pozicija univerziteta na sangajskoj listi u praksi, za poslodavce ima otprilike istu vaznost kao i pozicija Novaka Djokovica na ATP-listi.

u svakom slucaju lepa vest

Da, sto se tice znacaja za srpske poslodavce, on ne postoji. Ali da je dobra vest, jeste. Pretpostavljam da su prirodnjacki fakulteti "izvukli" stvar.

Problem je što se ta pozicija određuje na osnovu broja radova u časopisima na SCI listi i drugih sličnih faktora, a kakav je kvalitet rada sa studentima, gde oni rade nakon diplomiranja i za kolike plate, to niko ne uzima u obzir, mada postoji određena korelacija.

Na prvih 10 univerziteta oni koji najviše doprinose naučnim rezultatima uglavnom i ne drže nastavu na osnovnim studijama, ili bar ne drže tokom celog semestra, jer npr. Na Harvardu i drugim elitnim univerzitetima u SAD ne možete tek tako da kopirate tuđi materijal i koristite na predavanjima kao što se masovno radi u Srbiji, ili da eventualno sav posao oko prenošenja realnog i korisnog znanja studentima svalite na asistente, a vi da pričate neku suvoparnu teoriju od pre 50 godina.


I druga strana medalje, koliko je koji fakultet Univerziteta u Beogradu doprineo takvoj poziciji Univerziteta? Neki, kao oni na Ekonomskom, Pravnom ili Medicinskom fakultetu, bave se zarađivanjem para, a neko se za osnovnu platu bavi naukom koja univerzitetu donosi poziciju na Šangajskoj listi.


Takođe, gde bi bio taj Univerziet u Beogradu, kad bi se uzimao u obzir samo broj dobitnika Nobelove i drugih nagrada (na primer, Filcove u matematici) od strane njihovih profesora ili bivših studenata?
Tu smo maltene na samom dnu, a često se na nekom fakultetu ili univerzitetu sete da su neki takvi ljudi (koji su prestižni naučnici na poznatim univerzitetima u svetu ili čak članovi akademija nauka u drugim zemljama i sl.) bili njihovi studenti tek kad postani svetski poznati. Razlog: naši fakulteti uopšte ne prate gde odlaze njihovi diplomci, na kojim pozicijama rade, niti se održava kontakt sa njima - uglavnom, i ako se održava neka komunikacija, to je na nivou nekog profesora i tog studenta.

Hm, nije poenta kome sve ne znači ništa dobra pozicija na šangajskoj listi. Ako bi pitao dunavske alase, ili crnotravske zidare - ni njima to ništa ne znači.

poslodavac nije isto sto i zidar/alas, poslodavac je onaj kod koga se jedan diplomac direktno obraca nakon zavrsenih studija i ako njemu nista ne znaci pozicija na šangajskoj listi (a ne znaci) onda slaba vajda od cele te price sa rangiranjem fakulteta!

Jel ovo ja osecam blagu zavist nekoga ko je zavrsio univerzitet u Kragujevcu? :)


Ne znaci mu, ali bolje da se napreduje na toj listi, nego da se stagnira ili nazaduje.

naravno, ali kao sto sam vec rekao, sveopsta korist od toga otprilike kao i pozicija Djokovica na ATP-listi!

Naslov:

Poljoprivredni fakultet u Beogradu je bolji i od Harvarda


https://noizz.rs/noizz-news/po...je-bolji-i-od-harvarda/nrbeprm

Aaa... pa eto, zato nam ta grana ide tako dobro!!! Bas sam nesto kontao kako to da nam to napreduje, cveta... Pa super!


Pozdrav!

Mislim da je PMF u Kragujevcu prilično dobar :)
U toku godine smo često imali pauzu iz pojedinih predmeta jer su profesori držali neke seminare, predavanja svuda po svetu... Jedan od njih je svake godine išao baš u Šangaj.
Doduše ti isti profesori su baš ovakva predavanja držali

profesori drze fakultet.

Nazalost kod nas su se profesori decenijama uglavnom izivljavali nad studentima (ne svi) i tako su gradili "reputaciju" faksa. E a sad kad je dosao svet malo njih da propita vidi se da nas nema nigde prakticno.

dosao djavo po svoje.

Cini mi se da je tabela tendenciozno :-) isecena da se ne vidi donji deo gde nas nema nigde i spominje se samo matematika. Bodove nam je doneo 1 stariji profesor i par projekata - vise statisticka greska nego ozbiljan rad samog univerziteta.

Ali moze da prodje u temi: ... najbolje od postanka Srbija pa naovamo ...

Baš sam 'teo da vidim koliko ima hejtera - no lajfera, koji hejtuju radi hejtovanja.

Jer, kapiram, od 2012.g. BU je na listi, (pre toga nije bio u 500 najboljih) i očigledan je pomak. Nema laži, nema prevare, sve je jasno.

Nikakva tabela nije tendenciozno isečena. Šangai Ranking je svima dostupan. Ko hoće da vidi, naravno. Nije to domaća tvorevina, pa da se sumnja na Mitu i Korupciju. Svetski usvojena lista rangiranja kvaliteta univerziteta. Nema politike, niti dnevnopolitičkih uplitanja. Univerzitet napreduje, to je sve. I to je dobro. Realno, nema niti jedne negativne konotacije u napredovanju univerziteta na Šangajskoj listi.

Ali, daj, ako možemo da hejtujemo, zašto da ne iskoristimo priliku ?!

realno, u pravu si... NEMA! sve je to super i eto radujem se sto se univerzitet ciju diplomu imam popeo na neznamkoje mesto, super bas, evo sad cu odmah sefu da prosledim link, mozda dobijem povecanje plate kad bude video taj vrtoglavi skok BUa!
realno... boli *urac nekog za to! ako smatras da nije tako, objasni koji su benefiti koje ima bilo ko od pozicije univerziteta na listi!

Interesantno da Bosne nema na ovoj listi, a kamoli bilo kojeg univerziteta.

Ali mediji ovdje pričaju o nekoj listi od valjda 25 000 mjesta, gdje su domaći univerziteti, a najbolje je postavljen Sarajevski, valjda 5000-o i neko mjesto.

Sad vidim preko Interneta da ima više ovih lista.

Pa nekom diplomcu sa BU svakako znaci, posto za promil ima vece sanse da se zaposli bilo ovde ili u inostranstvu.

Obrazovanje, kao i formalni deo - diploma solidno rangiranog univerziteta, puno znace na pocetku karijere.

Da li je uporedo sa rednim brojem doslo i do nekog realnog povecanja kvaliteta znanja poredeci onog ko je juce diplomirao sa onim ko je diplomirao pre 10 godona?

E da , svi Realni , koji se Nisu odusevili do bola , ovom " vescu " , i koji misle drugacije od Pokretaca teme su Hejteri ili je obrnuto ?

Ko nesto zna o BU , moze reci , da je danasnji Bleda senka u odnosu na stanje 80-tih godna XX veka . A ako je reper 99-ta ili 2.000 godina , onda nam je u svemu divno , ne samo oko BU .

Nema ništa negativnog u ovome, niti sam pričao da ima negativnih konotacija, niti sam ljubomoran na Univerzitet u Beogradu.
Pa zar prethodni rektor Univerziteta u Kragujevcu nije isforsirao Pravilnik o izboru nastavnika koji je daleko stroži nego na drugim univerzitetima, a glavni "argument" na opasku da su uslovi znatno teži nego na Univerzitetu u Beogradu je bio da oni hoće da budu bolji, a ne da se ravnjaju sa Beogradom!


