samo kod nekog pristojnog advokata koji se bavi imovinom i nema zime

Mislim da se svi naslednici moraju pojaviti na ostavinskoj raspravi. Papirici koji nisu overeni ne vrede mnogo, kao i price od pre 30 godina uz kafu.

Milice koliko sam razumeo ti si mirazdžika.

Hvala na brzim odgovorima!

Neka preporuka za advokata, Niš je u pitanju?
I da li znate možda koliko naplaćuje, čisto okvirno, nikada nisam koristila bilo kakve usluge advokata?

Bilo je potrebno da se to i tako u ostavinskoj raspravi navede,ali

To se mora nazalost sada bez oca uraditi.Moraju biti prisutne sestre i baba,naravno i ti.To se u sudu zavrsava i onda ti postajes naslednik te imovine.Placa se taksa,kolika je u Nisu to ne znam.

Prvo i osnovno pitanje je da li su vodjeni ostavinski postupci iza pokojnog dede i oca? Ako jesu, ko je oglasen naslednikom? Da li su se naslednici tom prilikom prihvatili ili odrekli nasledja?

Ako ostavina nije vodjena onda vi morate pokrenuti ostavinsku raspravu i dostaviti sudu spisak imovine koja se nasledjuje. Zbog mogucih komplikacija bilo bi dobro da potrazite pomoc advokata.

Idite kod notara, posto notari i moraju tu stvari da overe na kraju. A oni rade i advokatski deo takvih slucajeva i imaju iskustva u njima.

Ovde ces dobiti nepune ili netacne informacije sigurno (jer je pitanje da li si sve navela, a nisi recimo navela kada se baba odrekla svog dela, sto cini razliku)

Uopste nije bitno na koga se VODI imovina, to je samo deo za katastar. Ali da li je zvanicno i overeno deda bio jedini naslednik ce igrati najveci problem ovde.
Ako otac nije preuzeo vlasnistvo do sada - to moze biti veliki problem, jer unici ne mogu biti naslednici bez placanja poreza. (u najgorem slucaju porez je 2.5%, doduse, i to na vrednost iz resenja o porezu na imovinu, a ne na nesto drugo)

Zahvaljujem se na odgovorima.



Ostavinski postupak je samo pokrenut i stopiran do leta, jedino tada možemo svi da se pojavimo. Naslednici su, pretpostavljam, baba i tetke, a one će se odreći nasledstva u našu korist.



Baba se još uvek nije odrekla svog dela, ceo postupak je stopiran do leta.
Otac nije stigao da preuzme vlasništvo, preminuo je ubrzo posle dede i to je upravo ono što nas zanima - pošto našeg oca kao naslednika u prvoj liniji više nema, da li se mi (njegova deca) i dalje vodimo kao naslednici u drugoj liniji, pritom će se i tetke, koje su u prvoj liniji, odreći svog dela, kao i baba?

U konkretnom slučaju navedeno nije tačno. Dedu (pokojnog) nasleđuje njegov sin (pokojni) a oca nasleđuju njegova deca.
Prvi korak u svakoj ostavinskoj raspravi je utvrđivanje ostavinske mase tj imovine ostavioca. Uobičajeno, to znači pokretanje svih onih ostavinskih rasprava na kojima se do sada "štedelo".

Mislim da preminula osoba, koja nije preuzela vlasnistvo, ne moze ni preuzeti, samim tim unuci/praunuci ne mogu biti naslednici direktno, od roditelja svako.

Konkretno, u hipotetickom slucaju, da deda u testamentu zeli da ostavi unuku/unuci, i pri raspravi deca (ukljucujuci i oca/majku unuka) se odreknu svog nasledstva, to je pogresan nacin, i platio bi se porez.
Da otac/majka budu naslednici, ostala deca (dedina deca) se odreknu, pa onda otac/majka odmah prepisu unuku/unici (dede), to moze, bez poreza.

U celom postupku, i baba se mora odreci, i majka/otac (tj. drugi roditelj, koji nije naslednik).
Ostali unuci/unuke se ne mogu odreci tokom zivota roditelja. Dakle oni na ostavinskoj raspravi kasnije bi imali pravo da se zale na prenos imovine.


Velika je glupost kod nas zakon o nasledju. Osim prve recenice (za koju samo mislim da je tako), za ove druge sam siguran.

