Zar to nisu dva preduzeca.Kakve veze ima da li je isti vlasnik.Dobit ima preduzece kojim vlasnik raspolaze.

Zato i jeste D.O.O.

Preduzece A je ostvarilo dobit od 1 000 000e

Preduzece placa 150 000e poreza na dobit i ostaje 850 000e

Vlasnik je Petar Petrovic 50% koji uzima 425 000e i placa 15% - 67 500e i stavlja sebi u dzep 357 500e

Vlasnik Doo B koje je vlasnik 50% uzima ostalih 425 000e, i pitanje je prosto:

sada Doo B koje isto ima dobit od 1 000 000e ima i dodatnih 425 000e, da li se oni racunaju kao dobit pa se na njih placa 2 puta porez na dobit, jer je preduzece A vec platilo porez na dobit na tu polovinu, ili se na tih 425 000e ne obracunava dobit vec Marko Markovic koji je vlasnik 100% preduzeva B dize dividendu i placa porez na kapitalnu dobit.

Ne sabiras preduzeca.Sta mislis firme koje su u blokadi,zasto otvara jos jednu firmu- preduzece?

Ja mislim da ti ne razumes moje pitanje.

Zelim da mi vlasnik preduzeca bude DRUGO PREDUZECE.

Drugo preduzece placa porez onako kako ispadne po poreskom bilansu. Novac koji je povuklo iz prvog preduzeca ce uvecati dobit koju je preduzece imalo pre te transakcije, pa ce se na ukupan rezultat obracunati i na tu osnovicu platiti porez na dobit.

Primeceno je da su veliki tajkuni voleli da osnivaju preduzeca tako da jedno bude vlasnik drugog, drugo treceg, trece cetvrtog i tako rekurzivno N-to vlasnik N+1-og. Mislim da je to izgubilo smisao, jer je drzava doskocila tome tako da sada i drzava i banke moraju da znaju strukturu vlasnistva rekurzivno, sve do poslednjeg fizickog lica sa vise od 5% kapitala.

Sta bi ti konkretno zeleo da postignes time sto ti je jedno preduzece vlasnik drugog?

Zelim da postignem da kada otvaram nov posao sa nekim drugim partnerima da moj udeo u vlasnistvu bufe regulisan preko mog preduzeca da bi na kraju zavrsio sa 1 glavnim preduzecem kod koga ide sva dobit a ne sa 10 preduzeca, ali ukoliko se duplo oporezuje kako si objasnio onda to nije dobra solucija, samo mi nije logicno da se duplo oporezuje jer ako je prvo preduzece platilo porez na dobit a drugo je vlasnik, drugo na svoj racun dobije vec oporezovanu dobit tako da ne bi trebalo da ima razloga da ponovo placa dobit, jer to nije PROMET drugog preduzeca nego njegova dividenda.

Ovako ide oporezovanje opisanog slučaja:
Firma: ANA (ima udeo u firmi KIN sa recimo 40%)
Firma: KIN (ima više vlasnika)

Firma KIN ostvari dobit 100.000 prema poreskom bilansu koji je jednak bilansu uspeha (pretpostavljeno je zbog lakšeg prikaza). Firma KIN ima obavezu da plati porez na dobit od 15.000 (stopa je 15%). Neto dobit za tu godinu je 85.000 i ona ostaje za sada neraspoređena.

Firma KIN potom donosi odluku o raspodeli celokupne neraspoređene dobiti i prebacuje firmi ANA srazmeran deo (85.000 x 40% udela = 34.000). Ova isplata dividende između pravnih lica rezidenata Srbije se ne oporezuje.

Iznos raspodeljene dobiti firme KIN u iznosu od 34.000 ulazi u prihode firme ANA, ali ne ulazi u osnovicu za plaćanje poreza na dobit u skladu sa članom 25. stav 1. Zakona o porezu na dobit pravnih lica:
-----------------
Prihod koji rezidentni obveznik ostvari po osnovu dividendi i udela u dobiti, uključujući i dividendu iz člana 35. ovog zakona, od drugog rezidentnog obveznika, ne ulazi u poresku osnovicu.
-----------------
To se postiže u praksi, popunjavanjem polja 40 u poreskom bilansu (Obrazac PB-1).

Dalje oporezovanje ide u zavisnosti da li se vrši isplata dividende vlasniku firme ANA, a koji je fizičko lice. U tom slučaju porez na dividendu je 15%, a ostatak je neto dividenda.

Koliko vidim, nema duplog oporezivanja.

