Imas i sprejeve koji lede srafove, tako da taj korodirali spoj ispuca nisam probao, al mozda upali.

Drugo sto mi pada na pamet je busenje/brusenje glave srafa.

Neće to lako ići. Jesi li razmišljao da obrusiš glavu šrafa i tako oslobodiš lajsnu ?

Ako hemija ne pomogne onda brušenje ili zabušivanje zavrtnjeva.

I ja bi to obrusio...

Da si to odmah uradio vec bi zavrsio posao.

Vala baš, za tri sata je do sad' mogao da završi pos'o.

Aj Vi : @bakara & zeoN_Rider,

Pa nema svako u dnevnoj sobi EL. Tocilo i brusilicu da obrusi tu glavu od Zavrtnja ?!
jeste li Vi poludeli ???

Pričate sa čovekom , kao da ima komplet radionicu u Kuhinjskom delu,
priršrafljenu za trpezarijski sto.

Polako, vidiš da čovek, jadan ne zna kud če, i šta će pre,
a Vi navalili kao na SMRT !!!

Polako, ebt, vidiš da se radi o staklu !

Čovek bi da odvrne 20 zavrtnja, korodirala, ‚ali se radi o staklu,
pa pazi da nešto ne okrzne ili slomi, ako je to ikako moguće.

Nisu bas u losem stanju glave, tako da bi uz jedan dooobar adekvatan srafciger mozda i moglo da se odvrne. Prvo ga cuknes dobro sa strane nekim srafcigerom i cekicem da otpusti koliko toliko glava ako se zalepila za lim i onda muski sa dobrim srafcigerom odvrtati.

Ako to ne upali, onda cukas srafcigerom skroz na cosak zareza u strani na kojoj se odvrce i mora da popusti.

Poslednje je brusilica i odfikaris glavu i posle klestima odsrafis kada skines lajsnu.

Kada bi nasao srafciger koji lepo ulazi u glavu i da ima za kljuc da moze da se stavi i onda uguras srafciger, legnes odozgo na njega i kljucem odvrces i ima da peva kako ce da ide.

Ja bi tu za prvo, naprskao WD-40, i ostavio 24h.

Onda bi uzeo brusilicu sa reznom pločom od 1mm,
i urezao bi duboku poprečnu liniju na svaki zavrtanj.

Onda bu sutra uzeo valjan Odvijač (Šrafciger) i pokušao da odvrnem sve te zavrtnje,
onako na "TRZ".

WD40 se podrazumeva da se naprska i da se saceka neko vreme i onda akcija. Gadno je to sto ih ima puno, jbg. Al neki ce lakse neki teze da idu, ebada do bol, al sta je tu je.

Pa čovek je u prvom postu napisao i da je prskao WD40, i da je kuckao po šrafu, i radio sve šta ovde pišu ovi koji nisu čitali prvi post.

Iz iskustva znam, da kad omanji šraf zarđa, a ti njega dobrim, jakim, adekvatnim šrafcigerom - onda šraf pukne u telu.

Ne treba ovde tocilo, ni komplet radionica već mala brusilica od 20,00 € koja se može naći u svakoj domaćinskoj kući.

https://www.youtube.com/watch?v=st8dkGzJWtg

Vidim da od posla ništa nije bilo.

ja sam te srafcice do sada uvek resavao sa dletom, nisam smeo brusilicom do stakla, nista od hemije nije radilo posao, nisam mogao onim specijalnim odvrtacima za srafove jer je staklo previse blizu ne moze se pridje... tako da dleto, cekic, jedak kratak kuc i resen problem :D ... mada ako se to staklo menja, nije frka da se razbije staklo pa da moze lepo se pridje odozgo sa onim za odvijanje srafova

Što bi rekli:" I udri".

Da, samo dleto je obicno alat za drvo. Bolje je upotrebiti sekac za metal, koji je tvrdji.

