Samo znam da kokos, kad se kuva supa, ide u hladnu vodu zajedno i svo korenasto povrce. Sve se strpa u hladnu vodu i tek onda na vatru.

Sto se krompira tice, isto u hladnu vodu. Za makatone i generalno, testenina, ide u kljucalu vodu, jer bi se u protivnom sve slepilo.

Nego, sta se to lepo kuha u ove sitne sate? :) Ogladnila tiba, a?

Postoje dve vrste namirnica:
1) zivotinje - sto sporija promena temperature to bolje,
2) biljke - sto brza promena temperature to bolje

Znaci, zivotinju stavis u vodu sobne temperature, pa polako, sporet na dvojku, ako je zamrznuta prvo sto postepenije odmrznes. Biljku stavis u kljucalu vodu, ako je zamrznuta takodje. Tako sacuvas maksimum nutritivnih vrednosti.
E, sad, ako hoces sve u jednu vodu, a zna se koliko se dugo sta kuva, onda zanemaris gore navedena pravila termicke obrade, pa ono sto se sporije kuva stavis na pocetku, a ono sto brze potom, kako bi sve bilo gotovo u isto vremei sacuvalo makar nesto nutritivne vrednosti.
Treci nacin, u danasnje vreme ljudi vise vode brigu o tome sta sipaju u auto i kakvu hranu im jede kucni ljubimac, nego kakva je nutritivna vrednost onoga sto sami jedu. Tako, sto bi i ti bio drugaciji, ostavi ta pravila vrhunskim kuvarima, a ti radi onako kako radi 99% ljudi - skuvaj to kako god ti je najlakse, narokaj one mesavine samlevenog povrca i hemikalija za pojacavanje ukusa i dobices nesto prilicno ukusno bez obzira sto je je po nutritivnoj vrednosti slicno pomijama.

Ja verujem da treba poštovati tradiciju, podneblje, pretke ...

Dakle, ako si rođen na ovoj zemlji, onda tvom organizmu najviše trebaju i odgovaraju biljke sa ovog podneblja (dakle, ništa papaja i mango) i to pripremljene onako kako se priprema vekovima, a znanje prenosi sa kolena na koleno.

Dakle, neznamja, ali znam da su i babe, i majka a sad i žena kuvale supu / čorbu tako što sve sastojke stave u lonac u hladnu vodu - pa na šporet. I ako se stavi dovoljno piletine, onda supa bude onako žućkastno masna i neprejebivo ukusna

Naravno, kad se zavijaju sarmice, onda mora mleveno meso prvo da se proprži, pa tek onda ide ponovo u šerpu. Kobaje staviš u suljpa tek pri kraju, jer pasulju treba dobrih dva sata da se skuva. Mislim, ima tu nekih pravila, ali ne bogomdanih, već čista logika. Jeste i makarone su izuzetak jerbo će da se slepe međusobno ako ih staviš u hladnu vodu.


Odgovor na pitanje: eventualno stvorena korica (na kojem to povrću ?) u vrućoj vodi ne može da utiče na ukupno vreme potrebno da se povrće kompletno skuva.

Kao i u svim oblastima ljudskog delovanja, tako bi i ishranu trebalo prilagoditi rezultatima naucnih istrazivanja, sto nije bas lako kada je suprostavljeno tome sto Java kaze - tako su kuvale baba, majka i zena, a ako se primeni rekurzija, tako je kuvala i babine babe baba. Pre svega treba imati na umu da su nasi preci bili takoreci fizicki radnici, koji su bez problema mogli da sagore 10.000 kalorija i bio im je problem gde da nadju toliko, a ne sta ce posle sa njima. Tako je moj deda, koji je bio prilicno krupan i snazan fizicki radnik, svojevremeno jeo 4-5 porcija po obroku i na taj nacin bi mu se nakupilo dovoljno nutritijenata za dnevne potrebe, a ja jedem jedva jednu porciju i ako jedem isto sto i on, onda unesem 20% nutritivnih dnevnih potreba nekih retkih elemenata. Sve to ako zanemarimo cinjenicu da je on jeo prirodnu hranu, pune nutritivne vrednosti, a ja uglavnom oni visestruko tretiranu hemikalijama, koja neke vazne elemente uopste i ne sadrzi. Ali, nauka je nauka, a navika je navika. Nauka jasno kaze da se krompir ne kombinuje sa mesom, ali ajd ti sad iznesi pred goste krompir pa da vidis kako ce cudno da te gledaju pitajuci se gde je meso.

Sve zavisi šta kuvaš i koji efekat želiš da postigneš. Eto Gile ti je lepo objasnio na primeru supe. Pošto je kod kuvanja supe cilj da se sokovi što više iscede iz kokoške i povrća onda sce ide u hladnu vodu pa se postepeno zagreva. Ako kuhaš jelo gde ti je cilj da sokovi ostanu u mesu onda ga kratko termički obradiš na visokoj temperaturi kako bi se napravila korica, a zatim ga spremaš na umerenoj.


Zašto? Ja baš mnogo kombinujem ove dve namernice (kao i većina ljudi sa ovih prostora). Šta ne valja kod te kombinacije? Neverujem da ću bitno promeniti jelovnik, ali možda ga malo modifikujem ukoliko je razlog dobar.

El`je prijem u legiju dovoljno dobar razlog?

Navodno, za varenje proteina i ugljenih hidrata luče se različiti enzimi, pa njihovo istovremeno konzumiranje opterećuje organizam i usporava metabolizam. Pristalice hrono ishrane tvrde i više od toga: da postoje periodi u toku dana kada se luče određeni hormoni i enzimi i da se treba hraniti u skladu s tim. Oni tu kombinaciju ugljenih hidrata i proteina dozvoljavaju samo za doručak, preporučuju 4-5 sati razmaka između obroka, voće samo popodne i to u odvojenom obroku... ... Sve u svemu, naše omiljene kombinacije meso+ hleb/krompir/pirinač/testenina se nikako ne preporučuju.

Kako god okreneš, čim se pozabaviš zdravim načinima ishrane, shvatiš da je sve što je lepo nezdravo. Blago onom ko može na hranu da gleda kao na uzimanje (kvalitetnog) goriva! Meni je to kao seks radi produženja vrste.

