Sve se to svodi na uništavnjje domaćih firmi nelojalnom konkurencijom koju stvara sama država i to od poreza tih istih firmi koje uništava.

Evo kako. Continental Automotive ( https://www.continental-automotive.com/ ) se bavi embedded resenjima za autoindrustriju (embedded kompjuter je kompjuter koji je deo veceg sistema). Ako se time Startit ne bavi nije ni direktno ugrozen, a ne bavi se, vec se bavi smartphone developmentom i web developmentom, sto je kao da malinari krenu da protestvuju sto uvozimo banane iz Kolumbije.

Evo sta Startit trazi : https://startit.rs/poslovi/ i tu embedded developmenta (koji je na programskim jezicima C ili Ada) nema.

Domaće firme će morati mnogo više da ulože u dodatno obrazovanje studenata IT, tj. moraće da organizuju kurseve, radionice, ...

Takođe, jedan dobar način da vežu stručnjake je da im plate studije ili ponude stipendije (kao što rade MS i drugi u Srbiji), uz obavezu da određen broj godina ti diplomci moraju raditi kod njih.

Sa druge strane, domaćim firmama je mnogo veći problem iskusan kadar, jer ljudi posle 5-10 godina često odlaze u inostranstvo. Tu su u prednosti domaće firme koje već imaju centre van Srbije (tipa Comtrade i sličnih). Ti iskusni ne odlaze samo zbog plata (jer bi im i 2000€ mesečno u Srbiji bilo dovoljno da nemaju finansijski motiv za odlazak van Srbije), odlaze zbog nekog normalnog života i budućnosti svoje dece, jer ne žele da im deca odrastaju u zemlji gde je najvažnije ko kakav auto vozi i ko ima koji model telefona; na stranu i to, nego što ne smeju dete da puste da ode na fudbalsku utakmicu ili bilo koji veći sportski događaj, a o kriminalu i ubistvima da ne pričamo.


A ovi što dolaze iz inostranstva... pa mislite da će dati nemačku ili švajcarsku platu ovde?
U Srbiji već imate firmi koje su u vlasništvu stranaca (npr. IGT Global Services Limited - Ogranak Beograd) i oni imaju plate koje im sigurno ne bi ponudili ovi što dolaze u Srbiju, posebno ako dolaze zbog subvencija.

Ovde je zanimljivo to što firme nisu konkurenti na tržištu. Ne radi se o tome da domaće firme neće moći da prodaju svoje proizvode jer će subvencionisana firma moći da nastupi sa nižim cenama. U tom slučaju bih bio u potpunosti protiv subvenicije. Ovde se borba vodi za radnike. Vlasnici domaćih firmi će morati da ponude veće plate. To je nešto što mi se veoma sviđa, naročito ako se uzme u obzir tradicionalna velikodušnost domaćih preduzetnika.

Everxxxx

Strana firma donosi i know-how, tj. iskustvo u primeni izvesnih standarda koje proizvod mora da zadovolji da bi smeo da se nadje na trzistu. Masinski inzenjer koji projektuje kocnice ne mora znati kako ce ABS da bude implementiran, programer ne mora da zna kako kocnice zaista funcionisu, ali neko u timu, senior software engineer na primer mora da zna oboje, kao i sto je potrebno poznavanje standarda po kojima softverska komponenta mora biti izradjena. Mali Perica iz komsiluka moze da pise sajt u PHP, ali ne i da pise ABS softver za automobilske kocnice!

I ja pre neki dan čitam i ne mogu da se načudim šta je negativno u tome što je Continental otvorio taj centar. Pa i što je država investirala da pomogne u tome. Ne postoji ni jedna jedina loša strana, pa opet svi trube na sve strane o tome, kao da je država uložila u infrastrukturu NATO baze pored Beograda...

Ulagan je novac u po meni mnogo mnogo čudnije stvari, recimo
http://rs.n1info.com/a334635/V...dinara-za-film-Bela-vrana.html

Pri tom kao što je već rečeno, Continental ni po čemu ne ugrožava ostale developerske firme u Srbiji. Jedino možda po tome ako daju bolje uslove uzeće radnu snagu firmicama koje bedno plaćaju svoje ljude. A to je u stvari pozitivno, a ne negativno.

