore na krupnija sa strane.
Kod slaganja drva treba postaviti drvo tako da se urušavaju unutra. Ako ostanu na vanjskoj stjenki onda od istih ima manje iskorištenje.
Tako dobiješ plamen u sredini i gore se zapale tanja drva, katran koji prolazi kroz taj plamen će najvećim djelom biti zapaljen.
Za kotao od 25 kW, za vrijeme od 1 sata predviđena potrošnja drva je 8 kg, tako za 2,5 sata trebaš najviše 20 kg, ako to pomnožimo s 3,2 dobijemo 64 kWh toplinske energije. To je iskoristivost drveta od 80%.
Ako ipak treba dodati drva za vrijeme izgaranja, treba pritvoriti dovod zraka, da se temperatura vode smanji na 60-65°C, žar se treba maknuti s rešetke, prema desno, lijevo i natrag. U tu očišćenu sredinu staviti drva. Otvoriti samo primarni zrak dok se ne postigne temperatura vode od 85-90°C. Dalje sve kao i prije, kontrola promaje regulacijom.

Tek tako ceniš 80%.U laboratoriji izmerili i 90%.
To kao zdrava hrana,na papiru,a stvarno ne postoji,prodavanje magle i još Šušpopek.

Laboratorijsko istraživanje je objavljeno na pločici kotla, to je netko napravio da bi proizvođač zadovoljio uvjete koji su propisani u trenutku stavljanja tog kotla na tržište. Sada je trenutno važeća emisijska klasa 5 prema ČSN EN 303-5 i ECODESIGN uvjet. O standardu za emisije BImSchV Stufe 2 možeš pročitati pa prema tome ako kupiš kotao koji ne zadovoljava potrebne uvjete je tvoj rizik.
Ti ili ja imamo pravo na svoj postupak i iznositi rezultate dobivene postupkom. Ako želimo možemo dokazivati objavljene podatke slikom, formulom i brojem. Ako ništa ne dokazujemo onda je to prodavanje magle, priča.
Moj ili tvoj pokušaj da dobiješ bolje mogu rezultirati nekim pomakom, ako o tome pišemo na forumu onda želimo naše iskustvo podijeliti s drugima, moguće da će netko od toga imati koristi.
Ti sve što napišem dovodiš u sumnju i blatiš moje pisanje od prvog dana razmjene mišljenja oko bilo čega, to nikada nisi predočio formulom, izračunom, nacrtom cjevovoda ili svega ostalog u čemu se ne slažemo. Za primjer pročitaj svoje upise na ove 3 stranice, što je tvoja uloga pisanja na forumu i tvoje znanje i dalje je nepoznanica za mene. Jedno je sigurno da je tvoje neznanje podvala i prodavanje magle, iza toga postoji drugo riješenje, koje košta kao i dobar kotao. Jedan od tih uređaja koje hvališ i prodaješ je štetan za kotao, to će taj koji ti vjeruje uvidjeti kad bude kasno.
Pojam zaštite kotla od dugotrajne kondenzacije dimnih plinova i I zakon termodinamike po kojem se treba spriječiti kondenzacija je za tebe nepoznanica, ti pišeš da dim treba utopliti, što to znači, povećati temperaturu dima šamotom ne možeš, možeš je samo smanjiti, možeš odvojiti stjenku kotla od hladnog dima, katran se i dalje lijepi na šamot. Što trpi kotao na mjestu gdje hladna voda potiskuje toplu, to je problem za kotao kao i cjevovod, dimnjak i kuću u kojoj je tako nezaštićen kotao.
Primjer moga izračuna je po trenutnom stanju, količini drva i postupkom. Ako je zatečeno stanje 20 kWh i od 18 kg drva ( vaga ) imam novo stanje 75 kWh. Od toga novog oduzimam zatečeno stanje i rezultat podijelim s kilogramima drva, to je osnovna foruma i za korisnika dovoljna.
To što si pročitao da je netko drugačije radio ne znači da je neispravno moje ili to drugačije.
Ti očito ne razumiješ što je vatra, što je kovačka vatra, što je visoka peć ( željezara ) i koji postupci prethode rezultatu.
Želiš napraviti kotao koji je bolji od kotla koji si kupio, koji je napravio proizvođač, to objaviš javno, da zastupam proizvođača toga kotla koji imaš, vidjeli bi se na sudu. Dovodiš u pitanje ljude i imovinu.
Svati jednom da je svako grijanje treba biti po zakonima termodinamike. Tvoj prkos i neznanje ima velike neželjene posljedice, po tebe i druge ljude koji će nešto pokušati napraviti po tvome.

