A ti si nasao gde da ostavljas komentare ;)
Pa sa dolaskom SNS, klasicno novinarstvo je tabloidizirano....

To se zove Cenzura , i Politika , tu nije ni po cemu razlicita od ostalih !

Postoje dve osnovne vrste komentara , koji Potpadaju pod udar Cenzure .

1. Komentari koji su protiv Vlasti . To je valjda jasno , ne treba posebno objasnjavati .

2. Komentari koji ukazuju na Besmislenost same sustine , Premise teksta u novinama . Tvoj primer . Takav komentar , koji za tekstom , povlaci vodu WC solje , nikada nece biti objavljen .

Politika je u pravilu za pisanje komentara jasno naglasila, ako se dobro sećam, da neće biti objavljeni komentari kojima se kritikuje Politika odnosno njeni novinari.
Na osnovu vlastitog iskustva tvrdim da generalno nema pravila. Povremeno napišem komentar na ekonomske teme i svi dnevni listovi imaju cenzuru čiji rezon nisam uspeo shvatiti. Primera radi, nedavno Blic nije objavio moj komentar na komunalnu temu u Beogradu. Mejlom sam zamolio redakciju za potvrdu prijema komentara ( razloge za neobjavljivanje sam naslućivao) i nisu odgovorili.

Mislim da je komentarisanje vesti online zaludno trosenje vremena upravo zbog tog razloga.

Ma sve je uzaludno trosenje vremena, pa i pisanje po forumu.

Najbolje je pokrenuti vlastiti sajt. Što se tiče uređivačke politike ES nije ništa bolji od Politike.

Eh, bas i nije tako ;)
Mislim da reaguju na vredjanja ili na politicke teme ;)

Reaguju na političke teme koje ne promovišu ideje vlasnika foruma, inače ih podstiču. U pravu si, nije isto. ES je malo gori jer to radi prikriveno.

Pa pazi, nije ovo forum za politiku. Izmedju ostalog nigde ne moze o politici bez cenzure ;p

Nije forum za politku, a svaka druga tema je politička :) Zato je gori od Politike. Politika je za politiku, a ovaj forum nije ali ima više politke nego u Politici.

P.S.
Mada, ko sam ja da sudim šta je dobro, a šta loše. Teško je to, naročito bez religije. Možda ni ES ni Politika nisu ni dobri ni loši, već su samo onakvi kakvi jesu.

Nazalost svako bi da drobi o politici, to je lakse ;)

U pravu si. Nažalost :-(

Ipak nije uvijek bilo ovako. Za cenzuru manje-više, uvijek je bilo i biće. Osnovni problem su nepismeni novinari.
Da su oni kao što su nekad bili mnogi sigurno ne bi ni pisali komentare pa ni cenzura ne bi imala priliku.

Pogledajte ovo:

Jednoga dana kasnih osamdesetih navratio kod mene poznanik, stari željezničar, raspričali se o koječemu pa se ja u jednom trenutku sjetio da bi mu, s obzirom da je u Drugom svjetskom ratu proveo neko vrijeme u zarobljeništvu u Italiji, moglo biti interesantno da pogleda slike koje sam napravio tokom odmora na jugu Italije. Gledamo mi tako slike pa naiđosmo i na Pompeje. Računam čovjek sa sela, željezničar, jedini boravak u inostranstvu mu je ono zarobljeništvo i naivno počnem priču:
- Pompeji su gradić u blizini Napulja... bla, bla...
Tek što sam završio, on me pogleda i onako smireno kaže:
- Da, da. Sjećam se, Pompeji, Herkulanum i Stabia.
Malo je nedostajalo da tresnem na leđa. Da ne zaboravim, čovjek je tada već bio prevalio osamdesetu. Ništa ne shvaćam pa ga pitam:
- Odakle ti to znaš?
Pogledao me je i odgovorio:
- Pa učili smo to mi u osnovnoj školi u manastiru Duži.
Ne znam je li me više fasciniralo to što se sve tada učilo u (četverogodišnjoj) osnovnoj školi ili to što se on svega još uvijek sjeća. U svakom slučaju kod narednih susreta sam bolje pazio šta pričam.

Ovaj predivni čovjek je nažalost imao tužan kraj – u toku posljednjeg rata umro je slijep u izbjeglištvu.

E sad me interesuje šta mislite koliko bi današjih novinara, da ne spominjem osnovce i gimnazijalce, znalo ovo što je znao 80-godišnji željezničar.
Siguran sam da znam barem jednoga koji to ne zna.