Zavisi od ugla iz kojeg posmatraš. Vlasnici firmica zato i kukaju. Moraće da povećaju plate ili da izgube (najbolje) radnike.

Everxxxx

A pretrgli su se koliko placaju, kad je unosnije cistiti toalete na aerodromu u Cirihu, nego programirati u Srbiji.

pa mogu da izgube radnike samo ako su se ponašali kao robovlasnici prema njima. I ne vidim šta je tu loše.

Loše je što većina tih programera boluje od drapetomanije!

Zašto ne pokušate da sagledate neke stvari iz ugla poslodavca?

Recimo, dođeš kod šefa i kažeš: "Ja hoću platu od 2000EUR mesečno".
Šta poslodavac uradi - stavi na papir tvoj zahtev, izađe da ga to košta samo za platu 40,000 EUR godišnje, a mora da se plati i kirija, i struja i internet i ona osoba koja očisti kancelarije kada odeš kući, i ona osoba koja se javi na telefon kada klijent zova, i ona osoba koja ode da te prijavi i ona osoba koja vodi knjige...

I ti onda koštaš poslodavca 50,000 EUR godišnje.

Pravi pristup bi bio da dođeš kod poslodavca i kažeš: "Znam kako da napravim 50,000 EUR godišnje od mog posla, to zaslužuje 2000 EUR plate"
Tvoj poslodavac ne posluje u vakuumu. On može da naplati od klijenata onoliko koliko tržišni uslovi zadovoljavaju. Prosto, ako Slovak kaže moja konsultantska dnevnica je 1000EUR, a Bugarin ti traži 300EUR, uzećeš Bugarina. Isto tako, ako tvoj poslodavac dođe kod klijenta i kaže - izrada web sajta kod mene košta 20,000 EUR jer moji programeri ne pristaju na manje od toga, klijent će da uzme onoga koji će da naplati 2000.

Drugo pitanje je, ako u IT sektoru u Srbiji radi 12,500 ljudi koji posluju po tržišnim uslovima, za koje poslodavci plaćaju sve doprinose i koji ne mogu da nađu ljude, zašto bi ti nekome ko misli da zaposli 300 ljudi rekao da sledeće dve godine ne treba da plaća doprinose za zaposlene?

Meni je u redu da dođe strana firma, donese nove poslove, preuzme programere iz drugih firmi i da im bolje uslove, ali nije u redu da ne posloju po istim principima i da ne plaćaju iste namete kao i oni koji već zapošljavaju 12,500 ljudi.

Lele majko, sudar titana i LLC firmi u offshore zonama.

Poenta je u sledećem

1. Ima smisla da država subvencioniše stranu firmu koja će da sagradi fabriku "na livadi" i zaposli 1.000 nezaposlenih radnika, u Lebanu, gde je 70% nezaposlenih. Ta će firma da troši struju, vodu, da plaća komunalije, porez. Stotine porodica koje do sada nisu imale prihode - imaće ! Svima lepo, a državi se brzo vrati uloženo.

2. Nema smisla da država subvencioniše firmu koja će da zakupi poslovni prostor u Novom Sadu / Beogradu i subvencionisanim parama preuzme zaposlene iz drugh firmi. Jer među programerima (koji iole znaju svoj posao) nema nezaposlenih.

Ista je ovakva diskusija bila pre godinu dve kad je Endava 'tela da uzme subvenicje zarad povećanja broja zaposlenih u Beogradu.

Upravo tako, poenta subvencija je valjda da se prave nova radna mesta i da se svara nova vrednost a ne da se presipa ono što već ima.

Pa i tad aniej normalno, da nekome daš nevorvatno povoljen uslove tako da na tržištu iam veliki prednost.

Embeded sisteme radi veliki broj firmi po Srbiji, nisu ovi prvi.

Potez je glupav i kontraproduktivan.

Naravno, takođe bi trebalo raditi na tome da se ostale velike IT kompanije u Novom Sadu odlepe od FTN-a i da imaju isti pristup programima i kadrovima kao i ostatak "industrije".