Ali, mi u Srbiji, kao i mnoge zemlje u svetu, mašimo poentu sa tim pravilnicima.
Teramo ljude da vrhunske rezultate publikuju u časopisima sa IF, od kojih većina izlazi na Zapadu, i tako praktično besplatno dajemo rezultate drugima, a da zauzvrat ne dobijamo ništa ili dobijamo vrlo malo (fondovi EU i sl.).
U tom smislu hoću da kažem da možemo biti i 1. na toj listi, ali opet nemamo ništa, jer neće nijedan vrhunski naučnik iz sveta doći kod nas da radi, ali će uvek hteti da idu na Harvard, MIT, Berkli i druge prestižne univerzitete, pa čak i da budu na 50. mestu na toj listi.

Takođe, jedan profesor na Harvardu npr. nema ni 5 radova u časopisima na SCI listi, ali ima 20 doktoranata i preko 1000 studenata koji BIRAJU njegov predmet, za razliku od većine naših profesora koji u celoj karijeri ne budu mentori za 2-3 doktorata, a kad bi se predmeti i profesori birali, verovatno bi ostali bez studenata i na osnovnim studijama.

Zato je Harvard prvi, a mi se tešimo 201-300. ili 301-400. mestom.
A realno, to je kao kada npr. u Premier ligi budete 4. od pozadi, sa npr. 40 bodova, pa sledeće sezone osvojite 41 bod i onda ste na 14. umesto na 17. mestu.
A kad ćete biti na 5. mestu, za koje vam treba 75 bodova?

Što se više penjete na listi, sve je teže (a često i mnogo skuplje) i apsolutne razlike su sve veće.

Neko pomenu ATP listu i Đokovića. Na ATP listi lako možete da napredujete 50 ili sto mesta, kad ste ispod 200. mesta, ali kad ste među prvih 20 ili 10, pomeriti se za nekoliko mesta je podvig.


A diplomci Harvarda imaju uglavnom visoke plate i cenjeni su stručnjaci ne zbog Šangajske liste, već zbog znanja koje tamo steknu.
I ne studiraju tamo samo bogati, jer preko 60% studenata ima stipendije koje im pokrivaju troškove studija. Prosečna školarina na Harvardu je oko 43000$, a nešto je viša i godišnja plata profesora (i to docenta ili vanrednog, a u SAD je prosečna plata rednovog profesora naltene duplo viša od plate vanrednog, samo je to izraženije na ovim prestižnim fakultetima, a daleko manje izraženo na univerzitetima za koje većina van SAD nije ni čula), što je ekvivalentno školarini.

A kolika je prosečna plata redovnog profesora u Srbiji u odnosu na školarinu - a u SAD je školarina na univerzitetima uglavnom u rasponu 1-2 prosečne godišnje plate. A u Srbiji je 2-3 prosečne mesečne plate.
U prevodu, ako se u Srbiji nešto ne uradi po pitanju plata, bar onih vrhunskih profesora, niko od boljih (najbolji već sada uglavnom ne ostaju) studenata neće ni ostajati na fakultetima, pa ćemo brzo doći u poziciju kao sa zdravstom iz koga lekari masovno odlaze u inostransvo.

Da, i BU je osnovan 1905-e, realno.

koliko zaradjuju profesori u Srbiji ?

realno preplaceni su, u svetskim ramerama ne znace nista, a u debilani od drzave jos se omascuju po raznim odborima. Jednom recju kasta titoistickih profesora stvaorila je sebi raj na zemlji o kome na zapadu mogu samo da sanjaju. To sto su nam generalno sjjjj skolstvo o tome u nekom drugom zivotu...

Na Zapadu nema sanse da se ubacis na univerzitet pre nego sto se dokazes u nauci a to podrazumeva:

- PhD na sto prestiznijem univerzitetu
- nekoliko godina postdoc istrazvanja
- objavljeni radovi u VAZNIM casopisima
- po mogustvu osvajanje i sopstvenih grantova

onda mozes biti neki asistent istrazivac na nekom zapadnom univerzitetu ! !!

Kod nas, diplomiras i uvalis se na univerzitet i onda samo gledas da ne ujedes mentora ili ne pljunes dekana i karijera ti je sigurna.

Ovo je za pohvalu, nisam imao pojma za to.


Nisam siguran, ali pretpostavljam da ce mobilnost naucnih radnika u inostarnstvo biti barem marginalno veca. Sto je, bez obzira koliko malo bilo, ipak veci benefit nego Djokovicev napredak na listi.

ne divljaj i ne provociraj !

Sada pricate sa svetom Beogradzani. Znam da ste navikli da po SrbijiTM lupate samare i skacete ko simpanze na sve sto vam nije po volji, ali to napolju - NETJE DA MOGNE !

^ Pa najvise je Beogradjana otislo u svet i ono sto poznajem, kolege sa faksa, drugari iz skole, velika vecina su uspesni po zapadnim standardima.

Jednostavno ne mozes pobeci od sebe samog.

Mnogo volim kada sa nekim razgovaram o nekoj tehnickoj temi a on me (kao argument) deklarise za mrzitelja, zutog, pedera, pedofila ...Posebno me odusevi kada svi vide par tabela koje fale a sagovornik i dalje tvrdi (gleda te u oci!) da on nista nije odfikario ... Mislim, nista novo. Ima toga svakodnevno na televiziji. Izgleda da je preporuceno internom direktivom ... Zapravo u temi 'nesto ipak ide na bolje' sam ocekivao pricu o kilometrima novih puteva, nikad vecem BDP, rekordno maloj nezaposlenosti ... ne znam zasto pricamo o "nesto ipak bolje" kada je ocito da ima mnogo realno naprednih pomaka!

Ipak, pogodilo me vise stvari. Java je sigurno citao novine koje su bile zapljusnute tom temom pre 7 dana. Ali tamo se prica o 4 nasa univerziteta na toj listi. Ne razum zasto mu smeta uspeh ostalih ...

Pogled na sajt recimo UNS-a ce ukazati da je taj univerzitet na svim koliko - toliko relevantnim listama ...( EECA University Rankings 2016 (Emerging Europe & Central Asia University Rankings, QS, Lajden ...).

Zao mi je sto se nisu spomenula imena profesora Stojana Radenovića i Zorana Kadelburga koji su u grupi 100 najuticajnijih i najcitiranijih umova u svetu. Ko ne razume razmeru toga uspeha - to je ogroman uspeh! Doduse, radi se o penzioneru koji pise radove u podrumu i srecan je kada ima love da plati stanarinu ... Nije bas za Pinkov vecernji dnevnik!

Posebno je interesantna cinjenica da smo dobri (srednjoskolci, akademci, univerziteti) u matematici! Da citiram istog profesora: „Nije čudo što matematika ide ispred ostalih naučnih oblasti, jer za matematiku nije potreban nikakv trošak, samo papir, olovka i internet. Fizičari, hemičari, biolozi, prirodne nauke oni treba da mere, skupe su im materije"

siguran sam da niko od njih nije otisao samo zato sto je imao diplomu, nego zato sto je znao nesto da radi!

Mislio si na ovo :

https://www.youtube.com/watch?v=a5PCTfkGs8g

..a NAS u Selu...ko ehhhbe ...jel ?

Nije to, nego ovo:
https://www.youtube.com/results?search_query=stojan+radenovic

Pa ne znam jel ti malo, Roberte, ili bi voleo da vlas' pojaca doticne radnje

Ovo sa Sangajskom listom realno nema nikakve veze sa realnoscu u situacijom, jednostavno jedna marketinska slika koju samo oni zeljni marketinga mogu da unovce ili naprave neku drugu korist.

