Vecina inzenjera koji imaju diplomu nemaju nista u glavi, nemoj da se brines, daleko da si jedini i jos dalje od toga da na birou ima mnogo njih koji znaju da rade. (Zapravo sumnjam da na birou ima i jedan koji stvarno zna da radi).

Sta si konkretno zavrsio, koji smer? Sta tacno zelis da radis? Potseti se malo, pa polako - nije to tako nemoguce, plus ne zaboravi: Ti treba da se zaposlis kao POCETNIK. Taj tehnicar zna vise od tebe i to je normalno, ako ti je za utehu verovatno (skoro sigurno, kolko se ja secam kako je bilo kad sam ja studira) zna vise i od asistenta koji ti je drzao lab ili racunske vezbe, da ne spominjem da ni ti asistenti ne znaju da naprave posten lem da im zivot zavisi od toga :).

(Ne znam ni ja, da se razumemo - mada sam ja batalio fax i radim u IT-u... samo i ja znam da ne znam, nisam uzeo lemilicu 20 godina u ruke).

Nije ti losa startna pozicija, samo se prvo smisli sta zelis da radis. I da, inzenjer u prodaji je vrlo cesto radno mesto, ko mislis da prodaje tehnicku opremu? :) Ja kad odem da kupim server, ocekujem da pricam sa nekim ko se razume u servere, taj koji mi prodaje je po tituli Sales Engineer, ne znam sta ima od skole, ali zna mnogo vise o inzenjeriji nego o ekonomiji.

Konstatovali smo davno da fakultetska diploma ne dokazuje poslodavcu da znas da radis, vec mu dokazuje da kad se latis nekog cilja ti neces da odustanes na pola i kazes da to ne mozes, vec ces iznaci nacina da izguras do kraja bez obzira sto nije lako. Dokazuje mu da nisi neko kome je osnovni zivotni cilj da pije/juri zenske/ide po kladionicama/gleda realitije/visi na fejsbuku/..., vec neko ko ima zdrave dugorocne ciljeve i spreman je da radi na sopstvenom usavrsavanju. Mi smo u firmi pre godinu ipo dana uzeli jednog koji je zavrsio neki levi fakultet, veze nema sa onim cime se bavimo, a uzeli smo ga da radi kao pomocnik tehnicara, bukvalno dodaje alat i materijal, nalazi i cita podatke iz projekta i slicno. Danas je jedini on sposoban da predvodi grupu, da rasporedjuje sta ce ko da radi tako da ne cekaju jedni druge, da na vreme primeti sta ce od materijala kad da se istrosi i koliko treba da stigne, ako nesto ne mogu da urade da nadje ko moze sa najboljim odnosom cene, brzine i kvaliteta i slicno. Bez obzira sto su svi ovi tehnicari jos uvek bolji od njega u radu rukama, nekako se spetljaju kad bilo sta odudara od plana, skloni su da zovu tek kad potrose poslednji komad materijala, ako nesto ne znaju skloni su da pokusavaju satima i gube dragoceno vreme praveci prekoracenja rokova umesto da pozovu ko to moze da uradi u roku od pola sata. Jednom recju, ovaj inzenjer bez nekog napora u glavi uvek ima osecaj sta je ekonomicnije, kada nesto ako se trenutno plati skuplje u krajnjem zbiru izadje jeftinije. Ima istancan osecaj kada treba preuzeti inicijativu, a kada treba alarmirati direktora. Ima osecaj kako da ga kolege vole i postuju, a da to istovremeno bude u korist kompanije. Kad mu se nametne izbor izmedju dve lose opcije, zna da izabere manje losu. Sve to deluje trivijalno i neko bi rekao da svako covek to moze perfektno da radi, ali nije tako. Znanje je samo jedan od kriterijuma pri ocenjivanju kandidata, diploma (pokazatelj istrajnosti) je drugi, ljudske osobine licnosti su treci. Tek kad se sve to sabere dolazi se do konacne ocene.

sa takvim negativnim, pesimisticnim stavom (ocajan a jos nisi ni diplomirao/tvoj nickname) tesko da ce te neko primiti da mu tu mracis ceo dan. mislim da je za dobijanje nekog posla i jedan od ne zanemarljivih faktora i sam karakter i licnost kandidata! pa ako budes tako mracio i i dalje budes negativan, budi siguran takav da ne trebas nikome! odustajes a jos nisi ni poceo da trazis posao! ne bi se reklo da si bas uporan i istrajan?!