A do kojih predaka i tradicije treba ici? Izbaciti frizider, rernu i bilo sta sto nije "sezonsko" iii ici i dalje i bataliti i rezultate stocarstva i zemljoradnje i jesti u duhu tradicije lovaca sakupljaca...

nakon konzumiranja hrane dolazi do preraspodele krvi u organizmu, tj. krv se u vecoj kolicini gomila u crevima kako bi se efikasnije vrsila resorpcija... posledica toga je slabija perfuzija kiseonika u mozgu i usled toga se javlja subjektivan osecaj pospanosti, koji se pogresno tumaci kao usporavanje metabolizma... drugo, gotovo da nema hrane koja ne sadrzi i proteine i ugljene hidrate tako da nema govora da se oni ne luce istovremeno... uz to, ako bismo i prihvatili stav da istovremeno lucenje vise enzima opterecuje organizam, na osnovu cega bismo izveli zakljucak da to dovodi do usporavanja metabolizma? :)

I suviše dobar, samo ne verujem da je to uslov za primanje. Mada bi mi dobro došlo da skinem minimum 5 kg ako planiram da prodjem testove. To ću uspeti sa sadašnjom ishranom i povećanom fizičkom aktivnošću. Plus dobro bi mi došlo malo da korigujem i ishranu. Nezdravo se hranim. I pivo da smanjim. Nisam ni znao koliko kalorija ima u 5 velika piva. Preko 1000. To je bre mnogo ! A jedan čas uneseš u sebe

Prezderavanje je uvek jedini problem kod ishrane, kombinacija ugljenih hidrata i proteina cisto sumnjam...sto kaze superbaka skoro svaka hrana sadrzi i jedno i drugo.

Mirzo - pravac http://www.coolinarika.com/ pa skuhaj nesto. Posle 6 meseci u kuhinji sve ce ti biti jasno :)))).

Ako krenes samo od mesa - postoji 100 vrsta mesa, a opet tih 100 vrsta moze da se priprema na 100 razlicitih nacina. Pa zavisi ako kombinujes razne namernice, kiselo/ljuto, zacine, zavisi kad stavljas meso itd.

Nesto se stavlja u hladnu vodu/rernu nesto u toplu, kad probas sve varjante izabraces ono sto tebi odgovara...

Najprostije pile sa krompirom, ako spremas u metalnom plehu ide u vrucu rernu, a ako po istom receptu stavljas sve sastojke u zemljanu posudu - ide u hladnu ;))))

Vidi - mozes biti bukvalista, pa se vratiti i dalje u vreme australopiteka, ili ameba ;)

Tradicionalno su na nasem prostoru zastupljene neke namernice - odnosno stocarstvo, povrtlarstvo je okrenuto ka odredjenim vrstama koje su zastupljene i uspevaju kod nas. Prema tome citava ishrana je prilagodjena tradicionalno tim namernicama i treba jahati na tom talasu i dalje. Modifikacije su potrebne i pozeljne i desavaju se, ali u okviru dostupnosti namernica. Tradicionalno se meso dugo pece, dinsta i kuva, ali razlog za to je sto meso koje koristimo je podlozno bakterijskim oneciscenjima i tvrdo.

Recimo svinjetina je jako zastupljena u Srbiji, junetina - dosta manje, ali u poredjenju sa NL, svinjetina u Srbiji je zaista kvalitetna, dok je junetina losa. Ja pravim punjene paprike u NL sa junetinom, svinjetina mi jednostavno ne mirise lepo. Druga stvar - paprike u Srbiji u sezoni su dzaba, gadjamo se sa paprikama, pravimo zimnicu, pecemo ih i guramo u ajvar, sataras itd. Mene u NL kostaju vise paprike nego meso kad pravim punjene paprike http://www.ah.nl/producten/product/wi4117/ah-rode-paprika 0.89E kosta jedna, http://www.ah.nl/producten/pro...874/ah-biologisch-rode-paprika ili 1.69E bioloska :)))). Bioloska junetina - mlevena je http://www.ah.nl/producten/pro...920/ah-biologisch-rundergehakt 5E - 500g bioloske, ili 900g obicne.
Prema tome bazirati ishranu u NL na paprikama i svinjetini bi bilo jednostavno los izbor, kao sto bi bila glupost - bazirati ishranu u Srbiji na ribi i maslinama ;)

Mislio sam i ja da ovako nešto odgovorim, ali, kapiram, kad neko reši da banalnim poštaplicama obesmisli nečiji logičan post, onda će naći načina da obesmisli i odgovor.

A sta da rade vegetarijanci, po toj tvojoj teoriji niko ne bi trebao da je ziv :)

Ne vidim zasto to ne bi bilo moguce dok god imas izvor namirnica. Limun i banane isto nisu sa naseg podneblja pa ih svi jedu, i cisto sumnjam da neko ima problem sa istim. Jedino sto ima smisla jesti hranu sa podneblja je sto postoji veca garancija da je hrana svezija i ne dolazi iz uvoza.

Mozda sam na pogresan nacin srocio, ili si ti mozda pogresno razumeo. Namernice koje imas u Srbiji, jako dobro idu sa receptima koje imas u Srbiji. Ako uzmes neke druge recepte i primenis ih na namernice iz Srbije, mozda neces dobiti dobre rezultate.
Banane su mozda iste u celom svetu, ali meso definitivno nije isto kod nas, u Holandiji ili u Juznoj Americi.

namirnice, kaže se namirnice, sa I.

Hvala, a neki komentar na temu ili diskusiju?

Tacno tako. Jos niko nije dokazao da se proteini i uh ne mogu probaviti istoveremeno, ili da smetaju jedno drugom. Sve se svodi na misljenja. Onda se pasulj ne bi smeo upotrebljavati uopste. Misljenja sam da je ljudski organizam sasvim savrsen da probavi istovremeno i proteine i uh.

Osim u primerima izrazito sportske redukcione dijete, gde nije pitanje probave, nego funkcije hrane.

@Java,

Pametan si covek, mislim da ti je vrlo jasno da su tvoji pretci promenili vise podneblja u proteklih hiljadu-dve godina pa je malo neobicno insistirati na "podneblju". Genetika nije imala sanse da stigne da napravi neke bitne promene za vreme koje su se ljudi doselili iz mediterana, centralne Azije, itd.

Sto se "tradicije" tice i ta prica slabo drzi vodu. Tehnologija pripreme hrane se drasticno promenila - na kojoj tacno "tradiciji" da insistiras? Mislim da li da izbacis zimi hranu koja tehnoloski nije postojala za vreme nasih prababa? Ili hranu pripremljenu uz pomoc elektricne energije? Pre 100 godina je i to bilo "pomodarstvo" i van tradicije.