Situacija u nauci je jako losa, a prema Svetskoj Banci, bice jos gora, 30% nauke mora da se eliminise. Finansiranje je sve slabije, novac se kanalise na materijalnu potrosnju, moze se desiti i da univerzitet ispadne u nekoj od narednih godina sa liste, kao sto se desilo Zagrebackom univerzitetu, koji uopste nije slab. Bez novca nema projekata, nema radova, nema publikacija..

Problem politicki izolovanih zemalja, siromasnih, plus Rusija,u dobroj meri i Kina, kao bogate, je nedostatak Nobelovaca, sto se znacajno boduje, ali se poslednjih par decenija nagrada deli na bazi klasicnog nepotizma i korupcije, ili poprilicno politicke potrebe.

Jbg ne valja ako ispadnemo sa liste, ne valja ako idemo na gore, ne valja lista, ne valja život...

Vladd,

"Pa ne znam jel ti malo, Roberte, ili bi voleo"

-Mali mi je.com ...............voleo bih da imam "dužu pipalicu za osciloskop"

(Njoj bi bilo lakše , i dublje )
--------------------------------------------------------------------------------

A tebi vadd:......@bananaphone dobro rece_

"Jbg ne valja ako ispadnemo sa liste, ne valja ako idemo na gore, ne valja lista, ne valja život"

Lepo Ti je čovek rekao, .....a ti i dalje Kehhnjaš : " Van Terena --bez Lopte" !

--kao da imas veze sa Fizikom & Elektronkom ??!!


,.....morao sam, da "ehbe kevu"---- morao sam...



_{[Ovu poruku je menjao Living Light dana 22.08.2017. u 21:09 GMT+1]}

Otprilike tako, ne valja nista sto je prividno, bez sustine i smisla, pa bila to lista, zivot...

Ma, sad cu da načnem Lubenicu od 16 kila,
koja je tako zdravo-zrela, da ako je "Mrkije" pogledaš ____Puca SAMA !

Na tren, zaboravi na : "bez sustine i smisla, pa bila to lista, zivot"..


....Sad Žvačemo lubenicu.....i ne brigaj sa Fizikom i Elektronikom...

Da, dok zderemo, ne brinemo, a kada je kasno, utesimo se zdranjem..

A šta se Ti..."Dežurni Fizičar i Edisonova desna ruka" odmah hvataš Mikrofona ???

Došao si kući sa posla, žena ti nije kod kuće, pa si našao Nas Da Turiraš ?
----------------------------------------------------------------------------------------
More, znas sta ?

..docices ti "Preko reke", pa cu ti dam Wellerku u ruke,

--ali sa vrucim krajem

Pa, mogao bih da kazem da me nije briga, imam 5 god do penzije pa na pecanje, nauka je jedino dobro koje je preplivalo sankcije i ostala u trendu sveta.
Cista steta da se dodatno osakati.

Koja nauka? Jedino nesto sto moze bez vecih troskova da se radi kao sto je matematika. Ko jos ulaze ovde u neka istrazivanja?

Branimire, Ti NE poznaješ Vladd--a, Glupandera za Fiziku,
--a ponekad ume da obrnuto drži lemilicu na forumu ELEKTRONIKE,
----------------------------------------------------------------------
samo da Ti došapnem,

--da taj MANGUP (koliko god bio neugodan)

je u 99,9999% u pravu !!!
------------------------------------------------------------------------

PrihvatiLi Mi to ili ne, ___sve jedno!

ON Ne savetuje Gluposti !

Toliko o Mangupima sa Fizike....

Pa kada sve u zivotu radis "bez vecih troskova", onda jeftino provodis vreme na planeti..
Kada se bez vecih troskova bavis poljoprivredom, poneke godine mozes i gladan da budes, kada se bez vecih troskova bavis tehnikom, mozes samo majstor za popravke da budes..

Sve sto se radi "bez vecih troskova", bude na kraju mrsavo i lose..

Stvar je u zeljenom nivou, drzave, zivota..

"Stvar je u zeljenom nivou,.....zivota "

--sa kog, Pametnog izvora, kradeš/piješ ove "Mudrolije"

More, je l' taj Sangaj u jEvropi?

Nego ja Vas da pitam, šta mislite hoće li Severna Koreja da grune u Amere. Nikako da me obraduje neka lepa vest :)

Hm, mnogo toga je rečeno.

Šangajska lista nešto meri, a na osnovu toga što ona meri BU jeste napredovao, bar minimalno. Sad, ima tu mnogo problema. Što reče vladd na prethodnoj strani, BU je osnovan jedva pre sto godina, ostali univerziteti u zemlji sredinom prošlog veka, tj. početkom druge polovine, tamo negde krajem pedesetih, šezdesetih, sedamdesetih. Kako očekivati da imamo iste ili slične rezultate u obrazovanju, ako su neki već tada imali univerzitete stotinama godina? Prosto nemoguće.

Ako je kriterijum Nobelova nagrada, tek onda ne valja. Ima tu i politike i ideološkog uticaja bez sumnje, ali ima i istinskih i pravih dostignuća. Ponekad nije lako odvojiti žito od kukolja. Dodatni problem je taj što je ona ustanovljena u jednom kulturnom(rekao bih protestantskom) miljeu, a to odmah znači zaostatak u startu za sve nas ostale, jer igrate na tuđem terenu. Ok, postoji nešto što me demantuje, a to je veliki broj jevrejskih naučnika i pisaca koji su je dobili, kao da su pretplaćeni na istu. Neko je jednom uporedio broj Jevreja dobitnika i broj Arapa, dobija se takva nesrazmera od koje se zavrti u glavi.

Kad god se pomenu ovakve teme uvek se setim Josifa Brodskog, rusko-američko-jevrejskog pesnika i pisca, nobLeSovca. Čovek je od formalnog obrazovanja imao samo osnovnu školu, a predavao je na univerzitetu. Dovoljno je pročitati nekoliko njegovih eseja, pa videti da su mnogi koji se kite raznim indeksima citiranosti i titulama obični kancelarijski pacovi i lovci na sinekure, poslušne sluge sistema.

Setim se i onoga što se u Srbiji zove mpntr ili ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, pa ne mogu, a da se ne nasmejem, onako kiselo, mada mi je u stvari žao kada vidim koliko smo nisko pali. Kako koji ministar se pojavi na čelu ministarstva, počinje da se bavi formom, a ne suštinom. Da bi se zadovoljila ta forma, obično su potrebne pare. Na primer, u ovom trenutku za uniforme ili udžbenike, kao da je to suština problema u obrazovanju. Nešto slično je i sa naukom, koja se nekako drži na ono malo entuzijasta i posvećenika, a ostalo se svodi na riljanje. Ne znam, možda grešim, možda stvari i nisu tako loše. U svakom slučaju, prosveta i nauka kakve takve, postoje u Srbiji. Buni me ovo poslednje, tzv. tehnološki razvoj. Kakav tehnološki razvoj je u pitanju, koje mi to tehnologije razvijamo? Da ne možemo da ih uvezemo i kupimo, luk i strelu ne bismo bili u stanju da napravimo. Po pitanju tehnološkog razvoja mi smo na nivou malo iznad kamenog doba. U stanju smo da napravimo držalice za motike i sekire.

Na kraju, ovo oko posla po završetku prestižnog fakulteta/univerziteta. Obrazovanje nije obuka za posao, to su dva različita pojma.

Gde nije obrazovanje obuka za posao? Mozes da ides u skolu a mozes i sam da naucis, ali u oba slucaja se obrazujes, ne?

Sve to nema nikakve veze sa nama, pogotovo ako nismo prvi.
Drugo, nikad oni nece u EU. Pa neka krepnu od tuge.
Perspektiva je vala iskljucivo na nasoj strani, ostali inostranci neka se snalaze, seci gace krpi jorgan.