Mene, kao građanina koji plaća porez zanima samo jedno. Koliko je svrsishodna ta vrsta ekonomske politike, tj. koliko ja kao pojedinac, odnosno društvo dobijamo tom vrstom rasipanja poreskog novca? Odgovor na ovo pitanje je skoro ništa, možda i samo ništa. Godinama sam se trudio da shvatim tu logiku, ali mi i pored najbolje volje nije bilo jasno. Ako država Peri nudi besplatnu infrastrukturu, oslobađanje od poreza i tzv. subvencije po radniku, zašto to ne daje i Žiki? Zašto vrši diskriminaciju? Čak i da je ne sprovodi, koliko se ja razumem u sir i vojnu muziku, ako reši, trebalo bi da diskriminiše tzv. strane investitore, a ne domaće, osim ako država Srbija štiti interese Italije i Severne Koreje, a ne interese građana Srbije. To bi bilo nešto novo za mene: nešto kao kada bi država ušla u rat, poslala vojsku na bojište, a onda se svim silama trudila da dostavi što više municije protivničkoj strani. Ok, mogu da razumem, nemamo novca, nemamo tehnologiju, ljudski potencijal nam se toliko utanjio, ali zašto, zašto pobogu? Pretvaraju nas u belo roblje, od zemlje koja je proizvodila skoro sve od igle do lokomotive, postali smo motači kablova. Šta imamo od fijata? Ništa. U ekonomskom smislu, protočni bojler na kom fijat zaradi nešto malo, a mi ništa. Jeftinije je bilo te ljude poslati da odmaraju i dati im te pare.

Čak i da je sve ovo prethodno pogrešno sagledano, ima jedna druga bitna stvar. Zašto bi se novac poreskih obveznika koristio kao podsticaj bilo čijem privatnom poslovnom interesu? Jesam li ja nešto propustio, možda mi nije dobro, ne znam. Koliko je meni poznato, to se zove ulaganje. Na stranu to što nas niko ne pita, od lokalne samouprave do vrha države, ali bih voleo da znam, za čije babe zdravlje? Ako već ulažemo pod firmom subvencija, gde je profit? Ne pripada nam profit, naše je samo da damo pare koliko sam razumeo. Pare koje inače nemamo, nego se zadužujemo. Genijalno, šta drugo reći. Kako neko reče u jednom tekstu u politici, to je politika razvijanja siromaštva. Ne brinite, dala je odlične rezultate: svako ko može, gleda da zapali iz Srbije.

Zato što je super za slikanje i marketing, doveli smo Fijat, otvorili smo (debelo smo platili, al koga briga) xyz radnih mesta, itd.

Matematika jasna, za pozicije za koje ima visak kadrova dati subvencije, u suprotnom je ludost. Ne verujem da ovo neko ne zna, al ajd.

Ako subvencije posmatramo kao ulaganje? Da li biste ulagali tamo gde ima manjak ili višak kadrova? Tamo gde je višak kadrova, tamo su i gubici.

... Na stranu to što nas niko ne pita ...
Kao prvo - pitaju te. Naravno, ne bukvalno tebe lično, nego budu izbori i građani kažu da li jesu ili nisu za politiku koja je vođena u zadnjih nekoliko godina. Prema rezultatima zadnjih izbora, kažu građani - sve je OK, teraj dalje isto tako kao i do sada. Molim lepo - to je to.

... Pretvaraju nas u belo roblje, od zemlje koja je proizvodila skoro sve od igle do lokomotive, postali smo motači kablova....
Zemlja koja je proizvodila sve i svašta odavno nema. Nema. Pogledaj levo desno, potraži. Nema. I šta sad ? Da mrsmo da sada nećemo da motamo kablove, jer nam je ispod časti ? Može i to. Onda ćemo da klošarimo ispred samoposluge, sedeći na praznoj gajbi i pijući pivo za zadnji dinar. Ili možemo da prihvatimo ono šta neko ponudi kao proizvodnju. Ili ne prihvatimo. Niko nas ne primorava.

