Vlas' i to više puta.

Dan-danas se sećam i srce me boli !

Devedesete, i Slobina odluka da se gradi toplovod od Obrenovca. I maltene prvog dana posle odluke, dođu bagerima i počnu da ruše stepeništa i druge prilaze savskom keju u 45 bloku. Šetalište, koje sam svakodnevno posećivao sa tada četvorogodišnjim sinom. A zimi sankalište, radost za stotine dece iz bloka.

Bagra bagerima sve uništila. Naravno, ništa nije urađeno, ali porušena stepeništa 20 (dvadeset) godina nisu popravili, a rovovi i ruščage ostale. Onda je za vreme Đilasa nepto sanirano, rovovi zatrpani, poneko stepenište reknstruisano, ali nikad nije vraćeno u prvobitno stanje.

Koliko znam struka nije rekla NE, osim ako ne mislis da su pok. Djiki, pok. Nesa Bogdanovic, Djido predstavnici bilo kakve struke.

Koliko se secam za par procenata smanjenog kapaciteta TENT-a, moze se grejati dobar deo Novog Beograda, sto se opet vraca kroz manju potrosnju struje i ekologiju.

Najbolje bi bilo da je to realizovano devedesetih sa nasim firmama izvodjacima i operativom, dok ce sada to raditi Kinezi i/ili SNS podizvodjaci.

Secas li se koje je to tacno godine bilo? Pitam jer sam i ja voleo da idem tim kejom ali imam utisak da je to bilo nakon tog dogadjaja (za koji nisam ni znao) sto znaci da je ranije bilo i lepse..

Bill je pre '96 te.

Takvo je vreme doslo - novac mora da se uzima na zajam i trosi, manje je bitno koliko je to svrsishodno, i da li ce se vec sledece godine demontirati kao promasena investicija. U gradu gde ja zivim, prosle godine je smenjen gradonacelnik uz jedinu zamerku - nije dovoljno trosio novac, stedeo je, suvise pazljivo analizirao projekte, odbijao ih i vracao na doradu zbog svake sitne nepravilnosti i stvorio ogroman suficit u gradskom budzetu. Koji moj su se svi laktali da dodju na vlast, ako sad nece da im se isplati od poslova, ako ce sad sve detaljno da se analizira i ako ce novac pazljivo da se trosi? Takvi stavovi se seku u korenu.

Ne znam tačno. Mislim da je bila '93.
I dan danas nije rekonstruisano jedno lepo stepenište koje je vodilo direktno od zanatskog centra u Bloku 45 do savskog keja. Sada, desno od tog porušenog stepeništa stoji jedna betonirana kosina.

Fala. Moje secanje na taj kej je onda od posle toga (oko 2000. god).

Kažem, i danas sam zgrožen kako je bagra u roku od odmah uzela da ruši to lepo stepenište, da bi eto, baš tu i nigde drugde prošao toplovod od Obrenovca. Naravno nigde drugde nisu ni metar rova iskopali.

Kako nisu, a Slavija?

"Projekat vangradskog toplovoda napravljen je još 1981. godine, a prvi koraci na njegovoj realizaciji učinjeni su 1993. godine i zamisao je bila da se korišćenje gasa i mazuta u Toplani na Novom Beogradu i drugim gradskim toplanama zameni vrelom vodom iz turbina u termoelektrani TENT A u Obrenovcu, koja posle korišćenja, nepovratno odlazi u Savu.

Prvobitne procene, te 1993. godine, bile su da bi projekat koštao oko 180 miliona maraka, a toplovod bi bio dovoljan da obezbedi grejanje oko 300.000 stanova i 20.000 poslovnih objekta, u kojima boravi oko milion ljudi na Novom Beogradu, velikom delu Čukarice i centralnim delovima srpske prestonice.

Te 1993. godine počela je i izgradnja mosta kod Obrenovca na Savi koji je bio zamišljen kao nosač dve linije toplovoda, promera 700 milimetara, a most je spajao Obrenovac sa Surčinom. Taj most je završen i pušten za saobraćaj početkom decembra 2011.

Do 1996. godine, kad su radovi zaustavljeni, na ovaj projekat je potrošeno oko 15 miliona maraka, a od 28 kilometara toplovoda izgrađeno je 3,6 kilometara od Toplane Novi Beograd, i čelična konstrukcija mosta.