" Pa neka krepnu od tuge.
Perspektiva je vala iskljucivo na nasoj strani, ostali inostranci neka se snalaze, seci gace krpi jorgan."

Hahahahhaha,

Pa Gde si Ti "Vujaklijo" ???

Razvedro si mi dan ! (Tadicu jedan)

A sta bi dobili time da udjemo u EU? Lakse da dobijemo posao u inostranstvu? ;)

Medju jednom zapostavljenom kastom, u epohi botova, poltrona i malogradjanstine u Srbiji. Intelektualci se obrazuju zarad unapredjenja svoje licnosti i kvaliteta zivota.
Za razliku od najamnih radika i onih koji rade kod "poslodavaca".

Drugi deo pitanja je pitanje kvaliteta znanja, pausalnog ili sistematicnog, povrsnog imanja informacija, i znanja koje omogucava uvezivanje informacija, znanja koje se lakse prosiruje i ima bolje temelje. Samoukost nikada nije imala visok nivo znanja.

P.S.
Ovaj odgovor je vise mali doprinos borbi protiv medijskog ispiranja mozga i pojednostavljivanja zivota do nivoa radi, jedi, zaradi pare da kupis sebi igracku...

Uvek je toga bilo.

Najveći problem nauke i "nauke" u Srbiji je što, zbog industrije na nivou motanja kablova (uglavnom) ta nauka svoje rezultate šalje u inostranstvo, i eventualno pomaže neku tuđu ekonomiju umesto domaće.

Dali je u SAD glavni kriterijum broj radova na SCI listi?
Čak i kad se publikuju radovi u prestižnim časopisima, publikuju se oni koji se ne mogu patentirati i umnogostručiti kroz neku proizvodnju i/ili tehnologiju, publikuju se istraživanja iz oblasti istorije, antropologije i sl., kao i astronomije, astrofizike... a istraživanja iz oblasti elektronike? Tu nećete naći radove ni u najjačim časopisima na osnovu kojih možete napraviti telefon ili neki drugi uređaj koji će biti dominantan na tržištu.
A Intel i mnoge druge firme imaju dobru saradnju sa, između ostalih, pojedinim univerzitetima u SAD. Samo što se rezultati te saradnje ne publikuju u časopisima ili se publikuju u razvodnjenom obliku, a suštinski rezultati, ako se mogu iskoristiti, koriste se za dominaciju na tržištu visokih tehnologija.

U takvoj situaciji nije samo Srbija, već mnoge države slične ekonomske moći.

Intel smatra da je broj avx 512 jedinica u SkylakeX procesorima poverljiva informacija. Sta dalje reci....

pa sad zavisi.

Ono sto proizvede neka firma u okviru njenog R&D je njeno, posto je ona to finansirala. Slicno, Vlada neke zemlje, moze da angazuje neke naucnike povremeno ili za stalno da rade za nju. Mislis da vojska SAD i Rusije objavljuje rezultate svojih istrazivanja javno zarad nekih poena ? Malo morgen.

Ali mi ovde govorimo o radu univerziteta koji je javan cak i kad su univerziteti privatni.

Ja ne znam kako da napravim jasnu paralelu, a da bude pojednostavljeno razumljivo.

Prva stvar i najvaznija je da je veliki raskorak izmedju nauke i komercijalizacije znanja, i tako treba da bude i to su dve potpuno odvojene oblasti.

Ne moze, ne treba i ne sme nauka da se sputava nekakvim trzistem, zahtevima nekakvih managera prodaje, i slicnim glupostima, onda nije nauka, vec mozda vise tehnologija ili tehnoloska inovacija.
Nauka je samo osnov unapredjenja znanja, kako tehnoloskih tako i tih komercijalnih, managerskih vestina. Makar kroz farmakologiju.

Postavljati pitanje isplatljivosti nauke je isto kao postavljati pitanje isplatljivosti fizickog obrazovanja i aktivnosti u osnovnoj skoli. Neki mali sportista ce mozda postati neki novi Novak Djokovic, ili sportista sa komercijalnim ugovorom, ali vecina ostalih nece Ali ce svi zajedno biti zdraviji i bolje razvijeni, nego da se nisu bavili "rizicnim nekomercijalnim aktivnostima". Sto ce doneti neke druge benefite, indirektne..

Intel nije nauka, intel je aplikant spoja nauke i tehnologije, nauka je omogucila odabir metoda i tehnologija da se napravi pelet procesora, a tehnologija ga je izradila. Intel je samo maksi diskont doticnih proizvoda, za koje je potrebna jos samo jedna naukica, da se od tog peska programski oplemeni funkcija. A ta naukica opet zavisi od matematikice, koja ce omoguciti prihvatljive algoritme koji se nece obradjivati milenijumima...

Da li ce neki segment nauke biti isplatljiv, da li ce biti "plasiran na trziste", to uopste ne zavisi od nauke, niti je to posao nauke. Nauka se ne bavi prodajom naucnih proizvoda, vec se bavi istrazivanjem pojava i nalazenjem korelacija i zakonitosti medju njima.

Ne nadogradjuje INTEL sam svoje procesore, vec nauka obezbedjuje metode i parametre koji su u ovom tehnoloskom trentku moguci da bi se izradio bolji uredjaj. Nauka mu prosiruje mogucnosti, otvara vise opcija za unapredjenje, i za povecanje gustine komponenti i za povecanje radnih operacija..i da sve to bude napravljeno, realno, a ne sema na papiru bez realnih osnova za izradu.

u krajnjoj liniji cilj nauke nije nauka sama po sebi vec unapredjenje covekovog zivota.

Npr cak i kad je covek zaostao on shvata sta mu sve treba ali ne moze do toga da dodje. Recimo kad sam bio klinac koliko puta sam cuo kako se ljudi vajkaju sto ne mogu da dodju do nekog hitno, a treba im. Znaci covek je jasno video da mu fali mobilni telefon.

U Francuskoj i Nemackoj pa i vecini zemalja vladalo je ubedjenje da svaka nauka treba da se razvija svojim putem, a onda ce industriajalci i pronazlazaci nesto vec iskoristiti. Znaci Francuzi kazu mi razvijamo hemiju kao hemiju trebala ne trebala.

Medjutim Anglosaxonci su udarili drugim putem. Oni su nauku odmah stavii u funkciju korisnog i prosto je naterali da se bavi korisnim stvarima. kako ? Jednostavno, nisu finansirali istrazivanje onoga sto nam ne treba. Oni kazu mu hocemo coveka na Mescu, pa onda teraju naucnike da im rese problem....

Englezi i Amerikanci su zato sve i izmislili i bili pokretaci sveopsteg razvoja jos od industrijske revolucije. Da se pitala samo kontinentalna Evropa ja sam ubedjen da mi sada mozda ne bi odmakli od nivoa 19 veka.

Evo jednog prostog primera, iz Irana, pričao sa jednim njihovim profesorom na nekoj konferenciji kod nas.
Radovi u časopisima na SCI listi se računaju kao i kod nas (3-5-8 poena za M23-M22-M21, kod nas su nedavno uveli i M21a sa 10 poena za časopise među prvih 10% u svojoj oblasti).
Međutim, kod njih ako nešto uradite za vojsku ili tzv. "namensku" industriju, a da je primenjivo u praksi i da zadovoljava uslove naučnog rada, dobijete papir koji vam se vrednuje sa 16 poena - i naravno, rezultat se nigde ne objavljuje.