... trebalo bi da diskriminiše tzv. strane investitore, a ne domaće, osim ako država Srbija štiti interese Italije i Severne Koreje, a ne interese građana Srbije ...
Domaći investitori su mit. Svodi se na nekoliko tajkuna koji su uspeli da se obogate putem političkih i udbaških veza devedesetih. To su Mišković, Peconi, Karić i slična žgadija. NIKO, ali NIKO, NIKO, NIKO od njih nikad nije imao, organizovao bilo kakvu proizvodnju bilo čega, Sve se svodi na trgovinu, trange-frange uz državni protekcionizam njihovih (ne)dela.
Izuzetno sam zahvalan i ovoj i prethodnim vladama koje nisu davala subvencije "domaćim investitorima", jer dobro znamo šta bi se desilo sa tim parama. Podsećanje - SVE banke sa državnim kapitalom su propale, ogrezle u pljačkama i davanju suludih kredita tajkunima. Ajde, budi realan pa kaži: da li bi poverio 100€ svojih para Kariću da ovaj "uloži u proizvodnju". Jeste, komično je, priznajem.
S druge strane velike internacionalne korporacije, u vlasništvu akcionara i velikih investicionih fondova idu strejt linijom - dobijemo pare - organizujemo proizvodnju - imamo profit. Kad njima daš subvencije da organizuju proizvodnju - ishod je jasan.

... Kako neko reče u jednom tekstu u politici, to je politika razvijanja siromaštva. ....
Ovoga sam se naslušao u zadnjih nekoliko godina, zajedno sa famom o pelenama, malim platama, belom roblju i tako dalje i tako dalje.
Kao prvo, nisam video ni jedan džavni dekret da neko mora da radi u Juri i sličnim "Jurama". Nećeš - ne moraš, nisi "belo roblje".
Kao drugo, fama o pelenama, (znam iz prve ruke) nastala je od neradnika koji su u osam sati radnog vremena, 'teli dva tri da provedu u klonji, uz rakijicu. Šatro, baš im nužda. Poslodavac rekao - ne može, a ovi zvali novinarčiće i kukali kako ne smeju u WC.
Kao treće, cenu radne snage određuje tržište. Ja u džepu imam 10.000 din, ali žvake plaćam 50 din. Mogu da platim i 100 din, imam para, ali zašto bih to radio ako je tržišna cena žvaka 50 din ? Tako je i sa radnim snagom. Kad svi budu zaposleni (ne bukvalno, ali zna se koji veliki procenat) onda će svaki sledeći poslodavac morati (hteo to ili ne) da ponudi veću, i veću platu da bi uopšte imao radnike. Onda više neće biti ni 200 € ni 300 €, već silom tržišnih zakona sve veća i veća cifra.
Da li bi ti, ti lično, kad bi sad imao svoju fabriku, nekvalifikovanog radnika platio 2.500 € ili 250 € ?

... Šta imamo od fijata? Ništa....
Možda ti lično nemaš ništa, ali Kragujevac je pre Fiata bio "dolina gladi". 70% nezaposlenih. Kad radi Fiat, i 4.000 radika prima plate, onda će i prodavac cipela u Kg da proda nešto, a i frizerka u svom salonu ima koga da frizira. Slično je i u Smederevu, Lebanu i drugim sredinama gde nije bilo ama baš nikakve teoretske šanse za zaposlenje. Ništa. Nula. Duplo golo.

... Jesam li ja nešto propustio, možda mi nije dobro, ne znam ...
Jesi propustio si. Srbija je, "mudrom" politikom svojih vlada, od osamdesetih godina uspela da dotakne ekonomsko dno.
I ne samo to, nego se i točak istorije, globalno gledajući, okreće unapred i ne vraća se. Na primer, Srbija danas nije u stanju da proizvede traktor koji bi bio dobar i koji bi mogao da se prodaje širom sveta. To smo mogli pedesetih, šezdesetih, zaključno sa sedamdesetim. Danas nema inženjera koji bi konstruisali traktor, nema inženjera koji bi rekli koje su mašine potrebne za proizvodnju, nema inženjera koji bi organizovali proizvodnju, nema dizajnera koji bi dizajnirali proizvod, nema komercijale koja bi prodala proizvod. Nema. Prosto. Ako si mislio da ima - pogrešio si. Nema. Proizvodnja bilo kojeg sofisticiranog proizvoda u domaćim fabrikama je mit. I daleka istorija.