To je to, ta informacija mi je potrebna,

Dakle koliko god u lancu da ima pravnih lica na kraju ono koje je ostvarilo dobit placa porez na dobit 15% a to kad prodje kroz 10 preduzeca u lancu na kraju fizicko lice placa jos 15% na kapitalnu dobit kao da je lice vlasnik a ne lanac pravnih lica, sto i zvuci logicno.

Hvala.

Da ne otvaram novu temu, interesuje me jos jedna informacija:

Ako je PREDUZECE A u blokadi, a PREDUZECE A je jedan od vlasnika PREDUZECA B, da li PREDUZECE B snosi neke posledice posto sam danas cuo da i ono ce biti u blokadi a to je nelogicno, ili obrtno ako je PREDUZECE B u blokadi da li to neako utice na vlasnka 50% PREDUZECE A?

Nemam toliko direktnih infomacija po pitanju blokade, mada mislim da ne ide tako (direktno) kako si napisao.

Ono što znam je sledeće:
Nakon registracije doo-a u APR-u, postoji postupak kontrole u okviru dodeljivanja PIB-a. Tim postpukom Poreska uprava proverava da li osnivač (fizičko lice) ili osnivač pravno lice (i svi osnivači nadalje) ne duguje neki porez Srbiji. Ako postoji neki dug po osnovu poreza nekog od osnivača, tada se vrši privremena blokada (ili oduzimanje) PIB-a dok se ne isplati sav dug od strane svih osnivača i osnivača osnivača itd. To praktično znači da ne mogu da se vrše plaćanja sa računa firme.

Pored toga kod matičnog i zavisnih lica treba imati u vidu i eventualno obaveze oko konsolidovanog godišnjeg finansijskog izveštaja i prava oko poreskog konsolidovanja.

----------------------------------------------
Zakon o računovodstvu

Konsolidovani godišnji finansijski izveštaj
Član 27

Pravna lica koja imaju kontrolu (kontrolno, odnosno matično pravno lice) nad jednim ili više pravnih lica (podređeno, odnosno zavisno pravno lice), u skladu sa ovim zakonom i sa zahtevima MSFI, obavezna su da sastavljaju, prikazuju, dostavljaju i obelodanjuju konsolidovane finansijske izveštaje.

Konsolidovane godišnje finansijske izveštaje sastavlja pravno lice koje je u ekonomskoj celini matično pravno lice.

Konsolidovani godišnji finansijski izveštaji sastavljaju se pod istim datumom kao i redovni godišnji finansijski izveštaji matičnog pravnog lica.

Na priznavanje, vrednovanje, prezentaciju i obelodanjivanje pozicija u konsolidovanim godišnjim finansijskim izveštajima shodno se primenjuju odredbe o finansijskim izveštajima iz čl. 20. i 21. ovog zakona.

Izuzetno od stava 1. ovog člana, ukoliko vrednosti imovine i poslovnog prihoda matičnog i zavisnih pravnih lica, ne računajući međusobna učešća, potraživanja i obaveze, međusobne rezultate i međusobne poslovne prihode i rashode matičnog i zavisnih pravnih lica, u zbiru ne prelaze polovinu kriterijuma za malo pravno lice, u smislu člana 6. stav 3. ovog zakona, matično pravno lice nije obavezno da sastavlja, dostavlja i obelodanjuje konsolidovane finansijske izveštaje.
...
----------------------------------------------
Zakon o porezu na dobit pravnih lica

Poresko konsolidovanje
Član 55

Matično pravno lice i zavisna pravna lica, u smislu ovog zakona, čine grupu povezanih pravnih lica ako među njima postoji neposredna ili posredna kontrola nad najmanje 75% akcija ili udela.

Povezana pravna lica imaju pravo da traže poresko konsolidovanje pod uslovom da su sva povezana pravna lica rezidenti Republike.

Zahtev za poreskim konsolidovanjem matično pravno lice podnosi nadležnom poreskom organu najranije istekom poreskog perioda u kome su ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. ovog člana, od početka do kraja tog poreskog perioda.
...
----------------------------------------------

Da li se ovo odnosi i na vlasnike preduzeća čija su preduzeća brisana iz registra automatskim stečajem pre 6-7 godina ili kad ono beše?

Ne znam tačno oko automatskog stečaja.

U vezi sa proverom duga za porez, treba jasno razgraničiti pravno lice od fizičkog lica. Tako, ako je ostao neki dug na pravnom licu koje je brisano iz registra automatskim stečajem, to ne mora da znači da po tom osnovu postoji dug fizičkog lica osnivača tog pravnog lica.

