Ako na evidenciji nacionalne sluzbe za zaposlavanje nema nijednog nezaposlenog sa master diplomom matematickog fakulteta, onda se primaju apsolventi matematickog fakulteta, a ako nema ni njih, onda je verovatno moguce na taj posao primiti i maturanta matematicke gimnazije. Taj sa snimka nema master diplomu matematickog fakulteta ako sam dobro razumeo, a i da ima mozda se ne javlja redovno nacionalnoj sluzbi za zaposlavanje pa ga izbrisu iz evidencije.

To se obicno desava po malim seoskim osnovnim skolama . Znaci ne one sto imaju samo 4 razreda , vec one malo vece koje imaju 8 razreda , i gde idu deca iz nekoliko susednih sela .

Tako je na primer oduvek bilo sa nastavnicima Muzickog . Po defaultu je predvidjeno da to predaje neko ko ima Muzicku Akademiju, sto nije bas realno da neko sa Akademijom ide po nekim Selima , te male Seoske skole cesto ne mogu da obezbede pun fond casova , pa jedan nastavnik treba da pokriva nekoliko takvih skola . I sad ce neko sa Akademijom da ide po selendrama ? Nije previse vazno da li je selo u ravnici , ili u Planini , jer ima i takvih ?!

Tako da ako neko vec X godina radi sa srednjom skolom , sta sada treba ? Pojavio se neko sa diplomom , ko navodno hoce da ide po selima , onda onom sto 10 godina drzi nastavu , dati otkaz ?

Niste primetili da korisnik Igor Tasić ostavlja link na video o profesoru Ioru Tasiću?
Ja samo mogu da osetim žalost da je karijera profesora matematike u osnovnoj ili srednjoj školi neko tako željeno zanimanje da neko mora da o tom piše kao o velikoj nesreći, ako ga ne dobije. Još više žalim zbog toga što je građevinskom inženjeru to jedino što može da radi i da zbog toga onaj ko se školovao za profesora nema posao.
Tužno je da, kada se izađe iz Beograda, u manjom meri iz Novog Sada ili Niša, svaki posao predstavlja teško dostižan cilj.

Da, ALI ja sam konkurisao kao dip. prof matematike i odbili su me a primili srednjoskolce... Pogledaj malo bolje video! Vise puta!

Da, to sam zapravo ja tj to je prica o meni! Radio sam za 44 posto norme tj za 16.000 dinara dok su mi drugi sa srednjoskolskom diplomom oteli posao. To je i sada slucaj, jer radim za 80 posto norme! Ovo je istinita prica o bednoj Srbiji tj bedniom ljudima na vlasti!

Pojenta price je da direktori zloupotrebljavaju zakon jer im ministarstvo prosvete to dozvoljava kao i prosvetni inspektori. Ja sam kao dip. prof matematike odbijen jer nemam master da bi primili nekog ko ima samo srednjoskolsku diplomu. Do 2006 god master se nije ni trazio... Ovo je LOPOVSKA zemlja!

Tebe mrzi ili smatraš gubljenjem vremena da objasniš slučaj, već nas upućuješ da gledamo neki video, a očekuješ naše savete, razumevanje i podršku.

Ako si tako nadobudan pri konkurisanju za posao kao što si ovde u ovoj temi, ko te baš šiša. Osim diplome važne su i neke socijalne veštine.

Naravno, trebaju ljudima koji predaju kao nestrucni kad se pojavi neko strucan dati otkaz! Zasto onda postoji fakultet???? To nalaze i zakon. Da je tako kao sto ti govoris niko ne bih ni studirao smerove profesor.. Medjutim, pojenta price je sto je ovo ZEMLJA BEZAKONJA, LOPOVA! BEDNIH LJUDI!

U prevodu zasto bih ja radio posao za koji sam skolovan kad to moze neko drugi.,sa" drugacijom "diplomom..primera koliko hoces, e pa sta se cudimo sto mladi skolovani odlaze u svet.,a imam utisak da ce biti jos gore....

Sve je to lepo i tacno, ali ti sa ovom reportazom nisi samo hteo da ukazes probleme u prosveti vec da ako vest zazivi, izadje u par dnevnih novina pomognes samo sebi. Mediski pritisak , vlada pokrece neku foru istragu, dobijas posao a ostale ko j***... Nista nisi bolji od onih koji su se zaposlili preko partiske knjizice... Svi na ovom forumu ili na bilo kom drugom gde si objavio dobro zna kakvo je stanje u drzavi, kakvi su ljudi na vlasti a kamoli po zdrastvu, prosveti, itd...

Igor Tasic, toliko si nadobudan i jak na forumu, a na onom video snimku si pravi smušenko koji verovatno nikad posao ne bi ni našao, da ti država po kojoj pljuješ nije poklonila taj koji imaš.

Prosipaš priču non stop kako si dipl profesor kao da svet treba da ti se klanja, a u stvari si obični negativni nesposobni smušenko koji je "izašao na televizor" i misli da je postao poznat.
Fakultet nisi završio ni pre roka, a ni u roku, niti ti je ocena 10, pa da se svi začudimo kako nema posla za jednu tako pametnu osobu.

Da bar znaš da odgovoriš na pitanja koja ti se ovde postavljaju, i argumentovano opravdaš svoj stav, a ne da non stop ponavljaš "ZEMLJA BEZAKONJA, LOPOVA! BEDNIH LJUDI!". U celoj ovoj priči ti zvučiš najbednije.

Bolje traži na burek forumu da te sažaljevaju, ovde si na pogrešna vrata zakucao.

Pojenta price je da ako ti se ne svidja trenutni posao a ti nadjes sebi drugi.

Tako rade i ljudi koji imaju 2 razreda osnovne skole pa ne vidim zasto to akademski gradjanin kao sto si ti ne bi mogao.

Znam masu tih koji rade po školama sa 2-3 ispita do kraja studija na matematici i niko ne pravi problem.
Mnogi od njih su stručniji i imaju bolje znanje nego neki koji su već stekli diplomu, a to je bila praksa i pre 40-50 godina (po pričama mnogih profesora koji su već u penziji). Moja bivša profesorka je npr. u Lučanima dobila i stan pre nego što je diplomirala na matematici (ostala joj 2 ispita), jer je otvarana nova škola i hitno im je trebao profesor matematike. Takav je bio tada zakon, a i danas je, jer profesora matematike nema dovoljno.

Sad je malo problem što niko neće da ide po selima, nego bi svi da rade u gradu, pa se dođe na to da po seoskim školama rade pojedinci koji nemaju punu normu. Međutim, ako se u nekoj školi traži nastavnik sa fondom časova manjim nego što nekome sa nepunim radnim vremenom nedostaje do 100%, a škole su pod istom regionalnom upravom, škola je dužna da angažuje tog nastavnika ako je iz odgovarajuće oblasti. Ali, ako škola traži nastavnika sa većim fondom časova, onda mogu da prime nekog drugog, i zato izvisi onaj ko radi u nekoj seoskoj školi sa 60 ili 80%, a prime nekoga kome je ostalo 2-3 ispita na matematici. A i pre će da prime nekoga ko ima 23-24 godine nego nekoga ko ima 35 ili 40.

A to ko je bolji ili lošiji... kako kaže jedan profesor, samo "kreda - tabla", pa da vidimo.
Znam ljude koji su diplomirali sa prosekom preko 9, a ne znaju rečenicu da sastave, jer se danas maltene svi ispiti polažu pismeno (Bolonja...), a ima onih čije znanje i rečitost opravdavaju prosečnu ocenu. Pravila nema, a za posao u školi nije bitan samo prosek, već i sposobnost da se deca zainteresuju za gradivo i bar nešto od tog znanja ponesu iz škole umesto da sve zaborave do kraja letnjeg raspusta.

Diplomirani profesor matematike ima neuporedivo vecu prednost od svih studenata sa srednjoskolskom diplomom. Kraj! A ti ocigledno podrzavas BEZAKONJE!

Prvo, ti i ja se ne poznajemo da bi me ovako osudio. Drugo, televiziju izbegavam u sirokom opsegu. Trece, da li uopste znas sta znaci zavrsiti matematiku?
Cetvrto, nikada se ne trebamo raspravljati sa takvim nepismenima poput tebe, koji sude.... jer ce nas spustitii na svoj nivo a zatim dobiti na iskustvu!
Peto, budala nikada ne zna da je budala jer kad bi znala, vise ne bih bila budala!

Da, ali zasto bih dozvolio da neko predaje deci sa srednjoskolskom diplomom???? Cemu onda smer dipo. prof matematike? Nisi ti prijatelju osetio muku studija koje ti se nisu isplatile a da pritom gledas kako nepismeni rade tvoj posao!

Prvo, mi ovde ne znamo gde je tacno problem, kako je glasio tekst konkursa za izbor profesora, koji kandidati koji ispunjavaju uslove su se javili i ko je od njih odabran. Ako je odabran najbolji od onih koji ispunjavaju uslove a naknadno se pojavio neko ko trazi da se sad taj otpusti suprotno zakonu o radu, e, pa ne moze, mi ovde ne podrzavamo krsenje prava radnika i zakona o radu.

Drugo, ne mozemo da zauzimamo stav pre nego sto cujemo i misljenje druge strane.

@Ivan Tasic

Teme si postavio u pogrešan forum. Iako posredno imaju veze sa matematikom, one su za MadZone.

Kao neko ko ima i formalne kompetencije za Matematiku, registrovao si se na ES sa ciljem da promovišeš svoju frustraciju, a ne da učestvuješ u konstruktivnim diskusijama koje se tiču "problema, iskustava, literature, pripreme ispita, selekcije važnih i manje važnih oblasti, primene". U skladu su time, izabrao si i korisničko ime (Srbija realno). Realno, niko ne voli takav stav, ma koliko bio u pravu. Svi smo svesni gde živimo, i nije nam potrebno još dokaza.

Iskreno, žao mi je što sa svojim obrazovanjem ne možeš da dođeš do posla, ali ES i njegovi članovi ti u tome ne mogu pomoći. Ako smatraš da se radi o kršenju zakona, ovaj formum je pogrešna adresa.

Što se tiče "pogrešnih ljudi" koji sede "na pravim mestima", i obrnuto, "pravih ljudi" koji sede na "pogrešnim mestima", ovoga je u Srbiji oduvek bilo u svim sferama, nekada manje nekada više.

Ne znam kakav ishod očekuješ od ove teme, u forumu Matematika?



P.S. Na kraju, reći ću još nešto, iako se ne NE ODNOSI na tebe. Biti dobar matematičar, uopšte ne znači biti i dobar nastavnik. Loš nastavnik može hladnokrvno da uništi 40 generacija. Ovo pominjem zbog ustaljenog mišljenja da "neko radno mesto, nekoga sleduje". Kamo lepe sreće da se i u taknim situacijama može odreagovati.

Ovo je pricno opasno napisati, jer uvek moze da se odnosi i na sebe samog.

Bilo kako bilo, zapoceo zi i vodis temu veoma nekvalitetno, bez ikakvih argumenata, bez ijednog citata konkretnog zakona, clana, tacke i paragrafa, nisi sposoban da prihvatis kriticko razmatranje svojih stavova... oni koje ponizavas su u najmanju ruku slicni tebi po kvalitetu pisanja, a ne znacajno ispod tvog nivoa, ne zato sto smo mi drugi pokazali neki visok nivo komunikacije, vec zato sto je tvoj nivo zabrinjavajuce nizak.

Kako neko nakon najmanje 16 godina školovanja koristi "bih" umjesto "bi"? Ili je to u nekim područjima normalno?

Obrazovanje nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika
Član 140
Nastavnik, vaspitač i stručni saradnik jeste lice koje je steklo odgovarajuće visoko obrazovanje:
1) na studijama drugog stepena (master akademske studije, master strukovne studije, specijalističke akademske studije) i to:
(1) studije drugog stepena iz naučne, odnosno stručne oblasti za odgovarajući predmet, odnosno grupe
predmeta;
(2) studije drugog stepena iz oblasti pedagoških nauka ili interdisciplinarne, multidisciplinarne, transdisciplinarne
studije drugog stepena koje kombinuju celine i odgovarajuće naučne, odnosno stručne oblasti ili oblasti
pedagoških nauka;
2) na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, po propisima koji su uređivali visoko obrazovanje do 10.
septembra 2005. godine.
Lice iz stava 1. tačka 1) podtačka (2) ovog člana mora da ima završene studije prvog stepena iz naučne, odnosno stručne
oblasti za odgovarajući predmet, odnosno grupu predmeta.
Izuzetno, nastavnik i vaspitač jeste i lice sa stečenim odgovarajućim visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena
(osnovne akademske, odnosno strukovne i specijalističke strukovne studije), studijama u trajanju od tri godine ili višim
obrazovanjem.

Dakle, ja sam konkurisao po raznim skolama, ali su primljeni ljudi koji imaju srednju skolu ili NEODGOVARAJUCI FAKULTET!

Ovo bi bilo jasnio svakoj budali da je ovo velika zloupotrba zakona!

_{[Ovu poruku je menjao Srbija realno dana 21.03.2018. u 10:22 GMT+1]}

Pa? Vi, mi, oni.... Sustina je da ti i tebi slicni ne vide balvan u oku svome a vide trun u tudjem..

Lakse je videti trun...

PRAVILNIK
O STEPENU I VRSTI OBRAZOVANJA
NASTAVNIKA I STRUČNIH SARADNIKA U
OSNOVNOJ ŠKOLI
("Sl. glasnik RS - Prosvetni glasnik", br. 11/2012)
Član 1
Ovim pravilnikom propisuje se stepen i vrsta obrazovanja nastavnika i stručnih saradnika u
osnovnoj školi.
Član 2
Nastavu i druge oblike obrazovno-vaspitnog rada u razrednoj nastavi može da izvodi:
9. Matematika:
- profesor matematike,
- diplomirani matematičar,
- diplomirani matematičar za teorijsku matematiku i primene,
- diplomirani matematičar za računarstvo i informatiku,
- diplomirani matematičar - informatičar,
- profesor matematike i računarstva,
- diplomirani matematičar za matematiku ekonomije,
- profesor informatike - matematike,
- diplomirani matematičar - astronom,
- diplomirani matematičar - primenjena matematika,
- diplomirani matematičar - matematika finansija (sa izbornim predmetom Osnovi
geometrije),
- diplomirani informatičar,
- master matematičar,
- master profesor matematike,
- master profesor matematike i fizike,
- master profesor matematike i informatike,
- master profesor fizike i matematike,
- master profesor informatike i matematike,

Pa da zakljucimo, smer profesora matematike je pod brojem jedan! Zasto? Verovatno jer je najspecijalizovaniji za izvodjenje nastave!
- diplomirani profesor matematike-master,
- diplomirani matematičar - master,
- diplomirani inženjer matematike - master (sa izbornim predmetom Osnovi geometrije),
- diplomirani matematičar - profesor matematike,
- diplomirani matematičar - teorijska matematika,
- diplomirani inženjer matematike (sa izbornim predmetom Osnovi geometrije),
- profesor hemije - matematike,
- profesor geografije - matematike,
- profesor fizike - matematike,
- profesor biologije - matematike,
- profesor matematike - teorijsko usmerenje,
- profesor matematike - teorijski smer,
- diplomirani matematičar i informatičar.
Lica koja su stekla akademsko zvanje master, odnosno diplomirani-master treba da imaju
završene osnovne akademske studije na studijskim programima iz oblasti matematike ili
primenjene matematike (sa položenim ispitom iz predmeta geometrija ili osnovi geometrije) ili
dvopredmetne nastave matematike i fizike odnosno matematike i informatike.

Hmm, ovi dipl. <xyz> su iz mog vremena pre Bolonje, odnosno master za bolonjce.

Mada to zavisi od broja semestara...

Da nemas mozda problem zato sto si zaveden kao bachelor, a ne master, sto je uslov, ako dobro razumem ?

Prema aktuelnom Zakonu svi oni koji su diplomirali posle 2005. godine ili tako nešto moraju da imaju diplomu master studija da bi radili kao nastavnici i profesori na neodređeno vreme. A ima veći broj onih koji su posle 2005. godine završavali studije po starim studijskim programima.

Koliko ima besmislenih zakonskih začkoljica, pokazuje i da ljudi koji već 20 godina rade kao nastavnici u osnovnim školama upisuju na fakultetima razne profesorske smerove i polažu razliku ispita kako bi došli do diplome koja im neće praviti problem da zadrže posao do penzije, jer na svojim predmetima imaju sve manje časova ili po aktuelnom zakonu neodgovarajuću diplomu (npr. tehničko obrazovanje predaje neko sa diplomom mašinskog fakulteta, pa ne može da dobije ugovor na neodređeno)...

U redu je jednog momenta moramo početi da zavodimo red u prosveti i precizno odredimo ko može da radi kao nastavnik ili profesor za koji predmet, ali je besmisleno retroaktivno primenjivati zakon na one koji već decenijama rade u prosveti. Posebno danas, kada je velika nezaposlenost, a fakulteti šantcuju sve više i više diploma svake godine, pa se i u tom nekom selu može pojaviti neko sa diplomom profesora tehničkog obrazovanja ili tehnike i informatike, i praktično uzeti posao nekome ko je sa diplomom Mašinskog fakulteta već 15 godina predavao to tehničko obrazovanje.

haha, sad sam te skontao. Pa ti misliš da si jedan od retkih koji su završili fakultet, i da je sad svet tvoj :). Pa kada si skontao da to nije baš tako, onda histerišeš.
Eto slučajnost i ja sam diplomirao na PMF, pa ne mašem diplomom i kukam kao Kalimero.


A što se tiče "nepismeni rade tvoj posao", za nekog akademskog građanina vrlo si nepismen. Pojenta, bih i slično. To se uči u osnovnoj školi.

Ja sam za poslednjih 18 godina promenio: 7 poslova, 4 firme i tri drzave. Kad god mi nesto nije odgovaralo ili se jednostavno pojavilo nesto bolje ja sam menjao. Bez ikakve ljutnje sa moje ili sa strane poslodavca. Nisam isao po televizijama i po forumima.

A ti si prijatelju proizvod pogresnog vaspitanja. Ti si vaspitan tako da mislis da treba da ides na fakultet, onda kada diplomiras ti si sve svoje zivotne probleme resio i treba da DOBIJES posao a ne da ga PRONADJES i mislis da je jedini kriterijum na konkursu diploma. Propustili su da ti kazu da kada konkurises na posao vazno je sta znas i sta umes a ne sta ti pise na diplomi.

Meni kada dolaze ljudi na razgovor za posao je potpuno nebitna diploma. Samo me interesuje da li znaju da rade to sto mi treba.

E sad, kapiram da ja da se tebi svidja da se uglavis u drzavnu firmu iz koje niko ne moze da te izbaci, da imas tri casa dnevno, tri meseca odmora godisnje, itd. Ali onda moras da snosis posledice te odluke. Ta borba koju ti pokusavas da vodis ovde se radi na izborima a ne na televiziji. Znas koliko poznajem takvih koji samo kukaju i cekaju da DOBIJU posao a onda kada dodju izbori oni kazu "ja ne glasam...". Trazili ste - gledajte.

A o tome da neko ko je fakultetski obrazovan ne zna kada se koristi "bih" a kada "bi" ili pise "pojenta" i slicno, ne bih da gubim vreme. To je proizvod naseg obrazovnog sistema gde je samo bitno nabubati i provuci se a funkcionalno znanje je nebitno.

Oprosti im Boze, ne znaju sta rade!

Ja sam jos pri zavrsetku osnovne skole imao dovoljno znanja, sto potvrdjuju moja takmicenja iz matematike, da predajem deci.. A sto se tice bubanja, probaj ti da "nabubas" zadatke iz matematike...
Bol i patnja su uvek neizbezni za veliku inteligenciju i duboko srce. Zaista veliki ljudi moraju, uveren sam, da imaju veliku zalost na Zemlji...

Ti si druze omasio zanimanje trebao si lepo da upises bogoslovski fakultet.

Edit:
Mislim da se ovo odnosi na tebe...

https://www.youtube.com/watch?v=THNPmhBl-8I

Ja ne samo da nisam umeo da postanem zao vec uopste nisam umeo da postanem bilo sta: ni zao, ni dobar, ni podlac, ni posten, ni junak, cak ni insekt. I eto, sad tavorim poslednje dane u svom kutu, drazeci sebe zlobnom utehom koja nicemu ne vodi: da pametan covek doista i ne moze postati nesto, to moze samo budala. Da, pametan covek dvadeset prvog veka mora, i cak je moralno obavezan, da bude, uglavnom, beskarakterno stvorenje: a covek koji ima karaktera i radi - vecinom je ogranicen.

Prvo, odvratni su mi ljudi koji bukvalno svako svoje nezadovoljstvo, pa i ono najmanje, izražavaju, ne birajući reči, pljuvanjem države. Ljudi koji krše zakon NISU država već samo ljudi čije postupanje je najčešće moguće sankcionisati. Koju i kakvu cenu plaćaju, svakoga dana, Kurdi za svoj jezik i državu koju još uvek nemaju?
Drugo, ako građanin misli da je neko prekršio zakon, pa još na njegovu štetu, onda građanin ima pravo i obavezu da pokrene odgovarajuću proceduru, najčešće žalbu upućenu nadležnom organu.
Bilo bi zanimljivo a i poučno da pokretač teme kaže šta je uradio povodom kršenja zakona, po svemu sudeći, na njegovu štetu. Ako se držao principa da šut nije takmac rogatome onda ima prava da kukavički kuka ali nema prava da pljuje na sve oko sebe.

Zasto ne pokusas da emigriras i nostrifikujes diplomu, kada ovde ne mozes da nadjes posao? Pogotovu pisanijem na forumu nista neces postici, racunam da imas zenu/devojku/prijatelje kojima si se vec izjadao.

Ma čovek ima posao već 6 godina kako kaže, nego je izgleda neshvaćen pa ima potrebu da ističe negde da ima diplomu, i da je pametan. To je uradio na RTV, pa sad malo i na internetu.