Ma moze to i nekim starim srafcigerom, umesto sekaca...Uvek se ima negde neki koji nije bas za upotrebu.
Resi se to uvek kako god. Samo sto ih ima 20 komata, otelice se ako svaki mora tako :)
Ako mu ne treebaju te rupe gde su srafovi, onda brusilica i caos. Za sat vremena gotovo.

yup, samo sto "dleta koja ja imam" drvo nisu videla u zivotu i iskrzana su od takvog koristenja pa mi nije zao da ih tucem opet :D .. kontam uvek ima u alatu nesto tog tipa :D ... sekac za metal je obicno usiljen sa 2 strane umesto samo sa jedne pa je nezgodan, nisam vidjao da je siljen samo sa jedne strane (sto nista ne znaci, mnogo toga ja nisam video :D )

I ranije a brusilica je neminovna.

I ja mislim. Mnogo je 20 srafova da se zeza sa njima. Moze posle, kada skine lajsnu, sa klestima da uhvati ostatak i odvrne ako ce koristiti te rupe ponovo. Mada moze i nove da busi, nikakav problem.

Neki vijci, npr oni sa ostecenom krstastom ili imbus glavom, se mogu lako odvrnuti dobrim secicama za zicu.

Gledao sam kada ljudi pecnu (zavare) navrtku i onda viljuškastim ključem odvrću, ma ima milion načina samo treba biti uporan,

Ni grejanje ne treba zanemariti.

Bas tako, ima mali milion nacina. Sve se to skonta kada krenes koji nacin je najbolji, Ovako izdaleka ne mozemo nista precizno reci. Ali cuknje sa srafcigerom ili sekacem je obicno ucinkovit. :)

@scoolptor, de ne. To ide samo tako sa dobrim klestima.
Koliko sam ih samo odvrnuo na matorim Noika telefonima tako. Unutra imaju oni torex mali i obicno neko pre cckao i shebao, pa onda spic klestima, taman ima mesta za toliko :)
Pa na apn i automatik motorima, deklo sam skidao uvek cukanjem i onda lepo stavim imbus i resim problem za vek vekova. 80-ih je imbus bio bas redak, 99% svuda su bili - srafovi i po negde krstak.

Hvala svima na savetima! Poslepodne ću ponovo pokušavati. Najpre ću probati sa boljim šrafcigerom i usecanjem dubljeg zareza za šrafciger. Gde to ne pomogne pokušavaću sa čekićanjem po obodu glave šrafa... Poslednja solucija mi je brusilica.
Najviše se uzdam u to da će sprejevi koje već treći dan nanosim dati rezultate. Što se hlađenja šrafa tiče ne znam da li za to vredi koristiti ledol sprej namenjen za elektroniku (piše da hladi do -50).

WD40 kosta mozda 2-3 evra i momentalno deluje.

Aha, samo na reklamama.

Moram na kraju da se prijavim posle mucnog citanja par strucnjaka sa savetima u prazno.

Probaj da pozajmis od nekog auto elektricara (skidaju srafove na alnaserima i alternatorima) i blagim kuckanjem ces zavrsiti posao.

Jedna interesantna pojava. Kolega, iako Vam nedostaje osnovna kultura komunikacije, najvise ste aktivni u forumu Kultura.

Ti si sposoban da to prepoznas? Faciniran sam koliko si odsutan on teme,mislim potreba komentarisati druge.



Da li si pogledao strukturu(oblik) srafa? Nisi,ali si zato sposoban za komentare van teme.

Inace cenim da je zbog starosti konstrukcije,sraf boljeg kvaliteta za razliku od ovih danasnjih mesinganih koji pucaju na prvi otpor u materijalu.

Taj sistem se koristio za dvoslojna stakla lokala,ali je tu skidanje lajsne i odvijanje tog srafa bio maciji kasalj za razliku od zalepljenog stakla

nekakvim gitom i silikonom.Ofrlj izvedba.

Evo, da se pohvalim, svi šrafovi su odvrnuti :)
Što se sprejeva tiče, imam utisak da su njihove mogućnosti ograničene jer teško prodiru kada je šraf skroz pritegnut. Kao najefikasniji metod mi se pokazalo udaranje (čekićem i starim šrafcigerom) po ivici glave šrafa jer je to i one najupornije šrafove uspevalo da pokrene.
Svima puno hvala na savetima.

