Ja sam stekao utisak da imamo 1% izrazito pametnih i 99% izrazito glupih/neobrazovanih/nezainteresovanih. Deca pretezno bubaju napamet za ocenu, da bi pola sata nakon ocenjivanja sve bilo obrisano iz memorije. Ti koji postizu uspehe na matematickim olimpijadama uglavnom imaju iza sebe jake privatne matematicke skole ili privatne profesore, tesko da je neko toliko razvio talenat u drzavnoj skoli bez ikakve pomoci sa strane.

Samo rade ono što se od njih traži

Matematička gimmazija u Beogradu nije privatna i ništa se ne uči napamet ali da mora da se mnogo radi, mora.

U srbiji se godisnej rodi u proseku 65.000 dece. Ne znam koliko matematicka gimnazija godisnje upise, ali mislim da se radi o broju mnogo manjem od 650, sto bi bilo 1%. I tu pretpostavljam imamo najpametnije, prosecne i ispodprosecne. U mojoj generaciji su se isticali oni koji su dosli iz matematicke gimnazije, a imali su u porodici nekog matematicara. Danas na matematickom fakultetu imas dva profesora iz moje generacije, i istog su prezimena, da li ti to govori da su u porodici imali ozbiljnog talenotovanom matematicara koji im je razvio talenat i pripomogao drzavnoj skoli ili smatras da je slucajnost sto od cele jedne generacije 2 coveka istg prezimena postanu vrhunski matematicari a svi ostali - tropa?

Ne mora da znači tropa, ali su iz nekog razloga izgubili interesovanje za bavljenje matematikom na višem nivou.

Ima boljih i lepših stvari od matematike kojima se čovek može baviti na višem (i čak vrlo visokom) novou, a jedna od njih je recimo - šah.

U slučaju da ti matematika nije neposredni posao, šah bih stavio na mesto iznad. Ne mora on biti jedini, možda ima još takih primera.

U sustini si u pravu, samo to moze na razlicite nacine da se kaze, a ja sam izabrao najcrnju rec :-)
Ali dobro, posto me vracas da to ublazim, objasnio bih konkretno kroz motivaciju i koncentraciju. Znaci, za akademski uspeh najvazniji su motivacija i koncentracija, a inteligencija je tamo neka "deveta rupa na svirali", tj. relativno nebitna, prosecna je sasvim dovoljna. Prosecno inteligentan covek moze bez vecih problema da zavrsi bilo koji fakultet, ukoliko nema problem sa motivacijom i koncentracijom. Ti naglasavas motivaciju, sto jeste u mnogim slucajevima - ljudi upisu matematicki fakultet, pa onda na pola postanu programeri i izgube motivaciju da isti ikada zavse. Medjutim, tu je i problem koncentracije, drzis knjigu, oci prealze preko redova teksta, ali mozak bezi na neke druge misli. Zbog toga najinteligentniji ljudi cesto imaju problem da zavrse fakultet. E, u tom slucaju je od znacaja imati pomoc dobrog pedagoga motivatora, u ovom slucaju matematicara koji materiju ume da ucini zanimljivom i vrati izgubljenu koncentraciju. Bez toga, kao sto sam rekao, samo mozda 1% ljudi prirodno ima sve tri vrline - inteligenciju, motivaciju i koncentraciju, sto je zabrinjavajuce malo, dok sasvim zadovoljavajucu inteligenciju ima naprimer 50%, sto je vec nesto. Mi smo tako skloni da poredimo svojih 1% najboljih sa 1% najboljih iz drugih drzava i da na osnovu toga tvrdimo da smo najbolji, sto mislim da nije tacno, jer nam je prosek na dosta niskom nivou, a realno je vaznije porediti prosek. Mislim da vise sanse ima drzava gde su svi solidno obrazovani, nego ona koja ima tu i tamo nekog genija, a 99% populacije zaglupljeno.

Slažem se, a što se tiče te strukture obrazovanja među populacijom, identično mislim i ja :)

A sta to znaci najpametnija? Onako sva, djuture... ili pojedinci ili kako?

Mene zanima prosek. To sto imamo jednog, ili nekoliko, dobrih matematicara meni bas nista ne ukazuje. Prosek je katastrofa.

Sve je rečeno, odnosno napisano. Potraži na internetu ili sajtu CNN-a tu reportažu i sam saslušaj zašto je to i u kom kontekstu rekao Dejvid Loren.
Ovako, imam utisak da ti ne prija ta ocena američkog matematičara, ti bi je najradije umanjio ili obrisao?
Takođe, obrati se i ministarstvu prosvete i zatraži prosek ocena srednjoškolaca i svega što te interesuje.
Po zakonu o dostupnosti informacija dužni su da ti odgovpore.

Tako sam i mislio.



Aham.