Paradajz i krompir mozes izbaciti isto tako kao i mango i papaju, posto isto tako do skoro nisu bili deo lokalne ishrane.

Mislim da ti je jasno da prica nema bas puno objektivnog smisla.

Niko ne kaze da treba da jedes Fugu, ali insistirati na "tradiciji" u ishrani zbog medicinski relevantnih efekata nema smisla. Ta "tradicija" ne postoji vec se ishrana menjala vremenom i mogucnostima kako se ljudima pruzala prilika za to.

Možda sam previše pojednostavila jer ne znam dovoljno o tome, pa sam prenela kako sam ja to shvatila. Evo, citiraću jedno od objašnjenja:

"Izbegavajte unos prostih ugljenih hidrata i proteina u jednom obroku. Hleb, pirinač i žitarice ne bi trebalo jesti u kombinaciji sa ribom, jajima, mesom, mlečnim proizvodima ili tofuom. Ovo su najgore moguće kombinacije namirnica. Vašem telu je potrebna alkalna osnova za varenje skroba i kisela osnova za varenje proteina. Kada enzimi počnu da vare skrob, prisustvo alkalnih enzima usporava varenje proteina. Zbog toga se možete osetiti naduto. Proteini i skrob se odlično slažu sa lisnatim zelenim povrćem, pa izbegavajte da ih jedete zajedno."

Kažu i da normalan proces varenja traje do 4 sata, a kada se kombinuje meso sa prostim uh, može da potraje i 8 sati. Na to sam mislila kad sam rekla da se usporava metabolizam - u stvari, usporava varenje i opterećuje organe za varenje. Svakako sam upamtila da treba jesti ili meso sa lisnatim povrćem ili krompir/testo sa salatom. Upamtila i ne pridržavam se jer baš volim paprikaš sa makaronama, i špagete sa mlevenim mesom, i pohovane šnicle i picu... sve što ne treba da volim.

Kako mislis "mozda neces dobiti dobre rezultate", sta moze biti problem osim eventualno drugacijeg ukusa?

Oko belančevina i ugljenih hidrata: više je nego jasno da je pšenica puna i belančevina i ugljenih hidrata. Kako onda uopšte konzumirati pšenično brašno i testa ?
(da ne nabrajam koje su osnovne namirnice pune i jednog i drugog ...)

Pa ukus, miris, boja, tekstura, mekoca itd.

I sta tacno sa tim?

Svaki dan ljudi jedu hranu razlicitog ukusa, boje, teksture. Takodje i konzistencija izmedju spremanja ume da varira ako su ljudi a ne masine "sledile" recept pa eto varijacije u teksturi, boji i hemijskom sastavu bez promene porekla sastojaka.

Takodje, stomak mora da se "izbori" sa razlicitom hranom kada covek npr. doruckuje sunku pa onda kasnije ruca sniclu bas kao sto mora da se "izbori" sa govedinom iz Holandije i govedinom iz Srbije. Promenjeno poreklo mesa u receptu znaci samo >mozda< nesto drugaciji ukus, rezultati mogu biti i bolji i gori u zavisnosti od licnog ukusa, ali to je sve domen kulinarstva a ne medicine. Medicinski ima samo smisla kakav je hemijski sastav hrane i da li je dobar za tebe ili ne a to vec nije geografsko pitanje.

Ili neko misli da stomaci formiraju tesku naviku na pljesku sa Zlatibora i zamena za burger iz Irske pravi razliku u bilo cemu drugom osim u ukusu?

Ozbiljno ljudi, pa samo u proteklih par decenija se ishrana izmenila mnogo vise od toga - kako sto se izbora tice tako i tehnologije. Ako nekoga muci zeludac bice da je zbog nekih drugih stvari a ne zbog dostupnosti kajsija zimi.

_{[Ovu poruku je menjao Ivan Dimkovic dana 14.06.2016. u 16:09 GMT+1]}

Tek sad kad je došao nazad, shvatim da mi nedostaju komentari Dimkovića na forumu. Još da je i Ventura, i bilo bi fleš rojal :)

Banalizujes stvari, ili jednostavno nemas iskustva sa pripremom hrane ;)

Sta tacno banalizujem, da promena porekla mesa menja samo... ukus i da to samo po sebi ne znaci da je rezultat bolji ili gori? Mislim tako nastaju inovacije u kulinarstvu inace bi svi i dalje jeli iste semenke koje smo skupili okolo.

Ne umanjujem znacaj ukusa ali promene u implementaciji recepta hoce da idu u oba smera.

Vrlo sam spreman biti uveren u nesto vise, ako me uputis na konkretne eksperimente i nalaze.

Mislim, bez ikakvog zezanja - ako recimo razlicita govedina (poreklo) ima medicinski relevantne efekte (i to ne zbog toga sto je jedna recimo krkana nekim hormonima) to me vrlo zanima.

Mislim da smo uleteli u petlju ;)))

Ja samo pricam o tome kako su se razlicite kuhinje prilagodile razlicitim namIrnicama dostupnim u tom regionu podneblju, prema tome ne treba ih ignorisati. Poslednjih godina dosta vremena provodim u kuhinji i kad udjes u fazon, shvatis da zaista postoje fore zasto se nesto priprema na odredjeni nacin, nije samo ono - pre 1000g je neka baba tako napravila pa su svi kopirali, bez ikakvog drugog razloga i sad se pozivaju kao na neku tradiciju.

Teletinu mozes da bacis na rostilj, neces pokvariti zeludac ako bacis lokalnu teletinu u Srbiji cuvena 2x3min na jak rostilj, ali rezultat nece biti ni priblizan ako bas tu irsku teletinu (ustvari junetinu - koja je dosta tvrdja), bacis na taj isti rostilj. Irska ce biti neuporedivo meksa i ukusnija - ovom mom srpskom zeludcu. Jednostavno vrsta govedine koja je dostupna kod nas ne daje dobre rezultate kad je naglo sprzis na rostilju.

Medicinski mozes do kraja zivota da jedes Srpsku govedinu sa rostilja i garantujem da neces imati neke posebne efekte, mozda ce ti misici glave malo ojacati od zvakanja i to je to ;))))

E sad - mozes tu istu Srpsku teletinu pripremiti po nekom od recepata koji se koriste u nasoj kuhinji - npr teletina ispod saca (teletina se prakticno polu-kuva na laganoj vatri 2.5h, pa se na kraju zapece) - i rezultat ce biti daleko bolji za moj Srpski zeludac od 2x3min na rostilju. Opet staviti Irsku junetinu ispod saca, moze - ali nema potrebe, divna je sa rostilja...