ja sam pre nekih 7-8 god. bio u istoj poziciji kao ti sada... pred kraj faksa a pojma ni o cemu nisam imao i jos za razliku od tebe ja sam bio i prilicno los student, dosta sam dugo studirao i imao ocajan prosek. medjutim, kao sto sam na nekoj temi vec napisao, diploma je samo ulaznica za igranku i ja nikakve druge koristi od nje nisam imao osim sto mi je omogucila da udjem u konkurenciju za prvi posao (za drugi mi nisu cak trazili ni da vide da li uopste imam diplomu).

niko od tebe nece ocekivati da prvog dana na poslu bez prethodnog iskustva resavas neke slozene inzenjerske probleme... ako budes nasao posao u firmi koja trazi pocetnika, siguran sam da ce oni vrlo dobro znati oni kakve su mogucnosti i znanje nekoga ko je tek izasao sa faksa, pa ce shodno tome biti i tvoji zadaci u firmi i ono sto se od tebe ocekuje. nisam iz elektro-branse i ne znam cime bi konkretno trebalo da se bavis, ali mogu da pretpostavim da je ono sto se ocekuje od jednog inzenjera-pocetnika manje/vise slicno za sve struke: da umes logicki da razmisljas, da poznajes osnovne jednacine i proracune (cesto je ono sto se u praksi primenjuje mnoooogo jednostavnije od onoga sto se tokom studiranja uci), onda da ne izgledas kao pao s' Marsa kad ti neko da da rastumacis jedan plan/semu, itd. u mom slucaju za dobijanje prvog posla je bilo bitno i sto sam imao neko znanje Excela i sto sam znao da crtam u aCADu, pa ako takve stvati mogu da budu bitne za tvoju struku mozes da poradis na tome. pored toga mogu da preporucim da dok budes trazio posao citas Zakon o planiranju i izgradnji, ne znam da li je konkretno za tvoju struku i tvoje zanimanje on bitan, ali ako jeste verujem da ce svaki poslodavac na razgovoru za posao uzeti kao veliki plus ako vidi da su upoznat sa Zakonom o planiranju.

i nemoj sebi ove kojima je "vecna stvari ostala u glavi" a cekaju na birou da uzimas kao neku konkurenciju! to sto su mozda na studijama bili bolji studenti ne mora da znaci da ce ce odmah nakon studija naci bolji posao ili da ce biti bolji inzenjeri. kad diplomiras, jedna prica se zavrsava, pocinje neka druga u kojoj su druga pravila i nema mnogo veze sa ovom prethodnom...

Jesi li razmišljao da samostalno uradiš neki projekat, nešto sa Arduino-m ili neki programerski projekat, pa da poslodavcima to prezentiraš kao svoj demo?

@pctel Odlican post!

Druze, pravo znanje dolazi van fakulteta, nista nemoj da se brines :) Sve se svodi na to koliko si ti zeljan prakticno da primenis sve znanje koje mozes da pribavis!

Hoces da se bavis elektronikom? Po lemilicu na pijacu, kolut kalaja, u banku po internet karticu, ebay/banggood/aliexpress i kupuj elektroniku! Lepo ti je preporucen arduino kao verovatno najlepsi spoj danasnje elektronike sa racunarima. Pa ces malo po malo poceti da se prisecas svega sto si ucio na fakultetu. Nemoj nista da se brines, znam ljude koji i posle zavrsenog fakulteta i 5 godina iskustva u poslu i dalje nemaju predstavu sta rade.

Dok si živ, moraš se učiti i usavršavati.

Google je tvoj prijatelj. Nađi informacije o tim uređajima, nađi gdje koji da se možeš vježbati na njemu ili ga kupi.

Samo nemoj da se previše naprežeš, odnosno nemoj da se "podereš" mentalno i fizički, jer čemu novac ako ti je zdravlje ugroženo. Trošićeš onda te zarađene pare na lijekove.

Ako ne znaš da lemiš, nauči. Stisni se i neko vrijeme ignoriši tu neugodu dok pokušavaš da se snađeš. Onda će ona popustiti, pa će se možda vratiti nekada, pa opet splasnuti.

Zavisi i od sreće na koga naletiš u kompaniji kao mentora. Neki ljudi su nezainteresovani i bezobrazni, a neki otvoreni i susretljivi.