----------------------------
ZAKON O PORESKOM POSTUPKU I PORESKOJ ADMINISTRACIJI
Član 26.
...
Ne može se dodeliti PIB:

1) pravnom licu čiji osnivač - pravno lice, preduzetnik ili fizičko lice ima dospele, a neizmerene obaveze po osnovu javnih prihoda nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti, odnosno ako je pravnom licu ili preduzetniku privremeno oduzet PIB u skladu sa ovim zakonom;

2) pravnom licu čiji je osnivač fizičko lice koje je istovremeno osnivač i drugog privrednog subjekta koji ima neizmirenih obaveza po osnovu javnih prihoda u vezi sa obavljanjem delatnosti;

3) pravnom licu nastalom statusnom promenom izdvajanja uz osnivanje, odnosno mešovitog izdvajanja u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva, ako pravno lice koje je predmet podele ima neizmerene obaveze po osnovu javnih prihoda, odnosno ako mu je privremeno oduzet PIB u skladu sa ovim zakonom;

4) preduzetniku koji ima dospele, a neizmirene obaveze po osnovu javnih prihoda, nastale u vezi sa obavljanjem delatnosti, odnosno ako mu je privremeno oduzet PIB u skladu sa ovim zakonom.

Izuzetno od stava 2. ovog člana, Poreska uprava dodeliće PIB ako su dospele a neizmirene obaveze po osnovu javnih prihoda do 100.000 dinara i ukoliko ove obaveze budu izmirene u roku od osam dana od dana podnošenja zahteva za dodelu PIB, odnosno u tom roku bude pružena neopoziva bankarska garancija ili menica avalirana od strane poslovne banke.

Pravnim licima, preduzetnicima i drugim subjektima za čiju registraciju je nadležna Agencija za privredne registre, PIB se dodeljuje preko te Agencije, u roku propisanom zakonom kojim se uređuje registracija privrednih subjekata.

Za subjekte iz stava 4. ovog člana registraciona prijava za dodelu PIB podnosi se preko Agencije za privredne registre, u okviru registracione prijave osnivanja.

Prilikom odlučivanja po zahtevu za dodelu PIB iz stava 4. ovog člana neće se utvrđivati postojanje smetnji za dodelu PIB iz stava 2. ovog člana.

Ukoliko Poreska uprava u roku iz stava 4. ovog člana, na osnovu podataka iz svoje evidencije i evidencije drugih nadležnih organa utvrdi da prijava sadrži podatke koji nisu verodostojni ili su protiv osnivača subjekta iz tog stava izrečene zaštitne mere, odnosno mere bezbednosti zabrane vršenja delatnosti u prekršajnom ili krivičnom postupku, doneće u tom roku rešenje o odbijanju zahteva za dodelu PIB.

Ako Poreska uprava u postupku kontrole utvrdi da su u vreme dodele PIB postojale smetnje za dodelu PIB iz st. 2. i 7. ovog člana, Poreska uprava će rešenjem privremeno oduzeti dodeljeni PIB - do otklanjanja tih smetnji, a primerak rešenja dostaviće banci i organizaciji nadležnoj za prinudnu naplatu iz novčanih sredstava na računu obveznika.
----------------------------

Od 1. juna 2016. postoj i Centralna evidencija privremenih ograničenja prava lica, koju treba imati u vidu prilikom registracije

Centralna evidencija privremenih ograničenja prava lica
Zakon se primenjuje od 1. juna 2016. godine.

Osnovi privremenog ograničenja prava sadrže sledeće mere:

zabrane, ograničenja ili mere bezbednosti obavljanja registrovane privredne delatnosti ili poslova;
zabrane raspolaganja novčanim sredstvima;
zabrane vršenja dužnosti ili poziva odgovornom licu u pravnom licu ili preduzetniku;
zabrane ili ograničenja raspolaganja udelima ili druga ograničenja shodno propisima kojima se uređuje pravni položaj privrednih društava;
mere izrečene u skladu sa propisima kojima se uređuje poreski postupak i poreska administracija;
mere izrečene u postupku iz nadležnosti organa inspekcijskog nadzora,
mere oduzimanja ovlašćenja, licenci, dozvola, odobrenja, koncesija, subvencija, podsticaja ili drugih prava utvrđenih posebnim zakonima;
druge mere u skladu sa zakonom.

Identifikacioni podaci o pravnom licu sa privremenim ograničenjem prava objavljuju se na internet strani Agencije za privredne registre, a podaci iz Centralne evidencije koji se odnose na fizička lica kojima su izrečene zabrane i mere bezbednosti u sudskim postupcima nisu javno dostupni i mogu se dati isključivo u skladu sa propisima kojima se uređuje kaznena evidencija.

Privremena ograničenja prava lica