Ne možete zamisliti kakva tuga i srdžba obuzimaju dušu kada veliku ideju, koju odavno poštujete kao svetinju, dohvate nevešti ljudi i izvuku je na ulicu pred glupake kakvi su i sami, i najedanput je nađete na tržnici stareži, u prljavštini, naopako nameštenu, bez proporcija, bez harmonije - kao igračku kod nerazumnog deteta, i ne možete je više prepoznati... Ne!

rora napisa:"Prvo, odvratni su mi ljudi koji bukvalno svako svoje nezadovoljstvo, pa i ono najmanje, izražavaju, ne birajući reči, pljuvanjem države."

Ima ova drzava dosta materijala za pljuvanje... meni smeta paranoja vlasti najvise, recimo...

srbija realno:"Ne možete zamisliti kakva tuga i srdžba obuzimaju dušu kada veliku ideju, koju odavno poštujete kao svetinju, dohvate nevešti ljudi i izvuku je na ulicu pred glupake kakvi su i sami, i najedanput je nađete na tržnici stareži, u prljavštini, naopako nameštenu, bez proporcija, bez harmonije - kao igračku kod nerazumnog deteta, i ne možete je više prepoznati... Ne"

Igore, jel imas posao ili nemas?

U Srbiji realno ni ja ne bih voleo da zaposlim osobu koja ne ume ni da se potpiše

Ma dobar je i X

Moderatori:

1. Splitujte dve istovetne teme u jednu.
2. Premestite temu u odgovarajući forum.

Zar je toliko teško mrdnuti dype i uraditi ove dve stvari? Zar mi diskutanti, moramo motkom da vas teramo da radite svoj posao?

Tema je prava pravcata katastrofa, iz dva razloga. Prvo, nastup postavljača, a drugo diskutanti koji (skoro)ničim konstruktivnim ne doprinose istoj, jer je očigledno da nisu ni pročitali šta postavljač piše. Blagi užas.

Igore, nastupaš burno i u afektu, što je prilično razumljivo, ali za to nema opravdanja. Nemoj se čuditi što onda ne dobijaš podršku ili razumevanje, naročito imajući u vidu ovaj forum koji je takav kakav je, ne mislim na sekciju matematika, nego onako generalno. Neki koji te ovde osuđuju ili kritikuju su dolazili na ES ili ES madzone, sa istim ili sličnim problemima, pa kada su prošli kao i ti(što bi se reklo, ko bos po trnju), maltene su počeli ovde da plaču pred svima nama. Evo, ja znam za bar jednog. Sada se javljaju da ti očitaju lekciju ili da prosto malo posole. Neljudski sa njihove strane, ali to je njihov lični problem. O raznim raketama koje su ispaljene na temi, a koje pogađaju samo vazduh ne bih za sada.

Ukratko Igore, ako sam te dobro razumeo, a mislim da jesam, grubo je prekršen zakon od strane direktora, što verovatno nije ni prvi ni poslednji put u ovoj zemlji. Postoji li način da to rešiš? Postoji, ali će te to koštati nerava, vremena, a možda i para. Na kraju, čak i da ishod nije neizvestan, pitanje je da li se sve to isplati.

Imam jedan besplatan savet za tebe, odnosno pitanje:

1. Pokušaj da se smiriš, znam da nije lako, ali nema druge. Hladne glave se bolje razmišlja, a dobijaju se i bolji krajnji rezultati.
2. Pretpostavljam da razgovor sa direktorom neće rešiti problem. Da li si član nekog sindikata u školi, da li je sindikalac voljan da se pozabavi tvojim problemom? Da li si razmišljao da se obratiš načelniku školske uprave, da fino i kulturno izneseš svoj problem? Znam, svi oni su (verovatno)uvezani kao creva, verovatno tu rade i politički uticaji i ostalo, ali bi vredelo pokušati, da li si razmišljao o tome?

Problem je sto u Srbiji direktori skola primaju svoje ljude (koji neretko nemaju dodirnih tacaka sa matematikom) samo zato sto neko nema master, zloupotrebljavajuci zakon, a podrzavaju ih prosvetni inspektori i nacelnik skolske uprave! Ja vec poslednjih pet godina mucim muku da nadjem punu normu, radio sam i za 44 posto norme, dok pritom u Somborskom okrugu "nedostaje" stotinak matematicara..
Do 2005 god je cetvorogodisnja diploma profesora matematike bila dovoljna da bi se dobio posao na neodredjeno u skoli, a od 2006 zahtevaju i dodatni master. Naime, problem je u tome sto to nema nikakvog smisla jer je zanimanje prof. matematike deficitarno. Njima je cilj da primaju svoje ljude. A da ne pominjem tek da su primili ljude da predaju za stalno, koji nemaju odgovarajuce zanimanje po pravilniku o strucnoj spremi, koji sam ranije objavio...

Jeste, ja sam stručnjak za izražavanje, kako si pogodio? Ne, nisam kao ti doktorirao u ladovini posle drugog razreda osnovne škole, ali za razliku od tebe ponešto i znam, osim da cepem po forumu. Osim za izražavanje, stručnjak sam i za čitanje i pravilno razumevanje teksta, za razliku od tebe i onih koji su ti dali plus. Evo, sada ću to i da ti pokažem, tebi i ovima koji su ti dali plusiće.



Ne, poenta priče je da samosvestan građanin ima potpuno pravo na poštovanje zakona i pravnu sigurnost. Doktor nauka ili neko sa dva razreda osnovne škole potpuno je nebitno, niko ne sme biti diskriminisan ili ponižavan. Drugo, poenta priče je i u tome što ti ne čitaš pažljivo i ne shvataš(ne znam zašto), da čovek voli svoj posao, ali ga samovolja direktora sprečava da radi puno radno vreme. Ovo nije teško shvatiti zaista. Što je još važnije, potpuno je suprotno od tvoje maloumne i nakaradne interpretacije.



Lepo, samo nismo svi doktorirali u hladovini kao ti, niti smo sposobni kao ti.



Ako je insistiranje na poštovanju zakona i drugih propisa posledica pogrešnog vaspitanja, onda sam ja Merilin Monro. Ok, znam ja da u ovoj zemli ljudi relativno brzo shvate da se poštovati zakon, biti uzoran građanin i član društva baš i ne isplati, ali to ipak ne znači da bi trebalo savijati kičmu pred svakom partijskom šušom koja je do juče lepila plakate, a sada uvalila dype u fotelju. Dakle, niko nigde nije rekao da je jedini kriterijum diploma, ali jedan jeste i to veoma važan. Pošto nisam siguran da možeš ovo da razumeš, pokušaću da ti raščlanim, tj. nacrtam. Ako hoćeš da radiš kao sudija ili tužilac u sudu, lekar u domu zdravlja ili kao nastavnik u školi, moraš da imaš odgovarajuću diplomu. Zakon u određenim slučajevima dozvoljava minimalna odstupanja od toga, ali ne previše. Možda bih ja kao diplomirani pravnik mnogo bolje vršio operacije na otvorenom srcu od nekog hirurga, ali hebiga, zakon mi ne dozvoljava.



Tebi može da bude potpuno nebitna diploma ako prodaješ pljeskavice na uglu, ali ako si otvorio privatnu kliniku, moraćeš da zaposliš lekare, ljude koji su diplomirali na medicinskom fakultetu, a ne diplomirane inženjere mašinstva, bez obzira na to koliko dobro leče ljude. Kapiraš?



Zašto pričaš o stvarima o kojima nemaš blage veze? Mnogo si pametniji kad ćutiš.



Ne, ta borba se vodi svuda, u školi, na fakultetu, na radnom mestu, među prijateljima. Ne samo agitacijom ili političkim delovanjem, nego ukazivanjem na probleme i aktivnim učešćem u društvenom životu. To pod jedan. Pod dva. Kako ti znaš za koga je on glasao? Kako znaš da je uopšte glasao? Kakve to hebene veze ima sa problemom iznetim u naslovu?



Ne pada mi na pamet da opravdavam postavljača teme, već sam rekao kako je nastupio. Ima li potrebe da se ponavljam? Međutim, to ni za jotu ne ukida grubo kršenje zakona od strane direktora.

Imaš li još neki biser?




Čemu ti debilni smajliji? Misliš li da si ispao mnogo pametan?



Šta ima sporno i loše u tome što čovek hoće da pomogne sebi? Da li je zabranjeno? Ako tebi to smeta, tvoj problem, produži dalje. Da si pismen, znao bi da postavljač topika pomaže i drugima koji su u istoj situaciji, pa makar bio takav kakvim ga ti opisuješ.



Ne znam da li je bolji ili gori od ostalih i od onih koji su se zaposlili preko partijske knjižice, ali to ovde nije tema. Kada prođem na crveno, policijac i sudija ne gledaju kakav sam čovek, nego da li sam prekršio zakon ili ne. shvataš? Dakle, bolji je, ima odgovarajuću diplomu, samo mi nije jasno da li ta činjenica može da stane u tvoju glavu.



Zaista, pa što ne kažeš odmah tako? Jesu li ukusni sendviči? Znači, ako je stanje loše, tvoj savet je da savije kičmu, ćuti i trpi. Lepo, nema šta. Moj savet je potpuno suprotan od tvog.

Uzgred, ne pis me ni, ne kaže se mediski nego medijski, ne kaže se partiska nego partijska.

Mislim da ovde niko nije doveo u pitanje, niti opravdavao direktore ili državu. Naravno da je u ovoj državi skoro sve trulo, i naravno da je neverovatno da neko sa srednjom školom ima prednost u odnosu na onog sa diplomom.
Ovde je problem kako postavljač teme iznosi to. Eto, da je jednako pismen poput tebe, i napisao na ovaj način, niko ne bi ni imao argumente niti želeo da uopšte opovrgava njegovo bilo kakvo pravo...
On je jednostavno uleteo sa nekoliko tema, verovatno želeći da što više ljudi to vidi, bez ikakve diskusije. Njemu bi verovatno najviše odgovaralo da su se teme odmah zaključale.

Ali pošto si eto ti došao da mu pripomogneš, jer on jednostavno ne zna da piše (verovatno je dobar sa brojkama), onda možemo da diskutujemo sa tobom umesto njega. Jer ti si se eto spustio ispod brega na kojem je on, da bi mogao da razgovaraš sa nama.

Sa druge strane, pošto imam sličnu diplomu kao on, i nekada su moje kolege prilično jurile da se zaposle u nekoj školi, pa sam donekle i upućen.
Koliko se sećam obično u školama po selima se lakše nađe mesto. Za to mesto mora da se objavi neki konkurs. Ukoliko se niko ne javi na taj konkurs direktor ima pravo da zaposli nekog sa manjom stručnom spremom. Kada zaposli tako nekog, valjda postoji neki jako kratak rok, valjda desetak radnih dana, da bilo ko pa i on podnese žalbu. Ukoliko niko ne podnese nikakvu žalbu na to što se neko zaposlio sa manjom stručnom spremom, ta osoba biva primljena. Nekada je to bilo na neodređeno sad ne znam kako je.
U svakom slučaju, taj što je dobio posao jer nije bilo drugih prijavljenih sa odgovarajućom stručnom spremom, valjda ga štiti zakon o radu, da ne mogu da mu daju otkaz zato što se eto ipak neko dosetio da ne bi da čeka mesto u gradu, nego mu odgovara i okolno selo.

Dakle, šta sad on očekuje? Da neko ko je dobio posao pre X godina sa višom školom dobije otkaz i njemu dodele taj procenat časova? Možda bi to bilo i najispravnije, ali verovatno je zakon drugačiji čim niko to ne može da uradi.

Siguran sam da se mulja sa tim konkursima, da se "tiho" objave, i samo se čeka da se niko ne javi kako bi uvalili nekog svog...
Ali to, da se napiše konkurs, i javi se Igor i taj neki srednjoškolac, i da se primi srednjoškolac, to već nema ni teorijske šanse...

Najnormalnije bi bilo, da ukoliko dođe do takve situacije, da ukoliko zbog nedostatka se ipak primi neko sa nižim stepenom obrazovanja, da taj dobije takav ugovor na određeno sa uslovom da recimo u roku od 1-2 godine mora da diplomira ili položi razliku ispita. Ukoliko to ne uradi da se ponovo raspiše konkurs za to radno mesto. Nema smisla da neko sa srednjom školom, zato što je "nekako" uspeo da upadne na to radno mesto, dalje ne mora da završava fakultet jer se obezbedio

_{[Ovu poruku je menjao CoyoteKG dana 21.03.2018. u 20:29 GMT+1]}

CoyoteKG

Spustio si loptu na zemlju, ok. Moram da kažem, obožavam kada se na forumu pojavi neki nadobudni lik, koji misli da ako je došao do malo para, da je red sada i da prosipa pamet okolo, jer smo svi željni njegovih umotvorina. Uopšte ne volim to što radim, ali sam ponekad zaista primoran. E sad, da ti odgovorim. Ponešto nabadaš, ali uglavnom grešiš. Dakle.



Da, problem je kako postavljač teme obrazlaže situaciju u kojoj se našao. Mlad je, bez nekih socijalnih veština, ali su mu i grubo povređena prava. Kao što sam već rekao, mogu to da razumem, ali ga ne opravdavam. Drugo, ovde uopšte nisu u pitanju njegova znanja, veštine i kompetencije, nego grubo kršenje zakona od strane direktora, kao i onih koji bi trebalo da se staraju da se isti poštuje.



Ne, ja uopšte nisam došao da mu pomognem, ne znam odakle ti to? Došao sam samo da postavim stvari na svoje mesto i da ove nadobudne i nadrndane likove spustim na zemlju. Prvo bi mogli da obrišu sline i da se okupaju, pa onda da dođu na forum, ako žele da pišu na istom. Možemo da diskutujemo, nije sporno, mada ni tu nisam previše zainteresovan.

Dakle, da te ne citiram dalje, pokušaću da budem jasan. Direktor je u obavezi da raspiše konkurs za upražnjeno radno mesto u zakonskom roku. Kandidati se javljaju na konkurs, a ko će biti izabran zavisi od mnogo faktora. Direktor može da odabere kandidata sa manjim prosekom, koji je duže studirao ili ima manje radnog iskustva. To uopšte nisu kriterijumi kojima se zakon bavi, niti su u ovom slučaju bitni. Diskreciono pravo direktora. Ako se na konkurs javi lice, jedno ili više njih koje ima diplomu tj. zvanje propisano zakonom onda je direktor u obavezi da primi to lice. Da li shvataš? Može da se javi hiljadu njih, možda su po nekim kriterijumima stvarno bolji od onog jednog koji ima zvanje koje propisuje zakon(mada je to u domenu neverovatnog), mora da primi tog jednog. Nema hoću neću, mora njega. Eventualno, može da ne primi nikoga(mada u stvari ni to ne sme), ali ne znam ko će onda učiti decu. Ako se javi više njih, onda može da bira, ali opet mora da odabere kandidata koji ima odgovarajuće zvanje. Shvataš? Samo u slučaju, ponavljam, samo u slučaju da se na konkurs ne javi lice koje ima odgovarajuće zvanje, direktor može da u radni odnos primi lice koje nema diplomu, ali samo na određeno vreme. Ponavljam, samo na određeno vreme. Ne može ga primiti u stalni radni odnos. Da ponovim, lice koje nema odgovarajuću stručnu spremu ne može da zasnuje stalni radni odnos, već isti produžava na svaka tri meseca. Zato se ne može ni govoriti o otkazu, jer nema ni radnog odnosa na neodređeno vreme. Ta lica rade samo dok se na konkurs ne javi lice sa odgovarajućom diplomom. Dakle, ako u školi "Desanka Maksimović" u Donjoj Gorevnici muzičko predaje vulkanizer, on taj posao može da radi jedino ako se na konkurs nije javio nijedan diplomirani muzikolog. Može da radi, ali će konkurs morati da se obnavlja svaka tri meseca, odnosno to lice će morati da na svaka tri meseca obnavlja ugovor o radu. U trenutku kada se na konkurs javi jedan jedini diplomirani muzikolog, direktor je u obavezi da primi to lice, pa makar lice koje "dobija otkaz" tu radilo dvadeset godina. Nema hoću neću, mora po zakonu. Ako to ne uradi, u ozbiljnom je prekršaju. Ovo jeste Srbija, ali ipak nas ništa ne košta da stvari nazovemo pravim imenom. Dalje, Igor ako sam dobro razumeo već radi, što znači da nema nikakvih zakonskih ili drugih smetnji da dobije ostalih 10, 20, 30 ili koliko već procenata norme do punog fonda časova. To je njegovo pravo i ja ga potpuno razumem što je ovoliko besan i neartikulisan. Učio si školu, voliš svoj posao, posvetio si godine i godine života tome, a onda dođe neki dripac koji je lepio plakate po varoši i otima ti posao.

To malo oko zvanja i zasnivanja radnog odnosa. Dalje, ako (još uvek)nema licencu, opet je u prednosti, nad pomenutim vulkanizerom, jer vulkanizer(izvinjavam se vulkanizerima) nema ni diplomu. Posle obuke pripravnika koja traje godinu dve, lice koje ima odgovarajuću diplomu se upućuje na polaganje stručnog ispita, tj. ispita za licencu. Ne samo to, lice je u obavezi da u roku od dve godine položi ispit za licencu. Ovaj rok se obično višestruko probija zbog velikog broja kandidata koje komisija nije u stanju da proveri i ispita za kratko vreme, ali to nema veze sa kandidatom. Osposobljenost kandidata za samostalno vršenje delatnosti proverava komisija, jedna jedina i ista za sve kandidate od Subotice do Leskovca koja je sastavljena od profesora univerziteta, u ovom slučaju profesora matematičkih fakulteta(BG, KG, NI, NS).

Mi ovde na forumu možemo ocenjivati njegova znanja, veštine i kompetencije, ali se to obično svede na najobičnije prepucavanje i niske udarce. Veoma su jasni kriterijumi za dobijanje i gubljenje licence, kao i rokovi za sticanje iste u periodu dok je neko lice pripravnik. Ponoviću: čak i da nema licencu, Igor je u prednosti nad ostalim kandidatima koji nemaju papir tj. diplomu.

Ako je imao licencu, pa je izgubio, onda ne bi mogao više da radi u školi. Tačka. Ende. Kao što vidimo, to nije slučaj. Jedna jedina zakonska mogućnost, a to kao što se da videti ovde nije slučaj: imao je licencu, pa je izgubio(ne da je negde zaturio :) ) zbog zanemarivanja ili zlostavljanja, zbog prodaje narkotika maloletnicima, zbog dolaska na posao u alkoholisanom stanju, zbog toga što je vređao dete(učenika), zbog toga što ga je udario itd. Onda nema potrebe da se javlja na konkurs. Direktor je dužan da pribavi određene podatke od suda i policijske uprave o licu koje zasniva radni odnos. Ako bi nešto ovako uradio tj. propustio da uradi, sam bi izgubio licencu, a moguće završio i u tvorza.

Zbog prethodno rečenog, zamolio bih one koji su zabalavili na temi da prestanu sa pljuvanjem uvis.

_{[Ovu poruku je menjao Bradzorf012 dana 21.03.2018. u 23:16 GMT+1]}

da ne citira ovaj veliki pasus.

Ako je sve to tako jasno, kakav onda problem postoji sa Igorom? Kako neko moze da bude zaposlen duze od 3 meseca, ako nema potrebnu diplomu?

Problem sa Igorom je taj što je mlad i zelen, još uvek nije naučio šta je Srbija, a tek će, nije ovo ništa kroz šta prolazi. Žao mi je što ovo moram da kažem, ali je tako.

Kako je moguće? Ne znam kako je moguće, reci mi da ti kažem.

Ako je zakon prekrsen, procedura je da se presavije tabak, podnese tuzba, ako sud presudi kako nije planirano da se pise zalba visem sudu pa onda jos visem i tako sve do vrhovnog suda. Kad i to ne uspe, pise se zalba medjunarodnom sudu pravde u Strazburu. Ako i taj presudi protiv tebe, onda nije problem u drzavi Srbiji, nego u pogresnoj planeti, sta da ti kazem, ili se prilagodi, ili menjaj planetu.


Jedna mala digresija - kakav je problem raditi 44% radnog vremena? Ja bih vrlo rado radio tako, to je idelana kombinacija, dobijes neke pare na kraju meseca a imas vreemna za sta god ti treba. Vecina ljudi na planeti moze samo da sanja takvo nesto, nego imaju izbor - ili ces da radis od jutra do mraka kao konj, ili uopste neces da radis! Ti si ustvari vrlo srecan i privilegovan covek samo to jos nisi shvatio.

Problem je u tome sto je za 44 posto radnog vremena sa 6 stepenom strucne spreme (jer je za min. prosvete cetvorogodisnji fakultet isto sto i visa skola da bi im ostalo vise para u budzetu) mesecna plata 16 000 dinara, sto je priznacete, bizarno! Mislim da ljudi koji prose, uz veliko postovanje prema njima, daleko vise isprose...

Da, razumem, 16.000 je zaista malo, dok vec sa 20.000 mnogo ljudi u Srbiji skromno ali dostojno zivi. Sta je sa privatnim casovima, jedan cas dnevno bi duplirao taj iznos, ja poznajem vrhunskog profesora matematike koji nikada nije radio u skoli a vec je u penziji i jos ima lep prihod od casova? Sta je sa penzionim osiguranjem, da li se priznaje cela godina, ili se takodje racuna 44%? Zasto je pod obavezno da se jedan diplomirani matematicar razlikuje od jednog diplomiranog filologa, a profesoi stranih jezika sigurno jos teze nakupe procente radnog vremena, ali drze privatne casove i nikad ih nisam cuo da kukaju?

Hmmmmm meni se matematicki ne uklapaju ove cifre:
Igor tvrdi da je 44% = 16.000din
—————————
E sad zvanicne cifre kazu drugacije:
24.10.2017: "Prosečna plata u obrazovanju za septembar mesec 2017 iznosi 41.346,00 dinara"
17.10.2017: "Trenutno je prosečna plata u prosveti, kada se uzme u obzir i tehničko osoblje, oko 41.000 dinara. Profesori imaju između 44.000 i 45.000 do 50.000 dinara, u zavisnosti od staža i starešinstva."
Najavljeno povecanje od 10% od 1.1.2018 ne znam da li je ostvareno.

44% od 44-45k din je oko 19.500din(+10%) = 21.000din. Ovo je 31,25% veca cifra od Igorove
Malo kada se pogleda cifra ali sa druge strane 44% radnog vremena je 8h i 48min SEDMICNO. Koliko bi kod privatnika radio dnevno

2 dana se radi po pola radnog vremena a 5 dana se odmara za nekih 21-22.000 din

Matematika je jasna :D

Uostalom, pun je službeni glasnik raspisanih konkursa za nastavnike, samo treba promeniti i prebivalište ili čekati za oglas neke škole u blizini.