Biser do bisera!Nesmem ništa dirati na kupljenom Kotlu.Smem li u njemu lož ulje da gorim,pošto nije predviđen.Ofarbao sam ga u crveno a bio je siv,nema više oznake proizvođača.
Zakone termodinamike,koje toliko spominješ,nemogu da preskočim sve i da hoću jer oni nisu izmišljeni već formulisani od stanja koje je poznato u prirodi a mi ih prinudno sledimo jer drukčije ne biva!

Da ne bi probio garanciju od 5 godina, najbolje je kotao ne paliti.
Ako se ne pali, onda će verovatno izdržati i više nego što piše na računu i garantnom listu tako da su ljudi i imovina proizvođača zaštićeni.

U kotao možeš stavljati ono gorivo koje je predvidio proizvođač. U slučaju da se dese štetne posljedice, misliš da bi istražitelj propustio utvrditi činjenično stanje i ne pozvati stručnu osobu proizvođača da utvrde moguće nepravilnosti.
Promjeniti boje zaštitnog lima nije isto kao i postaviti šamotne ploče u ložište u kojem je vatra. Spriječio si prolaz dima prema dimnjaku i to može biti uzrok požara. Što će biti kada otpadne ta dodana šamotna ploča koja nije predviđena za taj kotao. Konstruktor odgovara za svoj kotao, ti možeš u svojem kotlu napraviti što želiš, ako to javno objaviš onda si kriv za moguće neželjene posljedice, pogotovo ako su učesnik u izvođenju radova na kotlu. Tebi je to možda igra, ili si neozbiljan da shvatiš što radiš. Tako možeš savjetovati čovjeka koji nema položen vozački ispit da dođe po tebe jer ti treba pomoć, na tom putu može stradati i taj čovjek i drugi učesnik. Možda ti je sad jasnije što radiš.
O zakonu termodinamike pišem zbog zaštite kotla od dugotrajne kondenzacije, ti to opet poistovjetiš s događajima u prirodi i tako to dođe isto, nije isto, znaš ti dobro što je problem kod tvog načina zaštite koje nema.

Dok Moderator dozvoli da se ćeramo!!!
Šamot je u Kotlu i napolje neće izaći a nemože ni da zatvori put dima,sem ako ga Deca ne slažu,i može samo povećati temperature žara i plamena što samo poboljšava izgaranje katrana.A moje prepravke i stanje u Kotlu će videti svi,nadam se na bolje.A kod tebe????Ipak je ovo SSM a ne naučni forum.
I ne predstavljaj se kao stručnjak u ovoj oblasti jer te znam od ranije sa drugih Forum-a.

Zaključio si čak i kako se predstavljam, to je pozitivno. To što sam nekome drugome odgovorio onako kako ti misliš da nije stručno je tvoje mišljenje, imao si priliku pa si se mogao uključiti u raspravu. Ne postoji niti jedno tvoje pitanje koje si uputio meni, da ti nisam odgovorio.
Samo raspravljamo o onome što si ti pokrenuo kao pitanje, ne vidim u tome ništa sporno.
Ako prestaneš pisati o drugom čovjeku, baziraš se na temu o kojoj pišeš, činiš uslugu sebi, drugom i svima onima koji čitaju tvoje upise.
Žao mio je što sve pogrešno razumiješ i tako je svaka rasprava s tobom gubljenje vremena, neću te više smetati. Molim te da me zaobiđeš u svojim komentarima.

Ne ostavljaš sumnju na tvoje mišljenje smatrajući da si 100% u pravu i to dovodi do sukoba.Prepravka Kotla ide nekim tokom i već uviđam greške ali ne koncepcijske već moje.U praksi je to redovno a na papiru nikako!I na kraju,to što kod mene bude dobro-loše ne važi u potpunosti i za druge.Uvek postoje neke razlike.To je ona sumnja!!!

Pozz, zna li neko je li dovoljan dimnjak fi160 za kamin za centralno na drva od 32kw?

