[ R A V E N @ 07.07.2016. 16:30 ] @
1.
- Ljudi postaju mudriji kako stare.
- Obično ljudi postaju mudriji kako stare.
- Većina ljudi postaje mudrija kako stare.
- Neki ljudi postaju mudriji kako stare.




2. O sukobu sela i grada:
"Permanenta suprotstavljenost ova dva socijalna eniteta iskazuje se kroz različite forme animoziteta, stereotipija, stalnog nepovjerenja, kao i ekonomskih, političkih [sic] kulturnih i socijalnih protivrječnosti u najširem smislu[...]

[...]Ono što se može označiti kao konstanta odnosa između sela i grada od nastanka ovog antagonizma do današnjih dana jeste to da grad, urbana struktura, uočava stalnu ugroženost vlastitog načina života agresivnošću ruralnog primitivnog mentaliteta, koje [sic] u svojoj osnovi ima rušilački umjesto stvaralačkog nagona, dok selo, ruralna struktura, sve što dolazi iz grada vidi kao represiju koja vodi ka poniženju ruralnog načina življenja [...] Sukob sela i grada nije sukob ravnopravnih partnera, pošto grad posjeduje sav instrumentarij represije što ga čini objektivno nadmoćnijim.

Naime, grad ima monopol materijalne i organizacijske a posebno intelektualne moći, što mu daje mogućnost spoznaje i definiranja racionalnih ciljeva, a onda i izbora metoda za njihovo ostvarivanje pri čemu mu u realizaciji programiranih ciljeva stoji na raspolaganju vojska i policija kao i čitav arsenal represije koje može uvijek staviti u funkciju ostvarivanja vlastitih potreba. Na drugoj strani selo i seljaštvo imaju svoje forme otpora i metode otpora koje su vidljive kroz udaljavanje od grada prekidanjem kako komunikacija, tako i prometnih veza, pošto održavanjem proste reprodukcije selo može udovoljiti svoje vitalne životne potrebe bez pomoći grada, dok grad ne može obezbijediti vlastitu egzistenciju bez poljoprivredne priozvodnje [sic]."

Nijaz Musabegović, Ruralno-urbani antagonizmi i moderni svijet (Sarajevo: FEB D. D., 1997), 367-369 preko Esad Ljubović Sociologija i društvo (Razvoj sociološke misli u Bosni i Hercegovini) (Sarajevo: DES, 2005), 295




3.
In intuitive judgments, as has been stated, the comparative feeling is the integration of the physical feeling of a nexus with a propositional feeling whose logical subjects are the actual entities in the nexus. So far as this general description is concerned intuitive judgments and conscious perceptions do not differ, and are therefore classed together as `intellectual` feelings. But in the case of intuitive judgments there is a more complex process of origination.

Alfred North Whitehead, Process and Reality: An Essay in Cosmology (New York: The Free Press, 1979), 271




4. Kao što su to roman, epska narodna poezija i lirska poezija, tako je i filozofija grana književnosti.



[Ovu poruku je menjao R A V E N dana 07.07.2016. u 18:16 GMT+1]
[ Bradzorf012 @ 23.07.2016. 01:05 ] @
Što se tiče ovoga pod četiri, da, pisana reč uopšte je književnost, nebitno da li se radi o romanu, poeziji, priči, putopisu, eseju, filozofiji, ezoteriji, psihologiji, istoriji... Ne bih baš rekao grana, ali da književnost obuhvata sve navedeno, da. Ovo je nešto slično pojmu kulture, koji u svom najširem smislu obuhvata sve ono što čovek radi, gradi, pravi, izvodi, jednom rečju stvara. Dakle, kultura je i kad ideš u pozorište i kad pregrađuješ tok reke da bi napravio branu.
[ anon142305 @ 23.07.2016. 08:19 ] @
Citat:
R A V E N:
Kao što su to roman, epska narodna poezija i lirska poezija, tako je i filozofija grana književnosti.

Citat:
Bradzorf012:
Što se tiče ovoga pod četiri, da, pisana reč uopšte je književnost, nebitno da li se radi o romanu, poeziji, priči, putopisu, eseju, filozofiji, ezoteriji, psihologiji, istoriji... Ne bih baš rekao grana, ali da književnost obuhvata sve navedeno, da.