Sećam se lika koji je studirao kada i ja, završio za profesora tehnike i informatike ili kako se već zvalo tada, našao posao čak u nekom selu u Vojvodini, kaže lepo: "Šta imam od čekanja, godine prolaze, a svake godine dolaze novi diplomci, a ja nemam iskustvo i zaboravim i ono što sam znao. Ovako, ide staž, dobijam iskustvo..."
Plaćao neku lepo skockanu kućicu tu u selu oko 50€ mesečno, da li je kasnije negde drugde našao posao, ne znam.

Ali, generalno, rad u školstvu je kao u vojsci, moraš biti spreman i da se preseliš ako se nađe poželjan posao negde dalje od mesta stanovanja.

Da, ali kada citas obrati paznju na svaku rec pa ces videti da sam napisao da su me zaveli sa 6 stepenom strucne spreme a tada se plata dosta umanjuje! To sam pomenuo i u intervju koji ti ocigledno nisi odgledao ali zato umes lepo da bez argumenata kritikujes!!! Kakva bi tisina nastala kad bi ljudi govorili samo ono sto znaju!

I ja to kazem, to je san 90% ljudi na planeti, a takodje isti procenat i u srbiji. Generalno i meni licno bi odgovaralo tako nesto, mnogo vise nego da zivim izrazito stresnim i nezdravim zivotom kao sto vecina danas zivimo.

Imao si diplomu VII stepena tada i zaveli su te sa VI? A VII stepen je obavezan za tu poziciju. Jes' čudno...
Možda je došlo do neke administrativne greške, jesi li se žalio njima i ukazao im na grešku?

Zavodili su me sa 7 stepenom pa molo sa 6, i tako naizmenicno u zavisnosti od skole do skole.. U poslednje vreme sa 6 stepenom me vode. Drugim recima, ne zna se ko pije a ko placa... Od skora je to navodno i zvanicno 6-2 stepen, dok ne usvoje zakon o platnim razredima.. Ne znam kako moze biti cetvorogodisnji fakultet zaveden sa 6 stepenom...

Kakva bi tisina nastala kad bi ljudi govorili samo ono sto znaju!

Igore - zavrsi taj master i ne smaraj vise po forumu, ti si dosao da otkrijes ljudima kakva je drzava Srbija i pri tom si izvredjao pola foruma :D
I sta hoces vise, da kmecimo za tobom - sto ti neko nije dao posao, jer je to po zakonu??? Pa jesi ti pogoreo po glavi, osvesti se i vidi kako drugi ljudi zive i sa cim se bore.

Iskreno - bez obzira na strucno zvanje, nisam siguran da bi hteo da toliko nezreo i arogantan lik poput tebe predaje bilo sta mojoj deci...

+1, za poslednjih šest godina je mogao završiti master odavno.

A "konstruktivna diskusija" kad se nekome nalepi "promovisanje frustracija"?

Ne samo da je reč o "dobrom matematičaru" nego je reč i o dobrom "nastavniku matematike".
A to znamo po tome jer ima diplomu profesora matematike.

Time što ti sumnjaš u njegovu sposobnost da bude dobar nastavnik matematike
potvrdjuješ da sumnjaš u kompletan sistem obrazovanje koji je čovek prošao.
Ako već sumnjaš u obrazovni sistem
postavlja se pitanje zašto zauzimaš tako negativan stav prema čoveku
a ne zauzmeš isto takav negativan stav prema sistemu?

Ili si ti možda za "sistem" i kad "sistem" nekoga označi kao nepoželjnog ti se pridružuješ "sistemu"?
A u stvari "sistem" treba menjati, zar ne?

Da rekapituliram:
ili sumnjaš u "sistem" pa tada i diplome koje deli "sistem" su bezvredne
ili sumnjaš u čoveka ali tada je "sistem" odgovoran što je nesposoban stekao diplomu.

Kao što vidiš u oba slučaja "sistem" smrdi!
A ako "sistem" nevalja onda su takvi svi u tom sistemu!


Biti dobar nastavnik znači doslovno pridržavati se zakona, pravila i normi utvrdjenih tokom studiranja.

- Imaš formalno obrazovanje
- Ispunjavaš formalne uslove
- Formalno zasnivaš radni odnos
- Tokom rada ponašaš se formalno u skladu sa formalno utvrdjenim pravilima i pocedurama.

U suprotnom se ponašaš protivzakonito!

^Srbija realno

Ti izgleda imaš problem jer tvoja diploma nije "formalno" navedena u "PRAVILNIK
O STEPENU I VRSTI OBRAZOVANJA
NASTAVNIKA I STRUČNIH SARADNIKA U
OSNOVNOJ ŠKOLI"?

Direktori to koriste da te odbiju kad već imaju sopstveni "stručni" kadar.

To je do fakulteta koji treba da akredituje tvoj smer.
A obzirom da se više ne studira po tom sistemu akreditovanje će biti znaš kada?

Na jednog naprednog čoveka dolazi čitav bezdan duhovno zaostalih i ništavnih...

Ispravno logicko zakljucivanja! Svaka cast! Ja samo verujem u svoju glavnu misao. A ona se sastoji u tome da se ljudi vec po prirodnom zakonu uopste dele na dve kategorije: na obicne, to jest, tako reci na materijal koji sluzi samo za radjanje sebi slicnih, i na ljude u pravom smislu, to jest ljude koji imaju dara ili talenta da u svojoj sredini kazu novu rec.
Prva kategorija je uvijek - gospodar svog vremena, a druga - gospodar buducnosti. Prvi odrzavaju svet i brojcano ga umnozavaju; drugi pokrecu svet i vode ga cilju. I jedni i drugi imaju potpuno ista prava na postojanje.

Svemu ima granica, koju je opasno prekoraciti, jer kad je prekoracis, ne mozes vise nazad.

Daj više odmora jeziku nego rukama.

Pomalo zbunjujuci citat, s'obzirom da ne koristimo jezik, a koristimo ruke da bi kucali po tastaturi i tako komunicirali na forumu...

ma covek skuplja pametne fejsbuk statuse, i ovde ih prosipa nasumično, kako bi zvučao pametnije. "Niđe" veze tih umotvorina sa temom...

Alo bre, kakav facebook, Tolstojevski bato! Malo bih trebao da se educiras bre!

Verujem da svaki "duhovno zaostali i ništavni" čovek za sebe misli da je baš on taj jedan napredni. I ja za sebe mislim da sam napredan (nema veze sa Naprednom strankom). Kako da znam da li sam u pravu? Možda sam i ja samo jedan od duhovno zaostalih i ništavnih? Možda napredni i ne postoje već je svako ništavan na svoj način, a možda su svi napredni, ali jedni drugima izgledamo ništavno?

Evo jedne mudrosti i od mene: Svi napredni ljudi liče jedni na druge, svaki ništavan čovek ništavan je na svoj način.

Zaštitnik građana

Prijem stranaka: Ulica Deligradska broj 16, Beograd
Svakog radnog dana od 9:00 do 16:00 časova

Radno vreme: 8:30 - 16:30, ponedeljak - petak
Sedište: Deligradska br.16
11000 Beograd
Tel: 011/ 2068 100
Faks: 011/ 2068 182

Dežurni mobilni telefon: 064/ 876 85 05
(radnim danima 17,00 – 22,00 časa i neradnim danima 09,00 – 20,00 časova)
e-mail: [email protected]

Lokalne kancelarije:

Sombor

Biblioteka ”Karlo Bijelicki”
Kralja Petra I 11,
25 000 Sombor

025/431 011veb: www.biblioso.org.rs

radno vreme: ponedeljak 09:00-11:00

Bačka Palanka

Biblioteka "Veljko Petrović"
Trg Bratstva Jedinstva 32,
21400 Bačka Palanka

021/6049-904
021/6040 292

radno vreme: ponedeljak 11:00-13:00
___________________________


Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
Adresa: Nemanjina 22-26, 11 000 Beograd

Tel. centrala ministarstva: 011/3613-734

E-mail: [email protected]

KABINET:

Marko Popadić – Šef kabineta
Tel: 011/3616-487; 011/3616-489

Vesna Nedeljković – Pomoćnik ministra za predškolsko i osnovno obrazovanje i vaspitanje
Tel: 011/3622-317
Aleksandar Pajić – Pomoćnik ministra za srednje obrazovanje i vaspitanje i obrazovanje odraslih
Tel: 011/3616-524
Jasmina Jovanović – Pomoćnik ministra za inspekcijske poslove
Tel: 011/3616-293

Biblioteka "Veljko Petrović"
Trg Bratstva Jedinstva 32,
21400 Bačka Palanka

021/6049-904
021/6040 292

Znam i ja poneki citat da iskopiram




Ko je prebacio ovu temu u MZ je trolčina najveća na ovom forumu :D

_{[Ovu poruku je menjao CoyoteKG dana 22.03.2018. u 22:13 GMT+1]}

Baš si naivan...

Nije on naivan nego voli da se pravi pametan a u Realno u Srbiji je nasao srodnu dusu.

A kako drukčije nego formalno?

Formalno dodješ na čas i kažeš "dobar dan deco".
Formalno upišeš čas u dnevnik.
Formalno ponoviš lekciju sa prošlog časa i letimično pregledaš nekoliko domaćih.
Formalno održiš novu lekciju.
Formalno ponoviš lekciju.
Formalno uradiš nekoliko reprezentativnih zadataka.
Formalno zadaš par domaćih zadataka.
Formalno zvoni za kraj časa i formalno uzmeš dnevnik i ideš u zbornicu.

Obrati pažnju da su @Srbija realno FORMALNO odbili
jer direktor ima FORMALNO pravo na diskreciju pri izboru kandidata.
Jedini uslov je da kandidate koji ispunjavaju FORMALNE uslove, FORMALNO pošalje na test i da nema nikakvih obaveza prema tom testu niti bilo kom FORMALNOM uslovu.

Ako je problem sa diplomom onda je to
zbog nekog FORMALNOG administrativnog propusta (verovatno fakulteta)
i sada niko neće da ispravlja taj FORMALNI propust
od pre 15 godina kad "Bolonja" nije postojala tako da nije bilo ni bitno u to vreme.

Problem sa diplomom postoji jer ga negde vode sa VI a negde sa VII stepenom. Za profesora bi trebalo VII/1.

A ako @Srbija realno FOMALNO odbrani master to će
FORMALNO da ga košta 1000 evra.

I sad neka neko kaže zašto bi fakulet FORMLNO nostrifikovako diplomu staru 10-15 godina
a da pri tome ne zaradi bar 1000 evra (čisto FORMALNO)?

Kamo sada one priče od pre 15 godina (kad se "krenulo u bolonju")
da će dipl. biti ekvivalentan sa master?

Sve je to lopovska banda koju treba smeniti i na sud poslati!

Neka završi onda taj master, dobije pun fond časova i vratiće tih 1000e za par meseci. Inače pročitati pripovetku "Sluga Jernej i njegovo pravo", ko je preskočio u osnovnoj školi ni sad nije kasno, vrlo poučno štivo.

Kod nas će pak svi biti srećni i neće više dizati bunu, niti uništavati jedan drugog na sve strane, kao u tvojoj slobodi. O, mi ćemo ih ubediti da će tek tada postati slobodni kad se odreknu svoje slobode radi nas, i kad se nama pokore. I, hoćemo li tada biti u pravu, ili ćemo lagati? Oni će se sami uveriti da smo u pravu, jer će se setiti do kakvih ih je strahota i zabluda dovodila tvoja sloboda. Sloboda, slobodan um i nauka zavešće ih u takve prašume i staviće ih pred takva čuda i nerazrešive tajne, da će jedni između njih, nepokorni i svirepi, sami sebe uništiti; drugi nepokorni ali slabački, uništavaće jedni druge; a treći, koji ostanu, slabomoćni i nesrećni, dopuziće do nogu naših i zavapiće nam: da, vi ste bili u pravu, vi ste jedini vladali njegovom tajnom, i mi se vraćamo vama – spasite nas od nas samih.

Dobijajući od nas hleb, oni će, naravno, jasno videti da mi njihove hlebove, njihovim rukama zarađene, uzimamo od njih, da bismo ih opet njima razdali, bez ikakvog čuda; uvideće da mi kamenje u hlebove pretvaramo; ali će većma voleti što hlebac dobijaju iz naših ruku, nego i sam hlebac. Jer će se i suviše dobro sećati da su im se pre, bez nas, hlebovi što su ih oni zarađivali, pretvarali u njihovim rukama u kamenje; a kad su se vratili k nama, onda se kamenje u njihovim rukama pretvorilo u hlebove. I suviše, i suviše će oni oceniti šta znači to: potčiniti se jedared za svagda! Dokle god ljudi ne shvate to, biće nesrećni!

Jel ovo nesto od brace Karamazovih?

Tako je. Dostojevski, genije...

Neće biti da svi oni ne valjaju a da samo ti valjaš . Ako je tako ni sud ne valja , pa gde da ih onda šalješ ?

O, nikada, nikada oni neće sebe bez nas nahraniti! Nikakva im nauka neće dati hleba, dogod budu ostajali slobodni; nego će se svršiti tim što će doneti svoju slobodu pred naše noge, pa će nam kazati: "Nahranite nas, pa makar nas i zarobili!" Razumeće najzad i sami, da se ne da ni zamisliti: da slobode i hleba bude dovoljno za sve u isto vreme, jer nikada, nikada oni neće biti kadri pravično među sobom podeliti ono što imaju! A uveriće se i o tom: da ne mogu nikad ni slobodni biti, zato što su slabački, poročni, ništavni i bundžije.
Nema neprekidnije i mučnije brige za čoveka nego, kad ostane slobodan, da što pre pronađe onoga kome će se pokloniti.

Ali čovek traži da se pokloni onom što je već neosporno, i to u tolikoj meri neosporno da svi ljudi najedared priznadu da se tome svi mogu klanjati. Jer briga tih bednih stvorova ne sastoji se u tome da se pronađe ono pred čim ću se ja ili neko drugi pokloniti, nego da se nađe nešto takvo, da svi poveruju u to i da se poklone, neizostavno svi zajedno.

Eto, ta potreba zajedničkog klanjanja jeste najglavnije mučenje svakoga čoveka lično, kao i celoga čovečanstva, od početka vekova. Da bi nastalo opšte i zajedničko klanjanje, to jest, da bi se svi klanjali baš jednom i istom, ljudi su uništavali jedan drugog mačem. Oni su stvarali bogove i dovikivali jedan drugom: - Ostavite vaše bogove pa dođite da se poklonite našima, inače smrt i vama i bogovima vašim! I tako će to biti do skončanja sveta, čak i kad nestane bogova sa sveta: zajedno, ljudi će pasti na kolena makar i pred idolima.

Svet je opasno mesto za zivot, ne zbog zlih, vec zbog dobrih ljudi koji nista ne preduzimaju...

MAlo je to sve predaleko od suda. Necu da komentarisem pravosudni sistem, ali ni za ovakav nema dovoljno materijala. Ne dovoljno, nema nista osim pricanja nekakve price...

Postoje izjave i razmisljanja o tim izjavama, ne postoji ni jedna cvrsta cinjenica oko koje bi se formirao neki jasan stav, pa i tuzba ili proces.

Spominje se direktor, kao najprimitivniji bog, a zaposljavaju skolski odbori. Direktor odgovara skoloskom odboru. Komisija za zaposljavanje daje misljenje skolskom odboru. Te bajke da direktor kontrolise skolski odbor su se zapatile u plitkoj logici, kako god moralno strokavi bili, nece niko da vuce tudju brljotinu kao svoju. Ma kako to nekima sa izvitoperenom realnoscu izgledalo cudno, skolski odbor moze da razresi direktora, a ne obratno.

Kao nadzorni organ su lokalne prosvetne inspekcije, i republicka, odnosno inspekcija ministarstva. Kojima nije problem da se navale na grbacu nekom muljatoru, makar da ga iscede, ali i njima zavisi njihova ocena, ni oni nisu radi da prikrivaju debilnu muljacinu. Moraju da dodju, konstatuju stanje, napisu izvestaj...i stave svoju poziciju na kocku..i na njihovo mesto pikira nekoliko zverova sa strane..

Tako da sumnjam da neko nekoga zaposljava sa srednjom skolom da bude nastavnik ili predavac, posto je previse ljudi ukljuceno u proces, bar bi se potrudili da falsifikuju ili pazare neku diplomu, makar iz okruzenja, sto trenutno formalno obesmisljava pricu o "srednjoskolcima" predavacima. Ispunjena je forma...nakaradno i nenormalno, ali ispunjena...cak i kada su u pitanju drzavne, najvise, funkcije, a ne za radno mesto nisko na lestvici drzavne sluzbe.

Ne kazem da nema muljanja, prosveta je jedan od javnih sektora koji je imao, a verovatno ima jos u nekom broju, ogroman broj "mrtvih dusa" na platnom spisku, uz sve ostale muljacine koje se provode, sporadicno ili masovno, po javnom sektoru, korupcije, pronevere, nepotizma.

Ali to nije tema, tema je potpuno infantilno postavljena.

@Srbija realno
Šta se bre glupiraš tim random citatima i kratkim besmislenim "mislima" koje plasiraš ovde na forumu? Ako ti je cilj da naglasiš svoje obrazovanje, zayeb'o si se, iz tvojih poruka vrišti nedostatak opšte informisanosti, kratka pamet i nepismenos'. A ako pokušavaš da se predstaviš kao intelektualno superiorniji, ne pro$eravaj se kvazi-intelektualnošću nego rešavaj probleme koje imaš. A imaš više problema nego što ti se čini, veruj mi.

Nećemo Dostojevskog, to je tako rusofilski! Evo malo Vuka.



Vuk Stefanović Karadžić, Crven Ban


Izvinjam se ako sam promašio temu pošto postoje dve matematičke teme, ali samo u jednoj se pojavljuju čobani i ovce. Mrzi me da čitam sve od početka, ako sam promašio molim moderatore da ovu lepu pesmu prebace u odgovarajuću temu.

Ok, ovo nije bilo lepo sa moje strane, ali nisam mogao da odolim. Čovek ima ozbiljan problem, pa me malo grize savest. Zato želim da predložim konstruktivno rešenje. Trenutno je na sajtu 500 gostiju i 22 registrovana člana. Ako bismo svi donirali po 2e to bi bilo dovoljno da Igor plati školarinu i masterira. Ako bi otvorio neki račun ja sam ozbiljno spreman da doniram 2e i ako to isto uradi i ostalih 500 članova pola problema bi bilo rešeno. Nakon toga je sve na Igoru. Ozbiljno, zašto ne masteriraš i pokažeš korumpiranim direktorima da si bolji od njih? Ne samo direktorima, već i ovim dobrim ljudima na forumu koji te sasvim opravdano zezaju. Mislim, bolje je masterirati jer od mas..... na forumu nema selameta.

A. ne! Normalan čovek masterira iz ličnog zadovoljstva i zbog lične samospoznaje, a ne iz sebičnih materijalnih razloga! Ja treba da mu plaćam da masterira?! Ko je meni svih ovih godina plaćao? Niko! Nego sam uzimao stvar u svoje ruke, samoinicijativno, a ne k'o ove nove generacije, imaju sve uslove, i internet i online resurse, pa ih i dalje mrzi da masteriraju.
Ti ako hoćeš, priloži neku kintu, ali traži da vidiš rezultate. Da ne bude da je pare potrošio na dela braće Karamazov.

Želim da uplatim 2e i ne želim da vidim rezultate. Leva ruka neka ne vidi šta radi desna, a iskreno bojim se da ako bih proveravao, u tom procesu bih obnovio kompletnu lektiru iz srednje škole. To mi budi uspomene na razrednu koja je predavala srpski i malo je reći da mi nije bila omiljeni profesor. Sve je ona formalno lepo to radila, samo malo više formalno za moj ukus. Mislim da nije bila u stanju da me razume, a mislim da je i književna dela razumela na potpuno drugačiji način od mene.

Prijatelju, i u zlatnim palatama se krije nevolja...

Vlada, Sloba, Ever-never i kompanija zalegli u duboku ilegalu "komunjarizma"
i iza debelih busija rešetaju po svakome ko preti
da se otme "kapitalizmu, patriotizmu, demokratiji, srpstvu i pravoslavlju".

I nikako da primete da bi svaki kapitalista smenio direktora koji umesto Ronalda na teren izvede sakupljača lopti.
A direktoru bi u šupak zabio "diskreciono pravo".

Bezvezno pitanje, ali onako otvoreno, je l' ovaj čovek prolupao? Nisu mi jasni ovi njegovi citati, odnosno njihova poenta u ovoj temi.

Deluje kao da je promašio profesiju, loš matematičar, a u duši mu književnost. Pa sad pun tog nekog negativnog naboja, puca i krivi državu za svoju platu profesora matematike.

Nema Bradzorfa da nam objasni šta se dešava.

Što bi Fidel rekao, sve što više upoznajem kapitalizam sve više cenim konfučijanizam!

Šta ima direktor da se meša u posao trenera?

:D

A ko brani tim nastavnicima da naprave svoj forum pa neka tamo razmenjuju iskustva i kukumaču?

Većina nas ovde i nije baš upoznata ni sa svim pravilnicima niti zakonima, a pljuvanje države i nadležnih nikad nijedan problem nije rešilo.

Sta reci o intelektualcima koji citaju dostojevskog a ne citaju Slobodana Jovanovica, da vide otprilike na sta intelektualci treba da lice.
Ne poznavanje funkcionisanja sistema, u realnom obimu, sa svim nijansama sive je prosto infantilno a ne intelektualno.



Postoje i privatne skole sa "kapitalistom" na celu, pa ako je Ronaldo u pitanju, mislim da nije problem ispregovarati cenu..

Privatne škole bi prve tražile da Ronaldo ima master.

Ma da, bas Ronaldo ima master iz matematike.

Cisto sumnjam. Privatne skole bi trazile prvo da porazgovaraju sa kandidatom. Pa da mu daju neki test/zadatak/stagod, pa onda jos jednom da porazgovaraju sa kandidatom, pa direktor da porazgovara sa kandidatom...