... Zašto bi se novac poreskih obveznika koristio kao podsticaj bilo čijem privatnom poslovnom interesu? ...
Zato što se njegov poslovni interes poklapa sa državnim.

Kad je neko spreman da na livadi sagradi fabriku to podrazumeva:
1. Angažovanje domaćih radnika da sagrade objekat. Zidari, tesari, moleri, električari ... Ima posla - ima zarade. Ima zarade - ima potrošnje - ima poreza.
2. Uvoz sirovina i transport do fabrike u Lebanu (na primer, Lebane mi nešto u sećanju da je tamo nešto sarađeno) - špediteri, kamioni, vozači, putarina - svima redovni priliv novca. Ima para - ima potrošnje - ima poreza.
3. Potrošnja struje, vode, energenata za proizvodni proces - eto para za lokalnu EDB, za vodovod i kanalizaciju. Eto taksi za opštinsku samoupravu. Eto para - eto poreza.
4. Radnici primaju plate. Manje ili veće, ali primaju. Eto para, eto potrošnje, eto zarade, kako već rekoh i za lokalnu frizerku. I poreza državi, naravno.

Posle nekoliko godina, državi je vraćeno šta je uložila, a radnici i dalje rade i zarađuju. Alternativa ovome ? Livada je ostala livada. Ništa. Nula. Duplo golo. Šta je bolje ?

... Na stranu to što nas niko ne pita ...
Kao prvo - pitaju te. Naravno, ne bukvalno tebe lično, nego budu izbori i građani kažu da li jesu ili nisu za politiku koja je vođena u zadnjih nekoliko godina. Prema rezultatima zadnjih izbora, kažu građani - sve je OK, teraj dalje isto tako kao i do sada. Molim lepo - to je to.

... Pretvaraju nas u belo roblje, od zemlje koja je proizvodila skoro sve od igle do lokomotive, postali smo motači kablova....
Zemlja koja je proizvodila sve i svašta odavno nema. Nema ! Pogledaj levo desno, potraži. Nema. I šta sad ? Da mrsmo da sada nećemo da motamo kablove, jer nam je ispod časti ? Može i to. Onda ćemo da klošarimo ispred samoposluge, sedeći na praznoj gajbi i pijući pivo za zadnji dinar. Ili možemo da prihvatimo ono šta neko ponudi kao proizvodnju. Ili ne prihvatimo. Niko nas ne primorava.

... trebalo bi da diskriminiše tzv. strane investitore, a ne domaće, osim ako država Srbija štiti interese Italije i Severne Koreje, a ne interese građana Srbije ...
Domaći investitori su mit. Kao i Deda Mraz.Svodi se na nekoliko tajkuna koji su uspeli da se obogate putem političkih i udbaških veza devedesetih. To su Mišković, Peconi, Karić i slična žgadija. NIKO, ali NIKO, NIKO, NIKO od njih nikad nije imao, organizovao bilo kakvu proizvodnju bilo čega, Sve se svodi na trgovinu, trange-frange uz državni protekcionizam njihovih (ne)dela.
Izuzetno sam zahvalan i ovoj i prethodnim vladama koje nisu davala subvencije "domaćim investitorima", jer dobro znamo šta bi se desilo sa tim parama. Podsećanje - SVE banke sa državnim kapitalom su propale, ogrezle u pljačkama i davanju suludih kredita tajkunima. Ajde, budi realan pa kaži: da li bi poverio 100€ svojih para Kariću da ovaj "uloži u proizvodnju". Jeste, komično je, priznajem.
S druge strane velike internacionalne korporacije, u vlasništvu akcionara i velikih investicionih fondova idu strejt linijom - dobijemo pare - organizujemo proizvodnju - imamo profit. Kad njima daš subvencije da organizuju proizvodnju - ishod je jasan.