Ideja je” napuštena 2001. i zatrpani su svi do tada iskopani kanali, a vangradski toplovod je zaboravljen."


https://sr.wikipedia.org/sr-el/Most_Obrenovac_-_Sur%C4%8Din

Vozio sam bicikl preko tog mosta, pešačka staza širine volan +10cm, samo fali pikavac da te lansira u vodu.

Taj projekat je mnogo stariji. Ne mogu tačno da se setim ali o njemu je bilo reči negde sa početka 80-tih. Čak je i započet, mislim da je Energoprojekt na tome radio?

Osnovni principi termotehnike ostali su isti a i vlasti u Srbiji ostaju iste bez obzira na formalne smene na izborima.
Promenjen je pristup ekološkim problemima u Srbiji, jedno od poglavlja u pristupnim pregovorima o punopravnom članstvu u EU posvećeno je zaštiti okoline.
Danas, leti prilikom niskog vodostaja reke Save kod Obrenovca TENT zagreva vodu Save iznad svih dozvoljenih granica. Vrelovodom će deo te otpadne toplotne energije biti preusmeren ka Novom Beogradu.
Uštede u mazutu i prirodnom gasu nisu sporne ali činjenica je da niko ni reč neće da kaže za koliko procenata će biti SMANJENA proizvodnja električne energije u TENT-u. Vek trajanja agregata u TENT-u je ograničen
pa je možda ideja da ta postrojenja u budućnosti postanu primarna toplana ( na ugalj) a toplana na Novom Beogradu bude samo međustanica za dogrevanje tople vode.

Meni kao laiku nije jasno.
Ne razumem zasto bi bila smanjenja u proizvodnji ako odvedu to sto sad svakako ide u Savu.
Ili si mislio da ce u buducnosti biti smanjenja proizvodnje (eko propisi i tako dalje), pa na osnovu toga na duze staze nije isplativo?

Koliko razumem Termoelektrana nece pumpati toplu vodu prema potrebama za grejanje Beograda, nego koliko ima to ce pustati u taj toplovod.
Verovatno to nije zatvoren sistem, da ide na dogrevanje "ohladjene" vode kao sto je kod svake toplane po gradovima? Oni svakako hladnu vodu uzimaju direktno iz Save.

TENT A kod Obrenovca ima šest generatora ukupne snge oko 1600 megavata. Termička snaga kotlova je bar dva puta veća jer je koeficijent korisnog dejstva parnih turbina manji od 50%. Toplotna energija koja danas završava u reci Savi je otpadna energija koja se dobija u procesu hlađenja (kondenzacije) izmorene vodene pare na izlazu iz poslednjih stepena parnih turbina. Voda nastala kondenzacijom izmorene pare vraća se u kotao elektrane pomoću napojnih pumpi, pritisak u kotlu meri se desetinama atmosfera. Voda za hlađenje izmorene pare, uzima se iz reke Save, zagreva se do relativno niske temperature i nije isplativo tu otpadnu toplotu pumpati na veća rastojanja. Ako se želi imati kvalitetniju toplotnu energiju (na višoj temperaturi) onda se mora turbinama oduzimati vodena para, ili podići temperatura izmorene pare. Oduzimanje pare turbinama direktno smanjuje proizvodnju el. energije. Podizanje temperature izmorene pare smanjuje koeficijent korisnog dejstva turbina a to indirektno opet smanjuje proizvodnju el. energije.

Kakva je to IZMORENA para ?
Zašto se hladi izmorena para ?
Koja je temperatura i koliki je protok vode za hlađenje ?
Koliki je stepen iskorišćenja kod termoelektrana ?

Vodena para pod visokim pritiskom ulazi u turbine (2 ili 3 stepena, zavisno od konstrukcije).
Na izlazu iz serije turbina izlazi ohlađena para pod znatno manjim pritiskom (nisam čuo za izraz izmorena, ali se izgleda koristi).

Ta para se hladi i vraća u kotao. Sistem je zatvoren. Para/voda koja kruži je dejonizovana i vrlo čista. Da nije takva, hvatale bi se naslage u cevima i lopaticama turbine.
A para se hladi iz prostog razloga zato što je vodena para oko hiljadu puta manje gustine nego tečna voda i nema te pumpe koja bi mogla efikasno da vrati paru u kotao. Mora da se prevede u tečno stanje.