A to da neko dobije posao samo zato sto u nekom zakonu tako pise i da je to jedan jedini uslov - moze samo u drzavnoj :)

Umem ja da razgovaram i jos vise od toga umem.. Sto se tice zadataka testirali su nas na fakultetu, znas, i to doktori matematike.. Ocigledno nemas pojma sta je ozbiljan fakultet! Jos posle osnovne skole sto se tice znanja za osnovnu sam bio u stanju da predajem u osnovnoj matematiku..

Pa kad si tako sposoban zasto onda ne nadjes posao u drugoj firmi za vece pare?

Mrzi ga...

E pa nemoj da sumnjas, ili nadji nacina da se uveris.

Neophodan je master, ali i razgovor i probni casovi, a vrlo su pozeljne i dodatne reference. Obavezna je probna utakmica, da se Ronaldo iskaze. Skolarine nisu naivne, ne zeli niko da im se rasteruju musterije.

Tako da su drzavne jasle jos uvek najlaksa meta

Cek, ne razumem, neko ko moze da predaje matematiku kuka sto nema posla, paaaaaaaaaaaaaa ono ... iz iskustva znam da sa razlogom nema posla :)

Nego na stranu to, posto ne dozvoljavas da tema umre sto bi bilo na zadovoljstvo svih, onda daj da rascivijamo neka pitanja:
1) Zasto se matematika umesto 4 studira po 6-20 godina, tj. zasto onaj ko je zacrtao da hoce da bude profesor matematike veoma tesko odustaje od nerealnih ambicija, umesto da ode i zavrsi zanat za potkivaca, sto mu vise pristajalo
2) Zasto studenti matematike koji su fakultet upisali krajem proslog veka ili pocetkom ovog beze od Bolonje kao djavo od krsta, i iznalaze razne rupe u zakonu kako bi ostali van iste
3) Pokretac teme se umesto da zavrsi master koji se od njega trazi odlucio sto bi bilo lakse i realnije resenje odlucio da rusi celokupni drzavni poredak, vladu, skupstinu, sudstvo policiju i sto je zanimljivo cak i biblioteku. Da li veruje u ostvarivost te zamisli, ili samo voli da kuka "nepravda pa to ti je"

Eto, toliko za sad, moram da spavam, pa kad mi pomretac teme rascivija ta pitanja imam ih jos nekoliko.

Sa moje strane argumenti su sledeci - prema podacima sa sajta globalrichlist, neko sa neto platom od 20.000-21.000 dinara spada u 21% najbogatijih ljudi na svetu, dakle 79% ljudi na planeti to mogu samo da pozele. To je kad se gleda samo finansijska strana. Osim toga, ogroman procenat ljudi bi zeleo da radi manje od kojih sam prvi ja. Ja sam svojevremeno napisao zahtev firmi da mi se odobri da radim 50% vremena i primam 50% plate. Odgovor je bio da to nije dobro za firmu, jer bi onda svi tako hteli i firma ne bi mogla da nadje dovoljno radnika da se posao zavrsava na vreme. Prosecan mesecni fond sati je 176, pola planete bi vrlo rado radilo 88 sati mesecno, zivelo malo skromnije, posvetilo vreme svojim hobijima i slicno. Nasuprot tome, kompanije forsiraju zaposlene da rade 200-250 sati mesecno i ja osecam punu empatiju prema njima, ali ne smatram da je resenje za taj problem rusenje vlade, skolstva, sudstva i biblioteke. Jednostavno ukazujem retkim privilegovanima da su privilegovani jer ne moraju tako. A empatija prema privilegovanima, to je prilicno cudno pitanje za razmisljanje.

Evo posla , i još plata po dogovoru .

Vrlo je ruzno etiketirati nekoga a bez preciznih cifara. Inace hvala na lepim recima
Ali eto mogu da se slozim sa tobom da je ovo sto sam napisao bila laz. Jer sam naivno racunao skolski cas kao 60min umesto 45min, trudeci se da ne povredim tanana osecanja postavljaca teme.
Evo i tacnijih cifara:

Sa 44% fonda casova se radi skoro pa ceo 1 dan, odnosno 6h i 36min a 6 dana 1h i 24min se odmara za nekih 21-22.000din

(20 casova pun fond, 44% od toga, 45min cas....ma snacices se ti vec...)

^jovajovic100

Tu ima veoma opasnih premisa. Na primer:

Veoma rizično za jednog nastavnika.

Osim toga, ako pogledaš sliku umesto nastavnice videćeš stjuardesu.
Nisam za uniforme nastavnicima ali ni nošenje dopičnjaka ne smatram odgovarajućom odećom u školi.

Pogledaj na njihovom sajtu u video zapisu kako izgleda ta profesorka matematike.
Kao da je izašla iz pornića. MILF-akeraka.

Godišnja školarina je skromnih 9.900 evra.
Ko uplati do sutra, plaća samo 6.000 evra.

Juce je danas bilo sutra , da li sam propustio popust ?

@miki069

Ovaj video klip? Meni izgleda ok. Ovo je reklama i verovanto se radi o modelu, ali sve jedno je, ako je profesorka može da bude lepa žena.

Što se tiče školarine, mnogo je. Link grupa mi ne uliva poverenje da će oni koji plate toliki novac dobiti zauzvrat kvalitet. Inače, Link ima odličan marketing. Već sam bio otvorio temu o prosečnoj plati programera od 280000+ dinara po istarživanju stručnjaka iz Link Grupe, odnosno IT Akademije.

Ako je jedini prijemni 10k EUR, onda su tu radi o "prilagodjenim" cambridge programima, da ne bi roditelji ulazili u trosak za(ob)navljanja godine.

Ružno je bez cifara, ali je ružno i sa ciframa, međutim to o čemu ti pričaš nije bila etiketa.



Nema na čemu.



Dobro je da se u nečemu slažemo.



Ne znam šta si računao, ali si pogrešno računao. Osećanja su tu nebitna. U stvari, bitna su, ali neću da navodim primere i potencijalna poređenja. Nisam govedo.



Da vidimo i tu matematiku.



Ako sam dobro razumeo, ti ovo računaš na nedeljnom nivou, ok. Pošto me mrzi da i sam računam, a nešto mi i ne ide, rekao bih da ti imaš način da uštediš 60% budžeta za plate u prosveti. Pazi, da si rekao 0,6% neko bi se zainteresovao, o tome bi se možda i pričalo. Da si rekao 6%, Vujović lično bi poslao limuzinu po tebe da mu objasniš gde greši. Ne, po tvojoj računici, ti bi uštedeo 60%. E za ovo, mislim da se za ovo dobija Nobel iz ekonomije. Dakle, verovatno od Drugog svetskog rata, sa manjim ili većim izmenama važi ovaj način obračuna plata i radnog angažovanja u prosveti. Evo, ne mora toliko, neka je samo 50 godina. Ako u sistemu imamo preko sto hiljada prosvetnih radnika, kada se to pomnoži dobiće se neverovatna suma. Tolike godine i decenije Srbija je bacala pare na obrazovanje, doslovno rasipala. Konačno imamo tebe da nam otvoriš oči. Hvala ti. Ima li neko Vujovićev telefon, da pozovemo čoveka, da mu daš savet i konsultantske usluge. Njegov posao je da uštedi svaki dinar od poreskih obveznika.

Nego, da vidimo šta kaže zakon:



I tako dalje i tome slično. Ne znam kako si došao do zaključka o onim procentima koje navodiš, da ti se nije pokvario digritron? Znači, koliko puta je menjan pomenuti zakon, koliko puta je prolazio kroz razne odbore, skupštine i vlada, a niko se nije setio ove tvoje matematike. Strašno.

Kada sam već u ofisu, da pitam i za onih tri meseca odmora godišnje. U zakonu to nigde ne piše, možda ja ne umem da čitam:





Ne, uopšte se nisam snašao, ali nisam bitan ja. Pomozi ministru Vujoviću da uštedi neki dinar.

Norma je 40 sati sedmično za poslove u administraciji i sl., a za nastavnika 20 nastavnih časova (po 45 minuta), odnosno 18 časova za predmete iz kojih postoje pismeni zadaci (maternji jezik i matematika, ako se ne varam). Dakle, to je 15 sati (odnosno 13.5 sati za matematiku i maternji) sedmično.

I sad se neko pita, ŠTA oni rade ostatak sedmice, kad tih 15 sati mogu da odrade u 2 dana.

Prvo, većini nastavnika se pravi raspored da bar 4 dana imaju nastavu u školi, plus im časovi često nisu ni spojeni.
Drugo, pored časova, nastavnici imaju gomilu papirologije sa kojom gotovo niko nije upoznat, osim njih samih.
Treće, nastavnici NEMAJU 3 meseca godišnjeg odmora, već isto koliko je određeno svima u prosveti, a to je isto kao i svima u javnom sektoru - 5 radnih nedelja ili tako nešto).
Ostali dani, kada nema nastave (zimski i deo letnjeg raspusta), nastavnici moraju da pišu kojekakve izveštaje za prethodno polugodište i planove za sledeće, izveštaje o uspehu učenika, problemima...

Međutim, lako je pljuvati, a NE ZNATI šta sve nastavnik uradi u toku školske godine.

Uostalom, proverite koliko to časova ima nastavnik u Nemačkoj ili Švedskoj, u kakvim uslovima radi i koliku ima platu u odnosu na prosek u državi.

Jeste da u osnovnim i srednjim školama ima onih kojima tamo nije mesto, ali mnogo je gore u visokom obrazovanju, gde mnogi profesori imaju luksuz da npr. u sred ispitnog roka ili u sred semestra mogu da odu na more ili na zimovanje, jer su "odradili" nastavu "na vreme" ili časove prebacili asistentu.

Kad bi ti profesori mogli bar jedan semestar da provedu na nekom univerzitetu u EU ili u SAD, ali ne kao gostujući istraživači, već da rade u nastavi, videli bi koliko više mora da se radi.
U svemu tome je jedino pohvalno to što neki ipak koriste takvu situaciju da više vremena posvete nauci i istraživanjima, a problem je naše države što eventualni rezultati nekih istraživanja kod nas ne mogu da se novčano komercijalizuju, već praktično o našem trošku pomažemo nauke nekih drugih zemalja ne samo kroz davanje naučnih rezultata njihovim časopisima, već se pojedinim časopisima u inostranstvu i plaća publikovanje radova naših istraživača (časopisi kod kojih se po radu plaća od nekoliko stotina pa i preko 2000€).

Jel to post izbrisan jer je pomenuta reč burka ili je reč o nečemu drugom?

Pa, u kojim će naučnim časopisima da se objavljuju rezultati, kad je najveći broj stranih? Što se tiče časopisa koji naplaćuju objavljivanje, oni su smeće i članke u takvim časopisima ne bi trebalo priznavati. Komercijalizacija osnovnih nauka obično ide jako sporo, nevezano sa nama.

Obavezni predmeti u Savremenoj gimnaziji:

1. Engleski
2. Jedan od stranih jezika: francuski, nemački ili španski
3. Matematiku ili naprednu matematiku
4. Jednu od društvenih nauka: geografiju ili istoriju
5. Jednu od prirodnih nauka: biologiju, hemiju ili fiziku
6. Jednu od usmerenih nauka: informatiku ili biznis
7. Globalne perspektive

Ne mogu na njihovom sajtu da nađem koja je razlika između Matematike i napredne Matematike?

Sve je u fazonu lako ćemo.
Samo da se iskešira 9.900 evra za jednu godinu.

Cifra definitivno odvaja ko moze a ko ne moze ovde da se skoluje.

Da ne seciram ceo post ostavio sam samo ono što je ispravno.
Sasvim je očigledno da ti ne ide.
Sta kaze zakon, koliko je casova norma za matematiku? 24 ili 18? Deluje da si upućen baš baš u tematiku?
Uostalom evo kolega posle mene ti je ispisao koliko časova se provodi u učionici. 13,5h sa 100% norme. Sedmično
Sa 44% norme dobije se.....ma kome ja uopšte i pokušavam da objasnim...osobi koja se frlja sa nekim ciframa 0,6% 6% 60%
O kakvoj uštedi ti uopšte pričaš?

Ček da probam još jednom.
Ja sam ti samo izvodio računicu koliko se efektivno vremena provodi u ucionici i kolika je zarada za to provedeno vreme. Ništa više. Nikakav predlog za otpustanjem viškova, povećanjem norme ili bilo šta drugo što bi napravilo neke uštede u budžetu nisam ni pominjao.

Ali evo jedan predlog za uštedu(pa ti slobodno podeli ovo tom "kako se već zove" ministru) i uzmi sve zasluge za to(možeš čak i Nobela da preuzmeš):
Povećati normu na 40 školskih časova sedmično a ukinuti papirologiju, pripremu časova(jbg ko ne ume da spremi čas šta ima da predaje u školi - ili nek to radi u slobodno vreme(pauzama izmedju časova) ako nije osposobljen)
Samim tim bi se uštedelo pola novca za školstvo koji bi se mogli iskoristiti za unapredjenje uslova, poboljšanje nastavnih sredstava, kupovinu računara/tableta, krečenje postojećih i izgradnja novih škola....a i još bi preostalo novca u budžetu.
Polovina nastavnika/profesora matematike koji bi bili tehnološki višak preusmeriti u nedostajući kadar u IT i samim tim rešiti 2 problema

Ima i vrhunskih časopisa koji naplaćuju publikovanje radova.

Čak su i oni elitni počeli da prihvataju Open Access varijantu, pa i Springer i Elsevier. Kako publikovanje časopisa košta - to što se kod nas fakulteti utrkuju da imaju časopis i od svojih resursa finansiraju izdavanje uz neku podršku Ministarstva, ili čak pojedini profesori troše svoje vreme na to, ne znači da će tamo negde u Nemačkoj neko da troši svoje vreme da bi autorima iz celog sveta besplatno obezbedio dobro pozicioniran naučni časopis - to izdavači časopisa u uređenim zemljama imaju dva izbora: da naplatu vrše od onih koji radove čitaju, ili da naplatu vrše od autora.
U prvom slučaju kad hoćete da pročitate neki rad, morate da platite pojedinačnu cenu za pristup, za ceo broj časopisa, ili za ceo servis. U Srbiji je to regulisano tako što Narodna biblioteka plaća za celu Akademsku mrežu (AMRES) pristup pojedinim servisima (u pitanju su iznosi tipa milion evra za godinu dana ili tako nešto).
U drugom slučaju, rad se publikuje kao "Open Access", ali autori plaćaju troškove, a rad može da pročita svako bez ikakvih ograničenja, čime postoji mogućnost da više drugih autora taj rad citira.

Naravno, postoje predatorski časopisi i oni koji su veoma sumnjivog kvaliteta, kojima je na prvom mestu novac, ali to ne znači da su svi koji naplaćuju publikovanje takvi.


Pogledajte cene publikovanja radova kod izdavača Hindawi, cene nisu male, naročito za one koji su na SCI listi, ali vam odgovore isti ili sledeći dan, a recenzija uglavnom traje kraće od mesec dana. Kod nekih časopisa čekate i duže od godinu dana, a znam za slučaj da je rad u jednom časopisu autorima objavljen posle 3 godine čekanja (ali je časopis na mestu broj 1. u svojoj oblasti).
Naravno, njihovi časopisi, i kad su na SCI, nisu kategorije M21, ali se ne može tvrditi da nemaju kvalitet i da su predatorski i da se može publikovati bilo šta ako se plati. Iako je izdavaču primaran novac, malo su pametniji nego ovi koji su izdavali TTEM, Metalurgiju i sl.

Nema. Svejedno je da li su na SCI listi ili ne. Troškove dobri časopisi naplaćuju od onih koji čitaju. Da, kod nas se preko Narodne biblioteke plaća za celu akademsku mrežu.

Nisam mislio pod "vrhunskim" na one sa kategorijom M21, već na one koje izdaju ozbiljni izdavači i gde nema toliko muljanja kao kod relativno malih izdavača ili čak nekih privatnih firmi i fondacija koje koriste sve moguće i nemoguće načine da zarade novac.

Springer i Elsevier su uveli Open Acess za pojedine časopise, za neke od njih troškove pokrivaju druge institucije (tipa za Pacific Journal of Mathematics for Industry troškove pokriva Institute of Mathematics for Industry, za Mathematics-in-Industry Case Studies troškove pokriva The Fields Institute for Research in Mathematical Sciences, a za Probability, Uncertainty and Quantitative Risk troškove pokriva Shandong University).
To je za matematiku, većina ostalih za koje je ponuđena i Open Access varijanta naplaćuju preko 700€ po radu, ali daju popuste za autore iz "low income" zemalja i sl.

Naravno, oni najbolji se i dalje ne plaćaju od strane autora, ali se u tim časopisima poprilično čeka na publikovanje, tako da ne mogu autori u takav časopis da pošalju rad i onda čekaju po nekoliko meseci do par godina na objavljivanje. Kome je frka sa vremenom zbog uslova za zvanje, projekat i sl., pristaje da plati kako bi se procedura ubrzala, ali to ne znači da kod ozbiljnih izdavača takav pristup značajno utiče na kvalitet.

Kvalitetnih časopisa gde autori plaćaju nema. Kome je frka sa vremenom zbog uslova za zvanje, projekat i sl., taj i nije neki istraživač jer vremena ima dovoljno za ljude sa idejama. Dakle, takvi autori pune takve časopise. Toliko o kvalitetu.

Zar ima nešto ispravno?



U to nema ni najmanje sumnje.



Zašto pitaš, zar ne umeš sam da pročitaš? Uostalom, takvog stručnjaka ova zemlja davno nije imala. Da ti odgovorim: za srpski, matematiku, strane jezike i predmete za koje je propisan pismeni zadatak, norma je 18 časova obavezne redovne nastave, a za ostale predmete je norma 20 časova obavezne redovne nastave. Na sve se dodaje dopunska, dodatna, pripremna i individualna nastava, što u zbiru daje 24 časa neposrednog rada sa učenicima.



Samo deluje, nisam uopšte.



Stvarno, nisam primetio. Konkretno, čega je to merilo?



Bravo, umeš da koristiš digitron. Ti si neki ekspert?



Šta je bilo, zaglavio digitron? Možda koristi neke kompleksne algoritme, moraćeš da upotrebiš eksel?



Jednom glupsonu kome moraš sve da nacrtaš da bi razumeo, ali pošto si ekspert, mislim da ti neće biti teško. Nemoj da gubiš strpljenje i da odustaješ, budi uporan.



Ne volim da se gađam tramvajima, više mi leže cifre.



Pričam o osobi koja kaže:



Mislio sam da je 44% od pet dana tačno 2,2 dana ili bar dva. Od eksperta sam saznao da je 44% od pet = dva puta po jedna polovina ili jedan dan. Dan razlike, da ne gledamo decimale. Moguće da eksperti kao ti koriste neki drugi procentni račun, ali nismo svi eksperti, šta da se radi. Zato sam pomislio da je moguće ostvariti uštede. Izvini ako sam pogrešio, ne ide mi baš procentni račun.



Tako te volim, pa koji to ekspert odustaje na prvoj prepreci?



Mora da sam postao senilan, nigde nisam video reč efektivno niti kontekst efektivno provedenog vremena u radu. Uzgred, da li sudija provodi 100% svog radnog vremena u sudnici, lekar u ordinaciji sa pacijentom ili hirurg u operacionoj sali?



Da li eksperti vode računa o izgovorenim rečima, pošto su te reči svetinja? Evo, ja glupi Bradzorf se onako pitam, razmišljam o uštedama, koje su sasvim prirodne ako se uzme u obzir tvoja ekspertiza.



Zamalo da se razočaram, ali evo predloga. Eksperti nemaju potrebu da dele svoje znanje sa smrtnicima, ali ponekad pogledaju i na plebs i sažale se. Vaša humanost je za divljenje. Da čujemo predlog.



Ne ja, šta će meni to, to samo eksperti poput tebe dobijaju. Uzgred, da ti već ne poseduješ Nobela za ekonomiju, ali iz skromnosti nećeš da se hvališ na forumu? Znao sam, eksperti su uglavnom skromni ljudi.



Kako si to mislio da izvedeš, ako smem da pitam. Ko će da priprema kontrolne i pismene zadatke? Tetkice? Ko će da ih pregleda? Domari? Ko će da piše planove i programe, izveštaje i analize? Kafe kuvarice? Ko će da piše dnevnik, matične knjige i svedočanstva? Domari? Uh, domari pregledaju pismene zadatke, to može bibliotekar. Moram priznati da je predlog odličan, usvaja se. Šteta je samo što ovakvo ekspertsko znanje ostaje neiskorišćeno.



Znao sam ja da eksperti imaju neku svoju, na prvi pogled uvrnutu i iščašenu logiku, a u stvari sasvim korektnu, da ne kažem valjanu, logičnu logiku. Dakle, onaj ko ne ume da se spremi će se spremati van radnog vremena, a onaj ko ume, on će se takođe spremati van radnog vremena. Genijalno, kako se ranije nismo toga setili?



Kažem ja, genijalno. Ovo je posle točka i parne mašine najveće otkriće.



Nastavnike muzičkog bismo poslali u kafane da pevaju, opšte je poznato da estradni umetnici odlično zarađuju. Nastavnike biologije na farme, istorije u arhive, geografije u turističke agencije itd.

Genijalno, priznajem.

Da, da podvučem:



Dakle, 44% je u stvari manje i od jednog radnog dana. Šta ti je ekspertska efikasnost. Bravo.

Pa, da, negovih 44% je manje od jednog mog radnog dana. Ponekad za dan radim koliko on za dve nedelje.

Kad smo vec kod procenata, ja 80% podrzavam one koji troluju ovu temu i dovode je do besmisla, jer jedan profesor niksda ovakvu nije trebao ni da pokrene. Medjutim, preostslih 20% me cini zabrinutim, jer smo nedavno imali slucaj programera ubice, pa ako se nas profesor domogne vatrenog oruzja vrlo lako sutea mozemo imati slucaj matematicara ubice. Motiv ima, nedostaje samo oruzje. Zato bi nad ovom temom trebalo da se zamisli kako celokupna javnost, tako i nadlezne sluzbe bezbednosti.