Stvarno si nemoguc,bolje da upotrebim rec,tvrdoglav.

Giros u Grckoj i giros u Srbiji nemaju apsolutno nista zajednicko sem nacina pripreme i sastojaka ali ukus nije ni priblizan.

Uostalom,sto se bas Nemci razbijaju nasom kuhinjom kada je imaju (istu) i kod sebe?

Ljudi, imate nesto sto se zove geografsko poreklo, vazan podatak kod vecine namirnica.

Npr. za Srbiju je karakteristicna kiselost zemlje, koja se prenosi na voce i povrce, kao sto je npr. za za vrhunsku Italijansku jagnjetinu bitno gde je pasla(ako je).. itd. ima milion primera.

@Lavlja_Jazbina,

Ovaj, pobrkao si me sa nekim, ja uopste ne dovodim u pitanje da grcki i srpski giros nisu isti, vec da je upravo razlika u ukusu jedina stvar koja sama po sebi ne znaci da je jedan bolji od drugog.

Procitaj ponovo pazljivije.



Nemaca ima 80+ miliona, ako verujes da ce svaki od njih da se "razbije" od bilo cije kuhinje u teskoj si zabludi. Ljudi imaju razlicite ukuse, u Srbiji, Nemackoj, Kini - zato i uspevaju restorani raznih kuhinja. O inovacijama u kuhinji kao pokazatelju da se ukusi menjaju i nisu nesto uklesano u steni i da ne pricamo.

@bananaphone,

Ima puno ljudi koji srpsku teletinu smtraju za najboljom.

Da li su oni u pravu ili je irska teletina objektivno bolja?

Iskreno, ja ne vidim ni jedan drugi odgovor osim da je to stvar licnog ukusa.

Nema to nikakve veze sa geografskim poreklom, vec kvalitetom proizvoda koji jedes.

Ali da se vratimo na pocetak, ti si rekao da je glupost da se nekom ishrana u Srbiji bazira na ribi i maslinama ili nekom u Holandiji na svinjetinu.
Ne vidim zasto bi to bilo nemoguce, a kamoli zasto bi to bila "glupost" dok god je nekom dostupan kvalitetan proizvod, i naravno da je ljubitelj hrane koju jede.

Fakat da se masline dobro prodaju u Srbiji a i svinjetina u Holandiji ukazuju da su ljudi i te kako skloni obogacivanju ukusa kada im se ukaze prilika.

Mislim niko ne brani nikome da se hrani "tradicionalno" (sta god to znacilo) ali osim licnog ukusa, sto je subjektivna stvar, tu nema nicega drugog.

Takodje recepti - neko je u, recimo, Italiji nasao dobru kombinaciju namirnica i proces koji se mnogima dopada.

Da li to znaci da zamena neke namirnice za, recimo, srpsku ili holandsku, a priorno znaci los rezultat?

Ja ne mogu da verujem da neko objektivan moze da ima takvo misljenje. Kada bi to bilo tacno, ne bi nikada doslo do inovacija i obogacenja kuhinja.

Realnost je ta da, koju god kuhinju da pogledas, moze da se nadje uticaj drugih kultura i kuhinja. Znaci neko je u italijansku kuhinju dodao zacine, povrce i sl. koje nije korisceno do tad i, gle cuda, dobio dobar rezultat. Kada bi bilo tacno da su recepti uklesani u stenu i ne valja ih menjati, italijanska kuhinja svakako ne bi mogla imati paradajz sos recimo :) ista stvar i za svaku drugu.

I u Irskoj nema teletine :)

Nema, to jeste tacno - ono malo sto proizvedete biva izvezeno, izgleda vi Irci ne volite istu :)

Dao sam ti prost primer, ako hoces teletinu sa rostilja - bolja je irska 100x, ako hoces ispod saca - pitanje je kakva bi ispala irska, ali srpska je vrhunska. Ako hoces na to da direktno odgovoris u smislu - izvini ja sam probao obe vrste i meni je bolja srpska teletina na rostilju od irske, ili hoces da kazes da je recept potpuno irelavantan ili da je daleko ukusnija srpska teletina na rostilju nego ispod saca, ok - dozvoljavam suprotno misljenje ;). Ali ovako "ima puno ljudi" je cista demagogija.


Po mom skromnom misljenju podneblje, vrsta mesa i recept su uskladjeni. Nisu proizvod random kreativnosti lokalnog naroda i navika. I recepti koji su uvezeni su prilagodjeni vrsti namernica koje imas lokalno, pa su usli u nasu kuhinju - i postali tradicionalni.

Ne kazem da je recept irelevantan vec da promene u istom mogu biti pozitivne ili negativne i da rezultat nije odredjen poreklom mesa ili cak "tradicionalnoscu" recepta.

Eto ti primer italijanske hrane - koristi isti rezon i paradajz ne bi usao u recepte, nije bio "tradicionalan".

Uzmi bilo koju "tradicionalnu" kuhinju, kreni u proslost i naleteces na momenat inovacije.

To je momenat kada je neko probao drugi sastojak i rezultat se ispostavio kao dobar. U slucaju paradajza sastojak je bio sa drugog kontinenta.

Jednostavno, to se desava. Ne uvek i ne nuzno, ali to je upravo i poenta, ukusi su subjektivni i menjaju se.

"Ima puno ljudi" nije nikakva demagogija vec realnost. Ako mislis da svako preferira irsko meso u odnosu na srpsko, mislim da negde debelo gresis. Da nije tako, hrana se nikad ne bi menjala i postojao bi samo jedan dobar recept i sastojci za nesto. Da li je moguce da o tome raspravljamo?

Mislim da se ne razumemo, pa nije nikakav problem recimo uzeti Italijanski "osso bucco" i spremiti ga kod nas, zato sto su nase namernice maltene iste kao one koje se za ovaj recept koriste u Italiji, pola nase tradicionalne kuhinje je grcko/turska pod uticajem francuza i italijana.