Po toj logici, svaki napisan naucni rad bi predstavljao knjizevnost, sto mi se cini netacnim.
Ne moze nesto u isto vreme biti i knjizevnost i nauka.
Iako je ne poznajem dovoljni, pretpostavljam da slicno moze vaziti i za filozofiju.
[ Bradzorf012 @ 23.07.2016. 09:56 ] @
Kada se kaže pisana reč, ne misli se na fiziku, hemiju, molekularnu biologiju. U navedenom nizu, toga nema, mada je jasno da granice ne mogu biti povučene tako precizno. Zato mi nije baš najjasnije zašto ovo
Citat:
Ne moze nesto u isto vreme biti i knjizevnost i nauka.
? Naravno, književnost i nauka su dve odvojene stvari, a ono što im je zajedničko je da su obe delatnost ljudskog duha, tj. nauka o književnosti je jedno, a književnost nešto sasvim drugo.

Citat:
Iako je ne poznajem dovoljni, pretpostavljam da slicno moze vaziti i za filozofiju.


Ne baš, jer filozofija u užem smislu nije nauka, filozofija je filozofija.
[ kaćunčica @ 23.07.2016. 10:42 ] @
1.

Osobina X: vremenom postajati mudriji.
Elementi skupa su ljudi.

A: Svi elementi imaju osobinu X.
B: Svi sem nekih elemenata imaju osobinu X ili: Broj elemenata koji ima osobinu X je značajno veći od onog koji je nema.
C: Broj elemenata koji ima osobinu X je veći od broja elemenata koji je nema.
D: Postoje elementi koji imaju osobinu X.

Očigledno A=>B=>C=>D.

Ako se pitamo o istinitosti, za utvrđivanje neistinitosti iskaza A dovoljno je naći jedan element koji nema osobinu X, dok je za porvrdu istinitosti iskaza D dovoljno naći jedan element koji ima osobinu X (taj je, nažalost, najkasnije u trenutku ispitivanja morao da završi svoj život, jer bi u protivnom mogao da nazaduje u mudrosti u nekom periodu). Za utvrđivanje istinitosti iskaza B trebalo bi formulisati koliki procenat elemenata treba da zadovoljava osobinu da bi iskaz bio tačan (da li "obično" znači "više od 50%" ili veći procenat?), a svakako je i za B i za C potrebno ispitivanje osobina svih elemenata.

Ovako paušalno, bez ispitivanja cele populacije, deluje da je D tačno tvrđenje, A netačno, a treba da se nadamo da je tačno bar C, ako ne i B.


p.s. Analiziramo tri bloka teksta, a svi pišu o četvrtom?!
[ anon142305 @ 23.07.2016. 14:51 ] @
Citat:
Bradzorf012: Kada se kaže pisana reč, ne misli se na fiziku, hemiju, molekularnu biologiju. U navedenom nizu, toga nema, mada je jasno da granice ne mogu biti povučene tako precizno. Zato mi nije baš najjasnije zašto ovo
Citat:
Ne moze nesto u isto vreme biti i knjizevnost i nauka.

Hteo sam da kazem da ne moze svaka pisana rec automatski da bude knjizevnost, kako sam ja shvatio tvoju poruku.

Citat:
kaćunčica:
Analiziramo tri bloka teksta, a svi pišu o četvrtom?!

Pa svako komentarise ono sto zeli (sto zna, sto mu je zanimljivo i sl) :)
[ pisac @ 23.07.2016. 15:12 ] @
Ne znam zašto bi analizirali te blokove teksta.

U svakom slučaju, ljudi postaju mudriji kako stare ukoliko imaju sposobnost shvatanja/prihvatanja/analize svojih grešaka (neki nemaju, recimo psihopate) i racionalnog razmišljanja (neki opet nemaju), ali nekima to "postajanje" nije dovoljno da (ikada) zaista postanu mudri, jer ih smrt ili alchajmer pregaze pre toga.
[ MajorFatal @ 23.07.2016. 20:37 ] @
Citat:
Bradzorf012:
Ovo je nešto slično pojmu kulture, koji u svom najširem smislu obuhvata sve ono što čovek radi, gradi, pravi, izvodi, jednom rečju stvara. Dakle, kultura je i kad ideš u pozorište i kad pregrađuješ tok reke da bi napravio branu.