Mislim da pojedinci koji profesora tapsu po ramenu i govore da je u pravu treba da se zamisle nad tezinom i mogucim posledicama takve podrske. Dajte da probamo da iskristalisemo neke osnovne stavove koji bi trebali da budu svima jasni, a nisu:
1) Nikom od nas posao ne pripada automatski sticanjem obrazovanja
2) Niko od nas ne moze da zahteva da se neko otpusti sa posla jer ima par polozenih ispita manje nego sto mi imamo
3) Svi mi uglavnom moramo povremeno da se usavrsavamo, ucimo nesto novo i polazaemo neke nove ispite da bi imali sanse da dobijemo neko radno mesto ili zadrzimo postojece
4) Ukoliko nam treba jos novca, a imamo dosta slobodnog vremena, postoje nacini da se nesto privatno odradi i nesto zaradi
5) Drzavni posao je uglavnom manje naporan, zahtevan, stresan i odgovoran od slicnog u privatnom sektoru. Drzavni posao je samim tim privilegija koju ne moze imati bas svako ko bi to hteo.
6) Oni koji se nisu domogli drzavnog posla a ne zele da rade kod privatnika uvek mogu da se bave privatnim preduzetnistvom.
7) Oni koji nisu zadovoljni drustveno-pravno-ekonomsko-prosvetno-pravosudno-politickim sistemom u Srbiji mogu da se bave politikom i rade na promeni istog
8) Ako nisu zadovoljni a ne zele da se bave politikom onda mogu da iznadju nacin da emigriraju tamo gde je sve to kako treba.

Ovako kako je tema pokrenuta, a ne zeli se prihvatiti navedenih 8 stavova, recite mi koje je drugo resenje navedeno osim uzeti oruzje u ruke, pobiti nekoliko ljudi a potom i sebe? Nijedno. Sam po sebi se namece zakljucak jedinog preostalog resenja...

Lepo si to napisao još treba dodati:

Državni posao je podjednako dostupan svima.
Državni posao se stiče TRANSPARENTNOM procedurom.

Ako direktor ima "diskreciono pravo" šta je onda sa transparentnošću?

Pa ništa, šta će biti?
Odmah se pokena na zakone i procedure.

Nekada apsolutno poštovanje procedura može dovesti i do velikih problema, kojima su uzrok nerešena pitanja i procedure oko pojedinih poslova koji na papiru nigde ne postoje niti je definisano ko ih radi, ali se moraju uraditi svakako - uzrok tome je nesposobnost onih koji vode ministastva, pa sve do dna lestvice, direktora škola.

Na primer, svake školske godine neko mora da napravi raspored časova - da li će ručno, ili da koristi neki besplatan, ili piratizovanu verziju komercijalnog softvera, nebitno, ali mora da se napravi raspored, jer neki nastavnici/profesori žele da promene termine od prošle godine.

Uskladiti želje svih, slobodne učionice za hemiju/biologiju/fiziku, i ostalo, nije mali posao, čak i ako se koristi softver - treba vremena da se taj softver nauči, da se unesu podaci.

Direktori u školama uglavnom taj posao ne umeju da organizuju kako treba, nisu sposobni da nađu i ne mogu da plate neku osobu koja će to da odradi kako treba, nego se nađe žrtva - najčešće nastavnik matematike ili informatike (ili nastavnik za oboje po malo), koja će to da uradi svakog polugodišta, posebno ako nema master ili odgovarajuću diplomu za predmet koji predaje, time praktično duguje uslugu direktoru što ga tu drži i što već nije našao nekoga sa masterom.


Ovo je samo jedan od poslova koje u školi neko mora da uradi, a znamo da je većina nepismena da napravi običnu tabelu, a da ne govorimo o školama koje imaju u svakoj generaciji po dvocifren broj odeljenja.

Najpre što se tiče same teme i postavljača iste. Izbegavam koliko god je moguće da se bavim ljudima, a u startu pretpostavljam da je korektan i da bi mu trebalo verovati. Očigledno je da je ispao ne mali problem prelaskom sa starog na novi zakon, zvanjima, espb bodovima, tumačenjima zakona itd. Imajući u vidu muljanja u zemlji Srbiji čega smo svi svedoci, poverovao sam da je to u pitanju i ovde. Posle svega, mogu samo da kažem, bilo bi fer gledajući samo diplome da postavljač topika dobije posao pre inženjera ili još gore lica sa sss. Međutim, zakon je jasan i ne bavi se time šta je fer, a šta nefer, pa zato direktori i školska uprava mogu da rade to što rade, ne krše zakon. Fakultet u svemu ima veliku odgovornost, jer je doveo u zabludu ne samo postavljača teme, nego verovatno mnogo više ljudi. Da ponovim, Igorove kompetencije, veštine i znanja su nešto što mi ovde na forumu teško možemo proceniti. Ne znam šta je čekao od 2012-e kada je diplomirao. Ne šalju te na ispit za licencu, moraš da znaš razlog. Shvatiš razlog i kreneš u rešavanje problema. On je izgleda išao na zamene, skupljanje norme ovde onde kako bi imao posao, ali nije dugoročno razmišljao. Sada je tu gde je. Neću više o tome, neka se javi sam i napiše nešto smisleno.

Sada ću malo o onome što mi ide na nerve, ne samo na ovoj temi, nego uopšte. Seljačko džiberski stav likova koji misle da su popili svu pamet sveta, ali nisu svesni svoje nesvesti.



Hvalite me usta moja.



Posledice? Znaš kako kažu u onom crtanom filmu? Baš me briga za posledice. Ima tu nekoliko stvari. Prvo, uređeno društvo, jasne i nedvosmislene procedure i propisi, jednake šanse za sve, socijalna pokretljivost. Ako baš hoćeš, empatija i osećaj za pravdu. Upravo da se ne bi događale te posledice o kojima govoriš, ne bi trebalo ćutati i zatvarati oči, nego ukazati na probleme u društvu. Da, ti stavovi koje si ti izneo nisu nikakvi stavovi, nego proizvoljno nabacane gluposti, koje u nemaju nikakvu težinu. Žao mi je, ali je tako, mada vidim da je to preovlađujuće mišljenje.



Što niko nije ni tvrdio na ovoj temi. Ne znam šta želiš ovim da kažeš, gde to piše, ko je to rekao, ko je i gde stvari tako postavio? Svaka država pa i Srbija takva kakva je, propisala je, baš zbog svojih građana, njihove dobrobiti, sigurnosti, bezbednosti, zdravlja i napretka neke stvari. Rekla je dakle sledeće: ako hoćeš da lečiš ljude moraš da imaš diplomu medicinskog fakulteta, ako hoćeš da sudiš ljudima moraš da imaš diplomu pravnog fakulteta, ako hoćeš te iste ljude da voziš samaljotom, moraš da imaš završenu pilotsku akademiju. Taj papir ti garantuje da možeš da staneš na start, ni manje ni više. Da li ćeš odustati već na startu, da li ćeš biti diskvalifikovan zbog nesportskog ponašanja ili ćeš(obično posle četrdesetak godina) stići na cilj, potpuno je nebitno. Osnivačka prava i vlasnička struktura(državno, javno, privatno) su ovde potpuno nebitne stvari. Nebitne. Pedijatar u domu zdravlja mora da ima odgovarajuću specijalizaciju, a da bi je imao mora da ima diplomu medicinskog fakulteta, bez obzira da li je osnivač doma zdravlja država, lokalna samouprava ili privatnik preduzetnik. Kapiraš? To nije propisano da bi se bilo kome garantovao posao do penzije kako ne pis me ni tvrde, nego zbog zdravlja i dobrobiti dece. Možeš li ovo da ukopčaš? Pokušaj molim te.



Može, ali ti to ne možeš da shvatiš. Taj koji bi kako kažeš bio otpušten sa posla, posao nema. Hipotetički, na mestu onog pedijatra može raditi i specijalista medicine rada, nije bilo pedijatara kada je raspisan konkurs. On tu može da radi, samo dok se ne pojavi pedijatar, ni manje ni više. Dakle, stručnjače opšte prakse, ne blamiraj se više molim te.



Tu se slažemo. Travnjak mora da se zaliva, ako želimo lepo dvorište.



Možemo i besplatno da pišemo na forumu, naročito nešto besmisleno, kao što ti radiš.



Ti uopšte nemaš predstavu o tome šta je država, šta je društvo, kako to funkcioniše i čemu služi. Naročito nemaš pojma o tome šta je državno, šta je javno, a šta privatno i kakve sve tu razlike, nijanse i prelazi postoje. U svakoj državi na svetu postoje delatnosti koje je država prisvojila i koje su njeno ekskluzivno pravo: vojska i odbrana, policija i sudstvo, javna uprava, centralna banka i emitovanje novca. Na drugom kraju imamo one delatnosti iza kojih ne stoji država: ugostiteljstvo, trgovina, usluge, proizvodnja robe i usluga, građevinarstvo, poljoprivreda. Između ta dva, kako se krećemo u vremenu i prostoru, postoje neki prelazi i mešanja: državne i privatne aviokompanije ili državne i privatne železnice, telekomunikacije. Ne ulazeći u tačnost onoga što si rekao, moram da pitam, šta pomenuta tvdnja dokazuje? Da je država bolji poslodavac? Ako lekar na državnoj klinici ima veću platu, bolje uslove rada i manje stresa na poslu nego njegov kolega na privatnoj klinici, šta to dokazuje? Ako porediš sudiju za prekršaje ili krivičara sa likom koji prodaje sladoled ili okreće pljeskavice na uglu, ni tu nisi u pravu. Neuporedivo je lakše, opuštenije, manje zahtevno i manje stresno okretati pljeske ili lizati sladoled od toga da doneseš pravno valjanu presudu za ubistvo, silovanje ili nanošenje teških telesnih povreda. Ako je ovo poređenje nekorektno, molim te da mi navedeš primer. Konkretan, obrazložen jasan. Kada kažem konkretan, ne mislim baš konkretan sa imenima i prezimenima, nego da uporediš istu vrstu posla i delatnosti, da bismo imali neki referentni sistem.



Tačno. Oni koji nemaju ništa pametno da kažu, uvek mogu i da ućute.



Da. Primeni to na svoje malinare, ne mogu više da gledam i slušam zahteve da im se željena, a izostala dobit isplaćuje iz budžeta i od novca poreskih obveznika.



Da. Kao šte rekoh, posavetuj malinare da malinu prodaju u Kaliforniji.



Za sada mi ne pada na pamet da se opredeljujem u pitanju državno - javno vs privatno, što je smer u kom okrećeš temu, ali moram da primetim: mnogi primeri koje viđamo svakodnevno, čak i oni koje navodiš te demantuju. Toliko te demantuju, da to prosto boli.

_{[Ovu poruku je menjao Bradzorf012 dana 31.03.2018. u 14:44 GMT+1]}

Pruzaju natprosecan kvalitet, pride i Kembridz sertifikat za zavrsetak skole.
Pa ko zeli da ulaze u dete a ne u recimo auto, ima dobar izbor.


Mali problem za profesore je sto ipak moraju da imaju master, pa ne odgovara preporuka temi. Trazimo posao bez mastera i pljujemo drzavu sto se drzi zakona kao pijan plota.

Plata je veca nego u drzavnoj sluzbi, ali varira, od stepena angazovanja...nije ni malo lako, dosta se razlikuje rad od rada u drzavnoj skoli... zahteva posvecenost prema deci...nema otaljavanja posla...
Da li opravdava cenu, nemoguce je korektno oceniti, nema pribliznih, nema skaliranja ponude, prakticno je unikatan tretman ucenika i metod obrazovanja u Srbiji.

Da li je bolja od matematičke ili filološke gimnazije? One su besplatne za dovoljno dobre učenike.

Na osnovu čega tvrdiš da pružaju natporosečan kvalitet? Ja sumnjam jer sam upoznat sa radom IT Akademije. IT Akademija ima odličnu reklamu, nizak kvalitet i istog vlasnika. Takođe se i kod IT Akademije pominju neki Kembridž sertifikati i ko zna šta još.

Ako djaci mogu da biraju izmedju matematike i napredne matematike? Samo 7 obaveznih predmeta,
koje opet djak bira? Sumnjam u kvalitet.

Pa sto nam onda ne kazes cifru na koliko si poslova do sada radio?

Pa, obavezni predmeti se ne biraju, već izborni. Takođe, bira se nivo predmeta. To je bolje i skuplje od našeg klasičnog sistema. Tako je svuda u zemljama razvijenog Zapada.

Ne, nije bolja od njih, ali gimnazije koje navodiš mogu da prime vrlo ograničen broj đaka. Ovo je za decu koja nisu tako dobra, ali u koje mogu da se upišu uz kintu. To što nije u rangu elitnih škola ne znači da nije natprosečna.

Ček bre. Jel stvarno može da se desi da izuzetno značajan rad ne bude nikada objavjen zbog tamo neke uredjivačke politike?!?

Kako to misliš "zbog neke tamo uređivačke politike"? Pa, naravno da časopis odlučuje o tome šta će da objavi, a šta ne.

Ako te jedan časopis odbije, imaš pravo da pošalješ drugom. Ko inače treba da proceni kvalitet rada? Takođe, niko ti ne brani da objaviš dostignuće na drugi način.

_{[Ovu poruku je menjao Nedeljko dana 01.04.2018. u 07:20 GMT+1]}

Ovo je ipak gimnazija opsteg smera, a ne specijalisticka, sa jedne strane, a ono sto znam je da su angazovani i neki istrazivaci sa instituta, da predaju fiziku(tako da imam neke kolokvijalne informacije o dogadjanjima..). Sto je visi nivo pristupa, bazicno...nastavnik u "obicnoj" skoli nije duzan da prati novitete u oblasti, nije duzan ni da ih zna, niti je duzan da zainteresuje decu...vec da ispostavi program po planu, pa kako se kod koga primi..
Da ne ulazim u metodologije Kemnbridz programa gde je sasvim drugaciji odnos prema obrazovanju(nacin rada, testiranja, evaluacija i sertifikat kojeg druge skole nemaju), i pride mentorstvo, kao najvaznije, sto se dece tice, cega nema u ostalim gimnazijama, osim nekih priprema za takmicenje, i to je uglavnom poseban rad sa grupom.

Samim tim sto se svakom uceniku posvecuje paznja i radi sa njim je iznad opsteg i "besplatnog" skolovanja, gde roditelji odvajaju dodatna sredstva za dodatne casove i profesore ako se pojavi problem nekog predmeta i ako im je stalo...
Sama ta razlika pristupa je solidno vredna...to sada lici na privatne lekarske ordinacije, gde je prvenstveno drugaciji odnos i tretman prema korisniku, a po potrebi se angazuje vrhunski ekspert. Pa ko hoce da bude tretiran kao licnost, djak ili pacijent sa respektom, a ne broj kartona ili ime u dnevniku..ima opciju.

Video sam ja privatnu kliniku koja tretira pacijente kao vreće novca. Prepišu terapiju koja je vrlo štetna za pacijenta, ali zato maksimizuje troškove. Pre bih ja išao u državnu bolnicu. Naravno, nisu ni svi privatni lekari isti.

Što se sertifikata tiče, Matematičkoj gimnaziji ne trebaju nikakvi spoljni sertifikati, već je izgradila sopstveni ugled. Naravno, to je specijalistička škola, a ne škola opšteg smera.

Vlasnici tih privatnih osnovnih i srednjih škola, kao i fakulteta (zaboravih visoke škole) stalno pričaju kako su na Zapadu najbolji univerziteti privatni.
Aludiraju valjda na MIT i Harvard, univerzitete koji nemaju nekog "Peru Perića" za vlasnika koji upiše generaciju studenata pa kupi sebi jahtu. Ti univerzitieti su non-profit, i ti formalni "vlasnici" (Upravni odbor koji je formalno "vlasnik" organizacije kojoj pripadaju sam univerzitet, kao i druga imovina ako je poseduje) praktično ne mogu ubirati nikakav profit.
Takođe, taj MIT ima donacija u vrednosti preko 14 milijardi dolara u 2017. godini (većina novca potiče od ranije, pošto se donacije ili uopšte ne troše nepovratno, već samo investiraju i troši zarada, ili se troše po npr. 5% svake godine), ima 91 nobelovca, a gde su tu naši privatni univerziteti?

I ti vlasnici naših privatnih obrazovnih institucija nekako zaboraviše Berkli (deo University of California sistema, ne muzički koledž u Bostonu koji se na engleskom drugačije piše, a slično se čita), koji je državni, a opet ne tako daleko od Harvarda, možda danas u oblasti računarskih nauka i matematike čak i bolji od njega.

Ali, ne pominju ti naši vlasnici privatnih univerziteta da i u SAD postoje univerziteti kao njihovi, kojima je bitan samo novac i koji štancuju diplomu svakome ko dovoljno plati - tamo za to koriste termin "diploma mill".

Valjda je mnogo lepše kad svoj privatan univerzitet poredite sa Harvardom i MIT-om, a kad vas pitaju šta imate zajedničko - pa i oni su privatni!

@mjanjic - ne zaboravi i ti da "zapad" nije samo USA. Da je zapad i zapadna EU i da su u vecini zapadne EU najbolji univerziteti u drzavnom vlasnistvu i cene su simbolicne i za nas standard...

Sve je to tacno, ali su stvari i situacije slabo uporedive.

Ne smatram da je pogresno porediti, bezbednosti i upozorenja radi sa nekakvim losim primerima, ali samo to mozemo da uradimo, savesti radi.

Nikad se ne zna kada ce profa ili ucenik da potegnu kalas ili sacmaru na okruzenje,

Ali je sustina da je dobro da postoji, nije za gologuziju i podprosecnu sirotinju, za to postoje besplatne skole, uz sitne troskove, bezanja sa casova, retke ljubavi i cesce mrznje i netrpeljivosti profesora prema djacima, otaljano radno vreme i slicne prednosti drzavne sluzbe.

Mislim da porediti drzavno skolstvo siromasne i zaduzene zemlje nije neki posao. Pogotovo sto je vecini udavljen entuzijazam...boljeg i zdravijeg drustva..
A ni skolarci nisu nesto cenjeni, vise su na ceni botovi i ulizice, ma koliko nepismeni ili glupavi bili.

To se podrazumeva, pa i taj MIT je preuzeo sistem politehničkih univerziteta na kojima se veći akcenat daje praktinčom radu u laboratoriji i na istraživanjima.
Nego ovi naši vlasnici privatnih univerziteta uvek se pozivaju na SAD, pa sam samo o tome i pričao.

A nama u Srbiji pod hitno treba nešto kao francuski École nationale d'administration, imamo polupismenu i nepismenu državnu administraciju koja je najveći kočničar bilo kakvih promena na bolje. Jesu tu i političari, ali ja prvenstveno mislim na probleme sa kojima se običan građanin susreće kad mu treba nešto od države - lični dokument, potvrda, uverenje...

Da su glavni ljudi u administraciji obrazvani i naučeni da rade taj posao kako treba, ne bismo kao narod bili stalno maltretirani od strane države za: čekanje u redovima za zamenu lične karte, zamenu vozačke dozvole, zamenu registarskih tablica, donošenje kojekakvih potvrda iz poreske ili neke druge službe, problema sa plaćanjem preko interneta od strane pravanih lica (pa i javnih ustanova i preduzeća, od kojih mnoga nemaju ni mogućnost deviznog plaćanja ka inostranstvu), itd.

Ali, ako treba da kažnjavamo za nevezan pojas i 500€ (da ne bude zabune, uvek vezujem pojas, čak i pre nego što ubacim u prvu brzinu, za razliku od nekih koji krenu da voze pa usput vezuju pojas), uredba o tome se donese odmah, a neke suštinski važne stvari građani čekaju decenijama (zakon o poreklu imovine, zakon o ukradenim bebama...).

Ovde je za sada i dalje obrnuta situacija - privatni faksovi su (uz časne izuzetke) maltene sinonim za kupljene diplome i slabo znanje, a državni se smatraju "jakim" (opravdano ili ne).

Ovih dana možda zaposlimo jednog momka koji je masterirao na Singidunumu. Taman da ga uporedim sa nama ostalima koji smo uglavnom sa PMF :).
Ovako mi deluje prilično OK.

Pri tom odgovorno tvrdim da diploma PMF u KG vezano za informatiku je krš, i sve koje poznajem niko ništa na faksu nije naučio. Mada sam načuo da je mnogo bolje poslednjih godina. U moje vreme je bilo sramota koji su ispiti, i sa kakvim znanjem se izlazi posle položenog ispita...
Tako da generalno ta IT akademija možda i nauči nešto praktično ljude, iako IT akademija nije faks pa nije baš za upoređivanje.

Mislim da ljudi koji su zavrsili drzavne fakultete, previse ih hvale, a realnost je ipak malo drugacija.
Da naravno, ne mislim nista bolje o privatnim fakultetaima, vezanim za neke menadzmente i slicno, jer takodje imam par prijatelja koji su ih "zavrsili",



_{[Ovu poruku je menjao CoyoteKG dana 01.04.2018. u 14:00 GMT+1]}

Pa na šta bi ličili medicnski fakulteti, kad bi neku hirurgiju predavao neko ko nikada nije uradio ni rutinski hirurški zahvat?

Ali, medinicari su se izborili da mogu da budu profesori i šefovi katedri na faksu, na nekoj klinici lekari i čak načelnici odeljenja, plus na projektima, praktično tri relativno ne mala prihoda.

I šta tu ima loše, za studente je super, jer hirurgiju uče od hirurga.


Pitanje je zašto tako ne može i u nekim drugim oblastima.


U IT je i sada problem, a na tom PMF u Kragujevcu veoma izraženo, da ni oni prosečni ne žele da ostanu na fakultetu kao asistenti. A i zašto bi, kad im je početna plata manja ili ista kao u nekoj IT firmi, a tamo za godinu-dve dobrog rada mogu sa platom da preteknu i dekana tog fakulteta, a da bi postali dekan treba vam bar 10 godina od doktoriranja da biste postali redovni profesor i ispunili uslov za kandidaturu.

I biće sve gore. Sa druge strane, da se povećaju plate nastavnicima i saradnicima u IT na fakultetima, onda će to opet da privuče one osrednje i lošije, nikako one najbolje.


Jedini način je dozvoliti ljudima da rade i u privatnom sektoru i na faksu sa punom platom, kao što rade na medicinskim fakultetima.
Mada je i tu problem, načelnik odeljenja u KBC mora po Zakonu da bude lekar, pa je tu neki profesor sa Medicinskog vrlo pogodan kandidat, jer ima i doktorat iz oblasti i verovatno je i redovni profesor, kud ćete veće kompetencije (po Zakonu).