Samo, ima jedna začkoljica - u Srbiji, znajući šta se sve radi, pojavio bi se ogroman broj tih overenih 'artija kod pojedinaca sa vezom u vojsci i pri Ministarstvu odbrane, i svi bi oni dobijali 16 poena praktično nizašta. A ko bi mogao da proveri kakav su oni to rezultat napravili, kad je u pitanju vojna tajna?
Ako neko hoće da kaže da je slično i u Iranu, neka proveri gde je Iran po pitanju vojske, a gde smo mi, inače bih ih ameri davno pregazili.

I tamo redovni profesor ima 2200$ platu, iako su godinama pod sankcijama. A znamo kako je bilo kod nas pod sankcijama.


Drugo, kao komentar na jedan od gornjih komentara o anglosaksoncima koji su upregli nauku u korist kapitalizma.
Oni koji se bave istraživanjima za velike kompanije (u smislu naučnih istraživanja čiji fundamentalni rezultati omogućuju drastične pomake u određenim tehnologijama) dobijaju mnogo više novca nego oni koji se bave teorijskim istraživanjima. U Srbiji praktično nema ovog prvog, jer i nemamo kompanija koje finansijski pomažu bilo kakvu nauku na jakim fakultetima (npr. ETF, MATF i sl.) niti im je to potrebno, jer mi već 50 godina koristimo zaostale tehnologije i ne ulažemo u novo, osim kad kupimo novu CNC mašinu i sl.

Što se nauke tiče, dosta se finansira, evo gostovao je u Srbiji neki naš profesor iz SAD, i to sa nekog malog univerziteta čak i za naše pojmove, npr. njihova laboratorija za optiku ili tako nešto je dobila opremu vrednu MILION dolara. Kod nas takvu opremu mogu da dobiju fakulteti samo preko projekata iz EU, Srbija već decenijama ne kupuje ništa od kapitalne opreme za nauku.
Da ne pominjem u kakvom su stanju zgrade visokoobrazovnih institucija i kako se (ne) održavaju.


A nauka se deli na teorijsku (fundamentalnu) i praktičnu. Teorijske moramo finansirati bez gledanja direktne koristi, jer su one osnova za ostale nauke (matematika, teorijska fizika i sl.), a kod ovih praktičnih moramo tražiti više konkretnih rezultata koje možemo primeniti u praksi.

I bez obzira na praktičnu primenu, nauku moramo finansirati zbog KONTINUITETA, ali to ne znači da treba da pustimo da se za 10 godina namnoži doktora nauka kao za 50 godina pre toga, jer to vodi u degradaciju i dalje zaostajanje (jer će ti doktori nauka eventualno imati svoje , još lošije doktorante).

ta bodovanja koja Iran koristi su naravno samo za internu upotrebu.

Zaboravio si da Amerika i uopste zapad uvozi veliki broj naucnika i zato im trebaju kriterijumi tj da se na neki nacin kvantifikuje rad naucnika.

Kod njih oni vrhunski teško i ostaju na univerzitetima posle studija, jer su plate u privredi daleko veće i mogućnost napredovanja je brža, osim u oblastima kao što je matematika i druge prirodne nauke, pa je nekom kinezu vrhunski uspeh što je sa 23 godine postao redovni profesor (npr. Terence Tao, dobidnik Fields-ove medalje), a isto tako nadaren kinez za npr. elektroniku ili nešto iz IT sektora ima daleko veću platu u privredi.

U Srbiji se nekada moglo sanjati da se doktorira pre 40. godine, jer takav bio stav mentora, a danas ljudi doktoriraju pre 30., međutim na takvim pozicijama ostaju uglavnom ljudi koji su pre boom-a u IT sektoru i/ili olakšanih mogućnosti da se ode u inostranstvo (pre 15 godina su odlazili bugari, rumuni i sl., a sada više ljudi iz Srbije ima mogućnost da ode uz direktno nalaženje posla i pre samog odlaska) ušli na ta mesta i tu tavore uz plate takve kakve su (ipak ima evropskih projekata pa može i da se malo proputuje itd.), a oni koji u zadnjih nekoliko godina završavaju studije gledaju da pobegnu što dalje, ili da se zaposle u privatnom sektoru gde su plate u dobrim firmama poprilično veće (ima i onih koji se ne bave samo motanjem kablova), ali takva mesta su već uglavnom popunjena i tražnja je sve slabija.

Ono čega nema su zanati, a i kad završe neku srednju školu za to, učenici nemaju praktičnih znanja i iskustva, dok naši privatnici ne žele da ih obučavaju - ovo je nešto o čemu treba diskutovati, zašto naš privatni sektor ne organizuje obuku za te bravare, zidare i druga zanimanja, koja se navodno dobro plaćaju (ono, priča se da je početna plata bravara oko 500€), a kukaju kako moraju maltene da dovode građevince iz Albanije i sl.

Tu se malo umesala japanska ideologija rada protiv zapadnjacke protestantske metodologije. I ocito je i konzervativna "angloaksonska" metodologija dozivela poraz. Ideologija koja insistira da naucni, tenhnicki i tehnoloski razvoj prati i poznaje vise ljudi a ne jedan "mag", dok su ostali su apostoli sa parcicima znanja. I sada ima autoriteta, ali su sve laboratorije spremne da nastave i rad i delo, bez obzira da li je na autoriteta pao meteor ili umro od starosti.

Moze politika ili establisment da masta o cemu god hoce, ali nauka ima svoja dostignuca koja su elementi ostvarivosti zelja i mastarija. Mozda je i Luj 14-i zeleo da osvoji i Mesec i Mars, ali sa konjima i musketama tesko da je moglo. Para je imao...a i batinu...

To sta ce koja drzava da finansira i koje oblasti nauke, to je slozeno pitanje pameti drzavnika, ali bez sireg pristupa je nemoguce aplicirati tehnoloska dostignuca. Zanemariti matematiku, hemiju, biologiju, fiziku, sociologiju je propast za zajednicu, i invaliditet drustv u zanemarenoj oblasti. Takva zajednica je u tom slucaju osudjena na ekonomsko-robovlasnicki odnos, gde ce tehnokratski ambijent izrabljivati nepismenost. Placace se "strucna usluga"..ili vec preveslana na filozofski nacin.

Nije pitanje raznolikosti, vec je pitanje specificnosti. Oni koji rade kao naruceni naucnici, placenici ili naucnici po zadatku, em nemaju priliku da razviju kreativnost, em ne mogu da apliciraju dostignuce u oblasti za koju platilac usluga nije zainteresovan. Sto i nije nauka, vec davanje visokostrucnih usluga, za novac. Visoka strucnost se uci, a korporacije ne pokrivaju sve troskove obrazovanja, vec poneke, isplatljive.

Rad "po zadatku" je pride osudjen na propast, posto je u tom slucaju iskljucena saradnja sa ostalima, koji nisu ni ekstra placeni ni zainteresovani za resavanje problema onih koji prave profit.
Sto bi u jednom trenutku dovelo do toga, da doticni zainteresovani za profit, mora da placa sve uvezane i naucnike i laboratorije, ili da obezbedi sve potrebne laboratorije, za ideju koju zeli da plasira. Sto je uradila Amerika u prestiznom Apollo programu(gde je zbog prestiza i labilnosti neizvesnosti bila prinudjena da i Kjubrika angazuje da pravi film, kao opciju B), okupljanjem svih pismenih i angazovanjem svih raspolozivih laboratorija, i odradila je grupa evropskih drzava sa projektom CERN.
Nikakva korporacija se tu nije ni priblizila..

To moze samo drzava, da organizuje ili zahteva, konceptom obrazovanja, i nekakvom vizijom, a ne korporacija, sto zbog toga sto naucnici ne rastu na drvecu, vec se skoluju...a pride moraju da imaju i dozu pameti i inteligencije, da nauceno primene. Drzava daje priliku svima, a korporacija nije zainteresovana za takav trosak.
I to ne funkcionise na silu, na steroide i na placanje. Vec dugorocno organizovan sistem, koji u jednom trenutku povecava intenzitet, i aktivnosti i finansiranja.