Konkretni slucajevi je najbolje kod notara da se rese, jer ionako notari moraju overiti takve ugovore, i kompetentniji su od obicnih advokta po tim pitanjima.

Iako nije pokrenut ostavinski spor, jasno je da je tvoj otac naslednik prvog reda tvoga dede. To što nije bilo vremena da se završi ostavinski spor, da se imovina uknjiži na njegovo ime, ni malo ne menja suštinu da je on de facto bio živi naslednik u prvom redu, po pitanju nalsedstva tvoga dede. Tako, ti u ovom predmetu nikako ne možeš biti naslednik drugog reda, jer ne nasleđuješ dedinu imovinu, već očevu. Da, hipotetički, otac nije bio živ u momentu smrti tvoga dede, čitava pravni postupak bi dobio drugačiji tok.

Vreme smrti je veoma, veoma važan podatak u pravnoj nauci i ta problematika je predmet rasprava i različitih teorija još od Rimskog Prava. Komplikovani su slučajevi kad se desi, na primer, saobraćajna nesreća, pa je teško utvrditi ( u nekoj familijarnoj grupi ljudi) ko je prvi preminuo - i ko će koga da nasledi.

Kod tebe je jasno: otac nasleđuje dedu, kao naslednik prvog reda, ti nasleđuješ oca, kao naslednik prvog reda. Ali, naravno, sve to treba da se sprovede i zakonski, pred matičarem / sudijom / notarom. (Zato što postoje osobe - tetke - koje treba da dau izjavu da se odriču svog dela nasledstva)

Imao sam prilike da se donekle upoznam (nisam diplomirani pravnik) i koliko sam uspeo da saznam, naše nasledno pravo je sasvim u skladu i sa tradicionalnim, običajnim pravom, kao i sa savremenim pravnim i društvenim tokovima.

Na šta konkretno misliš kad kažeš da je "velika glupost" ?

Pišem na osnovu vlastitoga iskustva od pre desetak godina. Moj otac i moja tetka su umrli pre moga strica. Naravno i otac i tetka su imali decu. U ostavinskoj raspravi iza strica moj otac i tetka su, pravno, "oživeli" i nasledili svoga starijeg brata jer brat ( moj stric) nije imao decu. Mi naslednici smo nasledili naše roditelje bez plaćanja poreza na nasledstvo.

Na ostavinskoj raspravi se može odreći svog prava nasljedstva.Ali pri tom ne možete tražiti da to bude u nečiju korist.
Umjesto toga "u nečiju korist" ide prihvaćanje pa poslije diobe može se darovati kom god želite,naravno uz neku poresku taksu.
Pradjedovina na selu može se prikačiti kompletna imanju djede samo ako se nasljednici djedove braće odreknu svojih prava nasljedstva.(Od tog obično nema ništa pa se tu može računati na 1/4.Ovo ne mora ići odmah u ostavinsku raspravu djedove imovine već u neku narednu kako bi se izbjegle komplikacije.)
Djedovinu nasljeđuje njegova žena (baba),ali mogu se zakačiti i njihovi sinovi i kćeri.Ako je neko od njih umro njegov dio pripada njegovim nasljednicima.Baba je "jači" nasljednik od svakog djeteta pojedinačno.
Najpametnije je da se svi osim babe odreknu prava nasljedstva.A onda baba neka napravi testament kakav god dogovorite.
Ako od toga nema ništa jer naprimjer nekoj od tetaka njena djeca ne dozvoljavaju odricanja prava od nasljedstva,onda je najbolje za vas da se svi prihvate.Tako će udio te pohlepne tetke biti manji.
Poslije registracije nasljednika slijedi podjela,najbolje sporazumno bez vještaka.Baba će dobiti mislim oko 1/3 a na vašeg oca dolazi oko 2/9 koje djeli vas troje,njegove djece.
Ne isplati se angažovati advokata da vam to vodi jer će koštati bar toliko koliko vrijedi vaše nasljedstvo.Ali nije loše platiti savjete advokata specijaliste ako prethodno precizno pripremite pitanja.

@zzzz

"Na ostavinskoj raspravi se može odreći svog prava nasljedstva.Ali pri tom ne možete tražiti da to bude u nečiju korist.
Umjesto toga "u nečiju korist" ide prihvaćanje pa poslije diobe može se darovati kom god želite,naravno uz neku poresku taksu."