U IT je malo drugačije, zašto bi nekoj velikoj IT firmi trebao profesor sa fakulteta koji u zadnjih 5 godina nije napisao 10 linija koda, a za to se mora naći odgovarajuće rešenje.

Ova tema je toliko otišla u off, da je to prosto strašno. S druge strane, pokrenuto je mnogo pitanja i to onih pravih, a čini mi se da ima i učesnika koji imaju šta da kažu, pa je to u stvari super. Dakle, dođe mi da sednem i napišem jednu studiju o srpskom obrazovanju danas.

Šta je bolje, privatno ili javno državno? Osnovno i srednje ili samo visoko obrazovanje? Za koga bolje, za učenike, za nastavnike ili i jedne i druge? Zašto samo za njih, gde je tu društvo? Šta su ishodi, šta je cilj? Moje mišljenje je da bi (dobro)obrazovanje trebalo biti jednako dostupno svima bez obzira na socijalni status, dakle da se ne plaća iz džepa, nego iz budžeta. Matematička gimnazija je primer uspeha srpske prosvete, ali se meni taj model ne dopada mnogo, a evo i zašto. Da li je cilj da od hiljadu dece uzmemo samo najbolje i od tih najboljih napravimo jednog naučnika, stručnjaka istraživača, a od ostalih 999 motače kablova? Kakva raspodela nam je potrebna, tj. da li će kriva biti razvučena u širinu(po x osi) ili u visinu(po y osi) i kako? Trebalo bi težiti tome da se omogući pristup kvalitetnom obrazovanju što širim slojevima stanovništva, kako bismo imali humano društvo zadovoljnih pojedinaca. U suprotnom ćemo imati nešto petnaesto. To petnaesto, to je ono što vladd kaže, kalašnjikov u školi ili tržnom centru.

Meni lično se više dopada evrospki kontinentalni model od anglosaksonskog. E sad, ima i ovaj drugi svojih prednosti, ali se tu zaboravlja činjenica da mi nismo amerika, da smo siromašni, da imamo sedam miliona stanovnika naspram amerike koja ima pedeset puta više, da se ugled i rezultati stvaraju decenijama, a možda i vekovima. Zato oni mogu da i u obrazovanju puste tržište da reguliše sve, tj. dozvole potpunu deregulaciju. Zato imaju čitav spektar: od dž univerziteta koji ne služe ničemu, klasičnih štamparija diploma do najboljih svetskih univerziteta koji prave proboj u nauci. Evo, u mom novom potpisu je misao Josifa Brodskog. Čovek je bio nobelovac, predavao na američkom univerzitetu, a od formalnog obrazovanja imao (zamislite) samo osnovnu školu.

Moje saznanje je da se na privatnim fakultetima uglavnom provlace, ili prosto kupuju diplome isklucivo povlasceni, drzavni miljenici ili neki nepotizam druge vrste(nekako mi se cini da je toga oduvek bilo, i na drzavnim, nego se moglo normalno ziveti i bez fakulteta, pa nije bila navala, a ni protok informacija), dok obicni studenti, koji plate regularno skolarinu, nemaju bas tako lagan prolaz.
I drzavni fakulteti se razlikuju, nisu bas svi u svemu vrhunski, da ne spominjem ove "nenaucne", pravo i ekonomiju, koji realno nicem ne sluze..mada je pitanje koji uopste cemu sluzi, ako nije IT...

Problem je daleko slozeniji, da bi na prvi pogled bilo jasno.

Americki sistem je najbolji, specificno sveobuhvatanog pristupa, za odredjenu namenu, osposobljavanja strucnjaka.
I tu je fakultet, i sam princip obrazovanja, predocen nameni, i toj nameni se upreze sve, pa i drzanje predavanja bilo koga u bilo kom trenutku ili periodu, za bilo koje potrebe. Pride, u slucaju specijalizacije, omogucavaju poprilicno velike resurse, literature, selektovanih informacija i materijalnih resursa(ne samo novca, vec i formiranih laboratorija, poligona, ustanova) dodatne kurseve, sertifikate i prosirenje, bolje receno produbljenje saznanja.
I pristup obrazovanju je sirok, od zabavne nastave do strogih projekata, pa kome se kakva stimulacija svidi.
Pogotovo sto imaju i mogucnost da strucnjaci nastave i rad i istrazivanje.

Svaka drzava koja zakine na necemu, nekom kvalitetu, resursima, mogucnosti napredovanja, finansiranju projekata, nejasnoj strategiji, nejasnom razvoju, je sama sebe uvela u probleme.

Ovde se pominju privatne obrazovne ustanove u potpuno pogrešnom kontekstu.

U zapadnom obrazovnom sistemu je većina predmeta izborna, a manjina obavezna, pri čemu se može birati i nivo predmeta. Tako je kako u privatnim, tako i u državnim ustanovama. Naravno, ograničavamo se na razmatranje isključivo ozbiljnih ustanova. Mana tog pristupa je da je skuplji. Zato se kod nas umesto toga bira smer, a na smeru obično samo jedan izborni predmet.

Nije to skupo zbog izbornih predmeta, toga ima i kod nas, vec zbog ostalih resursa.

A tema je odavno promasena, posto je netacna, od naslova, do kritike uslova za zaposljavanje profesora(nastavnika, predavaca) za srednju skolu.

Sam naslov izaziva dezinformisanje javnosti, pa najmanje sto mozemo je da rascivijamo sta se ustvari desava, a desava se sledece:
1) skola raspise konkurs za matematicara mastera, sto je po zakonu
2) na konkurs niko ne izjavi zalbu
3) na konkurs se ne javi nijedan kandidat
4) skola tada trazi kandidata koji ne ispunjava uslove, sto je isto po zakonu
5) skola nadje i primi kandidata, sto je sve po zakonu
6) niko ne izjavi zalbu
7) nakon X meseci pojavi se nas profesor, koji isto ne isunjava uslove, trazeci da se otpusti radnik a na njegovo mesto primi on, koji ima par polozenih ispita vise, sto nije po zakonu
8) posto nema drzave, ministarstva ni zakona koji bi realizovao protivzakonitu zamisao naseg profesora opisanu pod 7), on krece po youtube, televizijama i internetu da deznformise javnost, izvrcuci cinjenice u svoju korist.

Postavlja se pitanje sta bi bilo ko od nas uradio da je direktor u toj skoli? Pa naravno nista - drzao se i dalje slova zakona, a profesora uputio da svoja prava ostvari preko pravosudnih institucija ako veruje da je u pravu. Ali, nas profesor naravno nece otici u sud i tamo potrositi pare na tuzbu i advokata, jer jasno zna da je skola postupila 100% po zakonu, a njegovi zahtevi su protivzakoniti. Preostajemo mu jedino mi na forumu da ga sazaljevamo i tapsemo po ramenu, izuzimajuci po nekog ko nece da mu precuti ocigledno, vec ce sve da mu skrese u brk. To je cela prica teme iz naslova.

Posto nas profesor voli knjizevnost, pravo stivo je Don Kihot.

Stavka pod 4 je besmislena i protivzakonita.

Zakon jasno specificira i te dodatne uslove(za odredjene predmete), pride, u svakoj opciji predavac mora da ima adekvatan master, eventualno moze da ima drugi bazni fakultet...

Narocito je precizno za matematiku, sta predavac mora da ima polozeno..plus licenca, koja je orocena, ne mora odmah, ali u odredjenom roku je obavezna.

Ok, dakle, nije po zakonu da apsolventi matematickog fakulteta predaju matematiku u skoli i ne postoji situacija kada je to zakonski moguce? Mislim da nisi u pravu, u gotovo svakoj skoli u srbiji imas po nekog nastavnika koji ne ispunjava uslove a primljen je jer nse nije pojavio niko ko ispunjava uslove. Ako sam ih ja dobro razumeo, ti uslovi o kojima pises vaze za konkurs (u ovom slucaju je trazen matematicar master), a posto takvog nije moguce naci, onda daj nekog kog je moguce, a ne raspustiti skolu do daljneg. Ja nisam strucnjak za to, na tv rekli da je po zakonu, ja preneo, ako su oni lagali mene i ja lazem vas. Zasto onda pokretac teme ne presavije tabak pa preda sudu ako je zakon na njegovoj strani, nego se zali okolo ko neka devojcica? Da li zakon definise kaznene odredbe ako se ovo prekrsi, daj neke link?

Pošto sam u situaciji da sa istom diplomom (četvorogodišnje studije-240 ESPB - diplomirani profesor matematike) radim u školi rekla bih par reči:

1. Konkursa već nekoliko godina nema, pa direktori zapošljavaju kako i koga hoće. Trenutno zakon štiti samo one profesore, koji su tehnološki višak, tj. koji nemaju punu normu - oni imaju prednost. To, između ostalog, znači da inženjer zaposlen "za stalno" ima prednost u odnosu na mene (bez adekvatne diplome i zaposlene "na određeno") i tako on popuni svoju normu matematikom, a ja dobijem ono što ostane.

2. Zakon ne pravi razliku između trogodišnjih studija od 180 ESPB i četvorogodišnjih od 240 ESPB, pa smo plaćeni kao bilo ko sa višom stručnom spremom.

3. Mene, kao povratnika, fakultet je obavezao da upišem četvorogodišnje studije, morala sam da položim sve ispite da bih imala pravo da upišem master, a onda mi je rađeno priznavanje ispita i od mojih 4+1, sklepane su 3+2 studije... Doduše, nešto od toga mi je išlo na štetu (različit broj bodova za isti ispit), ali nešto i u prilog (trajanje studija, npr.).

4. U somborskoj opštini se zaista dešavalo da u seoskoj školi matematiku predaje mladić koji je završio poljoprivredni faklultet, ali u situaciji kad nema konkursa, školska godina je počela, ugovori su potpisani, pokretač teme, sa svojom nedovoljnom diplomom tu nema šta da traži.

Dodala bih da ipak, kada se na poslu dokažeš kao posvećen i sposoban, to ne može da ostane bez odjeka. Ove godine imam punu normu i niz obaveza koje se tovare onom ko može i hoće taj teret da nosi. I, još jedna stvar: studije na PMF-u nisu skupe, kvota master studenata se ne popunjava u prvom upisnom roku. Dakle, pokretaču teme želim da upiše i završi master - to je nekoliko obaveznih i nekoliko izbornih predmeta, zavisi od izbora (ja nisam bila ljubitelj predmeta koji nose po 7-8 bodova, pa sam morala da biram veći broj onih po 5) i završni rad. Vredno je i godine pauziranja na poslu, pa onda, lepo, sa master diplomom možeš da biraš u kojoj školi ćeš da radiš.

Postoji na sajtu mmp pravilnici, i za srenje strucne i za gimnaziju(istina naslov dkumenta je pogresan...ali je to ministarstvo prosvete, pa moze da brlja).

Elem, na odredjeno vreme, na zamene, u vrlo specificnim uslovima postoji mogucnost da nastavu obavlja neko ko nema bas sve detalje, i to je uslovno, ne moze biti zaposlen za stalno, a za duzi period mora da popuni nedostajuce uslove.
Za takvu aktivnost se dobija misljenje ministarstva.
E sad, ako neko uoci nepravilnosti u duzem periodu, nikakav problem predociti situaciju prosvetnoj inspekciji, koja ce izlaskom na teren utvrditi formalne cinjenice i desavanja. Naravno, postoje rangovi inspekcija, ja znam za Bgd, za gimnaziju sledi gradska pa republicka..pozeljno je ici po proceduri, od nize ka visoj..

To sto neko spolja "vidi" da neko ne radi sa punim kapacitetom, svakako nema uvid u sve detalje, a sto inspekcija moze da rascivija i nalozi postupak. Bez toga je sve prazna prica, ne znam zasto se plasite prijavljivanja inspekciji, ako je neki javasluk u pitanju, vrlo su efikasni po tom pitanju, ne vole direktori da im se nagrbace za gluposti..

To da se pokusava zbrinjavanje stalnozaposlenih, da li je to problem?



Ovo, veruj mi, znam kako funkcionise, i tovarenje magaraca nije samo specijalitet skola....

Ja sam sad u dilemi da li vas dvoje hocete da kazete da je tovarenje dobro ili lose. Pokretac teme kuka sto ga ne tovare dovoljno, a ja licno volim da me sto manje tovare, bez obzira na visinu plate.

verovatno kad bi ti bila plata tolika da ne mozes bas u potpunosti da opskrbis porodicu, onda bi hteo malo malo vise da te tovare za bolju platu.
Dok nemas tih problema mozes da govoris tako.
Nista ti nisi drugaciji od drugih, samo si u drugacijoj poziciji. Da su oni u tvojoj poziciji verovatno bi govorili kao ti, i obratno.

Kad smo već kod srednjoškolaca.

https://www.blic.rs/vesti/hron...ce-a-onda-su-se-upleli/fm5pfl9

Jel naša policija stvarno nema pametnija posla nego da sprovodi kako se ovde kaže "opsežnu i komplikovanu istraga, " kako bi uhvatila ova dva ekstremno opasna okorela krimnalca koji očigledno bili izuzetno ozbiljan pretnja po bezbednost svih naših gradjana. :)

Zanimljivo da autor teksta čak kaže " Ovo što su njih dvojica učinili - suštinski i pravno - uopšte se ne razlikuje od, na primer, rasturanja ili prikazivanja dečje pornografije ili nasilja".

Jel ja nešto propuštam ovde kad smatrm da slikanje sa džointom ispred plicijskog auta nekako nije u rangu sa slikanjem sexa sa decom?

kakve to ima veze sa temom, pa čak i sa offtopikom u samoj temi... O.o

Ticu Dusane da nam ne osvanes sutra u Blicu :D

Nema nikakve. (sem što su i oni srenjoškolci ). Nisam heto da pokrećem novu temu samo zbog toga

Sa kojim naslovom? Sliku mogu lako da nabave.

Sistem sa izbornim predmetima zahteva više nastavnog osoblja.

Beznacajno i nebitno. Postoji i opcija slusanja predavanja i kolokvijuma na adekvatnoj drugoj skoli.

Kad se pogleda broj zaposlenih u nastavi, nije to baš toliko više, ali npr. u SAD imaju daleko veći broj saradnika na predmetima, koji su uglavnom studenti master ili doktorskih studija.

Npr. za kurs CS50, koji sluša preko 700 studenata, predmetni nastavnik ima 25 saradnika - dakle, oko po jednog na oko 30 studenata. U Srbiji... neko je saradnik na predmetu koji sluša 150 studenata, a neko na predmetu koji sluša 15 studenata (manje popularni studijski programi), i svi imaju iste plate.

Kod nas se računa norma po broju časova, niko ne računa kolike su grupe, a Zakon propisuje samo maksimalan broj studenata po grupi u zavisnosti od vrste studija, polja, itd. (npr. maksimum u TT polju za neke predmete je 60 studenata, ali zato neki imaju po 8 ili 15 studenata, jer je predmet na 4. godini i pripada studijskom programu koji ionako upisuju 15 ili manje studenata u 1. godini, a do 4. ih stigne jednocifren broj.

Tamo u SAD, gde postoji taj veliki broj izbornih predmeta, studenti nisu vezani toliko za studijski program (nisu u obavezi, kao kod nas, da studijske programe naprave tako da se moeđusobno razlikuju bar 70% ili tako nešto).
Takođe, u Srbiji i kad uzmete neke obavezne ili izborne predmete sa drugih studijskih programa, profani na tim predmetima favorizuju studente sa tog studijskog programa i daju im lakše ispite, a ove koji su sa drugih studijskih programa ubijaju u pojam kao da im je to glavni predmet na studijama.

Zato je dobro imati što veći broj izbornih predmeta, pa profanima čije predmete niko ne uzme, manja plata!
Onda će se i manje gurati da imaju bezbezne i bespotrebne izborne predmete, čija je svrha samo da imaju fiktivan fond časova, a da u stvari ne rade ništa.

Sistem sa izbornim predmetima ima više prednosti. Jedini razlog njegovog neuvođenja kod nas je cena.

Često nema ni dovoljno studenata, ali to je direktno povezano sa cenom - jeftinije mi je da 100 studenata sluša jedan predmet nego da umesto tog jednog biraju jedan iz grupe od 4 predmeta, pa da se podele tako da ih ima po 25 na svakom predmetu, onda mi trebaju 4 nastavnika.

Ali, ako imam 300 studenata, onda mogu da napravim npr. 3 predmeta za grupe po 100 studenata i da im ograničnim izbor (kao lista želja na kraju mature u osnovnoj), tako da kad se popuni kvota 100 za jedan predmet, ostali moraju birati neki od preostala 2 predmeta.


Takođe, u SAD saradnici drže vežbe na tom jednom predmetu ili par srodnih predmeta, a kod nas ljudima utrpaju bukvalno 5 potpuno različitih predmeta u jednoj školskoj godini, i taj nikada neće moći iz tih predmeta da ima znanje i rutinu kao onaj ko radi u nekoj firmi - studenti automatski neće imati kvalitetna predavanja/vežbe kao što bi mogli.

Pitam nastavnika za predmet Web dizajn na jednom fakultetu u NS odakle pripremaju materijal i kako su koncipirali predmet (jer je danas sve toliko otišlo u širinu da sa 2+2 časa sedmično ne mogu ni uvodne stvari da se objasne studentima kako treba), i dobijem odgovor: "Eto, krpimo se".

MA da, nema veze sa cenom. To je promasena tema. Ili se zamislja da za svaki izborni predmet ide procedura zaposljavanja, socijalno penziono trange frange...za jednog ili vise predavaca..
Ni blizu.

I u EU postoje takve interdisciplinarne opcije, gde se izbornim predmetima modeluje nekakav specifican expert, ali to uglavnom proizilazi iz zahteva, da kazem privrede ili drzavne potrebe, i to se vanbudzetski finansira na razne nacine. Ako nekom Bayeru treba biofizicar, oni ce sponzorisati edukaciju i obezbediti neke uslove, tipa koriscenje laboratorija, ili sta god..ali takav ekspert moze da ima problema sa nostrifikacijama diploma, u vecem okruzenju, pa mora da pazi na prohodnost i fleksibilnost posla.

Ne izmisljaju se dodatni predmeti random ili padanjem na pamet..

Ne izmišljaju se random predmeti, nego se uče bitne stvari uz mogućnost da student bira šta će da uči.

Neće Bayer da školuje studenta jer je to vrlo skupo. Eventualno može da da neku stipendiju.

Ne funkcionise to tako kako si ti zamislio. Ne kazem da ti je logika losa, deluje, nego su pocetne informacije povrsne.

Bayer moze da da stipendiju, za postojeci program, ako mu je dovoljan postojeci profil strucnjaka, medjutim korporacije snazne kao drzave, mogu da formiraju ono sto im treba, a ne da se zadovoljavaju postojecim.
Fond za razvoj Bayera je visestruko veci od fonda za nauku ministarstva republike Srbije.

Student ima brdo obaveznih, i odredjen procenat izbornih predmeta, ako zalazi u odredjenu specijalizaciju, ili se baca fokus na neku podoblast, nikakav preterano slobodan izbor nije u pitanju.

Ali ako sponzor, nosilac finansija, definise potrebu, on dobro zna sta je potrebno za formiranje kadra.

Mada su sistemi naizgled slicni, ima principijelnih, pa i zakonskih razlika, u Francuskoj lici da je sirok izbor, ali postoji obaveza rada u i za privredu, sa ili bez dodatnih sredstava, pa i to utice na neke opcije izbora, tek da nije previse slobodan.

Kao trece, potencira se mentorski rad, u tom slucaju mentor odabira okvire slobodnih izbora, a vrlo je tesko menjati olako mentora...a i izbor lici na slobodan izbor..

Previse se to razvijalo i prilagodjavalo, po raznim zemljama, da bi moglo da se simplifikuje, zarad nekakvog lakseg(cemu?) razumevanja, ili jos crnje, poredjenja sa nasim zapustenim sistemima, i skolstva privrednih tokova(koji su blago jezivi u nameri da smo usluzna ljudska snaga)..

Sa sajta Savremane gimnazije:

Cambridge International plan i program za I i II razred Savremene gimnazije podrazumeva da učenici biraju 7 obaveznih IGCSE predmeta od ponuđenih:
Engleski
Jedan od stranih jezika: francuski, nemački ili španski
Matematiku ili naprednu matematiku
Jednu od društvenih nauka: geografiju ili istoriju
Jednu od prirodnih nauka: biologiju, hemiju ili fiziku
Jednu od usmerenih nauka: informatiku ili biznis
Globalne perspektive


Dakle "obavezni" predmeti nisu obavezni, već se biraju.
Samo je engleski zakucan bez alternative.
Sve mi to liči na otimačinu para od bogatih roditelja.

miki:"Sve mi to liči na otimačinu para od bogatih roditelja. "

Pa pazi 10k evra za godinu? Kolko treba da zaradjujes mesecno pa da mozes to sebi da priustis?

vladd

Teško da industrija zna šta su obrazovne potrebe. Univerzitet treba da nudi studentima znanja koja će im biti korisna do kraja njihovog radnog veka, dakle, 50 godina unapred. Industriju to niti zanima, niti ima mogućnost da vidi toliko daleko. Ovde imaš članak dobitnika Tjuringove nagrade na datu temu.

Sistem sa izbornim predmetima je svakako bolji i skuplji.


miki069

Šta je u tome sporno? Đak i dalje može da odabere sva tri predmeta iz prirodnih nauka. I dalje neće moći da završi sa malim brojem predmeta. I dalje ne može da završi samo sa predmetima na osnovnom nivou.

A 40K€ kada isporuce za neko dzipce, ili sad na sajmu BMW7 za 173.000 i koji evro, to je racionalno potrosena para? To kao vredi, za transport?

Nesporno.

I to je trziste znanja, a svako je fokusiran u planu gde zeli da pravi novac, i skola i djak.

Da se ne lažemo, savremena gimnazija je za decu bogatih roditelja koja nisu imala dovoljno poena da se upišu u neku srednju školu. Pošto je najbolja drugarica moje ćerke u SG, znam da je kriterijum nikakav, dovoljno je da dolaziš u školu da bi je završio.