Svo vreme govorim da tradicionalni recepti nisu slucajno tradicionalni, vec je nesto postalo tradicija na osnovu toga sto dobro funkcionise sa namernicama koje postoje u Srbiji i ne treba tradiciju ignorisati. Ne kazem da sve sto dolazi sa strane je totalni krs i treba da se obrise iz Srbije, nego budite oprezni, postoje vrhunski recepti u celom svetu, ali da bi uspeli treba da imate namernice koje nemate ;)

Kod italijanskog osso bucco-a teletina se priprema 2+h u rerni na relativno niskoj temperaturi (PS - bas danas ga imam za rucak), kao sto bi inace spremio teletinu na tradicionalan nacin u Srbiji, bilo ispod saca, bilo u rerni. I rezultat sa srpskom teletinom nema da omane...

Ne znaci da ces automatski imati los rezultat ako koristis makedonski pirinac u kineskom jelu, ali primetices da kinezi porucuju pirinac iz kine. Ako probas da napravis risotto sa indijskim basmati pirincom - moze - ali bice suvonjav, odnosno moraces dodati nesto u njega da ne bude suvonjav itd. A razlike izmedju tipova rize u minorne. Opet nije svaka vrsta pirinca dobra za svaki recept.

Ima u NL koliko hoces irske teletine ;)))). Ako bude lepo vreme za vikend - moglo bi biti i na rostilju ;)

Bas me zanima sta bi na to rekao Anthony Bourdain.
https://en.wikipedia.org/wiki/Anthony_Bourdain

[att_img]

@bananaphone, da ali hrana (kuhinja) evoluira - mozda izmenjeni rezultat sa nekim pirincem nece biti "italijanski rizoto" ali ce postati nesto novo i ukusno.

Poenta: rezultat NIJE odredjen poreklom, moze biti u*ran a moze biti i bolji od originala. Kad je neko u Italiji ukombinovao paradajz i spagete dobio je odlican rezultat sa prekookeanskim sastojkom a danas je to... tradicija.

Ti mozes navoditi lose primere ja mogu dobre - poenta je da ima i jednih i drugih. I "tradicionlno" jelo je u jednom momentu bilo novo, nismo dobili jelovnik od bozanstva u momentu kreacije univerzuma. Naravno da ima stvari koje kvare recepte ali ima i stvari koje ih poboljsavaju iako nisu "original".



Ma iz nekog razloga Irci ne jedu nesto teletinu, ali je izvoze :)

Pa naravno ako imas kvalitetan proizvod - onda svakako da ces jesti sta hoces.

Pa mislim neces umreti ni ako ne jedes kvalitetne proizvode, nekom je hrana samo nuzno zlo, izracunas potrebnu kolicinu proteina/ugljenih hidrata/soli/vode stavis u lonac prokuvas, sameljes na blenderu i eto ga rucak, siguran sam da mozes tako da zivis 100g ;))))...

Ja pricam o slucaju kad nemas kvalitetnu ponudu, ja nemam kvalitetnu svinjetinu u NL a volim je, ali dzabe, prilagodjavam se i koristim junetinu, glupo mi je da inzistiram na svinjetini kad je jednostavno losa. Ne znaci da je ne jedem uopste, s'vremena na vreme idem preko pola grada do jedne mesare koja ima ok svinjetinu i ispecem je u rerni ili narucim celo peceno prase i mislim nema problema, zato ovde imas odlicnu ribu, sireva 1000 vrsta i koje cega jos, i jednostavno nasa nedeljna dijeta ukljucuje mnogo vise ribe a manje svinjetine nego u Srbiji.

Valjda imaju neku averziju prema teletini, ne znam zasto...ali zato imaju jako dobre bifteke.

I glupi Brazilci kupuju istu tu irsku teletinu i bacaju je na rostilj, zajedno sa urugvajskom i brazilskom :))))...

Vidi - nema tradicije od porekla univerzuma - pogotovo u kuhinji i nije tradicija nesto sto je u osnovi izmisljeno lokalnom pamecu, tradicionalno zagorsko jelo je purica (curka) sa mlincima ili u Austriji, apfelstrudel :). Curka - poreklo Amerika, pita sa jabokom - poreklo Turska.

Kazem opet - mislim da ne provodis mnogo vremena za sporetom, modifikacije se PODRAZUMEVAJU u svakom receptu, i recept nije munjom u kamenu ispisan, odnos namernica, dodavanje i izbacivanje nekih su potpuno normalna stvar, ja recimo pravim osso bucco sa korenom celera - onim sto ide u supu, i ako se orginal pravi sa stabljikom celera, ne stavljam mnogo bibera zato sto ga moja zena ne voli, i ne stavljam lovor, ali stavim malo vegete i dosta vise paradajza, sto italijani sigurno ne stavljaju :)))). Ali osnovni postulati su tu, dugo kuvanje telece kolenice sa koskom u smesi od povrca+supa+vino+paradajz, moj recept je i dalje osso bucco i ako dosta modifikovan, sad otvori na google-u osso bucco - videces da postoji 100 modifikacija istog jela, neko cak ne stavlja paradajz, imas recept sa testeninom itd...

Svako tko priprema hranu ima svoje neke dorade i pomeranja, na nivou restorana/porodice, ma na nivou onog sto priprema hranu, ali recept je i dalje taj isti, teletina ispod saca moze na 100 nacina da se doradi, ali je i dalje teletina ispod saca, teledina na rostilju moze da 100 nacina da se tretira, ali je i dalje teledina na rostilju.

Kad neka namernica postane kvalitetna i siroko dostupna na domacem trzistu, bilo lokalnim uzgojem ili uvozom, onda krene i kuhinja da se prilagodjava i posle nekog vremena nastanu tradicionalni recepti.

Prema tome nazad na pocetak diskusije, tradiciju ne treba ignorisati, recept je tu zato sto je oprobano dobar sa lokalno dostupnim sastojcima.

Jedino sto se brka je kvalitet.Dostupnos proizvoda u Srbiji i Nemackoj ( 80 mil/stanovnika) pricam o domacim je jako velika.

Slikacu ako stignem kada budem isao koliki kajmak se dobije od mleka ( direkt iz vimena :) i kolikom broju ljudi je to u Srbiji dostupno

a koliko u Nemackoj..Toliki broj stanovnika se treba nahraniti i tu nema bas pomeranje krava na pasnjacima,gde se poje na izvoru.

To mleko i taj kajmak nema pojma od isto da kazemo sa Dojce kravom koja je hranjena nekom automatizacijom i gmo pasnjak travom (senom).

Jesmo tehnoloski zaostali ali mislim da mozemo imati kvalitetniju hranu od bilo koga,bas zbog osakacenosti po pitanju industrije (zagadjivaca).

