[ branko tod @ 30.11.2015. 00:38 ] @
Vinčanska kultura prostirala se na teritoriji većoj od teritorije bilo koje neolitske kulture u Evropi, bila je tehnološki najnaprednija praistorijska kultura sa najranije razvijenom metalurgijom i najstarijim pismom. Ipak, i danas je okružena misterijama.
Vinčanska kultura je jedna od retkih ranoeneolitskih kultura jugoistočne Evrope koja je u vekovima oko 5000. godine pne. doživela u pravom smisli te reči procvat. Vinčanska kultura je bila tehnološki najnaprednija praistorijska kultura na svetu, a najranija metalurgija u Evropi, kao i najstarije pismo pronađeni su upravo na vinčanskom lokalitetu Belovode u istočnoj Srbiji.



Figure koje je vinčanska kultura ostavila ispitivane su nebrojeno puta, a među mnogim objašnjenjima o njihovoj svrsi, oni najekstremniji otišli su toliko daleko da tvrde da figure predstavljaju vanzemaljce. Iako su ovakva objašnjenja odbačena, misterije koje okružuje vinčansku kulturu ne prestaje da intrigiraju i privlače

Najstarija staništa u Vinči najčešće imaju elipsoidne osnove ukopane u les i šatorasti krov od pruća, trske i slame koji naleže neposredno na osnovu. Kolibe su grupisane po određenom sistemu oko centralne i podsećaju na arhitekturu kulture Lepenskog Vira. Za iste tradicije se povezuju i stubaste antropomorfne figure i neraščlanjene keramičke posude.

Vinča je oko 4500. godine p. n. e. opustela, ali se neposredno posle kulturnog sloja sa šatorastim staništima javlja novo naselje, koje su izgradili nosioci kulture mlađeg neolita, kojoj je Vinča dala ime.

Specijalizovane delatnosti dovele su do privrednog uspona, društvenog raslojavanja i bogaćenja zajednica vinčanske kulture, koja se prostirala se na teritoriji većoj od teritorije bilo koje neolitske kulture u Evropi. Pojedina njena naselja premašila su veličinom i brojem stanovnika ne samo sva istovremena neolitska naselja, već i prve gradove koji su znatno kasnije nastali u Mesopotamiji, Egeji i Egiptu



Smatra se da je Vinča bila grad jer je stalno bila naseljena tokom mnogo generacija, stanovništvo je bilo aktivno tokom cele godine, a postojala je i specijalizacija poslova. Može se reći da je bila metropola, budući ju je naseljavao veliki broj stanovnika, da je bila ekonomski i kulturni centar, da su otkrivena mnoga manja naselja u neposrednoj blizini Vinče, a nađeni su i dokazi o intenzivnoj komunikaciji i razmeni dobara, usluga i ljudi.

Nalaz pokazuju da su prvi zemljoradnici Podunavlja pripadali posebnom antropološkom tipu u kome se objedinjuju odlike stare evropske populacije s odlikama gracilnih Mediteranaca.
Nosioci vinčanske kulture imali su mešovitu ekonomiju, osnovne delatnosti bili su stočarstvo i poljoprivreda, ali su se bavili lovom, ribolovom i prikupljanjem divljih plodova.

Još uvek je nerazjašnjeno značenje tajanstvenih simbola koji su urezani na grnčariji i figurinama vinčanske kulture. Već godinama ih izučavaju arheolozi i paleolingvisti. Pretpostavlja se da su bili oznake vlasništva, kaucija, piktogrami ili slikovno ili fonetsko pismo.
Neki tvrde da se u Vinčanskom pismu, odnosno sistemu znakova i simbola mogu pronaći simboli koji podsećaju ili iz kojih su nastala određena slova današnjeg ćiriličnog pisma, a simbol koji je gotovo isti kao četiri S na grbu Srbije i danas izaziva kontroverze i oprečna mišljenja među istoričarima i lingvistima.



Vinčanski znaci su najčešće pravolinijski urezi koji su napravljeni na već pečenoj posudi. Nalaze se od oboda do dna suda. Do danas je otkriveno više od 1000 fragmenata na kojima su urezani ovi znaci, a kako su simboli nađeni na mnogo mesta širom istočne Evrope, većina stara između 6500 i 8000 godina, mnogi naučnici staraju da je Vinča rodno mesto najstarijeg pisma na svetu.