Pa generalno u svaku skolu treba samo da dolazis da bi zavrsio. Mozda 1 promil nekako uspe da ne zavrsi, ako je buntovnik a upisali ga na silu, pa da dokaze nesto sebi. Generalno gimnazije upisuju ucenici koji imaju za cilj da steknu neko znanje, ali zato srednje strucne skole upisuju samo da imaju kakvu-takvu diplomu, da ne ostanu samo sa osnovnom skolom. Naprimer, 80 posto elektrotehnicara po zavrsetku skolovanja ne zna ni omove ni kirhofove zakone, niti zasto struja ubija, niti bilo sta iz struke, da ne pominjem biologiju, geografiju i hemiju.

Nedeljko:

Sporno je to što ne mora da odabere sva tri predmeta iz prirodnih nauka.
Može da odabere samo biologiju.

Jednu od usmerenih nauka: informatiku ili biznis?
Odabere biznis.

Matematiku ili naprednu matematiku?
Odabere običnu matematiku.

I tako sam u "obaveznim" predmetima neobavezno bira.
I sam napravi izbor predmeta.


Kvalitet izabranih predmeta ravan nuli.

I šta će onda da zna iz biologije ako nema odgovarajuću podlogu iz hemije i fizike?
Baš ništa!

Suština nauke je u multidisciplinarnosti a ne u fragmentisanju.
Tek kad čovek poseduje dovoljnu široku osnovu iz različitih oblasti
tada može postati ekspert u nekoj uskoj grani.

Naravno, "i ćorava koka može da nabode po neko zrno"
ali se takvom logikom i razvoj društva svodi na puku slučajnost.
Koja onda svrha ulagati u obrazovanje?

Baš naprotiv, razvoj društva se mora zasnivati na dovoljno širokoj osnovi obrazovanih eksperata
koji medjusobno komuniciraju multidisciplinarno i time obezbedjuju koherentnost ciljeva i metoda za postizanje tih ciljeva.

U takvom okruženju "pronalaženje zrna" nije slučajnost nego pravilo.
A to je ono čiju osnovu treba da izgradi obrazovanje.

U tom smislu i za nastavnika matematike nije dovoljno da poznaje samo matematičke formule i teoreme
nego mora da poseduje i dovoljno znanja iz metodike, psihologije i pedagogije.
Tj, nikako ne bi bilo dobro da budući nastavnik matematike bira samo jedan od navedenih ispita nego treba da ima sve u odredjenoj meri.

A mnogi studenti matematike beže od tih "pedagoških" disciplina jer prelazak na učenje u drugoj oblasti zahteva promenu navika što je teško.

@nemamstan

Ekspert za svašta ne postoji. "Ekspert" znači "stručnjak" i podrazumeva specijalizaciju. Oni koji znaju svašta po malo, a ništa u dubinu, nisu upotrebljivi.

Znaš kako, u SAD ne moraš da učiš sve po malo, a najviše nobelovaca imaju oni, čak i kad se izuzmu naturalizovani Amerikanci.

Replika na tvoje stavove:
1. Diplomirani profesor matematike se skolovao za koji posao? Nema tog strucnjaka koji moze da dokaze da srednjoskolska diploma za nekog direktora moze da vredi vise od odgovarajuce fakultetske!
2. Kazes par polozenih ispita vise??? U pitanju je na jednu stranu kandidat sa fakultetski odgovarajucom diplomom a na drugu kandidat sa srednjoskolskom diplomom! Diplome se gledaju a ne brojevi tvojih umisljenih ispita!
3. Usavrsavati se i uciti u poslu nastvnika, prvenstveno znaci steci odgovarajucu diplomu!
Ulizice - to su za mene najgori ljudi na svijetu, najštetniji, najpokvareniji.
Oni podržavaju svaku vlast, oni i jesu vlast, oni siju strah bez milosti, bez ikakvog obzira, hladni kao led, oštri kao nož, kao psi vjerni svakoj državi, kao kurve nevjerni svakom pojedincu, najmanje ljudi od svih ljudi.

Dok njih bude nema sreće na sveetu, jer ce unistiti sve sto je istinska ljudska vrijednost.
.
.
.
.
.
.

Plastičan primer: ti možeš teniseru reći da samo cepa forhend i ništa drugo osim forhenda.
I taj će postati "ekspett za forhend"!
A kako će proći na takmičenju?
Pa ispašće od osrednjeg tenisera koji dobro udara i forhend i bekhend a još ako i malo bolje servira džaba onom svi "ekspertski" forhendi.

Slično je i sa onim što od tri "prirodnjačka" ispita bira samo jedan.

Opet plastičan primer: neka je reč o biologu koji hoće da specijalizuje osmozu u biosistemima.
Taj bi prvo trebalo da savlada osmozu u fizici, zatim osmozu u hemiji i tek na kraju osmozu u biologiji.
To će mu biti podloga za dalje usavršavanje.
I možda jednog dana zaista postane ekspert za osmotske procese u biosistemima.

Obrnuto ne može - da prva znanja o osmozi stiče kroz biologiju pa tek potom u hemiji i fizici.
Ali o tome nekom drugom prilikom jer je ovde reč o nastavnicima matematike i njihovoj stručnosti.

Pa prvo pitanje koje se nameće: koji je put u školovanju budućeg nastavnika matematike da bi on (nakon 10-15 godina rada u školi)
zaista postao ekspert za svoj posao?
Šta, u kojem obimu i kojim redosledom budući nastavnik matematike treba da savlada?

Ekspert za tenis ne može da bude ekspert i za fudbal i za nuklearnu fiziku i za lingvistiku i za kung-fu.

Šta je potrebno da bi neko davao rezultate u nekoj oblasti, to zavisi od oblasti i svakako sa srednjom školom neće postati ekspert nizašta. Na fakultetu su neki predmeti obavezni, neki vezani uslovima i to je to.

Taj ko se interesuje za biologiju sigurno neće da nagura predmete iz društvenih nauka, nego iz prirodnih. Svakako ne može da odabere samo jedan predmet iz prirodnih nauka, samo jedan iz društvenih, osnovni kurs iz matematike i samo jedan jezik pored engleskog.

Što kaže djoka_I, da se ne lažemo. Videste li ozbiljan privatni fakultet u Srbiji, a da mu je matična oblast elektrotehnika, hemija, fizika, medicina ili možda klasična filologija? Teško ili nikako, sve neki megadensovi, tj. menadžerisanja ovoga ili onoga. Postoje doduše neki pokušaji, nekoliko njih koji možda i liče na fakultet, a usmereni su na pravo ili ekonomiju, ali i to slabo. Ostalo je uglavnom blagi užas i nije u rangu ni onih nekadašnjih viših škola. Ova gimnazija, savremena pazi bogati, radi ni manje ni više nego po kembridž programu. Verovatno posle završetka škole, učenici direktno mogu da upišu kembridž. Tugo jesenja.



Da li ti školu vidiš kao mesto gde učitelji obučavaju učenike na svim nivoima, kako da prave pare? Ako je tako, bojim se da je ovo toliko ograničeno i usko shvatanje koje ponižava instituciju škole. Ako školu vidiš samo kao obuku za posao, zašto bismo uopšte imali bilo kakvu školu? Frizer, pekar ili autolimar nemaju ni najmanju potrebu da uče humanizam i renesansu ili prvi(drugi) srpski ustanak. Zaista, šta će im to? Ako ćemo pošteno, ovakve stvari nisu potrebne ni lekaru ili saobraćajnom inženjeru.



Sve su to dobrim delom preterivanja, ta usmerenja i specijalizacije, obavezni, izborni itd. Dakle, sporno bi bilo da se srednja škola zove medicinska, a da učenik ima, tj. može da izabere većinu predmeta po modelu: fizika, matematika, hemija, francuski, engleski, fizičko, likovno,... Gde su ovde predmeti vezani za struku?



Na osnovu čega meriš kvalitet? Trebalo bi predložiti kvalitetne predmete(šta god to značilo), pa će onda i svaki izbor predmeta biti kvalitetan. Međutim, u situaciji kada o obrazovanju odlučuju ne toliko nepismeni, koliko ljudi uskih pogleda i shvatanja, imaćemo ono što i u ovoj reklami: sve blješti i šljašti, od garderobe nastavnika ili učenika, do učionice. O pomagalima tipa tablete da i ne govorimo, a upravo tu leži kvaka 22. Nikakav tablet ti ne može pomoći da shvatiš Njutnove zakone ili Hegela. Mislim, jasno je meni da su neki koncepti u savremenom obrazovanju prilično zastareli, čak i sam imam ideje kako bi se neke stvari mogle unaprediti, ali to sigurno nema nikakve veze sa digitronima, kataklingerima ili drugim pomagalima za (intelektualne) invalide. Zamislite da se učlanite u atletski klub, odete na trening, tražite trenera koji će vas naučiti i pomoći vam da steknete i zadržite kondiciju, mišićnu masu, da budete izdržljivi ili šta već, a on vam ponudi invalidska kolica i kaže: nema potrebe da više naprežete vaše noge, dovoljno je da sednete u invalidska kolica i pritisnete dugme. Kretaćete se mnogo brže i mnogo duže nego bilo koji atletičar. Da li je to poenta, da ti mišići i srce atrofiraju zarad komfora? Nešto slično imamo i sa savremenim obrazovanjem, gde je proklamovani cilj, koji njegovi kreatori sa ponosm ističu, stvaranje intelektualnih invalida, ljudi koji ni o jednom pitanju nemaju sopstveno mišljenje ili stav, koji nemaju kritički stav ni prema čemu. Sve što umeju takvi je da pritiskaju dugmiće na digitronu ili da prihvate mišljenje autoriteta, uglavnom države.

Da nemamstan, shvatio si u kom grmu leži zec, samo ćeš to teško objasniti ovde na forumu. Ako se ne maže na leba ili nema direktnu, opipljivu korist, onda je osuđeno na propast. Na primer, u temi je pomenut bayer. Koja firma će stipendira klasičnog filologa? Čemu oni služe, a uz to i ne rade?

Još jedna bitna stvar. Ako je lova lova i samo lova bitna, zašto bi društvo, tj. poreski obveznici bilo koga finansirali? Šetam pre neki dan gradom, pa reko da vidim šta ima u knjižari. Ja tamo, a na polici Berni Sanders(to je onaj komunista, pa još amerikanac). Pročitam ja tako celu knjigu za pola minuta primenjujući metodu brzog čitanja. Uglavnom, na jednom mestu Sanders kaže otprilike ovako: američki studenti studiraju na privatnim ili fakultetima koji se finansiraju iz javnih fondova, a onda mnogi od njih odu da rade na raznim institutima koje finansira vlada, lokalna ili ona u Vašingtonu, dakle finansira ih celokupno društvo. Pošto steknu iskustva i znanja, odlaze iz instituta i osnivaju sopstvene kompanije, između ostalog farmaceustske, pa na kraju patentiraju i razne lekove. Lekove koji koštaju stotinak dolara prodaju po ceni od hiljadu dolara, istim onim ljudima koji su ih finansirali u školovanju i istraživanju. MLogo dobar model.

^Nedeljko

Ako hoćeš da kažeš da taj "Kembridž" Savremene gimnazije za 10000 evra godišnje neće proizvesi bolje rezultate nego tradicionalno školovanje
tu se slažem.
Za učenika koji bi hteo da stekne dublja znanja iz recimo biologije
bolje je da upiše gimnaziju prirodno-matematički smer i to za dž.

"Izabere" pored biologije fiziku i hemiju i možda još par predmeta koje "razvaljuje"
a ostale predmete "otaljava" dvojkom (što se veoma lako postiže).

I tako, učenik će steći znanja i veštine koje će mu omogućiti glat prolaz na prijemnom ispitu za fakultet i veliku prednost u prve dve godine studiranja.
O takmičenjima na kojima će glatko pobedjivati u izabranoj oblasti da ne govorimo.

Usput, mama i tata će staviti 40 hiljada evra u džep.

Dakle, već postojeći sistem obrazovanja u Srbiji omogućava "izbornu" nastavu.
Samo se treba pravilno odrediti.

Tu su pretpostavke za diskusiju.

Sigurno ce tretman u savremenoj gimnaziji uliti vise znanja konkretnom uceniku, nego obicna skola.

Metoda je takva, problem je sto talentovana deca nemaju obavezno bogate roditelje i obrnuto, talentovani roditelji za sakupljanje novca nemaju obavezno talentovanu decu za ucenje.

Jedan na jedan, direktna metoda i mentorski sistem su daleko efikasniji od maspredavanja velikoj grupi i pausalnih provera znanja.

Za ucenika koji zeli da stekne dublje znanje iz bilo cega, srednja skola nije mesto, deca imaju brzinu razmisljanja i inteligenciju, mogu da obrade masu podataka, ali odredjen pristup slozenim problemima zahteva vestinu analitike i odbacivanja suvisnih podataka, ili prepoznavanje metoda koje dovode do napretka u saznanju. U prevodu, dzabe jak hardver, ako se softver zabavlja sa nebitnim petljama..

Da kazem direktnije, vazno je da budu dobri djaci u srednjoj skoli, da bi imali dovoljno istrazivacke drskosti na fakultetu, kao sigurnu stazu uspeha...ako zelja postoji.

Inace, ja sam moje dete i finu decu okolo zabavljao saljivom opcijom, lepo zavrsite fakultete i postanite vidjeni narko dileri...ako je novac u pitanju. :)
Od same diplome ce se slabo hleba najesti, u ovim vremenima na ovim meridijanima...

Na srecu sam pogresio sa sarkazmom, uz veliki rad se moze i bez prodaje duse djavolu, zaraditi za pristojan stav prema zivotu.

Mozemo da raspravljamo koja znanja, vestine i ljudske osobine su potrebne da bi uspesno vodio firmu sa vise zaposlenih. Medjutim, za nastavnika u srednjoj skoli - vecina ih prilicno nekvalitetno obavlja svoj posao i nema nikakvu evaluaciju niti odgovornost za los uspeh, tako da se moze postaviti kontra pitanje - da li srednjoskolska diploma obavezno vredi manje od fakultetske. Nego, da se vratimo na te vestine i ljudske osobine - da li u prosveti ima vrednovanja icega drugog osim diplome, ili teoretski mozes da budes totalni duduk koji je posle 20 godina studiranja na jedvite jade uspeo da se domogne diplome i vredis apsolutno isto kao onaj sa ogromnim talentom i za pedagogiju i za matematiku?

Hande da razdvojimo formu od sustine, formalno-pravno ti si donekle u pravu ali sustina je da je onaj ko je polozio 32 ispita ima oko 3% vise znanja odonog ko je polozio 31, ma koliko ti zeleo da ta razlika bude nebo i zemlja. Jos jednom, daj dokazi koliko ta diploma zaista vredi, udji u privatno preduzetnistvo, zaposli i uposli 20 ljudi pa dodji za 2 godine da mi kazes kako nisi propao i ja cu javno pred svima da ti se izvinim sto sam sumnjao u tvoje kompetencije. Ne mozes to, vec mozes samo da obavljas sablonski posao kod kog nema nikakve evaluacije niti posledica loseg uspeha? To moze i moja baba.


Rece onaj ko je nema? Odgovarajuca diploma je u ovom slucaju master diploma i razlog cele kuknjave od pocetka je sto si lenj da zagrejes stolicu i steknes istu. Koja je logika ocekivati da ce mom detetu uspesno da usadi zelju za sticanjem znanja covek koji je sam lenj da uci? Znam, reci ces onaj ko je polozio par ispita manje od tebe je jos lenji, ali ja tu gledam i godine, pa ako ti imas 30 godina i polozenih 32 ispita, a nemo drugi 24 godine i polozenih 30 ispita, onda mozemo ocekivati da ce ta mladja osoba u tvojim godinama biti iznad tebe sa znanjem, iskustvom i diplomama.

Druga stvar, osim vertikalnog postoji i horizontalno usavrsavanje - nemas posao kao matematicar, uz malo usavrsavanja mozes biti dobar programer, racunovodja, magacioner... Ta zanimanja su trenutno dosta trazena i svi mi osim vertikalno napredujemo i horizontalno, s vremena na vreme uzmemo nesto potpuno novo i naucimo od nule.

Ja da radim tako malo kao ti, pa ja bih usput 16 zanata naucio, iz cistog hobija i zelje za sticanjem novih znanja i iskustava!
Naucio bih jos 5-6 stranih jezika, barem 2-3 programska jezika i mnogo stosta jos.

_{[Ovu poruku je menjao Darko Nedeljković dana 08.04.2018. u 07:36 GMT+1]}

Tvoj imenjak cuveni Vlada Budala dobio je taj nadimak zato sto se dosta interesovao za obrazovanje i jedini u zemunskom klanu imao zavrsen fakultet

Tu stoj, svaki privatni preduzetnik uspeo je jer je imao srece. Recept za sigurno bogacenje ne postoji, s obzirom da svaka invsticija povlaci rizik.

Zato sto je sedeo i ucio, dok su ovi uzimali nekoliko hiljada evra dnevno.

Ne, pa nije to rulet da sve zavisi od srece. Ili mozda u jedan od hiljadu slucajeva da neko ko nema nikakvih znanja, iskustava niti kvalitetnih ljudskih osobina nekako uspe da napravi nesto. U svim ostalim slucajevima potreban je odgovarajuci mix usko strucnih znanja, zatim sirokohg spektra znanja bitnih za vodjenje poslovanja i ljudskih osobina koje ce privuci ljude da zele da saradjuju bas sa tobom pored hiljadu tebi slicnih. Biti privatni preduzetnik je teze i zahtevnije nego biti rudar.
Sa druge strane, u slucaju profesora matematike ne mozes da ne uspes kad se jednom domognes diplome i radnog mesta, jer ne postoji nikakva evaluacija uspeha, bio najbolji ili najgori smatrace se da si uspesan jer si dolazio na casove i pricao nesto. I posao je skroz jednostavan, sablonski, gotovo da ne zahteva da ukljucis mozak.

Darko

Pokušaću po ko zna koji put da shvatim tvoj mentalni sklop, pa bih u skladu sa tim želeo da pitam: da li nas ti ovde sve malo zahebavaš? Ne znam, imam utisak da se slatko smeješ dok ostavljaš svoje postove ovde, nadajući se da ćeš privući pažnju. Moram da priznam, moju pažnju imaš, jer još uvek nisam shvatio kako radi tvoj mozak. Nije mi prvi put da vidim taj (seljački)modus operandi, ali je on kod tebe doveden do karikature: za tebe je svet crno beo, proučen i jasan do krajnjih konsekvenci, nema mesta čuđenju ili istraživanju. Na svako pitanje postoji jasan, nedvosmislen, uglavnom kratak i precizan odgovor. Nemci su nacisti, komunisti su zločinci, Savićević je genije... za druge se navija, Partizan se voli. Zaista, da li izvan tih prostih šablona ima nečega?

E sad, malo konkretnije. Najpre, nisi mi odgovorio ni na jedno pitanje motivisano glupostima koje si ostavio u jednom od prethodnih postova. Pitanja su ovde. To prvo. Drugo. Ako ti nije teško, možeš li molim te, da pažljivo i polako pročitaš ono što ću sada napisati?

Dakle. Umeš li da razlikuješ sledeće pojmove, reči, izraze i termine, tj. njihovu sadržinu?

1. Diplomirani fizičar je zvanje.
2. Nastavnik fizike je radno mesto, posao koji može da obavlja diplomirani fizičar.
3. Direktor je funkcija, koju takođe može da obavlja diplomirani fizičar.

Dakle, zvanje je jedno, radno mesto je nešto drugo, a funkcija nešto treće. Kapiraš?

Dalje, osnivačka i vlasnička struktura neke kompanije/firme/ustanove su jedna stvar, a propisi kojima se regulišu pojedine delatnosti i njihov rad za šta su odgovorna regulatorna tela, nešto sasvim petnaesto. Kapiraš? Mi ovde upravo govorimo o tome, dakle da li se i u kojoj meri poštuju ti propisi. Na tvoju žalost, osim mahanja ručicama, ti ništa smisleno do sada nisi rekao na temi, a toliko si ubeđen u ispravnost sopstvenih stavova da cela ta slika izgleda blago rečeno smešno. Umalo da zaboravim, kako napreduje projekat ugradnje plina u kamione i radne mašine? Nemoj mi samo reći da se nisi pomerio od nule.



Kao što sam već rekao, voditi firmu, biti direktor ili menadžer iste i obavljati radne zadatke u firmi su dve različite stvari. Jedno je funkcija, drugo je radno mesto. Kapiraš?



Ima li ova rečenica bilo kakav smisao? Nema. Šta si uopšte želeo da kažeš? DakleM, šta je vrednost diplome, čemu ona služi i kako se to vrednuje? Na primer, akademik Aleksandar Ivić se bavi analitičkom teorijom brojeva i prilično je uspešan u tome. S druge strane, Pera Perić ima samo diplomu srednje škole, a bavi se švercom donjeg veša iz Bugarske i preprodajom istog na buvljaku. Pošto je svojim radom i svojom sposobnošću stvorio kuću na dva sprata, mercedes, kamione avione, on s pravom može da pita: "kakva bre analitička teorija brojeva, kakva Rimanova zeta funkcija i ostale trice i kučine. Diplomirao, magistrirao, na kraju i doktorirao matematiku, a nema pojma". E vidiš, to je tvoj nivo. Tvoja seljačka potreba da svakog spustiš na sopstveni nivo, na nivo prosečnog džibera. Što je najbolje, ti se čak i ponosiš svojim "odelom". To pod jedan.

Pod dva. Da li sam dobro razumeo? Po tebi, za obavljanje posla nastavnika matematike nisu potrebna nikakva znanja i veštine. Eventualno neka minimalna znanja. Da li se to odnosi na sve predmete, većinu ili samo matematiku? Možda na latinski? Dalje. Ako kažeš da većina prilično nekvalitetno obavlja svoj posao, da te pitam, dve stvari. Kakve to tačno ima veze sa diplomom? Ko je za to odgovoran? Kažeš, nema evaluacije niti odgovornosti za loš uspeh. Ako ti loše obavljaš svoj posao, a zbog toga ne trpiš nikakve posledice(opomene, smanjenje plate, otkaz,...) ko je za to odgovoran?