Negde sam jednom pročitao definiciju kulture koja kaže da je kultura isto što i transfer, dakle sve to što si napisao ali kad znanje o tome preneseš i na druge ljude, dakle kad ideš u pozorište ali tamo nema predstave onda to nije kultura, ili ako održiš veoma intrigantnu predstavu ali nemaš publiku ni to nije kultura (a verovatno si i pijanac ili narkoman), ili ako sagradiš branu ali ne objasniš ljudima kako se prave brane nego samo ti znaš, i umreš odneseš tajnu u grob, a ovi moraju da razruše branu da bi skapirali kako se uspešno pravi pa ni tad ne provale, to nije kultura, kao što nije baš sve što čovek "radi, gradi, pravi, izvodi", na primer ako pljuje po pločniku to baš i nije neka kultura ni u užem ni u onom najširam smislu.
[ DusanSukovic @ 24.07.2016. 23:50 ] @
Najzesci mi je je Goering sa izjavom: "Kada cujem rec kultura, odmah otkocim revolver.." Samo za informaciju, ovo ne znaci da podrzavam niti Goeringa niti Nazi metode..
[ DusanSukovic @ 24.07.2016. 23:53 ] @
Citat:
kaćunčica:
1.

Osobina X: vremenom postajati mudriji.
Elementi skupa su ljudi.

A: Svi elementi imaju osobinu X.
B: Svi sem nekih elemenata imaju osobinu X ili: Broj elemenata koji ima osobinu X je značajno veći od onog koji je nema.
C: Broj elemenata koji ima osobinu X je veći od broja elemenata koji je nema.
D: Postoje elementi koji imaju osobinu X.

Očigledno A=>B=>C=>D.

Ako se pitamo o istinitosti, za utvrđivanje neistinitosti iskaza A dovoljno je naći jedan element koji nema osobinu X, dok je za porvrdu istinitosti iskaza D dovoljno naći jedan element koji ima osobinu X (taj je, nažalost, najkasnije u trenutku ispitivanja morao da završi svoj život, jer bi u protivnom mogao da nazaduje u mudrosti u nekom periodu). Za utvrđivanje istinitosti iskaza B trebalo bi formulisati koliki procenat elemenata treba da zadovoljava osobinu da bi iskaz bio tačan (da li "obično" znači "više od 50%" ili veći procenat?), a svakako je i za B i za C potrebno ispitivanje osobina svih elemenata.

Ovako paušalno, bez ispitivanja cele populacije, deluje da je D tačno tvrđenje, A netačno, a treba da se nadamo da je tačno bar C, ako ne i B.


p.s. Analiziramo tri bloka teksta, a svi pišu o četvrtom?!



Daj kacuncica leba ti analiziraj onu cuvenu srpsku filozofsku "Iskustvo nam je palanacko" ;-)
[ R A V E N @ 25.07.2016. 04:16 ] @
Sad je kasno, pa ne mogu da se u potpunosti posvetim ovoj temi.

kaćunčica, kad ispituju koliko se neki TV kanal igra ili kada se u teoriji igara (iz ekonomije) ispituje koliko korisnika preferira nekog mobilnog operatera, oni tu analiziraju manji uzorak pa nekako prošire, na primjer, na cijelu pokrajinu ili na neku državu.
[ R A V E N @ 05.08.2016. 05:05 ] @
Izgleda da niko nije analizirao treći blok.

Da li je ikome blesava priča da grad angažuje policiju i vojsku zašto što možda na selu ne slušaju... akustični rock? Onda seljaci u tom ratu zbog "muzike" možda obaraju balvane na ceste?

Imajte na umu da je autor tog teksta profesor univerziteta.
[ vladd @ 05.08.2016. 21:13 ] @
Meni je izuzetno zanimljiva opservacija doticnog profesora.
U prvi mah smesna i skandalozna, medjutim..nije daleko od realnosti.

Mislim da nije analizirao uzroke antagonizama, a oni leze u samoj primitivnoj i neuredjenoj drzavi, ne u pojedincima..

Ono za mudrost i starost me je nasmejalo..
Mozda je bolje mudrost zameniti sa ludost, u tvrdnjama.
[ pajapop @ 07.08.2016. 16:00 ] @

Setih se jednog vica o mudrosti:
"...Covek na pijaci prodaje semenke jabuke sa natpisom "SEME MUDROSTI". Pridje Mujo, pita o cemu se radi, prodavac mu kaze: "Ako jedes ove semenke, postaces pametniji. Komad 10 evra." Mujo kupi semenku i proguta. Krene dalje, pa se doseti... "Eeej bre, pa sto sam ja kupio od tebe jednu semenku za 10 evra, kad sam mogao da kupim kilo jabuka i da mi ostane seme dzabe, a i jeftinije bih prosao?!"
Prodavac mu kaze: "Vidis da seme radi, vec si pametniji!"
A Mujo ce: "Tacno vec radi,... *ebo te!... Daj jos 10 semenki!"...