Nije da se hvalim, ali to je to, kao sto rekoh. Cukanje i mora da popusti

Ove novotarije ( top shop ) , sto Lav preporuci su za ove nove krs majstore. Jedan majstor sa jednom limenom kutijom alata, pola mast, pola alat i da mu se muda kroz kombinezon okrembeljila, taj ce da odvrne sve srafove ovog sveta :D

Što bi Yoda rek'o:

@gilopile onaj "kuckuc" (ne znam kako se zove inace) sto je lav preporucio je odlican alat koji treba imati u kuci, ima na yt nekoliko tutorijala i kako da se napravi (do duse mora imas ozbiljnu radionu + var aparat da bi ga napravio pa mu dodje jeftinije da kupis) ... meni trebao vise puta ... ne znam koliko pomaze kod malecnih srafova ali za vece je mila majka, ja koristio na nekim presama, savijacima, starom velikom strugu, glodalici .. keva je

@markic ako si pogledao onaj video koji sam stavio video si da zavisi od hemije, neke hemije ne mogu da prismrde, neke hemije prolaze kroz ceo navoj kao da ga nema i srafovi popustaju na keca... sve zavisi koja hemija... WD40 je svakako za tu svrhu jedan od najgorih primeraka hemije

inace meni kada su radili (majstori, ne ja) neku slicnu kontrapciju kao to tvoje radili su od ALU ramova i koristili "bele" srafove, znam da su posebno jurili te zbog alu rekli nikako ove obicne celicne, imali su na vrhu malu burgijicu pa onda obican sraf za metal u nastavku... po boji, lici na prohrom recimo ali ne mora da znaci, znam da su bili znacajno skuplji od obicnih srafova ... ja sam posle tu zakacio neku "zakacaljku" na taj alu ram sa obicna dva srafa i kada sam se selio odatle skidao sam tu zakacaljku i srafovi su tesko izasli bili su skroz zardjali, uzo cisto da vidim jedan od srafova onih sto su majstori stavljali, i sraf i rupa ko prvi dan cisti.. mozda ti to u kombinaciji sa "pitas u radnji" pomogne za odabir srafova kad budes to vracao nazad :)

Bogdane, hvala na savetu. Ja sam svakako razmišljao o šrafovima sa glavom za ključ ili imbus, a probaću da nađem i te bele.

pazi meni su to sve radili sa krstastim, ja bi reko da je u pitanju
prohrom ali nisam siguran, posto kapiram da bi alu bio previse mekan da
moze da izbusi alu i ureze se u njega, u svakom slucaju ne rdjaju od
cega god da su i to je osnovna prednost istih, a kad ne rdjaju onda ih
nije problem izvaditi bez obzira kakva im je glava

Danas prohromski zavrtnjevi nisu skupi a i ima ih na tržištu u svim oblicima glave i dužine kao i tipu navoja.

Mislis na samourezujuce srafove?

Po meni jedna medju boljim stvarima koju je neko smislio.
Narocito kad treba raditi neku montazu na metalu.

@sg, da samourezujuci ali postoje ti "beli" za aluminijum koji su valjda
prohromski a postoje i obicni "sivi" gvozdeni koji rdjaju

inace i za samourezujuce zgodno izbusiti 3mm pilot rupu

Ne, koliko Ja znam takvih nema u samorezajućem izdanju.

Ima jedna radnja u Njegoševoj baš gde je opština Vračar, Ja se tu snabdevam i nije postojao zavrtanj koji nisam zatražio a da nisu imali.

Jedini ali mali mali problem je bila dužina s kojom se odlično bori Dremel.

@zeon, ja sam na ove mislio



http://img.banggood.com/images...30a-40f7-a86c-22c3869c49f2.jpg

Ne samo da je zgodno , po meni spada i pod obavezno .

Posebno za srafove malo veceg precnika . Za svaki izbusiti pilot rupu nekoliko desetih manju od navoja ( zavisi koji je sraf u pitanju )

Neko je pomenuo i busenje aluminijuma , interesantno da sam imao poprilicno problema iako je u pitanju mekan materijal ,

izgleda da se njegova strugotina polepi i umota oko burgije nekako poremeti geometriju iste i

burgija se vrlo brzo ponasa kao tupa a i rupe ne lice ninasta . . .