Temperatura vode je spoljna temperatura (temperatura Save), a kada ohladi paru, ima 30-40 stepeni.

Već ti je napisao, koeficijent iskorišćenja je manji od 50%

Đoko , nisam planirao da ti odgovoriš ali nema veze .

Para koja ulazi iz kotla , na primer , u turbinu A6 ima 543 ± 5 C i pritisak 182 bara !
Temperatura povratne vode u kotlao ove turbine iznosi 251,2 C !
To su parametri sa kojima ceo sistem radi i ne mogu biti drugačiji da bi se zadržao stabilni rad .
Potrošnja kotla po satu iznosi 490 tona lignita sa minimalnom toplotnom moći 6700 kJ/kg .
Uz tu potrošnju blok A6 proizvodi 347,5 MW . Sve ostalo ide u gubitke , ili u bačenu toplotu .
Da napomenem da bi 156 tona po satu lignita uz nula gubitaka odgovaralo snazi od tih 347 MW .
To znači da po satu samo iz ovog kotla 235 tona uglja po satu ide u gubitke , a u Savu sigurno 120 tona
u obliku bačene toplote . Iz svih 6 kotlova prema Beogradu za 24 časa "plovi" 15.000 tona uglja
pri punoj snazi .
Iz ovoga se vidi da se voda iz kondenzatora mora dodatno rashlađivati da bi mogla da uđe u Savu i
da su tvrdnje da će proizvodna moć kotlova opasti obična glupost .

Nikada i nigde nisam napisao da će "proizvodna moć kotlova" opasti. Post sam pisao prisećajući se davno izrečenih primedbi na ovaj stari-novi projekat. Termotehnika nije moja uža specijalnost. Ako kondenzatore u termoelektrani "hladi" vrela voda (za grejanje Beograda) onda je neophodno podići temperaturu izmorene pare. Razlog za ovo je fizički zakon koji kaže da je količina toplote koja "prolazi" kroz kondenzator srazmerna površini preko koje se vrši razmena toplote i RAZLICI temperatura izmorene pare i rashladne vode. Negde sam pročitao da je temperatura vode u toplovodnoj mreži Beograda, na ulazu u podstanice , oko 130 stepeni Celzijusa.Nije mi poznata temperatura vode na izlazu iz kotlova toplane na Novom Beogradu. Zanimljivo je da na sva pitanja o tehničkim detaljima projekta investitor (grad Beograd) ćuti kao riba.

Nisi ti napisao " proizvodna moć kotla " već sam ja napisao da su " tvrdnje da će proizvodna moć kotlova opasti obična glupost " .
A to sam napisao na osnovu ovoga


Temperatura " IZMORENE " pare iznosi 251,2 C i ne može biti viša ili niža kako ti zamišljaš . Uostalom lepo si napisao : Termotehnika nije moja uža specijalnost . Mada je ovo termo dinamika . Da znaš da je voda na toj temperaturi tečna , ali uz pritisak u sistemu od 40 bara.
I da opet kažem da se voda za hlađenje kondenzatora mora dodatno hladiti velikim količinama vode da bi mogla da ide u Savu .
A što se podataka o projektu , nemam pojma kako bi ti on pomogao da se izboriš sa nečim što očigledno ne razumeš .

Nikada i nigde nisam pročitao da će vrela rashladna voda kondenzatora biti pumpama dopremana prema toplani na Novom Beogradu bez bilo kakvih većih PREPRAVKI i/ili DOGRADNJI u TENT-u. Jesam negde pročitao da će vrelovodom dopremljena voda biti DOGREVANA u kotlovima toplane na Novom Beogradu. Oko toga staroga projekta raspravljalo se i o neophodnosti dobijanja saglasnosti EPS-a o posledičnom smanjenju proizvodnje el. energije.
Dobro sam na ETF-u naučio gradivo iz knjige prof.Malića: Termodinamika i termotehnika.

Nisam ni ja nigde pročitao da se neće vršiti prepravke na TE Nikola Tesla . Vršiće se i koštaće 48 miliona € !
Vršiće se na blokovima A1 do A4 . A5 i A6 su već urađeni , i sa jednog od njih se greje ceo Obrenovac .
Ceo sistem bez mosta koji postoji će koštati oko 180 miliona € .