... Kako neko reče u jednom tekstu u politici, to je politika razvijanja siromaštva. ....
Ovoga sam se naslušao u zadnjih nekoliko godina, zajedno sa famom o pelenama, malim platama, belom roblju i tako dalje i tako dalje.
Kao prvo, nisam video ni jedan džavni dekret da neko mora da radi u Juri i sličnim "Jurama". Nećeš - ne moraš, nisi "belo roblje".
Kao drugo, fama o pelenama, (znam iz prve ruke) nastala je od neradnika koji su u osam sati radnog vremena, 'teli dva tri da provedu u klonji, uz rakijicu. Šatro, baš im nužda. Poslodavac rekao - ne može, a ovi zvali novinarčiće i kukali kako ne smeju u WC.
Kao treće, cenu radne snage određuje tržište. Ja u džepu imam 10.000 din, ali žvake plaćam 50 din. Mogu da platim i 100 din, imam para, ali zašto bih to radio ako je tržišna cena žvaka 50 din ? Tako je i sa radnim snagom. Kad svi budu zaposleni (ne bukvalno, ali zna se koji veliki procenat) onda će svaki sledeći poslodavac morati (hteo to ili ne) da ponudi veću, i veću platu da bi uopšte imao radnike. Onda više neće biti ni 200 € ni 300 €, već silom tržišnih zakona sve veća i veća cifra.
Da li bi ti, ti lično, kad bi sad imao svoju fabriku, nekvalifikovanog radnika platio 2.500 € ili 250 € ?

... Šta imamo od fijata? Ništa....
Možda ti lično nemaš ništa, ali Kragujevac je pre Fijata bio "dolina gladi". 70% nezaposlenih. Kad radi Fijat, i 4.000 radika prima plate, onda će i prodavac cipela u Kg da proda nešto, a i frizerka u svom salonu ima koga da frizira. Slično je i u Smederevu, Lebanu i drugim sredinama gde nije bilo ama baš nikakve teoretske šanse za zaposlenje. Ništa. Nula. Duplo golo.

... Jesam li ja nešto propustio, možda mi nije dobro, ne znam ...
Jesi propustio si. Srbija je, "mudrom" politikom svojih vlada, od osamdesetih godina uspela da dotakne ekonomsko dno.
I ne samo to, nego se i točak istorije, globalno gledajući, okreće unapred i ne vraća se. Na primer, Srbija danas nije u stanju da proizvede traktor koji bi bio dobar i koji bi mogao da se prodaje širom sveta. To smo mogli pedesetih, šezdesetih, zaključno sa sedamdesetim. Danas nema inženjera koji bi konstruisali traktor, nema inženjera koji bi rekli koje su mašine potrebne za proizvodnju, nema inženjera koji bi organizovali proizvodnju, nema dizajnera koji bi dizajnirali proizvod, nema komercijale koja bi prodala proizvod. Nema. Prosto. Ako si mislio da ima - pogrešio si. Nema. Proizvodnja bilo kojeg sofisticiranog proizvoda u domaćim fabrikama je mit. I daleka istorija.


... Zašto bi se novac poreskih obveznika koristio kao podsticaj bilo čijem privatnom poslovnom interesu? ...
Zato što se njegov poslovni interes poklapa sa državnim.

Kad je neko spreman da na livadi sagradi fabriku to podrazumeva:
1. Angažovanje domaćih radnika da sagrade objekat. Zidari, tesari, moleri, električari ... Ima posla - ima zarade. Ima zarade - ima potrošnje - ima poreza.
2. Uvoz sirovina i transport do fabrike u Lebanu (na primer, Lebane mi nešto u sećanju da je tamo nešto sarađeno) - špediteri, kamioni, vozači, putarina - svima redovni priliv novca. Ima para - ima potrošnje - ima poreza.
3. Potrošnja struje, vode, energenata za proizvodni proces - eto para za lokalnu EDB, za vodovod i kanalizaciju. Eto taksi za opštinsku samoupravu. Eto para - eto poreza.
4. Radnici primaju plate. Manje ili veće, ali primaju. Eto para, eto potrošnje, eto zarade, kako već rekoh i za lokalnu frizerku. I poreza državi, naravno.

Posle nekoliko godina, državi je vraćeno šta je uložila, a radnici i dalje rade i zarađuju. Alternativa ovome ? Livada je ostala livada. Ništa. Nula. Duplo golo.Možemo da napasamo ovce na livadi. Šta je bolje ?