Ta je sad majstorska terminologija podlozna i drugacijem tumacenju zavisno od geografskog pozicioniranja :-D mislim na to "beli i sivi".
Za moj su pojam "beli" obicno pocinkovani,a "sivi" prohromski.

Jedini problem koji se sa njima javljao,bez prethodnog busenja pilot rupe, ukoliko je burgija na njemu bila manje duzine od samog materijala koji se busio.
Navoj vec uhvati materijal koji se busi,a rupa nije do kraja proterana,i dolazi do pucanja.
Bar je moje iskustvo takvo.

Sad ih i gipsari koriste,samo su manjih dimenzija.
Tvrdi a ne rdjaju.

@eee.. ako vidis sliku koju sam stavio malopre, ti srafovi imaju vrh
koji je kao burgija i naprave sami sebi "idealnu" rupu, ali se pokazalo
brze da se ipak buse rupe burgijom, i to slomis 4mm burgiju na pola pa
je zasiljis na brusilici i tako skracenom busis :) .. alu se lepi za
burgiju to je normalno mora radis na sporijem broju obrtaja i korisno da
sprcnes burgiju sa wd40 na svakih 5-6 rupa :D

@bogdan.kecman

Ti ne ali ovi da, i nisu samorezujući. Al' to neme veze. prehodno izbušena rupa rešava problem.

https://www.banggood.com/110Pc...ds=search&cur_warehouse=CN

@sg - to "beli" je moja interpretacija, ja se ne razumem, samo su mnogo
belji od standardnih srafova koje sam ja koristio... majstori su busili
sve rupe, bem li ga zasto, i to kao sto objasnih, lomili burgiju da bude
kraca pa ostrili (valjda im tako brze i preciznije kad manje viri
burgija iz busilice) ali svakako ono sto je bitno je ne rdjaju i to
pravi ogromnu razliku kasnije kod odvrtanja ..

a za gips, zar za gips ne idu oni crni? oni su nesto specijalno
tretirani da izdrzavaju gips koji navodno nagriza i pojede "obican" sraf?

Da,ti crni. Samo imaju burgiju na vrhu.
Dobio sam od jedne ekipe gipsara,nekih stotinak komada.
Wurth im je proizvodjac,kao i onim redovnim gips vijcima.
Oni su ih bese koristili za spajanje profila,tj preklopa.
Valjda im lakse nego onim redovnim,bem li ga.

Eo i slika....

@zeon, da da ovi zahtevaju rupu tu nema sta  :D

vidim da kod nas, ne svuda, ali cesto, ima prohromskih srafova u svim
varijantama, ja sam sad skoro menjao na malom kompresorcicu dole sraf za
ispustanje vode iz boce i tu je bio neki M12 "obican" koji se
dezintegriso jer je na dnu boce gde se skuplja voda... zamenio sam ga
prohromskim i bogami bio je tipa 3-4 puta skuplji od obicnog .. e sad,
mislim to je ono 5 vs 20din, za moje potrebe abitno i jedno i drugo ali
ako ti treba 500-1000 komada razlika je verovatno primetna ... (sad za
tu svrhu na zalost pitanje koliko ima smisla obzirom da je zavarena
matica na bocu obicna metalna tako da je i ona zardjala al... namoto sam
teflon traku.. )

@sg, da ti crni idu za gips, nemam pojma zasto znam da mi je u radnji
rekao ni slucajno da ne koristim "obicne" za gips samo crne .. kaze
"obicni" se dezintegrisu, pojede ih gips (bem li ga kako i zasto) .. ova
burgijica je cool kad imas kvalitetniji lim iza gipsa, kad stavljaju
jeftin lim onda moze i bez burgijice izbusi ga sam sraf dok si reko keks :(

Milim,ali samo mislim,da su njih koristili za spajanje profila "ledja na ledja" i za srafljenje uglova gde su im se preklapala dva ili tri profila,tipa nekih coskova...

Ja ih zamolio da daju koji,jer znam sta sam sve i koliko uradio sa obicnim pocinkovanim.
Racunam da ovi okaljeni,kad tad moraju da posluze necem zahtevnijem.
Dobio jedno stotinak komada,i hvala im,i sad cekaju priliku i potrebu da se potrose.