“Pozz za sve. Uclanimo sam se u ovu grupu jer zdravlje sledeće zime prelazim na pelet. Ove zime cu se poslednji put grejati na ugalj i drva. Znam da ovo nije mesto za moje pitanje, ali znajući da ste se svi vi, ili bar većina do skoro grejali kao ja, ali imam problem i mozda moze neko da mi pomogne.
Elem grejem kuću od 160 kvm. Kuća zidana od pune cigle, 5 cm stiropor, na tavanu 10 cm kamena vuna. Nemam pvc već duple drvene prozore. Kotao koji lozim je viadrus u22 sa 4 članka. Imam cetvorokraki mehanički mesni ventil i pumpu na po ratnom vodu. Shidel dimnjak f180. Radijatori panelni sa termoglavama, sem u kupatilu i dva u hodnicima.
E sad... Juce založio kotao, napolju 15 stepeni založio kotao odozgo(sistem odgorevanja) podesio regulator promaje na 75,mesni ventil stavio na pola. Posle pola sata podigao je temperaturu 65 na kotlu, povratni vod 40c. Idealno.... Ali.... Pola sata nakon toga temperatura u kotlu je porasla na 90 stepeni, mesni i dalje na pola, regulator promaje zatvorio klapnu. Pola ni vod 60 stepeni. Povratni vod 50 stepeni. U kući termoglave rade svoj posao, zatvaraju jer je postignuta temp. Bili su podešeni na 4 podeok.... Zatvaram klapnu za odvod dima skroz... Klapna od regulatora zatvorena skroz..... Pola sata kasnije temperatura u kotlu 120,odlazni vod 80,povratni 70. Radijatori koji nemaju termo glave usijani, mogao sam jaja da przim. U kući toplotni udar. Da budem precizan u sobama gde su termo glave toplo a u hodniku i kupatilu sauna. Na kraju sam izvadio zar i ono što je bilo u kotlu da bi spustio temp kotla da ne bude BUM BUM... E sad da ne kažete OVAJ JE PAO SA MARSA, KAKO SE DO SADA GREJAO....
U odnosu na prošle dve decenije moje lozacke karijere, razlika je to što sam ove godine ugradio termo ventile na radijatorima, montiran shidel dimnjak, i po prvi put lozim odgorevanjem, po preporuci forumasa, i stvarno bolje sagoreva, (nema onog smrdljivog dima). Tako da pored tona i tona pepela, izbačeni opet sam ko početnik....
Da li moze neko da mi kaze kako da rešim ovaj problem.
Po nekom mom iskustvu, čim tako gori da i pored zatvorenih protoka vazduha i dima on sagoreva, da stavim turbulator i tako probam da uspori odlazak dima i tako koliko toliko prigusim sagorevanje.
SAD VI....”

Stavio si previse goriva u kotao za potrebe trenutnog grejenja.Napolju nije mnogo hladno pa ti i malo treba goriva.Šta ložiš?
Kada pališ odozgo dim-katran(koji se lepi na stranice kotla,ćunka,dimnjaka je neiskorišćen kada se loži odozdo)mora da prođe kroz žar i visoku temperature i on se zapali i izgori pa ga vise nema na kotlu već je dao energiju što je oko 30% vise za grejanje.Ugalj da bi goreo netreba kiseonik tako da ga klapna regulatora nije sprečila da daje toplotu-energiju a drvo izgara kao gas(katran)pa se pretvori u drveni ugalj.Loženjem odozdo katran samo bacimo a grejemo se na ugalj.Bilo koji kotao bez bafera to nemože da savlada a sa baferom su neki pravi odlikaši a svi odreda štediše!!!
I termoglave su doprinele da manje ode u prostorije pa je kotao malo hlađen i proključao.Turbulatori ti nebi pomogli jer oni pomažu bolji prenos energije na kotao pa bi bilo još gore.
Da imaš Bafer od bar 1000l sav taj višak energije,koji je naterao kotao ka ključa,bi prešao u njega a kad sve burno pregori iz Bafera bi se vratilo u radijatore.

Kotao na drva ima bolje iskorištenje samo ako je komora za loženje napunjena. Zaboravljaš da je bitna udaljenost stjenke kotla od plamena.


Gorivo kroz koje prolazi zrak u dovoljnoj količini izgara s dobrim postotkom iskorištenja. Ako je prolaz zraka potpomognut ventilatorom koji unosi više od potrebnog zraka prvih 20-30 minuta, tada se drva potpuno zapale i ona na vrhu daju dulji i bolji plamen. Kroz taj plamen prolaze svi plinovi koji izgaraju, katrana nema potpuno izgori. Otvor na gornjim vratima služi za dodatni zrak koji pomaže potpuno izgaranja i zbog toga treba biti otvoren, 1/2 do 1/4. Nakon tih 20-30 minuta ventilator se isključi i proces izgaranja se ne smije prekidati najmanje 1 sat. Nakon 1 sata uključi se ventilator za potpuno izgaranje svega što se pretvorilo u žar.
Za takav način potrebno je koristiti spremnik topline. Za način bez spremnika ne postoji riješenje koje će biti dobro za kotao, ložača, udobnost i sve ostalo što predstavlja centralno grijanje na drva.