To čuđenje je odlika površnih ljudi koji izjednačavaju čoveka sa njegovim zanimanjem. Ako je neko železničar, treba (ne obavezno) da se razume u železnicu, ako je rudar - u rudnike (ali ne i u rudarstvo), ako je vozač autobusa - u vožnju (ali ne i u mehaniku) i tako dalje. Kao da posao kojim se neko bavi određuje interesovanja, stepen znanja, inteligenciju i druge osobine ličnosti. I kao da se svi bave poslovima koji su kao stvoreni za njih, kao da se svi predaju svojoj struci i kao da je posao dovoljan da ispuni intelektualne i duhovne prohteve svake osobe, pa ako sretneš čoveka, pitaš ga šta je po struci ili čime se bavi, pa na osnovu toga sastaviš sliku o toj osobi i odmah ga smestiš na policu među druge železničare, vozače ili doktore. Poprilično plitko i u krajnjoj liniji omalovažavajuće prema sagovorniku, kao da je on dostigao svoj zenit u poslu kojim se bavi i ne može da bude ništa značajno izvan toga.

Očigledno nisi pažljivo pročitao ono šta sam napisao. Ili si možda pročitao ali nisi shavtio. U oba slučaja – tvoj problem.

Ako prihvatiš moj savjet da ipak pažljivo pročitaš ono što sam napisao vidjećeš da tamo piše:
"Ne znam je li me više fasciniralo to što se sve tada učilo u (četverogodišnjoj) osnovnoj školi ili to što se on svega još uvijek sjeća".
Ni riječi o ovom tvom "čuđenju". Nigdje nisam napisao da se čudim kako jedan željezničar zna to što zna. Nigdje.
A ti si svoju priču bazirao upravo na tome. Služiš se manirima loših novinara, izmisliš neko "čuđenje" (fascinacija i čuđenje nisu sinonimi!) pa se onda daš na razradu detalja i mudrovanje.

Ako ti i dalje nije jasno (ono što svim dobronamjernim jeste): Fasciniran (opčinjen) sam kvalitetom nastave u ondašnjoj osnovnoj školi kao i pamćenjem mog poznanika. Nigdje ni trunke omalovažavanja ili vrijeđanja, samo pohvale i oduševljenje.

Eto.

Ja pročitah ovo:

O tome pričam, to je etiketiranje, stavljanje na policu ili u fioku sa ostalim seljacima i železničarima. OK, možda se tebi čini da su svi železničari ili seljaci neuki, ali očigledno je da iz malog uzorka praviš opšti zaključak, što je u najmanju ruku neozbiljno, da ne ponovim prideve iz moje prethodne poruke.

Na kraju, ne komentarišem ja samo tvoju poruku već kompletno prisutstvo takvog načina razmišljanja. To postoji svuda, na svim nivoima društva ("On je doktor, mora da zna to-i-to", "Gospodine, jeste li vi saobraćajac? Niste? Pa šta me učite da li ja imam pravo da se parkiram na pešačkom prelazu?"), i na našim prostorima i mnogo više i mnogo izraženije van naših prostora. Svi po nekad zapadnemo u takvu zamku, ali važno je da iz toga izvučemo neke zaključke, na primer da ljudi i pojave nisu uvek onakvi kako se nama čini i da treba imati zdravu dozu otvorenog uma i ne srljati sa zakljucima, ni pozitivnim ni negativnim.

Lakse je ljudima da pakuju druge ljude po policama, na osnovu nekih predrasuda, i sa znacajnim procentom tacnosti takvog plitkoumnog selektovanja.

Mene cudi da se od izuzetaka(manje ili vise cestih), koji su po meni stvar individualnosti a ne zanimanja, prave skaske i pricice o zacudjujucim promasajima ljudske plitkoumnosti.

I uopste mi je odvratno to objavljivanje seirenja o etiketiranju, uspesnog ili promasenog, to je sramota vise nego dozivljaj. Licnosti su slozene, svako radi posao koji mu je sticaj okolnosti omogucio, a da li ce sebe da usavrsava, to nema veze sa aktuelnim zanimanjem.

Ali, statistika je neumitna, znacajna vecina tesko prebacuje koeficijente socijalne inteligencije preko broja cipela.

Mmm... Da...
Sad zamišljam hipotetičkog recimo inžinjera, koji je navodno inteligentan, i koji sebi dopušta da napiše recimo poruku na nekom recimo forumu, i da uz mnogo maglovitih tvrdnji (da ne kažem nebuloza) donese sud o socijalnoj inteligenciji, u opštem ili konkretnom slučaju. Neko bi rekao da osoba takvog kalibra zna o čemu govori, kad ono - prc. Ne da ne zna, nego ni pod slučajno nema veze sa tom, kako se zove, inteligencijom, socijalnom, je l' te.