Inace nikad nisam cuo da od gipsa hoce da se dezintegrisu redovni vijci. Doduse,nisam nikad ni imao interesovanja da saznam :-D

meni tako rekli, navodno gips ga pojede, ja sam namerno pre jedno godinicu dana usrafio obicne srafove (zuckaste) u gips i ostavio tako da vidim dal ce sta da im bude, jos uvek su celi :D

Jos nesto o gipsu . . .

Pre par dana sam morao da ocukam par plocica i iskopam deo maltera kako bi stari ventil zamenili novim .

Majstor ( vodoinstalater ) mi je rekao " nemoj slucajno rupu da krpis gipsom jer ce da ti pojede pocinkovane cevi "

Uzgred budi receno , ne mogu nigde da nadjem dve plocice 15x20 ( nebo-plavo )

@eee ocigledno ima neka fora sa gipsom :D

https://www.corrosionpedia.com/definition/1661/gypsum

Eto,da sam sam se juce upokojio,ne bih znao za ovo ;-)

Za gips-kartonske ploče idu oni posebni crni (ne znam kako se zovu) šrafovi, koji su otporni na agresivni gips.

Gips napada cink i gvozdje, a prave CD i UD profile od pocinkovanog lima.

da, ali zato valjda ima onaj sloj papira izmedju gipsa i lima ?

Naravno, zato se i zove gips-kartonska ploča. A pomenuti šraf ide direktno kroz gips, i u direktnom je kontaktu.

Uzgred budi rečeno, u Americi se uvek "roštilj" za GKP pravi od drvenih greda, a ne od metalnih profila.

oni su davno poceli sa gipsom pa zato, sada i tamo limeni profili u
jeftinoj gradnji, drveni u skupljoj (i u trusnim podrucjima) ... moja
gajba je radjena '93 u bgd-u recimo i sve su drvene gredice nisu limeni
profili tada valjda profila limenih za gips ploce nije bilo ..

To mi je malo čudno. Mislm, drvo, koliko god da je sušeno, obrađeno ili šta god, vremenom mora da "radi". Uvija se, savija se i koješta drugo zarad promene vlage u okruženju.
Limeni pocinkovani profili, suprotno - ravno pa ravno, nemaš da brineš.

U čemu bi onda bila prednost drvenih profila ? Zašto u jeftinoj granji profili, u skupoj drvene letvice ?

otkud znam nisam gradjevinac, ali sam ziveo tamo pa sam tako video ..
koriste "wooden studs" za gips ploce u kaliforniji zato sto moraju (tamo
je sve drvo jer .. zemljotresi) .. u centralnoj americi uglavnom limeni
profili... udjes u home depo, limeni profili su 30-40% jeftiniji od
drvenih letvica

sto se "rada" drveta tice ,evo kod mene od '93 nista se nije mrdnulo
zidovi su svi do jaja .. tako da ne verujem da je neki znacajan problem

Bolje će odoleti zemljotresu zidana zgrada sa armiranim gredama i stubovima (kakve se prave po Srbiji već 50 godina) nego bilo koja drvena konstrukcija. Kuće od drvenog roštilja i "drvenih" panela prave se mnogo brže, i izgleda da su jeftinije. Amerika ima ogromno prostranstvo pod šumama, dok su u Evropi šume iskrčene i zbog gustine naseljenosti nije moguće opet pošumiti te predele, sada su tu gradovi, sela, putevi, njive...

nisam gradjevinac ali sam gledao "nase" zidane zgrade sa armiranim
gredama kako krckaju, progledaju od 5 zemljotresa u 40 godina, dok sam
tamo imao prilike da vidkm jedan zemljotres u 3 dana i nista drveno nije
mrdnulo ... skuplja gradnja je celicna konstrukcija takodje otporna,
beton, ma koliko armiran, osim ako nije na plivajucim temeljima sa
balastima i cudima mudima nikako ne podnosi te vibracije bolje od drveta

Nije problem da li je bolje drvo za vibracije ili armirani beton, nego u spojevima konstrukcije, koliko su spojevi otporni na pomeranje.

E sad, ako tvrdiš da su bolji oni ekseri i limene konzole nego armatura u betonu, ne znam šta da ti kažem.