Ono sto bi moglo da se uradi, da bi se bilo u toku civilizacije je da se kompanije, kakvog god porekla, obavezu na neke aktivnosti.
Mogu kompanije da budu mecene univerzitetu, pa da ucestvuju delimicno u profilisanju potrebnih informacija koje se pruzaju u okviru znanja, ili da placaju dodatne recimo takse univerzitetu, za svakog zaposlenog sa diplomom.

Naravno, kolicina strucnjaka bi definisala jacinu kompanije i njenu prohodnost prema drzavnim poslovima i poziciju u drzavi i prema drzavnim beneficijama.

Tako bi se napravila sprega, drzave, univerziteta, nauke i kompanija. Dokle god kompanije gaje zmijurdace u dzepu, politicari ne znaju gde ce sve da rasipaju novac, poslovi se dele za proviziju ili neko trange frange, tu nema reci o drzavi, vec o banditskom drustvu na poslu licnog bogacenja. NA teret gradjana, naravno, posto je gusarenje van granica defiisano vojnom moci..
To je sport za velike sile..

Kod nas su politikanti zakrzljali..pa u skorijoj buducnosti nema neke nade...sada je najtrazenija roba belo ili asvalt...mislim na krec..

Pogledaj kolko USA daje na naoruzanje a kolko na istrazivanje kosmosa. U nauku se malo ulaze generalno, pogotovo tamo gde nema brzog profita.

Gresite oko primanja nasih profesora. Verovatno mislite na neto osnovnu platu koja je 120 - 200 k rsd, a ne racunate ostala primanja, dodatke.
O projektima, knjigama, clanstvu u komisijama, revizijama... itd da ne pricam. Mislim da se tu tuce min. 30k evra a gornja 100k+ evra godisnje.

Po meni to je jedna od najboljih profesija - profa na faksu, kod nas.

Naravno da su vojne aktivnosti isplatljivije.

Medjutim, i jedni i drugi koriste bazicna istrazivanja, i za procese i za mernu opremu, i za tehnologiju. Ne postoji posebna trzisnopotrebna nauka, vec postoje bazicna istrazivanja koja mogu svi da koriste.

Ne postoji nauka o oruzju, sama po sebi, kao ni nauka o kosmosu sama po sebi, inace bi ostala na nivoy 17-og veka, vec se koriste sprave kojima su razvoj omogucile bas bazicne nauke. I to je usko vezano sa tehnologijom, kojoj napredak takodje omogucava nauka. Otisli bi ameri vozom do Cacka, da im nije istrazivanja u JPL

Ljudi su postali korisnici tehnologije, tehnologija je usko uvezana u svakodnevni zivot. Ne biti u toku, biti samo korisnik je neodrzivo. I za pojedinca i za nivo drzave.
Pa i Kuvajt forsira razvoj univerziteta, iako im, po logici profita, zarade, velike maste kupanja u ogromnom novcu, bahatom zadovoljenju potrosackih potreba, apsolutno ne treba.

Jeste za onih nekoliko koji se mogu izbrojati na prste ruke - možda i jedne (npr. ako si član Ekonomskog saveta i sl., ili ako si na pravnom fakultetu, pa još sa strane advokatska kancelarija - u kojoj si samo vlasnik, a kao imaš direktora...ili si redovni profesor na medicinskom plus načelnik odelenja na klinici, i to sve regularno, dva posla i dve plate).


Sve što su neki prethodno izrekli ima smisla, ali kad je Srbija u pitanju, dovoljno je videti biografije pojedinih članova SANU (recimo, baš za matematiku, pogledajte u zadnjih 4-5 godina ko je izabran za dopisne članove i koliko ima radova u prestižnim časopisima, dok sa druge strane nisu članovi pojedinci sa mnogo jačim referencama; naravno, ima i onih koji su tu sasvim zasluženo, tako da ne treba pljuvati SANU, već sistem i način biranja, koji se svodi na lobiranje da vas neko predloži i da dovoljan broj ljudi glasa za vas - sistem koji su nam poturili posle 1945. godine, i onda gde god Udba ima većinu...).


SAD daju ogromna sredstva za naoružanje, i to je najveći izvor "legalne" korupcije (u Murovom dokumentarcu, pri poseti nekoj konferenciji dobavljača vojske SAD, kaže jedan lik da su potpisali ugovor vredan 2 milijarde dolara za nabavku konzervi, drugi milijardu-dve za sanitetski materijal...).
Dakle, vojska SAD jeste veliki potrošač, ali i pokretač privrede. Da nestane ta vojska, koliko miliona ljudi bi ostalo bez posla? Ne kažem da je to opravdano, već da to njihovo ulaganje u vojsku nisu tek tako bačene pare kao kad mi ulažemo u vojsku, a praktično većinu stvari uvozimo.

Kod njih avione proizvode non-government kompanije (tj. nije državna, ali nije ni privatna u smislu kao MS ili Google), i praktično vrlo malo toga uvoze. Pa i ako daju Boingu ili Lokid-Martinu neke milijarde, to su plate njihovih građana, ne ide tamo nekim arapima ili kinezima.


I najvažnije, ta vojska SAD je čuvar vrednosti dolara, koji bi odavno doživeo sunovrat da nije sredstvo plaćanja nafte, pa kad ne bi plaćali koliko je plaćaju, pitanje je gde bi sada bio dolar, a time i cela njihova ekonomija.



A za to vreme u Srbiji... ne možemo vojsci i policiji da obezbedimo ni uniforme - nekada je to radio 1. oktobar iz Čačka, društvena firma. Sada je sve privatizovano, cene se duvaju kao da se kupuje Boss, a kvalitet nula.


Isto tako je Mašinski fakultet u Kraljevu dobio opremu za ispitivanje dinamike železničkih vozila, vrednu milion evra, i čemu im sad ona služi kad železnicu praktično i nemamo?
Pohvale za te profesore koji se nisu predavali, već su više puta konkurisali i uporno popravljali dokumentaciju, ali šta će sad njima ta laboratorija kad nemaju šta da ispituju u njoj? OK, bolje nego da nisu radili ništa i nisu ništa dobili, ali zašto ne sredimo bar glavne tranzitne koloseke pa da nemci i turci putuju železnicom umesto autima (ranije je leti iz Beograda za Bar moglo da se putuje spavaćim kolima, dok vam istovremeno auto prevezu istim vozom, lepo se odmorite i stignete na more naspavani), ali mi ni to ne možemo.
Zašto? Zato što se ulagalo u stanove i letovališta, službene automobile u putovanja delegacija po svetu, umesto u održavanje infrastrukture.


Otprilike je u istoj situaciji i nauka.
U vreme Đelića su milijarde dinara gurnute u "Nuklearne objekte Srbije", fantomskoj firmi koja je napravljena odvajanjem od Vinče, koja je imala čak oko 160 zaposlenih, a "rukovodili" su samo sa 2 hangara i jednim napuštenim rudnikom. I šta je tu radilo 160 ljudi i za šta su primali plate?
A sa druge strane, u Institutu za nuklearne nauka "Vinča" (zašto se i dalje tako zove, kad većina laboratorija nema veze sa nuklearnom fizikom?) nemaju novca za osnovne hemikalije i druga sredstva za istraživanja, a mogli su ležerno sa 10-ak dodatnih zaposlenih da se brinu o ta dva hangara.