Još uvek nije otkriveno kojoj su grupi naroda pripadali nosioci ove kulture, tako da je izuzetno teško odrediti kojim su jezikom govorili, što je neophodni uslov za dešifrovanje vinčanskog fonetskog pisma.

Artefakti vinčanske kulture pronalaženi su širom jugoistočne Evrope, a glavno arheološko nalazište nalazi se na 15 kilometara od Beograda. U iskopavanjima je pronađeno preko 2000 figura koje zajedno čine najveću evropsku kolekciju tog tipa. Ove figurine najverovatnije predsavljaju drevna božanstva i koristile su se prilikom praznika ili obreda u kojima su se pre 7000 godina vinčanski ljudi obraćali natprirodnim silama i entitetima.

Činjenica da je Vinčanska kultura cvetala nekoliko hiljada godina pre prvih antičkih civilizacija na tlu Evrope, predstavlja kamen spoticanja za teoretičare razvoja ljudskog društva. Vinča predstavlja intrigantan i nedokučiv dokaz da se nešto neobično desilo na našim prostorima, nešto što tek treba da bude otkriveno, proučeno i shvaćeno.

Većina savremenika i dalje ne pruža zadovoljavajuće objašnjenje Vinčanske kulture, najviše zbog toga što su ostaci ovog društva bitno napredniji od drugih neolitskih društava. Drugim rečima, ljudi koji su živeli u Vinči imali su razvijen društveni sistem, religiju i umetnost mnogo pre prvih sličnih primera u starom svetu.

Figurine pronađene u Vinči ukrašene su neverovatnim zapisima i simbolima. Keramičke i kamene figure bogova, ljudi i životinja koje su nam Vinčani ostavili možda su njihov način zapisivanje neke nedešifrovane istorije koja će tek biti rastumačena, kada neki talentovani entuzijasta odluči da posveti svoj život eksponatima u našem muzeju.

Po svemu sudeći i prvo korišćenje metala bakra je vezano za ovu kulturu, na lokalitetima Pločnik i Belovode.




Iskopavanje u Vinči


Mene je oduševila ovakva sekira u kojoj je probušena rupa uz pomoć trske.


Posetite ovaj pupak civilzacije ako niste daleko.

Uz delove teksta iz Newsweek.rs
[ zica49 @ 30.11.2015. 19:37 ] @
Kako im je bilo veselo tokom zime u tim kolibama koje nisu imale ni cijele zidove :)
[ branko tod @ 26.12.2015. 19:33 ] @
Ono je presek kuće, da bi se videlo kakva je bila kuća u kojoj su stanovali tada
ljudi. Ali znamo da je to tvoja šala. Evo još malo o životu pre mnooogo godina.


Replika kuće

Nova istraživanja su pokrenuta daleke 1978. godine. Prava sreća je da je naselje bilo visoko na brdu, pa ga reka, u podnožju, nije poplavila. Zato je sve očuvano. Ali šta vredi – nestalo je novca za dalja iskopavanja i arheolozi su morali da zaštite iskopine šljunkom kako ih ne bi uništavala vegetacija. „Ali kad bismo sklonili pesak, videli biste ostatke kuća koje su izgorele u požaru pre 7500 godina. Zahvaljujući tom požaru, znamo da su ljudi u neolitu pravili nadzemne kuće drvene konstrukcije i da su zidove malterisali, oblepljivali mešavinom rečnog blata i pleva od žita.
Zanimljivo je da blato i pleva predstavljaju fantastičnu termoizolaciju, koja je danas ‘hit materijal’ u gradnji ekoloških kuća. U tom strašnom požaru je, naravno, sve izgorelo, ali ne i malter koji je bio na drvenim konstrukcijama – on se na vatri zapekao i u sebi sačuvao kompletne ‘negative’ drvene konstrukcije.
Zato su, zahvaljujući požaru, ovde te, neolitske kuće – vidljive! Zato je Vinča ‘srpska Pompeja’. Požar je nama, arheolozima, olakšao posao u Vinči na isti način kao što je i erupcija Vezuva, koja je uništila Pompeju – olakšala posao arheolozima. Zahvaljujući požaru, možemo da vidimo dimenzije svake kuće. I šta smo otkrili?
Da su to kuće površine od 30 do 60 kvadratnih metara, a ima i onih od oko 100 kvadrata. Sve kuće su imale od dve do pet prostorija, u svakoj je živela jedna porodica i nisu imale samo ognjišta, nego peći, poput onih u kojima danas peku pice po picerijama.
Na patosu nije bilo blato, već drvene tesane grede preko kojih su nanosili mešavinu blata i pleva i na taj način su dobili – topli pod! A kada se taj materijal osušio, onda su pod glačali i polirali koristeći šljunak iz reke.
Tako su dobili ispolirani patos koji je bilo lako održavati, čistiti. Vinča je bila veliko iznenađenje i zato jer se prvi put došlo do saznanja da su ljudi u neolitu imali tako visoku kulturu stanovanja. Sledeće iznenađenje je bilo, kada smo shvatili, da su sve kuće sagrađene u vrlo pravilnim nizovima – između kuća se prepoznaju komunikacije, ulice. Sve kuće imaju i istu orijentaciju: severoistok-jugozapad. Sve kuće su jedna do druge, bez okućnica.
To znači da je to bila gradska četvrt! U ovom delu Evrope – ovo je prvi evropski grad! A pošto pre Vinče u celoj Evropi nemamo nijedno naselje koje možemo nazvati gradom, Vinča je jedan od prvih evropskih gradova! To je naseljeno mesto, gde većina stanovništva ne živi od poljoprivrede. Ovo naselje je u neolitu živelo, u glavnom, od trgovine i zanata,“ slikovito nam dočarava tajne Vinče kustos Janković.
http://web-tribune.com/iza-kul...tropola-srediste-civilizacije#