O tome pričam. Ne dozvolite da vas zablesne titula ili nastup, budite kritični. Ali za to treba biti potkovan i znanjem i stavom.

Zna se da programeri imaju namanju socijalnu inteligenciju.

Pa vjerovatno novinar neće da ispadne neznalica.

Problem je što novinari pišu o raznim stvarima koje površno poznaju. Mediji vrve takvim greškama. Neki dan gledam na France 24 English temu "Koliko će koštati prelaz na obnovljive izvore energije?" Kao da je to samo pitanje novca. Jednostavno, takvi izvori energije daju premalo za stalno rastuće potrebe.

Slična stvar je sa onim Mars One programom. Cijela stvar je prevara. Ljudi misle da je to samo "Sjedi i veži se, polijećemo!"

Novinara takoreći više ni nema. A nema ni pravih novina. Sve su tabloidi.

A tabloid se popunjava tako što zaposleni (da ne kažem novinar) ima zadatak da napiše 10 ili 15 "članaka".
Jbg, a šta da radi nesrećnik kad Stanija nije postavila novu sliku na instagramu ? Misliš da je njemu lako ?

^ Odkad je Politika tabloid?

"Politika" i "Danas", otprilike dve preostale prave novine.

Stereotipi i predrasude!

Imaš problem, opet nisi shvatio suštinu moje poruke.

A ti bi kao očekivao da je čovjek sa završena četiri razreda odnovne škole čuo za Stabiu?
Ma daj... Raspitaj se kod profesora u obližnjoj gimnaziji.

Ono "čovjek sa sela, željezničar, ..." u mojoj poruci je imalo sasvim drugo značenje. Pa da ti objasnim:
Ja prosto nisam mogao da povjerujem da su u ono vrijeme osnovci učili o Pompejima. Herkulanum i Stabiu da i ne pominjem.
Pa ako neko za Stabiu nije čuo od učitelja, sumnjam da je mogao čuti od željezničara ili seljaka. Ili ti možda misliš da jeste?

Nisam ja loše ocjenjivao ("etiketirao", kako ti kažeš) željezničare nego škole.

Očigledno da jeste, pa i sam si čuo. Od železničara i seljaka.

Nemam ja problem sa suštinom tvoje poruke već ti koji ne umeš da preneseš suštinu. Ili umeš, a da ni sam nisi toga svestan, a suština je to što pričam: ne stavljaj železničare i seljake apriori među neobrazovane. O Stabiji i Herkulanumu se može čuti, pročitati i naučiti i mimo škole, a neki to nauče (i zapamte) i u školi.

Ne bih očekivao ali ne bi me ni iznenadilo, bar ne na taj način kao što je tebe. Šta hoću da kažem? Ti bi verovatno očekivao da neki profesor, visokoškolovani (PAZI! Ne visokoobrazovani!) stručnjak humanističkih nauka, nastavnik u školi ili novinar zna gde je i po čemu je poznata Stabija. Nećeš verovati koliko malo ih to zna! Sa druge strane, jedan mašiski inžinjer, stručnjak za termodinamiku, dva sata mi je pričao o istoriji i značaju religijskih lokaliteta na Bliskom istoku, o istoriji sve tri avramske religije i o sličnostima i razlikama. A prodavac jabuka na pijaci me je ispravio kada sam u razgovoru pomenuo da sada mnogo manje radim nešto što sam kao mlađi radio više. Kaže "mnogo ređe radiš ono što si nekada radio češće".

Ljudi nisu zanimanja. Džek London nije imao nikakvo formalno obrazovanje, radio je između ostaog kao kopač, mornar i vojnik. Takvih primera je mnogo, ali se možda ne srećemo sa njima jer nam je krug ljudi sa kojima se družimo ograničen na kolege sa posla i drugare sličnog obrazovnog i socijalnog profila.

[att_img]

Ne znam za Politiku, ali najbezobrazniju politiku vodi jevrejski, cionistički sajt B92. On je, kao i mnogi mediji u vlasništvu jevreja cionista, deo globalne agende vlasništva nad medijima i propagandom. On, uz Blic ( cionistički Axel and Speinger), zatim CNN'ov N1, itd. Kod B92 ne daj Bože da se pozitivno pomenu Palestinci. To je oružje, a ne medij. Kao i ostali jevrejski mediji.

P.S - Oružje, a ne mediji! B92, N1, Blic!

P.S. - Jewish Zionist weapons, not media! CNN, BBC, and 97% of American mainstream media! ( moja parola napisana na kartonu u New Yorku na protestu antiglobalista ).