Ali stručne analize pokazuju da je:
Ukupna dobit: 56.000.000 € / god.
Jednostavni period povraćaja : 3.1 godinu.
Diskontni period povraćaja :6,8 godina
Interna stopa povraćaja, IRR : 21%

Interensantno je da će gubitci u prenosu u toplovodu biti 35.000 MWh/god ,
dok će potrošnja struje samo za pumpe biti 34.000 MWh/god .

Ali to ti je kao i kod izolacije kuće , skupo je kada se radi , ali posle donosi dobru uštedu .
U Finskoj , naprimer , 80% energije za centralno grejanje se dobija iz sistema koji rade i kao
elektro centrale i kao toplane . Kod nas bi prvo trebalo dati povoljne kredite za izolaciju kuća
i za zamenu prozora , pa onda nakon tih ušteda ići na dalja rešenja . Postoje i sistemi sa termo
pumpama , geotermalnom energijom koje imamo dosta i td . Ali sa obzirom da smo sirotinja
onda sečemo guzu pa krpimo uši ili drveće po komšiskoj šumi da se ogrejemo .

"Izmorena" para je para koja je ekspandirala u turbini i izvrsila rad. Dok ekspandira pritisak joj sa 170 bara na ulazu u turbinu opadne do 0.05 bara. Temperatura se pri tome spusti sa 540 na 37 stepeni celzijusa koliko je na ulazu u kondenzator. Para koja napusti turbinu niskog pritiska i udje u kondenzator, na dakle 0.05 bar i 37 stepeni celzijusa, se u kondenzatoru kondenzuje, tj pretvara iz gasovitog u tecno stanje. Pri procesu kondenzacije ne dolazi do promene temperature( u idelnom slucaju= const ali se u realnom smanji za nekih 0,1 stepeni) nego samo do promene pritiska. To znaci da se voda iz Save ( temperatura zavisi da li je zima ili leto) uzima i dovodi do kondenzatora gde struji preko cevi kroz koje struji para, kondenzuje tu paru, i izlazi iz elektrane sistemom zatvorenih pa onda otvorenih kanala ( u kojima izgubi koji stepen )nazad u Savu.

Protok rashladne vode je veoma veliki, ne znam tacnu vrednost. Maksimalna temperaturska razlika vode koja se uzme i vrati u Savu po pravilniku je 4 stepena celzijusa, u praksi mozda omane za jedan do dva stepena( znaci da je maksimalna temperatura vode koja se vrati u Savu leti oko 24 stepena). Iz kondenzatora se tecnost na oko 37 stepeni koja je nastala kondenzaciom pare u kondenzatoru vodi u sistem od 7 zagrejaca u kojima se dogreva do temperature napojne vode ( zavisno od bloka 240 - 255 stepeni) i onda salje u kotao ( pritisak je veliki pa je na 255 stepeni tecnost) gde se pregreva i ponovo ide u turbinu. Svaka turbina ima na sebi oduzimanja pare za zagrevanje zagrejaca. Oduzeta para struji sa jedne strane cevi unutar zagrejaca dok napojna voda struji sa druge strane cevi i zagreva je.

Projektovani stepen korisnosti TENT-a je oko 33 %, najsavremenije termoelektrane sa visokim kvalitetom uglja imaju nesto manje od 46%. E sad, kako elektrana radi dugo, pa se onda remontuje, pa se nesto poboljsa remontima, nesto ne taj stepen malo varira.
Ako hladimo nesto sto ima 37 stepeni ne mozemo nikako sa tim stvoriti 115 stepeni. Da bismo zagrejali vodu na recimo 90 stepeni moramo oduzeti dodatnu paru turbinu u neki izmenjivac toplote ( zagrejac), koji ce tu vodu zagrevati. To znaci da ako hocemo da koristimo blok za proizvodnju elektricne energije za toplifikaciju, to ce da smanji prizvodnju elektricne energije. Obrenovac se greje sa treceg oduzimanja bloka ( temperatura oduzete pare je oko 330 stepeni).

Sada, da bi projekat toplifikacije Beograda bio isplativ,cena kolicine energije ulozena u zagrevanje vode u TENT- u treba da bude manja od cene trenutnog utrosenog goriva za grejanja Beograda i naravno investicije i odrzavanja novog sistema. To je vec racunica za ekonomiste.