Ovo jednostavno nije tačno. Član 216. Zakona o nasleđivanju kaže da je moguće odreći se pripadajućeg dela nasleđa u korist drugog naslednika. Ukoliko se drugi naslednik prihvati nasleđa primenjivaće se pravila o poklonu.

P.S. Evo, našao sam i zakon:

O d r i c a nj e u k o r i s t o d r e đ e n o g n a s l e d n i k a
Član 216.
Odricanje u korist određenog naslednika smatra se izjavom o prijemu nasleđa uz
istovremeno ustupanje naslednog dela.
Po prijemu ustupljenog dela na odnose između ustupioca i prijemnika primenjuju se
pravila o poklonu.

pa to je isto, samo drugim rečima.

Tako je.

U ovom konkretnom slučaju svaki (pošten) sud će paziti na babu.Ona se može odreći nasljednih prava ako se jasno i ugovorno zna ko će je od nasljednika uzdržavati do kraja života.Jer čak i ako su njene dvije kćeri otišle,udale se,moguće i sa nekom otpremninom na neko drugo kućište,pa se odriču od ostavinskog prava,naprimjer zato što je i taj preminuli brat živio sa roditeljima (djed i baba).Sad ovih troje unuka želi što prije doći do vlasničkih prava na nekretnine koje se naprimjer mogu odmah prodati.Sud mora pitati kud će baba?

Nekretnine ne bježe kao što im i ime kaže.Zato se ta ostavinska procedura pomalo oteže da bi svi zainteresirani mogli stići prijaviti svoja prava.

Otkud sad "pohlepna" ?!

Kad ja 'oću njeno, to je OK, a kad ona 'oće da zadrži svoje, onda je ona pohlepna ?!

Za početak mora da se pokrene i odradi ostavinska rasprava iza pradede. Tek nakon toga može da se zna koju bi imovinu nasledio tvoj deda, kasnije otac. Sva ta "odricanja" koja pominješ su nevažeća jer neko može da se odrekne nasleđa jedino u sudskom postupku. Koja će dokumenta sud da ceni ne mogu da kažem jer to mora da se uradi u konkretnom slučaju. To se odnosi i na olovkom pisane ugovore koje pominješ.

Pozdrav,

mogu ja da ispričam na primeru iz moje familije.

2007. je umro deda, iza sebe ostavio troje dece, dvoje se odreklo u korist trećeg. E sada, u ostavinskoj raspravi smo bili pitani i mi, unuci, i traženo je da damo izjave. Dali smo izjave da se odričemo u korist ujaka bla bla bla...

I onda je rečeno da treba da se plati porez, na šta smo se mi zabezeknuli. E sada ne znam ko je onda se u familiji raspitao, problem je bio u izjavama. Tamo neki notar šta je već, je napisao sledeću izjavu za svakog od nas:
"Svog dela prihvatam se i odričem u korist _______" (tako nešto, nije baš doslovce, ali tu je suština). I onda smo svi promenili izjave u "ne prihvatam se svog dela i odričem u korist ______". I nikakav porez nije plaćen.

To je bilo relativno davno, moguće je da se dosta toga promenilo, ali definitivno se ovako desilo tada, na jesen 2007.

Slažem se ja da nije pohlepna,no tako nasljednici nazivaju one koji po njihovom mišljenju nebi trebali da se kače.



Ne!Svaka naknadno ustanovljena imovina (nema vremenskog ograničenja) može se prijaviti sudu i samo za taj dio održati ostavinska rasprava sa realno sasvim drukčijim sastavom zainteresovanih nasljednika.
Može se desiti,da se na tu imovinu pradjeda osim sinova kače i njegove ćerke ili ako nisu žive onda njihovi potomci.
Ako dioba nije sudski ranije pravljena,za očekivati je da će se pojaviti 20-30 zakonskih nasljednika.

Ima nekih gluposti gde je moguce da se tokom celog zivota neko "odrekne odricanja"!
Takodje ima slucajeva gde se neko ne moze odreci do ostavinske rasprave.

Konkretno, ako roditelj prepise detetu (neophodno je da oba roditelja potpisu), ostala deca se mogu tada "odreci", ali pravno ne vredi to odricanje. Oni kasnije mogu traziti svoj deo prepisanog.