Sa milijardu evra bi preporodio bilo koji deo Srbije



https://www.danas.rs/ekonomija...la-fijatu-38-milijardi-dinara/

@Java - trziste je slobodno samo onda kad protok radnika (trziste rada) bude isti kao protok kapitala i robe.

Dakle ako nemacki investitor moze da dodje i investira u Srbiju u fabriku bez nekih ogranicenja, tad i srpski radnik moze da ide da radi u Nemackoj. Dok god je trziste rada zatvoreno, nema nikakvog govora o "slobodnom trzistu".


A sto se tice same teme, nebitno da li je u pitanju strana ili domaca firma, davati subvencije za razvoj IT firme je potpuno suludo.
Celom svetu ukljucujuci Srbiju, fali IT kadrova a ne IT firmi gde bi ti kadrovi radili, prema tome novac treba da se ulaze u osposobljavanje novih radnika i prekvalifikacije postojecih .

@bananaphone
Tačno. Nema.
I sad ? Šta je alternativa ? Da se ljutimo i durimo ?

---

Da budem jasan. I ja bih hteo da moja deca sutra rade u Srbiji, u srpskim preduzećima za platu od 6.000 €. Hteo bih, časna reč.

Ali, koji je put do toga ?

- Da sačekamo dok Francuzi, Britanci i Nemci dođu i na srpske livade prebace svoju hi-tech tehnologiju i proizvodnju ?
- I da novozaposlenom radniku daju platu 6.000 € ?

E pa, načekaćemo se do tog lepog dana. Kad na vrbi rodi grožđe.

---

Da oko toga se slažemo, i to sam već komentarisao na prethodnoj strani. Nego, eto, diskusija otišla u drugom pravcu.

6.000€ plata je mala sala - prosecna plata u Amsterdamu je 2500€, cisto radi reference :D

Put do toga je liberalizacija trzista rada. IT trziste je takvo kakvo jeste, delimicno zbog toga sto je gomila ljudi otislo da radi u inostranstvo.

Plate u Fiat-u ce porasti izmedju ostalog, kad radnik iz Kragujevca bude mogao da ode u Italiju ili Nemacku da radi u auto industriji.

BTW - ne znam koliko je tacno sve ovo ali ako je bar deo tacan, govori ti koliko se Fiat kao investicija isplati: https://insajder.net/sr/sajt/tema/964/

Fiat u Kragujevcu je stvarno karakterističan slučaj. Previše je para dato, na netransparentan način. Bilo ne ponovilo se.

Fiat tada nije "došao i tražio subvencije", nego je Srbija zvala Fiat, molila ga da dođe. A ovi, naravno, u boljoj pregovaračkoj poziciji, pa izvoljevali.

To je zato što je Srbija prethodno odbila Reno i VW koji su hteli, zamisli, samo da se sklapaju automobili u Srbiji. A mi smo se durili, i rekli da nam je to ispod časti.

---

Ipak, primer sa Fiatom, ne može da bude generalni odgovor da se ni jedna subvencionisana strana investicija ne isplati.

@Java - nema to veze sa "nama". Tadasnji predstavnici vlasti su u najmanju ruku iz dobrih namera zas*rali, a realnije - verovatno je korupcija donela Fiatu ovakvu poziciju u Srbiji.

Ali nema veze - tako je kako je. Bitno je za pocetak videti da je cela ta prica jedna velika prevara od koje gradjani Srbije imaju najmanje koristi...

Problem je netransparentnost i što u većini slučajeva javnost nema pojma koliko je nešto koštalo (za Fijat se ni 10 god. kasnije ne zna), da bi se uopšte moglo pričati da li se i koliko isplatilo.

Javo

U načelu se slažemo, da ne idem u sitna crevca i kasapim tvoj post. Međutim, imam dva pitanja, u stvari malo više.