Jagnje sa pestera je jagnje sa pestera,Zlatibora i da ne davim odakle god jos,cistog podneblja.

Kamo srece da se prodamo sa ovom sicom od duga (25miliardi €) i pocnemo nezavisno da proizvodimo samo hranu.

p.sSamo nemoj da treci put pominjes klesanje u stenu.

Ne znam sta da ti kazem, nisam ljubitelj nemacke kuhinje a srpska mi se svakako vise svidja ali sumnjam da mogu to isto da kazem za bilo koga drugog, kamo li milione ljudi. Cenim da ne mozes ni ti objektivno :)

Bolje se mani tih generalizacija, kad stavis milione ljudi na gomilu sto se hrane tice imas hiljade ukusa. Niti ce svi biti odusevljeni tvojim kajmakom niti usoljenim haringama iako ces naci one koji se kunu u jedno ili drugo.

Ma slazem se ja sa tobom po pitanju kolicine ljudstva i ukusa.Ovde polemisemo da nacin spremanja treba biti adekvatan zemlji

iz koje izvorno potice hrana zbog samog ukusa.Kao ova domaca jajca.Nema da se rastura a gibanica,palacinke,zute.

Cisto da skrenem paznju sa kajmaka.:).Organsko,neprskano.Zna se kada je vreme paradajzu i do tada nema ni mirisa ni ukusa.

Steta sto ovo nije zemlja hrane nego ono sto ide posle nje.

Ako mogu da uglavim slicicu egza,psenica plus trava plus crvici.:).

Lave, nekako mi bledunjava ta jajca. Tesko da su domaca, a mozda samo slika vara.

Ako imas ful domaca bez grama koncentrata,baci na tiganj pa slikaj.Kod mene nema foliranja.Ono sto kazem,tako je.

Inace,domace jaje kada neko nudi,nema isti oblik,velicinu kao ni boju.

Ma verujem ti. Nemam domaca odavno vec. Iako zivim na selu, sve manje ljudi drze zivinu, kao i ostale zivotinje. Ranije bilo svega...
Bas cu da potrazim, mozda se nadje da neko prodaje...

Zao mi je sto to citam,evo ti manastirske koke,ekipa.Sarenolika.

@Lavlja_Jazbina,

Za paradajz se slazem ali za jaja... Ne znam, pre nekoliko meseci sam zaista probao slepi test sa seoskim i "industrijskim" i kajgana bila ista. Mozda je industrijsko bilo dovoljno dobro ili moj ukus nije istancan, samo kazem kakav je rezultat bio.

Sa druge strane, bljutav paradajz ne mogu a da ne prepoznam.

Nisu ni seljaci vise kao sto su nekad bili. Sada i oni hrane te kokoske sa raznim koncentratima i glupostima. Nema vise da koke bauljaju po dvoristu i kljucaju insekte, travu i po koje zrno kukuruza i prekrupe sto dobiju...

Ok po pitanju ukusa,necu reci da sam siguran ali boja palacinki,gibanice,proje je ocigledna.

I sama kolicina kajgane je malo veca od industrijskih.Ko pravi kolace,torte zna kakvo je cudo u kombinaciji mleko-jaja.

Ali kao sto kaze Venturin prijatelj u svastabasti,kome ja da prodam domace pile kada u supermarketu ima jeftinije-smrdljivije.

Cena kaze svoje.Ja imam ali ta opcija nije zagarantovana po pitanju kolicine za svaki dan.Od 30 koka posle zime ima po jedno

dnevno a posle (ovo vreme)izmedju 20 i 25. To nije industrija ali jeste ukus.

Za sve vece opcije i trgovinu je koncentrat,sijalica i rokaj 6 meseci dok koka ne postane sundjer,teska 600gr maksimum.

Ali i industrija se pomerila ka seljaku, sad imas u supermarketima u NL, jaja, jaja od koka koje jedu kukuruz, jaja od koka koje jedu kukuruz i slobodno setaju, bioloska jaja, bioloska jaja od koka koje slobodno setaju, jaja sa omega3, da ne nabrajam dalje ;)

@Lavlja_Jazbina, verujem da mozes naci dovoljno ljudi spremnih da plate ekstra za pile koje nije "industrijsko" - ima i u Srbiji dovoljno ljudi koji imaju prihode koji im dopustaju da plate ukusniju hranu vise, cak i dosta vise.

Drugo pitanje je distribucija. Da li si siguran da i u supermarketu vec nema seoskih free-range pilica koji su soobodno kljuckali prirodnu hranu?

@bananaphone, ee, to je druga prica kad imas izbora.

Bas mi fali domaca koka i krompirici. Nikakvi zacini i gluposti, posolis je, naseces kilo krompira i u rernu na 2 sata i cao.

Ovi, da tako kazem, moderni kuhari mi se popeli na onu stvar kada vidim kako kuvaju i sta sve stavljaju od zacina, ccc. Na kraju dobijes komad mesa koji nema ukus na meso, nego na pitaj Boga sta.

Tako upropaste i gulase i ribu...

Pa krece se to polako ovde (oko Kalenic pijace) mada preferiram da ako si mi neki poslovni partner ili imam neku

uslugu od tebe,dobijas po ceni industrijskog (12-15 rsd/kom.).Ja imam drugi problem mada mi je opcija selo trenutno vikendaska,

da to u sledecih par godina ozbiljno konstruisem.Vec sam razglabao u par tema u poljoprivredi,ali posao,zeni posao nam ne dozvoljava

da predjemo na seljacizam,izvorni.Sto se tice omladine i pomoci,samo da se ima i izvlaci lova a da malo razmisle i pomognu,nema pojma.

Tako ostaje da dvojac bez pratecih kormilara napravi nesto po pitanju,ajde da ne kazem a jeste organska prica ali visoko kvalitetna (prirodna).

Ja ne vidim nacina kako bi u Srbiji mogao da se zavede red po tom pitanju. Da podjemo od toga da je cena jajeta 0,08 evra, a u Nemackoj je verovatno 2,5x veca, a zitarice su otprilike isto ovde i tamo. Na pijaci imas neke prodavce koji odu na farmu i kupe jaja po 0,04 evra kom, pa ih prodaju po 0,08 kunuci se da su domaca. Ako imas prava domaca jaja, ne mozes ih prodati ni po ceni kostanja. A proizvodna cena je veca jer kokoske ne nose 250 jaja godisnje nego 120, od cega pola pokupe svrake i druge stetocine, a i svako malo nesto ubije kokosku (lisica, ptice grabljivice...), a zimi imas 2-3 meseca bez jaja a troskovi postoje. Iz takve startne pozicije nemas nikakve sanse da prikupis novac za uspostavljanje standarda kvaliteta i dobijanje sertifikata, nego mozes time da se bavis iskljucivo iz hobija, vikendaski, ako imas sa strane neku platicu ili penziju, za pokrivanje gubitaka koji nisu veliki, ali postoje i na nivou su svakog hobija - drzanja psa ljubimca, bavljenja sportom...

