Citat:
djalminha:Pade mi na pamet - Kako je moguce da ih niko nije do sada tuzio za ocigledan plagijat hrvatskog kviza Brojke i Slova (Prve dve igre) i Kviskoteka (asocijacije kao i Skocko - plagijat Kviska)?
To je zato što ne kapiraš šta je plagijat, u zakonskom smislu.
Kao prvo:
Panasoanic nije isto što i Panasonic
SQNY nije isto što i SONY
Figura kviska sa manjim ušima i većim vratom nije figura "kviska". Nego nešto drugo. Skočko, Smeško, štagod. Neko bi se složio da Android (ikonica) liči na kviska ? I onda ?
Očigledan plagijat ? Ova floskula u pravnom smislu ništa ne znači. Liči ?! Možda tebi liči, ali nekome ne liči. I šta ćemo onda ?
Kao drugo:
Ne može se patentom zaštititi sabiranje brojeva i slaganje slova. Nije to proizvod sopstvenog razvoja, sopstvenog dizajna ili intelektulna tvorevina. To je sabiranje, poznato čovečanstvu hiljadama godina.
Ne može se patentom zaštititi ni kviz znanja: postavljanje pitanje na koje učesnici odgovaraju. Ne može se patentom zaštititi ni igra asocijacija. I tako dalje i tako dalje ...
Kviskoteka je mogla biti zaštićena kao autorsko delo, ali samo u celini. A ne da posle kviskoteke niko nikad ne sme da sabira u kviz emisiji ili da odogovara na pitanja opšte kulture.
Lazo Goluža je u jednu celinu uspeo da sakupi nekoliko igara, ali nije to jedini činilac uspeha. Tu je i dobar voditelj, zabavni karakter emisije, publika u studiju, termin emitovanja, primamljive nagrade ... Sve je to zajedno doprinelo uspehu kviza. A naravno da je sabiranja, slagnja slova i odgovaranje na pitanja opše kulture bilo u desetinama i stotinama različitih kvizova pre kviskoteke.
Mnogi su drugi probali da prostim receptiom jednostavnih igara naprave zanimljiv kviz - pa nisu uspeli. Slagalica jeste. Termin emitovanja, krive noge voditeljica u mini suknjama, pokojna Milka Canić i njeno "Dobro veče". Slavoljub Petrović i slično.