Kažeš, cenu radne snage određuje tržište. Da li si siguran u ovo? Meni se čini da se i tržištem može manipulisati, to se naravno i radi, nije Srbija to izmislila. Najočigledniji primer je tržište nekretnina. Nego da ne idem u off, dakle, nisu svi zaposleni, a već se oseća nedostatak radne snage. Ne znam da li si primetio u poslednjih godinu dve, ali malo malo iskoči naslov: nema vozača, ostaćemo bez vozača žale se vlasnici prevozničkih firmi, ali se niko nije setio da poveća plate. Vozači gsp-a u Beogradu i Novom Sadu, bar prema pisanju medija odlaze u inostranstvo, svako ko ima malo iskustva odlazi. Isto tako lekari i medicinsko osoblje. Povremeno naiđem na tekst u kojem se kaže, kako ćemo uskoro ostati bez lekara te i te specijalnosti, jer stari odlaze u penziju, mladi ne dobijaju specijalizacije ili odlaze u inostranstvo. Opet, od povećanja plata nema ništa.

Ima jedan zanimljiv komentar koji sam pročitao pre neki dan. Koliko je istina, ne znam, ali otprilike ide ovako: čovek radi na benzinskoj pumpi u Srbiji, toči gorivo. Njegov drugar, kum šta li je, to isto radi u Austriji. Natoče manje više isto goriva, koje je skoro iste cene. Onaj u Srbiji ne može da dobaci do 500 evra plate, a onaj u Austriji 5 puta po toliko. U čemu je kvaka? Ok, mogu da razumem da Austrija ima neuporedivo više turista i da dobro tu zaradi, mogu da razumem da nemaju fijat u kom samo sklapaju kola, nego na primer Štajer Puh, ozbiljnu firmu na svetskom nivou. Sve mogu da razumem, ali pet puta.

Još jedno pitanje, ono što je bitno. Ako govorimo striktno u okvirima ove teme, imaš dve softverske firme, jednu domaću, drugu stranu. Pretpostavimo da su slične po većini parametara. Zašto bi bilo kojoj davao subvencije? Zašto bi stranoj dao subvencije, a ne domaćoj?

Kreditira te neka zemlja pod uslovom da njihovim firmama daješ subvencije?

Edit:

Ako nastupe kao ovi, teško da će nekog kvalitetnog preoteti.

Evo za analizu:

Continental-Automotive d.o.o - System Engineer

Meni ovo ipak ne izgleda kao standardni oglas za IT sistem inzenjera.

^ Mislim da je posao za "punokrvnog" inzenjera, koji ima jedno 10+ "pravih" godina iskustva u industriji, miks izmedju inzenjera elektrotehnike i industrijskog inzenjera.

@java
uz duzno postovanje, al svasta si ... gore...
Ne postoji bas nikakva analogija sa Fiatom, tajkunima, motacima kablova, fabrikama na livadi, zaposlavanju nezaposlenih...

Naprotiv.

Radi se o sektoru u kome nema nezaposlenih. Novosadske IT firme imaju regrutne centre u svim gradovima Srbije (u kojima postoji obrazovanje tih profila), ali i u Rumuniji, Bugarskoj, Ukrajini, Makedoniji, Bosni, Hrvatskoj... Kadra jednostavno nema dovoljno.
Zato nece ni biti otvaranja novih radnih mesta, jer nova radna snaga ne postoji. Samo ce se prelivati iz firme u firmu. A u lokalu, vec 30 godina, postoji firma sa preko 600 zaposlenih koja zaposljava inzenjere istih profila, a u portfoliu ima resenja kojima i Conti namerava da se bavi. I ne nije Kostic, a ni Miskovic u pitanju...





Dolazak novog igraca na trziste je naravno pozeljan, ali kako davanje tom igracu 500 metara "fore" u trci u vidu subvencija od 9.5 milki doprinosi trzisnoj utakmici?

a mozda neko zeli da sabotira jacanje IT u Srbiji ?

Npr iduci logikom piramide nasa zemlja je na dnu u Evropskom poretku. Nama pripadaju mrvice sa evropskog stola. Jeste IT izvozi, ali ito tako je neko u Nemackoj ili NL ispusio zbog outsorsovanja u Srbiju...

Nemacka nam obezbedjuje evrospki put, ali po njenom. Da nam pristupne fondove pa onda kaze e sad dotirajte nasu firmu da vam rasturi vas domaci sektor. Ako necete, molim lepo, nema nista od outsorcovanja..