Predivna pozicija naselja Belo brdo uz Dunav

Posebno je zanimljivo da su te kuće pravljene u nizu, jedan niz pa drugi iste orijentacije (jugoistok-severozapad) što govori o prvom urbanom naselju sa pravilno orijentisanim kućama. Kuće su imale prozore prekrivene istanjenim kožama, a za zagrevanje su korišćene peći, a ne otvoreno ognjište.
Po prvi put imamo stalno mesto za život i kao posledicu toga počinje i izgradnja kuća (oni koji su se selili pravili su privremene objekte za stanovanje – zemunice, kolibe, šatore). Kuće su pravljene od drveta, prepleta od pruća za povezivanje, a malterisane su mešavinom blata i pleve. Malterisane su i spolja i iznutra i tako se dobijala odlična izolacija. Bile su prekrivene trskom, imale su podpatosne grede preko kojih je opet nanošen sloj blata i pleve.
http://casopisinterfon.org/201...desna-prica-o-zivotu-prvi-deo/


Iskopavanje ostata naselja

Vinčanci su se bavili poljoprivredom i stočarstvom. Najviše su uzgajani pšenica, ječam, proso, sočivo, grašak i lan, koji je korišćen za dobijanje ulja i izradu tkanina. Pored žitarica koje su uzgajali, skupljali su kupine i divlje grožđe, koji su ovde rasli. Bili su izuzetno poznati po tome što su sakupljali so. Uzgajali su i domaće životinje poput svinja, koza i ovaca, ali su odlazili i u lov i ribolov. Udice, harpuni i tegovi za mreže koji su pronađeni govore da su lovili veliku ribu.

Oruđe za rad pravili su od kljova divljih svinja i jelenskih rogova, što je bio dodatni razlog za lov. Za neke sofisticiranije alatke, poput izuzetno oštrih sečiva za srpove, koristili su opsidijan. Ovaj podatak, naizgled nevažan, zapravo otkriva mnogo značajniji podatak. Naime, budući da opsidijana, kao i mnogih drugih dobara pronađenih na lokalitetu, u ovim krajevima nema, može se zaključiti da su se Vinčanci bavili trgovinom, kao i da su imali dobre susedske odnose.

Na kongresu arheologa, održanom u Vankuveru 2008, međunarodni tim eksperata prezentovao je neverovatne podatke otkrivene godinu dana ranije – metal je u Evropu došao upravo iz Vinče. Mlada arheološkinja Miljana Radivojević je na belovodskom lokalitetu otkrila komad istopljenog bakra, što vinčansku kulturu čini najnaprednijom zajednicom Evrope. Prema njenim rečima, pet grama bakra, koliko je pronađeno, bilo je dovoljno da dokaže da se metal na Stari kontinet širio iz oblasti današnje Srbije.
http://elementarium.cpn.rs/elementi/figura-vincanskog-coveka/

Predeo na kome se razvila Vinčanska kultura:
https://upload.wikimedia.org/w...C4%8Da_culture_locator_map.svg

[Ovu poruku je menjao branko tod dana 26.12.2015. u 20:45 GMT+1]
[ pajapop @ 26.12.2015. 21:47 ] @
Citat:
branko tod
Prema njenim rečima, pet grama bakra, koliko je pronađeno, bilo je dovoljno da dokaže da se metal na Stari kontinet širio iz oblasti današnje Srbije.