Kotao od 4 članka je 20 kW, najviše moguća toplinska energije od pune komore za izgaranje može biti 40-45 kWh. 800 litara je dovoljno za takav kotao. Što je manje tople vode u spremniku koja je pun hladne vode, brže se gubi energija tople vode. Zbog toga se treba odrediti optimalna količina vode koja se može akumulirati od jednog izgaranja goriva i nakon toga se troši proizvedena topla voda. Takav način zahtjeva 1 do 3 loženja dnevno, može se i s kotlom od 60-80 kW od jednog izgaranja drva akumulirati 2500 litara tople vode koja se može trošiti neko određeno vrijeme. To svakako nije isto vrijeme kao kada bi 3 puta punili spremnik od 800 litara. Tih 2500 litara će izgubiti hlađenjem više toplinske energije od onih 800, naravno da je i investicija za kotao od 80 kW i spremnik od 2500 litara 3 puta veća od kotla od 20 kW i spremnika od 800 litara.
Količina vode u kotlu koja je ostala nakon izgaranja goriva je 5-10 kWh toplinske energije, najbolje je istu iskoristiti za grijanje, tako da se spremnik ne puni, protok vode samo kroz krug kotla i krug grijanja.

Pozdrav. Imam kombinovani bojler i zimi vodu u njemu grejem preko centralnog grejanja.


On je iskljičen i ne radi na struju, pa pretpostavljam da mu ni termostat ne radi.

Zanima me kakva je zaštita bojlera od pregrevanja kada se on greje na centralno grejanje?

Kojom temperaturom ideš u izmenjivač(spiralu),uvek se na manju temperaturu može zagrejati bojler pa i ceo dan da vrti pumpa.Obično postoji i tu termostat da isključi pumpu kad je Bojler na maksimalnoj ili željenoj temperaturi.

Termostat je za isključivanje grejanja bojlera kada se greje na struju.
Kad se greje preko izmenjivača nema nikakvu regulaciju (ja nikada nisam video da ima neki termostatski ventil na izmenjivaču, to ovi kod nas sigurno nemaju).
Pregrevanje bojlera kad se greje preko izmenjivača je skoro nemoguće. Trebala bi voda da bude preko 100*C u kotlu pa da u bojler stiže nešto hladnija.
Jedino ako se bojler nalazi odmah iznad kotla ali ni tada ne verujem da može da proključa.
Pre će kotao proključati a onda sigurnosni ventil ispustiti vodu.

Mora da postoji termostat da ne pumpa vodu manje temprature u izmenjivač.Sigurno neće pregrejati ali ako dostigne recimo 50°C zašto ne prekinuti cirkulaciju.Meni ta ista pumpa služi i za solarno pa je rezon da ne vrti dok je hladno a o termostatskom ventilu nije ni bilo reči.
Zavisi i kako ja PTV spojeno pa opet nemože biti univerzalna ni regulacija ali svakako mora bar minimalna da postoji.
Nepovratni ventil i termostat bi bio minimum.

Hvala na odgovorima.

Imam još jedno pitanje.

Imam šporet Alfa Term 27. Pritisak u hladnom sistemu je oko 1.2 bara. Kada se ugreje bude 1.8 bara. Da li je to ok? Kuća je dvospratna. Hvala unapred.

Solarno je posebna i druga priča i solarno mora da ima diferencijalni termostat.
Bojleri iznad kotla nemaju nikakvu regulaciju,
Klasični bojleri sa spiralom od 80-120 litara imaju samo spiralu bez ikakve regulacije (ja imam takav bojler). Čak i akomulatori toplote nemaju nikakvu regulaciju, samo izmenjivače.
Elektronika i regulacija su uvek stvar vlasnika i majstora a majstori to teško ugrađuju čak i na zahtev.

Stvar je Domaćina ili Majstora kako će rešiti i sigurno se Bojler neće pregrejati ali ako postoji Pumpa,samo za Bojler,bolje je da se ponekad i ugasi.





Ok je.