Nemoj to nista da te brine. Svojevremeno sam, izmedju ostalog, bio zaduzen i za intervjuisanje ljudi za neke pocetnicke poslove u jednoj velikoj stranoj banci u Srbiji. HR je radio preliminarno filtriranje na osnovu CV-a i slao mi je samo ljude sa ekonomskim fakultetom (kako drzavnim tako i sega-mega). Vecina njih ima znanje na nivou cetvrtog razreda osnovne skole. I to ne mislim samo na znanje o ekonomiji nego o bilo cemu. Neki od pitanja i odgovora:

Pitanje: Cime se generalno banke bave?
Odogovor: Placanjem racuna.

Pitanje: Koji su neki od osnovnih proizvoda banke?
Odgovor: Novac.

Pitanje: Koliko je 20% od 1000?
Odgovor: Errrrrrrr..... pa ne znam na pamet....

Pitanje: Cime se bave banke?
Odgovor: Cekovima!
Dodatno pitanje: Da li banke rade jos nesto osim sto izdaju cekove?
Odgovor: Hmmm.... pa mislim da ne...

Pitanje: Cemu sluzi tekuci racun?
Odogovor: A pa to nismo ucili...

Pitanje: Sta je to platni promet?
Odgovor: Mislim da je to neki sistem za obracun plata...

Ovo su samo neki od najinteresantnijih odgovora. Mnogo je vise bilo onih neinteresantnih tipa "ne znam", "nisam siguran" i slicno.

Ne znam kako je za ostala zanimanja ali ljudi sa dipl. ecc. diplomama blage veze nemaju o bilo cemu...

pa ti ko da si teletabise intervjuisao?! :) nije da ti ne verujem, ali prosto neverovatno zvuci da neko ko zavrsi kakav god ekonomski fakultet takve odgovore daje ili ne zna odgovore na takva pitanja!

Ma teletabisi su ovi iz HR koji daju primat fakultetu u odnosu na iskustvo.

Ali, (zaokret), posto su to ipak ozbiljni ljudi ocito je da namerno biraju neiskusne, smotane, nesigurne. Oni pravi, upoznati sa stanjem, su vec iskusili sistem (i najureni iz) banaka.

Meni je dan danas najfascinantnije pitanje procentnog racuna koji dobar deo njih ne zna. To je nesto sto se uci u 6-7 razredu osnovne skole i prisutno je u svakodnevnom zivotu gde god se covek okrene.

I meni je bilo fascinantno dok nisam intervjuisao prvih stotinak ljudi...



Nije problem HR jer su nama trebali ljudi za pocetnicke pozicije gde bi mogli polako da se uhodaju odnosno steknu iskustvo i da napreduju malo po malo. Na takve pozicije i na takvu platu ne zele da dodju oni koji vec imaju iskustva.

Ideja je bila skroz ok samo na pocetku te price niko od nas nije bio svestan da nas obrazovni sistem proizvodi samo diplome i nista uz to.

Jos jedna interesantna stvar je da oni ni ne zele da se potrude. A to mi je dokazalo sledece pitanje/odgovor:

Pitanje: Sta znas o nasoj banci?
Odogovor: Pa ne znam nista jer ________________ (upisati izgovor po zelji).

Dakle, svi su oni par dana pre nego sto su dosli na razgovor za posao znali gde dolaze i velika vecina (preko 80% sigurno) se nije potrudila da sazna bar neke osnovne stvari o firmi u kojoj bi trebalo da radi.

I jos jedna stvar. Svima, bukvalno svima, u CV-u pise: "Poznavanje rada na racunaru: Word, Excel, Internet, Email...".

U wordu znaju da kucaju i da promene velicinu i tip slova i slicno, niko ne zna kako da napravi sadrzaj, kako da stampa dvostrano i slicno. U Excelu znaju samo da popunjavaju celije. Niko ne zna ni najosnovnije funkcije (npr, da sabere neke celije, izracuna prosek, neki prost uslov i slicno). A o formatiranju celija da ne govorim...

Ako je u pitanju zenska osoba, treba da preformulises pitanje - ako je cena cipela/haljine neki broj dinara, i onda se cena poveca/smanji za neki procenat, kolika je nova cena? Kad su mi to prvi put rekli, ja sam mislio da je zezanje, medjutim nakon sto sam proverio vise puta video sam da se zenski mozak po defaultu blokira ako mu postavis zadatak iz procentnog racuna, ali zato momentalno izbacuje rezultat kad su u pitanju situacije povecanja/smanjenja cena zenske odece i obuce