Ima jedna istina: "Sve sto nije zapisano, kao da se nije ni dogodilo..."...Tako i ovo...ako nije prikazano na "Nacionalnoj geografiji" ili "Istorijskom kanalu"...kao i da nije otkriveno...Da je Amerima i Englezima ovakav lokalitet...sta bi od toga napravili...A ako neki opet nesto pogresno protumace, bakar iz Srbije...opet ce nas za nesto optuziti...A, bakar...krivi ste...!!!
[ branko tod @ 26.12.2015. 23:14 ] @
Pajo, pa to su Vinčanci, nisu Srbi. A da je negde preko bilo bi
to sasvim drugačije.
U svakom slučaju, otiđi do muzeja kada budeš blizu Vinče.
[ pajapop @ 26.12.2015. 23:37 ] @

Ma znam,...salim se...Danas sam malo "vickast"...Ali, da li Oni znaju???
[ branko tod @ 26.12.2015. 23:50 ] @
Oni sve znaju

[ anon70939 @ 27.12.2015. 09:54 ] @
Evo još jedne zanimljivosti

http://www.dnevne.rs/drustvo/m...akon-potopa-krenula-u-4-pravca
[ aleksamat @ 27.12.2015. 10:10 ] @

Uh, ako ovo pročita 2012 i garavi, ode sve u tri lepe.
Teško da će oni dozvoliti nešto ovako?!
[ branko tod @ 27.12.2015. 12:45 ] @
Nemojte ljudi, ko boga vas molim, će zaključaju temu!

https://www.youtube.com/watch?v=XLy8YM6kfck

Ja baš mnogo volim Vinču.
[ branko tod @ 02.01.2016. 11:25 ] @
Da se malo vratim na temu sa jednim drugim podatkom koji je predhodio
Vinčankskoj kulturi.
Vrlo je interensantno da je naučno dokazano da je potopa bilo. Mada ne
onakvog kakav je opisan u Bibliji. Nije prekrio svo tlo na Zemaljskoj kugli
već priobalne delove gde su tada ljudi uglavnom i živeli. I to uglavnom
delove po Mediteranu i oko sadašnjeg Crnog mora koje je u to doba bilo
slatkovodno jezero. Tu su promene i bile najveće i najbže. Dok su drugi
delovi plavljeni polako, vekovima taj deo je poplavljen jako brzo. Smatra
se da je to trajalo maksimalno par godina. Jer je Sredozemno more raslo
polako, dok je Crno more raslo znato sporije samo od svoih pritoka. Kako
se led topio i kako su mora rasla kada je dostiglo kotu prepreke počelo je
da se preliva u Crno jezero-more. To je erodiralo tu prepreku i priliv vode
je bio sve brži i eto potopa. A to se desilo skoro ako merimo merilima
prirode - pre 10 ili 15 k godina. Sličan proces se odvijao i u Severnoj Ame-
rici. To je ostalo u usmenim predanjima, malo se modifikovalo i zavšilo
u Bibliji.
Sigurno je da su se ljudi povlačili pred poplavom i to dokazuju nađeni
materijalni ostatci u tim regionima. Sigurno je i da su išli uz dunav i tražili
nova staništa.

Izgled Evrope pre 20 kgodina. Crveno je tlo koje je kasnije poplavljeno.



Zapadna Evropa, doduše ona je bila uglavnom pod ledom.



Nivo mora u zadnjih 20.000 godina



Vrlo je interensantno pogledati kako se menjala Malta



( Šumadija je bila pod šumom )
[ branko tod @ 02.01.2016. 11:27 ] @
Evropa pre 18.000 godina. Oblasti u koima su živeli stari Evropljani.

Živeli su u pojasu koji je obuhvatao granicu šume i tundre. Očigledno
da im je takva oblas odgovarala zbog mogućnosti lova na poljima
tundre, a šuma im je davaja drvo i zaklon.
Sa povlačenjem leda i dljudi su se pomerali ka severu Evrope.





[Ovu poruku je menjao branko tod dana 03.01.2016. u 10:07 GMT+1]