Ogroman talenat za pedagogiju i matematiku je najobičnija fraza koja bi kao trebalo da zesni prostotu, a samo otkriva prostotu onog koji ju je lansirao. Evo na primer, ja imam ogroman talenat za tenis, sport uopšte, ali mi ne daju mangupi da igram.



Vidi prethodno.



Ne pada mi na pamet da branim postavljača topika, moram da priznam da posle ovde dve teme nije ostavio skoro nikakav utisak na mene, ali to ipak ne znači da si u pravu. Dakle, odgovarajuća diploma je master(po novom zakonu) ili diplomirani(po starom), izuzetno, može i trogodišnja diploma. berazorica je to sve lepo objasnila, ali ti ne umeš da čitaš. Dakle, Igor ima odgovarajuću diplomu, a ti ovde možeš da ponavljaš do sutra da je nema, to ne može promeniti činjenice. Ako Igor ne govori istinu, onda je to nešto petnaesto.



Što ovde nije tema, tj. mi još uvek nismo do kraja raščivijali sve detalje problema. Kada to uradimo, možemo videti koje su opcije i šta dalje, ako neko uopšte želi da preuzme odgovornost i daje savete odrasloj osobi šta da radi sa svojim životom.



Hm, pa ti radiš 35 sati dnevno, to je više i od Vučića. Neverovatno.

Na kraju, da kažem i ovo. Najpre sam mislio da su se u školskoj upravi osilili i rade šta im padne na pamet, bar je tako izgledalo po Igorovoj priči. Međutim, kako je tema odmicala sve više sam imao sumnje u ono što Igor priča. Više ne znam šta da mislim, ali je Igorova priča prilično sumnjiva. Jednostavno, mnogo je detalja koji su nepoznanica ili čak sumnjivi.

Taj nastavnik je samo slika obrazovnog sistema koji je prošao-
Ako je prepisivao ispite onda neće ništa znati. A imaš profesora na fakultetima koji dozvoljavaju (nekim) studentima da prepisuju.

Opet zadatak nastavnika nije da nekoga prosvetli jer za to ne postoji recept.
Nastavnik radi isto ono što su i njemu radili dok je učio: izloži gradivo i ti uči ako hoćeš - učiš za sebe.
Najzanimljiviji su djeci koji se žale da "nastavnik ne ume da objasni".
Pa možda je to tačno ali postoje udžbenici pa bi takve pametnice mogli sami da nauče.
A za "dobre nastavnike" se obično ispostavi da posao otaljavaju i poklanjaju ocene.



Sve je relativno.
Imaš srednješkolaca koji studentima drže časove.

Preko 90% svih startupova propadne, zar misliš da su tih 90% vlasnika, kao i ljudi koji su ih kreditirali/dali im Venture kapital za obveznice nesposobni? Hajde uozbilji se. Ni Albert Einstein nije bio preduzetnik niti je pak zaradjivao više od holivudske zvezde ili profesionalnog sportiste.

Prvo, tamo nema nikakvih upitnika, ali postoji jos veci razlog neodgovaranja.

Vidis, nekima od ne predstavlja zadovoljstvo da citaju poruke pune podrugljivog tona i nekog podhebavanja. Neki mozda misle da neke poruke nemaju nikakav sustinski kvaltet, bez obzira na kilometarsku duzinu. Nekima se ne svidja moj nacin razmisljanja, pa moje poruke ne citaju niti na njih odgovaraju i to je u redu. Ali u redu je da se i meni ponesto ne svidja i da ne nalazim svrhu komunikacije sa autorom poruka koje obiluju trolovanjem. Mozda se neko i trudi da napise nesto korisno, ali to opet ispadne trolovanje i ja mu ne odgovorim. Narocito je nekulturno na forumu uraditi ovo:


Komentarisati neku desetu temu koja je na ovoj cist offtopic. Tema nije zakljucana, izvoli idi tamo pa pisi. Ali, i tamo da bih ti odgovorio, potrebno je da imas barem 1 promil znanja o problematici o kojoj se diskutuje. Eto, odgledaj barem dva youtube videa, pa reci konkretno zasto sumnjas da je to realizovano, da li smatras da je bilo tehnicki problematicno realizovati, ili tvoj digitron pokazuje da nije ekonomski opravdano, ili naprotiv znas da je to i relativno lako za realizaciju i ekonomski isplativo, ali aludiras na to da sam ja glup i ne mogu prosecan projekat dovesti do kraja? Napisi na odgovarajucem mestu koji je razlog za sumnju, prethodno se informisi 10 minuta o temi razgovroara, pokusaj da napises pitanje kvalitetno, bez omalovazavanja drugih i trolovanja i ja cu verovatno dati sansu takvoj poruci, jer nastojim da ne gledam autora vec samo poruku. Ili tako, ili nastavi i dalje da pises svoj monolog po forumu onako kako si ga do sad pisao, ja na takve poruke necu ubuduce odgovarati a koliko vidim ni drugi bas nesto ne vide poentu toga.

Hajde da to formulisemo drugacije - ako tvoj startup ne propadne, onda je to svojevrstan sertifikat da spadas u 10% najsposobnijih i da imas odgovarajucu kombinaciju znanja i ljudskih cestina. Nas profesor bi da mu se to prizna blanko, bez ikakvih preduslova, na osnovu toga sto je stekao diplomu. Ja zastupam misljenje da diploma nije dokaz znanja i inteligencije, vec iskljucivo upornosti i istranosti (uz sta ponekad ide tvrdoglavost i niz slicnih negativnih ljudskih osobina ali o tome drugom prilikom). Nisam ja vukao temu u tom smeru, vec upravo profesor pricom da se sa brda bolje vidi nego pod brdom, aludirajuci na to da je on iznad nas ostalih diskutanata, pa sam ga morao malo postaviti gde mu je mesto. Ukapirao je sigurno potom da mu ovo nisu burek i krstarica, vec je dosao u drustvo ljudi koji u proseku ne samo da imaju diplomu nego su se dokazali u svom poslu kao 10% najsposobnijih, pa sa nama ne moze razgovarati sa visine, nego nam se mora obratiti kao u najmanju ruku sebi ravnima.

Ako sposobnost meris poslovnom uspesnoscu, sto je diskutabilno. Vlasnik uspesnog restorana je sposobniji od kardiohirurga kako, po poznavanju cega, leskovackog rostilja?

Svi ti "mr dr" nista ne znaju, je li, za uspesnost je potrebna samo srednja ugostiteljska skola, i onda si u 10% "najpametnijih"? A da ume sa ljudima ume i sibicar na pijaci.

Da, da, ekstremno je zanimljivo kada se pijacni kriterijumi "uspeha" primene u visokom obrazovanju.

Moj rodjak ima 3 godine srednje skole, fabriku sa 4 proizvodne hale i obrt od vise miliona evra godisnje. Nije ni nasto narocito pametan, niti nesto posebno zna, samo je bio uporan, tvrdoglav i imao je malo kreativnsoti i srece.

Eto dokaza da uspeh u poslu nije dokaz znanja i inteligencije.

Ne važi se dok ga ne upoznamo i dokažemo da li je inteligentan i poseduje neko određeno znanje :)

@botr
Šta znači malo kreativnosti? Meni se čini da je imao dovoljno. To da nije naročito pametan ili da nešto posebno zna uglavnom zavisi od ugla iz kojeg se posmatra i od posmatrača.

Završen ili nezavršen fakultet ne znači ništa po pitanju nečije inteligencije, a često ni upornosti.
Ljudi koji umeju da budu uporni u nekom sportu ili uporni u nekom biznisu, ne znači da mogu i hoće da budu dovoljno uporni i po pitanju učenja gradiva iz nekog predmeta koji moraju položiti na putu do fakultetske diplome.

Zbog malog ili nikakvog izbora predmeta, mnogi napuste fakultet zato što ih život i okolnosti odvedu na drugu stranu (bilo da je u pitanju mentalni i psihički zamor za njih besmislenog gradiva i predmeta ili prilika za biznis, kao što se ukazala Bilu Gejtsu [pre posla za IBM-om i nastanka DOS-a koji su u stvari kupili jer nisu ni imali svoj OS, a prvi poslovi su im bili uređaji sa bušenim trakama za učitavanje programa u računar), pa nemaju ni vremena ni volje da dva meseca za ispit spremaju neku suvoparnu teoriju koja im nikad u životu neće trebati.

Ako je tamo neki Buš junior uspeo da završi prestižan fakultet, onda može svaki duduk, samo kad bi imao dovoljan broj izbornih predmeta i mogućnost da odabere lakše predmete, jer mu diploma ne treba da sutra radi kao savetnik u nekoj multinacionalnoj kompaniji, a ne treba mu ni neko stručno znanje u tom slučaju... a sa druge strane, fakultet zadržava prestiž, jer takvi studenti čine manjinu, a većinu čine oni koji hoće da grade stručnu karijeru, i pored diplme im je potrebno i ozbiljno znanje, pa će birati ozbiljnije i teže predmete bez kojih to znanje neće ni imati.

Međutim, kod nas praktično nema takvih fakulteta, jer je izbornost predmeta praktično nikakva, a često se ispostavi da je neki marginalan izborni predmet višestruko teži od nekog stručnog predmeta koji je obavezan, jer se tako dunulo profesoru - da li što je takav kao osoba ili želi da otera studente da ne biraju njegov predmet, nije bitno.

Hajde, Bill Gates je vrhunski "dokaz" onima koji zele njegovom uspesnoscu u biznisu da impliciraju kako je visoko obrazovanje bespotrebno! Zasto se ne pogleda malo rektor Stanford univerziteta John Hennessy, doktor nauka, dobitnik Turingove nagrade poznat po MIPS arhitekturi procesora, i biznismen kome svakako ne fale pare! Da se mladi ljudi ugledaju na njega, a ne na propale studente.

https://en.wikipedia.org/wiki/John_L._Hennessy





Eto kako obrazovanje ne skodi da se neko bavi biznisom.

Ko je rekao da je visoko obrazovanje nepotrebno? Pa i sam Bil Gejts je pre nekoliko godina u obraćanju studentima rekao nešto tipa da je veoma važno da se obrazuju i da završe fakultet.

On je izuzetak, kao i ovi koje sam naveo.
I William Shockley je primer jednog drugačijeg izuzetka. Uspešan istraživač, nobelovac u oblasti poluprovdnika, ali je na polju biznisa doživeo fijasko.
Iako je da značajan indirektni doprinos nastanku Silicijumske doline, praktično su ga ključni ljudi napustili, od kojih su dvojica osnivači kompanije Intel.

Čovek bio istraživač i naučnik, ali je u ključnom trenutku promašio, jer nije hteo da prihvati tuđe mišljenje, procenu, ideju... Sujeta je čudo, i ne vredi nikakva inteligencija, ako čovek misli da je najpametniji i da svi drugi greše.

Joooooj! Ne postoji nikakva evaluacija?! Samo nad glavom imaš pedagoško-psihološku službu iz svoje ustanove, eksterne inspekcije, Zavod za vrednovanje kvaliteta vaspitanja i obrazovanja, pa Zavod za unapređenje kvaliteta istog, koji ti šalju inicijalne testove, da provere u kolikoj meri su učenici dostigli zacrtane obrazovne standarde (pri čemu ti kao profesor nemaš pravo da taj test i oceniš, a učenici imaju pravo da ih boli uvo da se iole potrude da urade nešto što se ne ocenjuje), pa moraš da pohađaš seminare sa svim inovativnim pedagoškim pros.....njima, pa moraš da imaš pedagošku svesku u kojoj ćeš pedantno formativno ocenjivati učenika, tj. nenumerički i opisno beležiti svoje utiske o njegovom napredovanju, pratiti ga i organizovati mu odgovarajuću podršku, po potrebi - sve to uz tvoju redovnu "šablonsku" nastavu, iako ih u odeljenju imaš trideset četvoro. Sad će još da uvedu i veliku maturu, na kojoj je matematika obavezan predmet, a na osnovu koje će se učenici upisivati na fakultet, što će reći da je odgovornost tim veća... Dakle, možda bi taj posao bio "skroz jednostavan, šablonski" da (za istu platu!) predajem muzičko, ali u vreme kad novim matematičkim znanjima treba da fasciniram učenika, kom Photomath ili neka slična aplikacija rešavaju sve tipove jednačina (iracionalne, eksponencijalne, logaritamske, trigonometrijske...), kao i grafike funkcija, izvode, integrale, teško da naš posao možeš nazvati rutinskim. USPEH bi u tom slučaju bio veći broj učenika zainteresovati, a u mom skromnom iskustvu to je ipak manje od četvrtine. Tri četvrtine učenika u školu ide da im prođe dan, a ja sam neuspešan profesor, jer ne uspevam da im budem zanimljivija od šarene android-igrice. Zakonodavac nam pritom propisuje obrazovne standarde po nivoima znanja, ali nas, s druge strane, obavezuje da zaključimo minimum aritmetičku sredinu ocena. Tako, ja treba da obezbedim da moja dvojka ima osnovni nivo znanja (ako to ne može, onda da mu prilagodim program, pa i uvedem IOP), a pritom sam dužna da mu zaključim pozitivnu ocenu ako ima ocene 1,1,1,3, što bi reklo, 75% gradiva pojma nema...
Ako se uspehom smatra "domoći se radnog mesta" i raditi za 350 E "pričajući nešto", dok niko nema predstavu da na pripremu nastave i provera i more pisanija potrošim daleko više od vremena provedenog u nastavi, onda se uopšte ne razumemo.
Za "neuključivanje mozga" na času matematike nemam komentar!

Nemoj da se nerviras berazorica, ovde je obicaj da neki diskutuju o temama o kojima pojma nemaju, ili imaju roliko povrsan dodir prema temi, da je bolje i da to malo ne znaju.

Pretpostavio sam da ti nisi to zeleo reci, kao i da Gates nije bio duduk da tvrdi suprotno, kad je vec po Microsoftu zaposljavao doktore nauka, no znam kakav zakljucak iz njegove karijere izvodi prosecan srpski posetilac foruma.

Prosečan građanin Srbije, kao i ostatka sveta, je neinovativan i nema originalnih ideja za bilo šta, nego kad vidi tuđi uspeh, komentariše kako bi i on tako uspeo da mu se pružila prilika kao što je ovima.

A ko je ovim uspešnima pružio priliku? Pre neki dan čitam članak o osnivačima HP-a, ljudi počeli od garaže, napustivši General Electric koji nije želeo da se bavi elektronikom, a oni hteli baš time da se bave. Iznajmili garažu, pa šta bude.

Tako su i osnivači Nordeusa u Srbiji iznajmili lokalčić bez prozora, i rintali par godina ubeđeni da ideja mora da uspe. Međutim, u Srbiji većina nema kapital, ili misli da nema kapital, da godinu ili dve gura jednu ideju, čak i ako se čini da je dobra, ali imaju 10-15 hiljada evra za polovan Audi ili BMW.
A Bil Gejts je svoj prvi auto kupio tek 1979. od novca zarađenog u MS-u, u pitanju je bio polovan Porše.

Ali, generalno, Srbija i nije neka zemlja pogodna za preduzetništvo, jer će inspekcija da traži dlaku u jajetu onim nepodobnima, a podobnima neće ni da dolazi ili će pro-forme da dođe na kaficu i napravi zapisnik da je sve u redu.

Sve je to OK, ali se čudim zašto konstantno Bila Gejtsa uzimate za primer uspešnog biznismena koji je počeo od nule. Zaboravljate kakve porodične veze je imao, gde se kotirala njegova porodica, i da mu je majka maltene redovno pila čaj sa engleskom kraljcom. Dakle, nije on tikva bez korena, i ne stoji da je mnogo rizikovao i da je ravnopravno učestvovao u tržišnoj utakmici ni kad je počinjao n kad je postajao poslovni mogul. Daleko je on od poletarca iz garaže koji nije kupio auto da bi imao da započne biznis.

Odlicno - znaci jedan profesor u srednjoj skoli mora da ima mnogo vise znanja, vestina i ljudskih osobina nego sto ima jedan uspesan preduzetnik? Onda, eto resenja - za one koji nisu pronasli sebe u obrazovanju u Srbiji, pravac preduzetnistvo, nece im nedostajati znanja, vestina i upornosti!

Ti ozbiljno to mislis? A sta ako nekoga to ne zanima? I mislis li da profesori ne drze casove privatno, bez da se to na matematiku odnosi posebno? Ja sam vec napisao, preduzetnistvo nosi rizik koji mora da se amortizuje na ovaj ili onaj nacin, i ima ljudi koji to ne zele ili ne mogu.

Ok, to je onda veliki problem - neko hteo da bude kapetan na belu ladju ali mu ne daju a on ne zeli nista drugo, jer ga nista drugo ne zanima. A gle cuda, ne zanima ga ni da stekne diplomu koju traze na konkursu za kapetana bele ladje, vec ga interesuje da nama kuka zbog nepravde, jer po zakonu kapetan moze da se bude i sa manjom diplomom od te koja se trazi.

O cemu pricas? Pokretac teme je diskriminisan zato sto nema diplomu po Bolonji, iako njegova diploma isto vredi? Sta on treba sada, da sprema leskovacki rostilj u kiosku da bi tebi dokazao da je uspesan? Sta umisljas da si, pa da pred tobom iko mora da dokazuje svoje kvalitete, kao da pokretac teme to vec nije ucinio pred svojim profesorima sa fakulteta, koji su bili merodavni za to?

Nista. Nije pod obavezno. Ne mora da radi nista ako mu tako odgovara. Generalno mene ne interesuje ni ladja ni njen kapetan i ne vidim poentu kuknjave. Ako neko ne moze da dobije posao koji bi zeleo sa trenutnim kvalifikacijama i kvalitetima, logicno je da radi na uvecanju istih. Ili da spusti kriterijume i radi nesto gde hoce da ga prihvate takvog kakav je. Ili da uopste nikad nista ne radi ako mu tako odgovara. Njegov izbor.
Bilo kako bilo, ne dajem mu za pravo da vredja i omalovazava druga zanimanja, nije on ni na kakvom brdu, a mi pod brdom, nego smo ravni da se ne spustam na njegov nivo pa da tvrdim da sam ja na brdu a on pod brdom. Svi mi imamo neke diplome i sa njima smo na nekom radnom mestu pozeljni kao radnici a na nekim drugim nismo, pa ne kukako po forumu. Sramota je njegova mnogo vise nego moja sto ja njemu kao profesoru moram da drzim lekcije iz lepog ponasanja.
Gde ces logicniji savet nekome kome ne odgovara drzava, drzavno uredjenje i nacini zaposljavanja u drzavnim i javnim sluzbama, nego da izadje iz sistema koji mu ne odgovara i bavi se necim potpuno razlicitim (privatnim preduzetnistvom) gde manje zavisis od drugih a mnogo vise od sopstvenih znanja i sposobnosti?!

Ja iz ličnog iskustva znam da matematika može da se radi bez uključivanja mozga. Pritom, ne mislim na nastavu, već na matematiku.

Neki zivot provedu bez ukljucivanja mozga,,

Jedino kod resavanja integrala metodom zamene treba biti malo inteligentan, ukljuciti mozak i izabrati odgovarajucu zamenu, jer ako nemas osecaja za matematiku pa izaberes neodgovarajucu mozes satima racunati i ne doci do rezultata. Ostalo je cist sablon i nema nikakvog mozganja, samo fizicki posao.

Evo ti jedan čist šablon, privatni preduzetniče i stručnjače opšte prakse.

Pi je iracionalan broj. Dokazati.

Jedna mala napomena za one koji krenu sa dokazivanjem. Pitagorejci su ubili Hipasa zbog dokaza da je koren iz 2 iracionalan broj. Hipas je pokušao da nađe odnos između hipotenuze i katete jednakokrakog pravouglog trougla i pošto je dokazao da je to iracionalni broj, narušio je dogmu sekte Pitagorejaca. Čuvajte se matematičara, njihova učenja su kroz istoriju često bila povezana sa raznim okultnim grupama. Pitagorejci, masoni...

Darko:

U geometriji ne treba uključiti mozak? Sve je šablon?

Ni u kombinatorici? Baš šabloni?

Hajde da uzmemo Veneovu zbirku za koji hocete razred srednje skole pa da krenemo redom da komentarisemo zadatak po zadatak, da li je sablonski, ili ne. Doci cemo do zakljucka da jesu, sve do resavanja integrala metodom zamene. Tek tu se ukljucuje odredjena kreativnost i osecaj za izbor odgovarajuce zamene.

Misliš na dokaz da je pi transcedentan?
To sa iracionalnim obično se zadaje koren iz 2.

Matematika nije samo resavanje zadataka. Naravno da ako uzmes nesto sto je pravljeno za ucenike da ce se raditi po sablonu ali ako krenes da se bavis matematikom, stvari su drugacije.
Izmedju ostalog ne postoji algoritam za dokazivanje valjanih formula ;)

Vidiš da se čovek obrazovao iz Veneove zbirke. Uzgred, integrali su takođe šablon.

Nego, pitanje za Darka Nedeljkovića:

Na polici je knjiga poređanih jedna pored druge. Na koliko se načina može izabrati knjiga tako da između svake dve izabrane bude najmanje knjiga. Pritom su m, n i k celi brojevi takvi da važi

,
,
.

Sta fali Veneovoj zbirci i koju drugu zbirku bi ti preporucio za nastavu u srednjoj skoli? Gde nestade Srbija-realno-profesor? Voleo bih da procitam i neko njegovo neslaganje sa mnom, u cemu je tezina posla nastavnika matematike i neki primer kada je naisao na neki problem koji ne teskom mukom resio, tj. kada je poslednji put morao da ukljuci mozak?

Pa, reši zadatak koji sam ti dao da vidimo kakve su zbirke iz kojih si učio.

"Krugove" zbirke su vrlo dobre.

Nedeljko, možda Darko ne razume uopštene brojeve n, m i k.

Nešta konkretnije.

U ormaru se nalazi 10 parova patika (deset levih i deset desnih).
Neko je nasumično (ne gledajući u ormar) uzeo 8 patika iz ormara.
Kolika je verovatnoća da među uzetim patikama ima tačno tri para patika?


_{[Ovu poruku je menjao miki069 dana 13.04.2018. u 13:28 GMT+1]}

Možda mu nije zanimljivo jer ne zahteva uključivanje mozga.

Trol se ućutao.

Čovek rešava zadatak. Nemojte da ga dekoncentrišete.