Po ugovoru o izdrzavanju, ako se jedan od naslednika ne odrekne, nece dobiti deo, ali ce naslednik (tj. prihvatilac izdrzavanja), cak iako je prvog reda, morati da plati porez na taj deo (kao na poklon).

I jos nekoliko nebuloza slicnih tome.

Zmaj, jesu na kraju unuci trebali stvarno da se odricu? Koliko ja znam, za to nema potrebe u tvom slucaju. (trebalo je kao jer je notar poresio skroz, ali a samo odricanje ne bi trebalo?)


Ali se vodi kao prihvatanje nasledja + poklon odmah. Znaci placa se porez.

Da, ali to nije bilo bitno za moj odgovor upućen zzzz koji je govorio o tome da nema odricanja u nečiju korist, on je zapravo govorio o poklonu nakon deobe:

"Na ostavinskoj raspravi se može odreći svog prava nasljedstva.Ali pri tom ne možete tražiti da to bude u nečiju korist.
Umjesto toga "u nečiju korist" ide prihvaćanje pa poslije diobe može se darovati kom god želite,naravno uz neku poresku taksu."

Znači, odricanje kao institut u naslednom pravu postojao je i u posleratnom pa i u ovom novom (uništenom!) zakonu.

Ovo ne spada u nasledno pravo, jer se očigledno radi o pravnom poslu poklona, prodaje ili šta god drugo. U ovom pravnom poslu, roditelji su očigledno živi, čim potpisuju. Kako raspolažu svojom imovinom, to je druga priča, ali ovo ne spada u nasledno pravo.


Nemoj da mešaš naslednike i izdržavaoca. Nemaju nikakve veze, to su skroz različite kategorije. Prema važećem zakonu o nasleđivanju, predmet ugovora o izdržavanju se izuzima iz mase zaostavštine. Dakle, kad izdržavano lice premine, izdržavaoc dobija u imovinu ono šta je bilo navedeno u ugovoru, a naslednici dele sve drugo, prema važećim propisima. Nikakvo odricanje tu nije potrebno. Zbog osetljivosti pravnog posla, ugovor o izdržavanju se sklapa i potpisuje pred sudijom, u posebnom ročištu. Kad sudija utvrdi da je ugovor valjan, da izdržavano lice svesno i svojom voljom potpisuje ugovor o izdržavanju - onda je gotovo. Naslednici više nemaju nikakvog prava nad predmetom ugovora o izdržavanju. Nikakvo odricanje i koješta drugo.

Zakon o nasljednim pravima nije loš i neće se još dugo bitno mjenjati.Problem je u vlasništvu.Nekretnine su evidentirane u okviru pravosuđa u tzv gruntovnici.Pa ako je tamo za neku nekretninu upisano 1/1 (znači postoji samo jedan vlasnik) onda je lako.Iz raznoraznih razloga te ustanove nisu ažurne.Može se dogoditi da pokretač ove teme nađe u gruntovnici da pradjed nije vlasnik već neki turski beg ili može biti kralj Milan Obrenović.
Zato se nekretnine,a radi ubiranja poreza, vode i u opštinskim službama tzv katastru.Tu se zna ko je korisnik koji treba plaćati kvartalne poreze.Glavna je nevolja kad se te knjige ne poklapaju.
Zakonski nasljednici se prihvate ili ne prihvate,ali čega i šta dalje?

Nema toga u Srbiji. Mislim, ima katastra ali grutovnica nema.

A katastar je nekad ažuran, nekad neažuran, već zavisno od toga koliko je ko bio svesan važnosti da u katastru stoji realno stanje.

Ima gruntovnice i u Srbiji, jedino ako smatraš da Vojvodina nije deo Srbije.

U Srbiji ne postoji gruntovnica već katastar , videti ZAKON O DRŽAVNOM PREMERU I KATASTRU
http://www.paragraf.rs/propisi...zavnom_premeru_i_katastru.html
Grunt vuče svoje poreklo iz Austrougarske i nemačkog jezika :
der Grund - grund, grunt (zemlja koja pripada jednom vlasniku, zemljišni posed).
Katastar je svoj naziv preuzeo iz grčkog jezika i znači popis.
Znači , u Srbiji ne postoji gruntovnica , a smim tim ni u Vojvodini , ako je Vojvodina još uvek deo Srbije .