Inace, ljudski mozak funkcionise na takav nacin, pa neko ko je proveo pola radnog veka u banci nakon par godina na nekom drugom poslu vise ne moze da se seti koje metode obracuna kamate postoje i kako se koja racuna. Medjutim, kad se ukaze potreba, onaj ko je nekad nesto znao nauci to ponovo prilicno brzo, dok onom ko se sa tim prvi put susrece treba 10x vise vremena. Niko ne cuva stecena znanja trajno, naprimer ja sam na fakultetu imao desetku iz matematike i odlicno resavao integrale i diferencijalne jednacine, a u ovom trenutku ne bih znao da resim ni najjednostavniji integral. Medjutim, ako je stani-pani, sutra ujutro cu to da znam, a onaj ko se sa tim nikada nije susreo ce znati tek sledeceg meseca. Jednom steceno znanje nije trenutno dostupno, ali nije ni trajno izgubljeno. Vidjao sam da covek koji drzi privatne casove srednjoskolcima i studentima svako malo pozaboravlja kako se neka vrsta zadataka radi, pa odvoji sat vremena, prelista, podseti se sta i kako i ponovo zna, dok studentu koji to prvi put uci treba ogroman broj sati da to ukapira.

@ Informer

Umesto price o " teletabisima " meni bi bilo mnogo zanimljivije da nam kazes kako bi se ponasao da si naleteo na nekog Super Genija , za koje je tvoje ukupno znanje kao jedna kap u boci od 2 L. da budem malo slikovit !

Prica o kandidatima je zanimljiva , ali prica o ispitivacima jos zanimljivija , jer njihova reakcija je ono sto je zanimljivo, sta bi ti uradio i kako bi se ponasao da si naisao na nekog , i da ukapiras da si u odnosu na njega Ti Teletabis ?

Ja sam covek profesionalac i ne patim od takve vrste kompleksa na koju ti insinuiras.

Nema tu sta posebno da se reaguje. Bilo je par ljudi koji su me ostavili bez teksta. Doduse niko nije ostavio utisak svojim znanjem jer su svi oni bez dana radnog iskustva ali su imali pozitivan stav, zelju za ucenjem, dosli potpuno pripremljeni na razgovor, pokazali su da osim sto imaju diplomu imaju nesto i u glavi.

Problem sa takvim ljudima je sto oni neverovatno brzo uce a to u prevodu znaci da napuste firmu mnogo pre nego sto smo mi planirali da ih unapredjujemo :(

Eto, sad je problem što brzo uče... Izgleda da su mediokriteti najtraženija roba.

Ne govorim ovo bez veze, i u firmi u kojoj sam radio imali smo u bliskom periodu dva izvanredna stručnjaka grafičke struke. Nisu radili u isto vreme, ali je zanimljivo što su obojica bili zaljubljenici u svoj posao, obojica su unapredili neke mnogo važne procedure, i obojica su imala herca da direktorovim najdražim mušterijama kažu NE ako mušterija donese posao koji nije pripremljen po standardu. Da dodam i da su obojica počeli u toj firmi, zadržali se dve i pet godina (ovaj drugi je od tih pet godina dve radio honorarno). I sve to vreme dok su razvijali korporativne grafičke elemente (dizajn knjiga, izbor fonta, dizajl znaka i štanda na sajmu knjiga, flajere, bookmarkse, bili su "oni koji pametuju, koji ne znaju gde im je mesto, koji sebi puno dopuštaju...", čak su gramatički ispravljali neke odavno zacementirane slogane te firme.

A ovi drugi koji su bili čista manuelna fizikalija iako su radili isti posao kao i ova dvojica, oni su bili uvažavani, njima se gledalo kroz prste i za ozbiljne propuste, njih su rukovodioci ostavljali na miru. Nesumnjivo da takvi - tihi, vredni, poslušni, bez mašte i ambicija, mravi-radnici nose svaku firmu na svojim leđima. Ali, izuzetni pojedinci, ma kako kratko ostali, mogu da unesu važne promene i u način razmišljanja, i u standarde, i u imidž svake firme. Samo, treba to neko da prepozna i da iskoristi. A ne da se zadovoljava mediokritetima ako može da dođe do kreativnih i stručnih ljudi.

_{[Ovu poruku je menjao SlobaBgd dana 13.08.2016. u 02:11 GMT+1]}

Nije problem sto oni odu nego sto su procedure u velikoj firmi prilicno komplikovane i spore tako da ne mozemo, kada oni kazu "idem", da ih zadrzimo duplo vecom platom (koju zasluzuju inace). Cenim da je to mnogo lakse u manjoj firmi o kojoj ti pricas.