Cuj postavka je pogresna, ne mozes ti sa 10 domacih kokoski da konkurises industrijskim farmama sa hiljadama zivotinja. Mozes da se organizujes sa 20 drugih seljaka pa da uspostavite neku vrstu zadruge, da nabavljate hranu, pilice, aditive na veliko, da uspete da uspostavite stalan kvalitet i dostupnost proizvoda, ili da investiras i samostalno gajis na industrijskom nivou domaca jaja - mislim ako hoces da napravis od toga nesto vise od hobija.
Trziste postoji, pogotovo u Beogradu, ljudi koji imaju malo vise od minimuma, vole da kupe kvalitetnu hranu, mlade porodice - hranu za decu itd...
Pogledaj farmere mangulice - poprilicno su se organizovali, svinje su im 2.5X skuplje od obicnih svinja - a opet sve ih prodaju, i mesne preradjevine od mangulice se dobro plasiraju, znaci trziste postoji...

pa sta ja znam o tome, evo ovaj Lav moze da objasni kakva je sansa da se on pocne da drzi 5000 kokoski koje slobodno idu gde hoce i kljucaju sta hoce, ili eto ta druga varijanta - da se udruze njih 20, osnuju zadrugu i drze svaki po 250.

Uh,kako to lako napisati,5000 kom.To je vec za farmu.Pa zamisli kljucanje 5000 komada na livadi.Ko bi to kontrolisao?aju

Da se ima 4k kom.dnevno to je negde koliko i kosta tih 5k koka.Drugo.Domaca koka ako ne dobije ujuto psenicu nema od jaja nista.

Znaci treba nabaviti ili posejati psenicu.

Ta kombinacija po pitanju domaceg kako sam prikazao,otpada.

Varijanta zadruge,ha.Pa poceo sam da donosim i prijateljima i onda je bila opcija da ja zaradjujem a ja donosio koliko sam i placao.

Bolje je da ide za Kragujevac ili G.Milanovac,plati gorivo,pijacninu i bude u minusu.

Zašto naš čovek misli da se hrani zdravije od ostatka sveta?
Prvo to što naš seljak zove organskom proizvodnjom uopšte nije organska. Druga stvar je ako neko proizvodi hranu za svoje potrebe. Tu već možeš skoro kako hoćeš.
Dozvole za organsku proizvodnju su skupe, spore i ne verujem da su realni pokazatelj stanja hrane. Verujem da mladi parovi sa malo boljim primanjima koji žele da se hrane zdravo često ne dobiju to zašta su platili.
Verovatno se hranimo bolje od Amera (što i nije za utehu) ali ne verujem da smo visoko kotirani što se tiče "prirodne", "organske" hrane.

Mozda se tvrdi iz pogresnih razloga, ali sto se tice odnosa Srbija/NL to je 100% tacno.
Klopa u Srbiji, pogotovo meso je daleko daleko kvalitetnije i jeftinije nego u NL. Sezonsko voce i povrce isto tako. Neces verovati, ali sad su mi doneli iz Srbije domaci paradajz, i ovo su te 2 nedelje ove godine kad zaista ne jedem plasticno g* iz super marketa, sa pecatom organske proizvodnje, i paprenom cenom.

to za hranu ce ti svaki stranac reci da je u njegovoj zemlji bolje! Grk za masline, Madjar za kobasice, Poljak za jabuke, Rus za vodku... eto ti kazes za paradajz. mislim da se tu ipak malo radi i o navici! eto, ja kad sam se preselio u Nemacku, jako mi je nedostajao jogurt, probao sam ovde razne mlecne proizvode slicne forme, ali mi je kravica bila ne zamenljiva i nikako nisam mogao da prihvatim jogurt koji ovce kupim moram da jedem kasikom, pa sam se posle nekog vremena navikao :)
sto se paradajza tice, u DE je u marketima paradajz bas takav isti kako si opisao da je u NL, ali ne mogu a da se ne setim da sam do pre par godina isti takav i u Maxiju kupovao, tako da mislim da se ne radi o tome sto je tvoj super-ukusni paradajz donet iz Srbije, nego sto je domaci! da ga tu kod tebe sam posejes, verujem da bi isto bio bolji nego taj iz marketa! ne znam da li si kao alternativu probao cherry paradajz? ja sam nasao od nekoliko proizvodjaca skroz dobar cherry, po ukusu mnogo blizi domacem...

Pazi svakako su masline iz Grcke bolje od maslina iz Srbije ;)))))

Ali imas nekoliko generalnih kategorija, poput mesa, osnovnog povrca, mlecnih proizvoda, koje maltene svakodnevno koristis u ishrani i koje su jednostavno negde losije a negde bolje.

U Srbiji su te osnovne kategorije namirnica daleko bolje nego u NL.

U Nemackoj je bolja situacija nego u NL, tako da ne mogu tu da izvodim poredjenja Nemacka-Srbija.

I ne pricam o navikama na lokalni nacin ishrane, ja sam se isto navikao na gusti jogur i kiselo mleko sa velikim % masti (nesto izmedju naseg kiselog mleka i pavlake), koji su generalno kvalitetni u NL, ali drugaciji od onog sto smo navikli. Kupujem cherry paradajz i jos neke hibride kao malo boljeg ukusa, ali poenta je da si u Bgd-u, ako si hteo mogao da dodjes do kvalitetnog domaceg paradajza, koji je bez obzira sto nema bioloski pecat, 30 klasa iznad sveg sto sam nasao ovde.

Pricam o tome kad kupis svinjetinu u NL i krenes da je peces, ona pusti neki cudan vonj od koga se dize kosa na glavi. Ako ne kupis biolosko mleveno meso, punjene paprike mozes da bacis, mi smo se i malo navikli, ali kad nam dodju gosti i familija - ocigledno mogu da primete kako je kvalitet jednostavno los.