Bile su i u Srbiji zemljišne knjige u nadležnosti sudova+opštinske katastarske knjige.Napravljeno je objedinjavanje,ali ne znam jel završeno.Trebalo je to završiti prije 5-6 godina.

ali evo kako u oko 70% evrope izgleda osnovni zakon o nasleđivanju:



.........
+ još da dodam ovo veoma bitno:

Ja sam mislio da je gruntovnica manual,pisani dogovor (interni) koji se nalazi u katastru.

To se zove kupoprodajni ugovor .

Za sve one koji hoće da provere podatke evo on line mogućnosti : "Pretraga baze podataka katastra nepokretnosti" , u originalu ćirilica , ali ovde postaje latinica , na žalost :
http://katastar.rgz.gov.rs/KnW...oi5MnSHkuZXyoyYu3QyurDa9mou7nk
Podešen je na Bački Petrovac , zbog člana pbenka

Žena (bračni drug) je u prvom naslednom redu, ako ima zajedničke dece sa ostaviocem. Ako nemaju zajedničke potomke, onda je žena nije u prvom naslednom redu, već u drugom, zajedno sa braćom i roditeljima ostavioca. Time se postiže da porodična imovina ne pređe u skroz drugu porodicu (da je eventualno naslede dece koju žena ima sa sa drugim čovekom)

Vidi, nesumnjivo da postoje vlasnici zemlje i / ili drugih nekretnina koji imaju dokumenta na kojima piše "Gruntovnica". Izdatih verovatno za vreme Austrougarske, ili neznamnija kada.

Ali, takav oblik državnog vođenja zemljišnih knjiga u Srbiji ne postoji. Opštinski sudovi u Srbiji ne vode zemljišne knjige.

Dakle, kad treba da zavedeš vlasništvo nad nekretninom, u Bačkom Petrovcu (ili u Leskovcu, svejedno) ti se obraćaš lokalnoj kancelariji državnog katastra, njima odneseš sva dokumenta kojima potvrđuješ vlasništvo (kupoprodajni ugovor, ugovor o izdržavanju, presudu po pitanju ostavinske rasprave ... ) i to se u katastru zavede, i gotovo.

U sudu se eventualno overavao ugovor (sada kod notara), ali sud, i kada se tamo overavao ugovor, nije vodio zemljišne knjige. Nisi ti mogao (niti sada možeš) da odeš u opštinski sud i tražiš da ti oni izdaju Vlasnički list za nekretninu.

Java, izvini, znam šta je Gruntovnica, kod nas se to zvanično zvalo Zemljišna knjiga, koja je egzistirala paralelno sa Katastrom zemljišta. U Zemljišnoj knjizi se vodilo pravno stanje nad nekretninama, i ova evidencija se vodila pri opštinskim sudovima. To je nasleđeno još iz vremena Austro-Ugarske. Isto tako je kao druga evidencija, gde je beleženo faktičko stanje nad nepokretnostima postojao i Katastar zemljišta. Katastar zemljišta je postojoao na teritoriji cele Srbije, dok je zemljišna knjiga postojala samo na teritoriji Vojvodine. Republički geodetski zavod je pokrenuo proces objedinjavanja Katastra zemljišta i Zemljišne knjige u Jedinstvenu evidenciju nepokretnosti. Za deo Srbije gde nije postojala Zemljišna knjiga je katastar zemljišta dopunjivan potrebnim podacima. Ne znam da li je u ovom trenutku završen ovaj postupak formiranja JEN ili postoje još neki delovi Vojvodine sa starim sistemom. U svakom slučaju, do pre 10 godina je sigurno postojala Zemljišna knjiga u nekim delovima Srbije, nije to ukinuto raspadom Austro-Ugarske. Konkretno, u Bačkom Petrovcu sam pre nekih 3 godine u Opštinskom sudu (tad je još postojao) morao da raščićavam stanje u Zemljišnoj knjizi pre ulaska u postupak komasacije, jer moji roditelji kod kupljenih nekretnina nisu to evidentirali u Zemljišnoj knjizi. To su bili uradili samo u Katastru zemljišta.

OK, ako tako kažeš, onda je tako. Nisam u pravu.