Nego, ovo mi je zanimljivo:

Znači, preživele 5 zemljoptresa i stoje 40 godina, a ti im nalaziš manu?

pazi necu uopste da ulazim zasto jer ne znam, imam neku ideju zasto ali
je nebitno sta ja mislim ... pogledaj zgrade u beogradu koje su 30
godina stare i za tih 30 godina videle 3-4 zemljotresa pateticne jacine
i to je to i pogledaj kako su progledale... gradj. inz. .. gledao sam u
zgradi u kojoj sam ziveo kako se te pukotine pojavljuju posle tih
zemljotresa ... sa druge strane tamo vidis kucu staru 120 godina od
drveta kojoj nista ne fali ili zgradu od celika kojoj nista ne fali a
mrda i ljulja svaki dan, tanjiri se normalno lepe na police da ne bi
ispadali.. i isto kao sto sam ovde (i u nisu i u novom sadu i u valjevu)
video kuce i zgrade kako su "progledale" tako tamo nisam video nista da
je osteceno tim non stop potresima .. tako da verovatno ima razlike
celik/drvo vs beton kad su potresi u pitanju

Dobro, hajde da navedemo još primera...
Zgrada u kojoj sam ja živeo, u centru Beograda, preko puta bombardovanog RTS-a i u blizini Kneza Miloša ulice koju su gađali po nekoliko puta za noć, ta zgrada je građena 1929. i preživela je i zemljotrese, i nemačko i saveznička bombardovanja, i okolnu gradnu stambenih zgrada i iskopavanje podzemnih etaža od po 7-8 metara, plus pomenuto satiranje 1999, i eno je, ništa joj ne fali osim krova koji ponegde pokišnjava.

Ne mislim da je predratna gradnja bolja, uostalom i pomenuta zgrada je bila namenjena izdavanju stanova, takozvana kirijaška zgrada, gde se akcenat stavljao na minimumu kvaliteta koji će zadovoljiti kirijaše. Nego mi se čini da si se ti uhvatio malog procenta specifično građenih drvenih zgrada po Americi, i nekih jadno građenih po Srbiji, i da upoređuješ krajnjosti. Koliko u USA ima starih, stabilnih i očuvanih zidanih zgrada, gde se koristio armirani beton? Rekao bih - mnogo. Osim ako ih nisu srušili investitori da bi naptavili nešto veće, modernije i pogodnije za zaradu, što već nije pitanje građevinarstva, statike i dinamike, pa čak ni arhitekture, već biznisa.

jok ba, gresis, ja se ne vatam nicega, sve vreme govorim da o zidarstvu
i gradjevini nemam pojma ... samo tamo tvrde da je drvo keva za trusna
podrucja i da tu beton normalno ne moze da traje i da zato koriste drvo
a ne zato sto ga puno ima ... a sad, ja nisam zido nikad nista nit se u
tu rabotu mnogo razumem ne znam sto uopste pricamo o tome :D

Pa da,
Osciloskopi, FR-Generatori, Wobleri, Razni Analizatori,

-Nisu od drveta
...pa kako da se razumeš

Još ti samo git za drvo nedostaje, da zakrpiš sve rupe

I, onda ide farbanje

Drugari, ledeno metalne konstrukcije nadzive onoga ko ih je postavio :) Jos nisam naisao da se nesto ojelo,a stare konstrukcije, pitaj boga od kada..Ne treba se uopste opterecivati, kovi sta imas, da li metal ili drvo, vragu briga. :)

Upravo tako ,

poslednji zemljotres u Kraljevu je ostavio vidna ostecenja na mnogim ( zidanim ) kucama i zgradama ( negde vise tako da se nije moglo ziveti u

njima , a negde manje pa je proslo samo sa krpljenjem ) dok su montazni ( drvena konstrukcija i plocasti sendvic paneli ) objekti ostali netaknuti




_{[Ovu poruku je menjao eeestablishment dana 28.07.2018. u 10:10 GMT+1]}

Hm, a ja sam ugradio masinske M8 vijke za zidni nosac TV-a, ne sa tiplama, nego kroz ceo zid, a sa obe strane zida sam popunio rupe Rimanom 6-30, koji je na bazi gipsa. Da li ce 'gricnuti' vijke?