Pa tesko je ocekivati da ce "sezonsko" voce i povrce sa severa evrope biti isto kao isto iz juzne evrope. Nedostaje sunca. Isti taj domaci paradajz je isto tako ukusan i u Spaniji i Italiji. Ali tesko je ocekivati da ce "domaci" paradajz iz Svedske ili Holandije imati isti ukus.

Za meso je tesko biti objektivan, jer ima gomila faktora koji uticu na ukus, nije svaka farma ista, meso iz tesco-a je neuporedivo sa nekim lokalnim mesarom koji nabavlja sa proverene farme. U svakom slucaju nece se niko oduseviti sa mesom iz supermarketa.

Pazi mozemo filozofirati oko mesa i u Srbiji, pa izmedju dva grada, pa izmedju dve mesare u istoj ulici.

Ali ako uzemmo prosek koji je dostupan na trzistu u NL i Srbiji, meso je objektivno bolje u Srbiji. Ovo je multi-kulti okruzenje, i ako pitas bilo pripadnika bilo koje druge nacije (Rumun, Francuz, Grk, Nemac) - reci ce ti isto - meso u NL je loseg kvaliteta.
Ustvari ne znam nikog tko je rekao da je kvalitet mesa u NL bolji nego u njegovoj zemlji. A situacija je bila mnogo mnogo gora pre 10-20g.

Sad mozes da odes i kupis biftek iz Juzne Amerike ±40e kg, ili jagnjetinu iz NZ ±30e kg i to je stvarno prva liga. Ali realno - kad hoces da napravis sladak kupus sa teletinom, normalna teletina koju kupujes u Srbiji, je u proseku bolja, svinjetina je neuporedivo bolja...

Nemam pojma kako je u NL, verujem ti, ja ne pravim te nase recepte pa verovatno ne mogu da sudim. Sigurno da ne moze da bude istog ukusa.

Doduse kod mene je meso uglavnom odlicnog kvaliteta(naravno ako se zaobilaze supermarketi) pa i nisam nikad razmisljao o tome. Ovde svinjetina, a pogotovo teletina nije popularna kao govedina, pa je i ja slabo jedem. Mada meni meso bas i nije prioritet, mogu i bez njega. S vremena na vremena dobar biftek i meni dosta.

Ako je sada tako kako kazes (ne sumnjam ni trunku da je tako) kako li je to bilo ranije... ali mi je malo cudno da se nesto ne uradi po tom pitanju ako svi kazu da je lose (meso). A sta kazu "starosedeoci" a pod tim mislim na one koji su generacijama tamo ili mladji ali rodjeni tamo, kako oni komentarisu kvalitet mesa, namirnica...?

A sto se tice punjenih parika i slicno... dok sam bio u vojsci u Ljubljani sam se cudio kako to da neke stvari jednostavno nemaju isti ukus, mislim na pripremljena jela, kao kod kuce. Recimo sarma ni blizu onoj na koju sam navikao u Beogradu a isti recept i kompletna priprema jela identicna kao kod moje keve (U ljubljani sprema moja ujina...). Da bih to na kraju skapirao da nisu iste namirnice, njihov kupus i meso..., pa samim tim i skuvano jelo ne moze imati isti ukus na koji sam navikao.

A navika je cudo. Navika cesto ne dozvoljava realno sagledavanje stvari, ma o cemu se radi, pa cak i sprecava realno razmisljanje o necemu, hrani... Isto kao sto su neki obicaji nekome drugom neshvatljivi tako je rec i o hrani. I dan danas znam veliki broj ljudi koji ni za zivu glavu ne bi mesali slano i slatko i slicne kombinacije.

Ali svakako je, sto se kvaliteta tice, meso kvalitetnije kod nas nego u vecini drzava Evrope.


Pozdrav!

Mislim da je je ovo najbolji odgovor, stvar navike.

Što se tiče mesa u NL i SRB. Ne znam kakvo je u NL pa ću morati da se oslonim na to što bananaphone kaže. Moguće je da je sveže meso bolje kod nas. Za preradjevine čisto sumnjam. Ako se zna da se dobar deo njih pravi od godinama zamrznutog mesa iz nečijih rezervi (možda baš Holandskih) onda o kakvom kvalitetu da pričamo.

Čou sam još od par ljudi koji su otišli Nemačku da su salame čudnog ukusa. Verujem da je navika. Ukus se uči. 90% stvari koje jedemo kao mali nastavljamo da jedemo ceo život.

Evo sad sam pitao drugara koji je pre mesec dana otišao u Nemačku šta misli. Kaže da ne primećuje razliku i kaže da je jeftinija hrana.

Pa starosedioci jedu bilo sta, uzivanje u hrani nije prioritet. Sendvic - dva parceta hleba, malo maslaca i tvrdi sir izmedju (bez mesa, salata, namaza, majoneza, grejanja...) je standardica za 12h. Imaju jedan topli obrok - u 5-6 popodne, smuti se nesto polu-gotovo i ide se dalje.
U vecim gradovima malo je veci uticaj stranaca pa se malo i lokalno stanovnistvo pomera prema uzivanju u hrani, za sta je opet potreban bolji kvalitet namirnica. Ja sam se isto pitao - kako je bilo pre 10-20g, ali cuo sam istu pricu od vise ljudi koji su 20+ godina u NL, tako da verujem da je moguce ;)

Jedino sto imaju dobro su mlecni proizvodi i riba - koja je stvarno sveza i dobra.

Pa preradjevine su uglavnom strane, imas italijanske salame, madjarske (cajna kobiasica), prsuta spanska i italijanska, imas i generickih lokalnih stvari poput stisnjene sunke i piletine, koje su uglavnom ok. Imas i sa nasih prostora ajvar i suseno meso, mislim nije problem, te stvari se dovuku kamionom i mogu da stoje 100g pa mogu da ih jeftino uvoze na kamione...

Imaš poentu.

Ja sam zgrožen kvalitetom hleba kod nas. Barem ovog narodnog. Sećam se vremen dok je bio 3 din i neupredivo bolji. Sad sam ručao, zube da plomim dok koricu sažvaćem. Sreća ima izbora pa možeš da kupiš ovaj tost na pračad u kesi koji je mnogo bolji mada ne znam koliko je zdrav. Taj koristim za sendviče. Ima ponegde dobar pravi crni hleb koji je malo skuplji ali vredi.

ma Duki, taj iz kese koji ima rok trajanja 2 god. ti je 100% zdraviji od svezeg leba iz pekare! samo ti krkaj tog iz kese i bez brige budi! :)