Dobri uvidi, objašnjavaju mnogo toga. E sad, znamo koji je model pobedio i kako, samo bih rekao da si malo pomešao redosled u boldiranom. Mi smo se decenijama oslanjali na rusku školu, u svakom pogledu, a ona je upravo išla na to: gruvaj matematiku, fiziku, hemiju, prirodne nauke i tehniku. Sociologija, šta to beše? Humanističke nauke, kome to treba? Zato je imperija i propala, zato je pao SSSR. Nisu oni zaostajali u fizici i tehnologiji, naprotiv, bili su i još uvek su u nekim oblastima čak i superiorni. Samo, to je onaj fundament, kada razvijaš visokotehnološka oružja ili letiš u svemir i to je sve lepo i dobro. Gde je greška, u čemu je kvaka? Od svega toga nisu ništa ponudili građanima, ništa ili malo. Narod hoće mobilni, kompjuter, auto, hoće da šljašti, svetli i pišti, hoće malo zabave i milion kanala na velikom tv-u.

Greska je u drzavnom uredjenju. Svugde gde je komunizam bio ili jeste je propadanje beda i glad.

Zato ja pitam kad će Severna Koreja da grune u SAD? Mora balans da se uspostavi. SAD je kriv za terorizam, za globalno zagrevanje, za svetsku krizu. I treći svetski rat će upravo dobiti ogorčene zemlje. A mi smo u tom bloku, kolko znam. NATO ima da bude poražen do kolena i milioni mrtvih i ozračenih. Pazite šta sam vam rekao.

SAD će da pukne kao piksla.

Ne bih se ja mnogo uzdao u zemlju u kojoj se diktatoru obracaju sa `Dragi Vodja`. Cak i Hitler nije bio tolko pompezan pa je sebe skromno samo nazivao samo `Vodja`.

U tim verbalnim prepucavanjima sa Severnom Korejom i raznim demonstracijama moći nije pitanje ko će koga sa spali do gole zemlje, nego ko u tom sukobu ima više da izgubi. A SAD imaju sigurno više ako se umešaju Kina i Rusija, dok Južnoj Koreji ne odgovara nikakav vojni sukob, jer je Seul u dometu Kimove artiljerije (između 10 i 20 hiljada cevi postavljenih uz granicu) koju je teško neutralisati u roku od minut-dva.

Kina se već jednom umešala, a da su ostali po strani, Severna Koreja ne bi ni postojala, ili da su se bar umešali ranije, ne bi postojala Južna Koreja pa bi možda jedinstvena Koreja danas više ličila na Vijetnam nego na Severnu Koreju.


A nauka... nauka u svakoj državi treba da ima svoje mesto i svoj cilj.
Međutim, velike države, kao Rusija, i ako nemaju BDP po glavi stanovnika kao Luksemburg, mogu da priušte skupe laboratorije i istraživanja, a mi možemo da se bavimo onim što ne zahteva veliki novac.

Meni smeta što smo nekada bili lideri u robotici (model robotske ruke Prof. Vukobratovića), a danas se mnogi bave tom oblašću forme radi, jer zaostajemo decenijama u toj oblasti.


Naravno, treba pojačati finansiranje onih najboljih i najuspešnijih, a ostalu hordu onih koji nikada nikakve rezultate neće napraviti ostaviti sa osnovnom platom. Jer, ako ne platimo bolje te najbolje, odoše nam, pa ćemo ostati sa naukom na nivou Megatrenda. A novca nema za sve...

Kineski rezim se odrzao samo zahvaljujuci tome sto je pustio kapitalizam da radi nesmetano. Komunizam vazi za lokalno stanovnistvo dok zapadne firme i zapadnjaci generalno ne podlezu tome i imaju punu slobodu. A zapadno trziste je glavna meta za plasiranje kineske robe.
Osim sto imaju nacionalni firewall Kina uopste nije u tako losem stanju kao Severna Koreja.

Sto se nauke tice, Rusija je bogata zemlja sa puno resursa. Trose 65 milijardi godisnje na naoruzanje. Na drugom mestu u svetu.

Pomešao si sve živo ili se nisi dobro izrazio, Boeing i Lokhid su privatne korporacije i leglo korupcije. Obe su oglasene na berzi, i svako ko moze trguje na berzi može da kupi njihove akcije i tako postane vlasnik, NGO je nešto sasvim drugačije i nema veze sa komercijalnom proizvodnjom ili prodajom bilo čega.

Hteo sam reći da su "nedržavne", ali reći da su privatne je malo pogrešno, slično kao za Apple čiji vlasnik nije bio Jobs, već je većina akcija bila u vlasništvu raznih kompanija, pa i General Electric-a i drugih.
Možda je pravilnije reći "akcionarska društva".

Uglavnom, nisu privatne kompanije u smislu kao kod nas, jer nije vlasnik jedan čovek ili nekoliko ljudi, ali nisu ni državne jer država nije značajan vlasnik, bar ne direktno.


Slično kao što Harvard nije privatni univerzitet, jer porodica koja ga je osnovala nije imala preživelih naslednika, a grupa koja rukovodi univerzitetom su "Pro forme" vlasnici, jer nikakav profit ne mogu dobiti pošto je institucija "non profit" (iako ima preko 40 milijardi dolara vredne imovine i kapitala).

Ispada da "privatni" Harvard više doprinosi društvu nego pojedini (manje poznati) državni univerziteti.


Zato sam i rekao "non-government", mada je za Boing i Lokid Martin možda pravilnije reći "akcionarska društva", iako je pitanje da li sad neka kineska kompanija može kupiti njihove akcije - u tom smislu, nisu ni prava akcionarska društva sa slobodnim protokom akcija i kapitala.


Možda je bolje, ako ćemo da se našalimo, reći da su u pitanju kvazi-državne/kvazi-privatne korporacije koje služe za izvlačenje novca iz budžeta SAD za mnogobrojne vojne projekte koji se na kraju proglašavaju neuspešnim ili se od njih lako odustaje, a usput se bave i proizvodnjom nečeg korisnog kao što su putnički i vojni avioni i sl.

Privatluk je mantra za sasvim druge potrebe. Trenutnog svetskog rata koji se odvija. Na Ameriku je vec bacena snazna i razorna bomba, samo nije ni atomska ni hidrogenska vec ekonomska.

Lazna privatna svojina je mantra koju u praksi ne primenjuju ni kapitalisti ni komunisti, vec sluzi da se prikrije drzavni intervencionizam i upliv drzave.
Pa jel je EU pritiskala Nemacku da "privatizuje" VW i smanji ucesce drzavnog kaitala po ugledu na propise koje je Nemacka isforsirala u EU.
Pa su oni podobnoj familiji Porsche, (a sve su im podobne koje su bile sa ratnim zaslugama) poklonili deonice...i sada je to "privatno vlasnistvo"..a desava se pre 50 god.. ili ce biti pre 5... 2012-e
Shvataju da su u ekonomskom ratu i sve je dozvoljeno..

Deda Mraz donosi privatizaciju

Deda Mraze, skrenuli smo umesto tebe.

https://www.b92.net/info/vesti...category=11&nav_id=1297462

i evo 2 godine nakon pocetka ove teme ista pozicija na listi kao i pre… ali sad kad se onaj nesrecni profa za jedan lap-top vrati u BG ima ponovo da BU vrtoglavo skoci na listi.



kao sto sam na ovoj temi ranije vec pisao… smatram da je za vecinu "obicnih" diplomaca ranking potpuno nebitan, mozda znaci nacnicima/istrazivacima da im se univerzitet dobro kotira na listi, da bi dobijali sredstva iz fondova za dalja istrazivanja i kako to vec funkcionise, ali za 99.9% onih koji zavrse fakultet nema nikakav znacaj niti se moze imati bilo kakva korist od dobre pozicije univerziteta na toj listi.

To je zato što su srpski univerziteti deo državnog sektora. Da su srpski univerziteti de privatnog sektora, bili bi među prvih deset ili dvadeset u svetu. Državni sektor će nas uništiti.

Možemo to da shvatimo samo kao sarkazam.
Ima u SAD, pored Harvarda, i drugih privatnih univerziteta, od kojih mnoge nazivaju "diploma mill".

To je najobičnija komunjarska propaganda i laži državnog sektora.

Ti si verovatno diplomirao na državnom univerzitetu, a sigurno i radiš u državnom sektoru, pa ti ove činjenice koje sam nabrojao teško padaju. Žao mi je, ali u državnom sektoru nema ništa da valja, univerzitet ti je dokaz crno na belo.

Problem je sto je kod nas i privatluk baziran na losem mentalitetu i pod kontrolom drzave, onom najgore vrste, pa se ne zna sta je gore...
Najgora je deep stater, ona kumuje svemu...

Kod nas ima i dobrih i loših i državnih i privatnih fakulteta. Raf je na primer dobar privatni fakultet. Singidunum me je oduševio svojom Singipediom https://singipedia.singidunum.ac.rs/univerzitetka-izdanja.

Na tim boljim privatnim profesori su u obavezi da u svakom semestru za svoj predmet naprave određenu količinu novog materijala, da li je to knjiga, skripta, zbirka zadataka, neke prezentacije i primer iz programiranja, zavisi od predmeta, ali je važno da se stalno zahteva nešto novo (ne mogu baš samo da prepakuju stari materijal tako što će promeniti font i boju).

Na državnim ne mora ništa, pa neko i ne radi ništa, a neko radi kao da je na takvom privatnom.

Najveći problem državnih ne samo fakulteta, već cele državne administracije, zdravstva i svega drugog, je katastrofalna administracija. Pravnici često ne znaju sve propise ili ih pogrešno tumače, rukovodioci često krše zakone ne slušajući pravnike (a i ne treba biti pravnik za većinu stvari, umemo svi da čitamo zakonska i podzakonska akta), pa se dešava da zaposlenom daju otkaz, a posle ustanoval plati na milione odštete zbog izgubljenih sudskih sporova.
Evo, ima nedavno vest da je više otpuštenih stomatologa dobilo spor protiv doma zdravlja i da mu preti blokada ako dođe do prinudne naplate odštete i sudskih troškova: https://www.ozonpress.net/zdra...nezakonitog-otpustanja-lekara/
Ovo je jedini sajt na kome je Google izbacio vest o tome. Koliko je takvih slučajeva u Srbiji, a da direktori i druga odgovorna lica ne snose nikakvu štetu za takve odluke?


Kod privatnika toga sigurno nema, tako da je tu privatan sektor u prednosti, jer tamo dobro plate jednog pravnika da budu zakonski pokrivene sve odluke, radnici potpišu blanko "dobrovoljan" raskid ugovora o radu, itd. Nije ni to baš po zakonu, ali privatnik neće trpeti štetu kao javni sektor.


Umesto da se uzme najbolje iz jednog i drugog, mi idemo ka tome da će da se uzme najgore iz javnog i privatnog - recimo, u namenskoj industriji masa ljudi radi preko agencija. Državni sektor, ali gore nego kod pojedinih privatnika.

"radnici potpišu blanko "dobrovoljan" raskid ugovora o radu"

Mislim da to vise nije neophodno sa obzirom da po zakonu mogu da te otpuste momentalno....

Ne mogu. U zakonu piše pod kojim uslovima poslodavac može da da otkaz radniku. Zakon ne pravi razliku između privatnog i državnog sektora, ali u praksi je mnogo lakše dobiti otkaz u privatnom sektoru. Poslodavac može da ima velikih problema ako ne ispoštuje zakon.

Nisi citirao najbitniji deo: koliki je otkazni rok? Mislim da je sada nedelju dana...

Kakve veze ima da li je nedelju dana ili mesec? Ako smatra da je dobio otkaz nezakonito radnik može da tuži poslodavca. Poslodavac je dužan da pre otkaza upozori radnika pismenim putem.

Kako moze da dobije otkaz nezakonito? Mislim da po zakonu svako moze dati otkaz radniku iz bilo kog razloga i da tu nema problema, sada.
Recimo najcesci razlog za otkaz u tom omrazenom privatnom sektoru je zbog toga sto se smanjuje obim posla pa neki radnici postanu visak....

Nemoj da misliš, pročitaj zakon.



Poslodavac je u tom slučaju dužan da u sistematizaciji radnih mesta ukine radna mesta koja su višak i zakonom je definisano vreme koje mora da protekne do ponovnog otvaranja tih radnih mesta. Ako se obim posla stvarno smanjuje onda je otkaz u skladu sa zakonom.

"Nemoj da misliš, pročitaj zakon."

Nisam pravnik.

"Poslodavac je u tom slučaju dužan da u sistematizaciji radnih mesta ukine radna mesta koja su višak i zakonom je definisano vreme koje mora da protekne do ponovnog otvaranja tih radnih mesta"

Jel ti to mene zekis?
Sistematizacija radnih mesta, pleaaaaaze

Ti si genije Branimire. G_E_N_I_J_E! Divim ti se do imbecilnosti svemirskog sektora.

Ne ti mislis da si genije, a zapravo si obican trol...

Obavezna je za organizacije koje imaju više od 10 zaposlenih.

Everovic

Ne, kod nas nema loših privatnih kao ni dobrih državnih univerziteta. Tako je ne samo u Srbiji, nego svuda u svetu. Uostalom, pogledaj malo bolje statistiku prolaznosti na ispitima na državnim i privatnim univerzitetima, pa će ti neke stvari biti jasnije. Državni sektor je trom, korumpiran i preopterećen partijskim uhlebima, trgovinom uticajem, preprodajom diploma i doktorata. Ako na ispit izađe sto studenata, a položi njih desetak, meni to nešto govori: profesori su nezainteresovani da prenesu znanje ili još gore, očekuju svežanj evrića za šesticu u indeksu. Za veću ocenu veći svežanj, normalno. Toga u privatnom sektoru nema, pa tako ni na privatnim univerzitetima.

mjanjic

Upravo tako, profesor je dužan da uvek ima nešto novo. Na primer, na jednom našem privatnom fakultetu uskoro umesto rimskog prava uvode šerijatsko pravo. Na jednom privatnom medicinskom fakultetu, profesor anatomije uvodi novine: čovek ima krila, tri noge, dve glave, četiri srca, pedeset zuba. Mislim, samo su komunjare iz državnog sektora ostale zarobljene u pedesetim godinama prošlog veka, gde je u udžbenicima pisalo da čovek ima jedno srce, trideset i dva zuba itd. Profesori sa državnih univerziteta i uopšte ljudi iz državnog sektora nisu u stanju da osmisle ništa novo i inovativno.

Meni je taj izraz poznat iz komunistickih vremena... no u praksi za sada sam tuzio samo jednu firmu za neisplacivanje
zarade i dobio otstetu, davno je to bilo. Koliko znam sada firmu mozes da tuzis jedino ako ti ne isplate otpremninu sto u mojoj bransi retko
biva posto vecina ionako nema radni odnos posto uzimaju bruto pa placaju minimalac... da ne zvacemo istu pricu ima threadova o tome kolko hoces.

Majore Fatalni pomagaj. Tvoje oko sokolovo je uočilo da Branimir(iz svemirskog sektora) nije rekao bih, nego bi. Ne bih da se zalećem, opet ću ispasti labuda, zar ti se ne čini da citirana rečenica nema nikakav smisao? Možda bi trebalo da glasi: