Ako kupujes top modele racunara, konkretno developer oriented laptops, tipa MacBook Pro, ThinkPad Carbon X1, Dell XPS, videces da i tu iz generacije u generaciju postoji blagi rast cena. Nisam pratio cene automobila, ali rast cena po generaciji je oko 5-10% za racunare, koliko ja mogu da ocenim.

Cene telefona opadaju?
Jedino ako gledas Golf 2 pre 20 godina i poredis sa Golf 2 danas, pa isto tako poredis neki iPhone iz 2007. i isti taj iPhone danas.

Imas i 4K gaming laptopove za oko 2500 evra i jace, kao sto imas one koji ce da plate Ferrari po strahovitoj ceni. Nejasno je sta zelis reci. U svakom slucaju svaka roba nadje svoga kupca.

Stvar je u tome da su cene hardvera danas takve da je cak i Amerikancima skupo.. A telefoni od ~150k dinara u mts-u da i ne govorim...

Neshvatljivo naivno razmišljanje u naslovu teme.

Jedino ako npr. Golf 2 i Golf 7 smatraš "istim" automobilom pa se čudiš zašto je ovaj drugi skuplji, što nema veze sa vezom.

Naravno da sve što si pomenuo pojeftinjuje, itekako.
Jedino što se lestvica diže, ali to nema veze sa cenom nego sa drugim fenomenima.

Cene istih stvari (ako uopšte možeš da nađeš iste...) svakako su sve manje.

OK, da se dogovorimo, sta cemo da poredimo najskuplje, najjeftinije ili prosecne modele? Godine neka budu 1998, 2008 i 2018, pa sta iskopamo od podataka.

Za automobile imamo podatke za prosecne od 2007. do 2017. godine. Njihova cena je u gotovo konstantnom porastu za nesto manje od $1.000 godisnje.

Za to vreme, dobar laptop je 2007 kostao gotovo $3.000, danas otprilike upola manje.

Kako besmisleno poređenje, kako uopšte možeš tako da razmišljaš?

Jedini realan "problem" može da bude što ti danas ne možeš da kupiš toliko prost i klot auto kao Golf 2 na primer, nego moraš da kupiš puuuuno bolji a i osetno skuplji auto, što tebi (za firmu pogotovo) možda ne treba.

Ali kada bi mogao da kupiš recimo baš eto npr. Golf 2 nov, on bi danas svakako bio jeftiniji nego onda.

Hajde malo da ukljucimo mozak Nebojsa - takodje ne mozes da kupis toliko prost i klot racunar kao sto je bio Pentium I, sa obicnim CD citacem, bez mogucnosti rezanja ili citanja DVD, sa CRT ekranom umesto danasnjih TFT/LED/LCD, sa grafickom karticom od 2Mb memorije (danas su u pitanju gigabajti, da ne pobrka neko), sa procesorom brzine 200 MHz koji ima samo jedno jezgro, radnom memoijom velicine 16Mb (danas gigabajta), sa hard diskom velicine 1Gb (danas su u pitanju terabajti).

To je otprilike generacija Golfa IV kad se pojavio. Danas racunar sa okvirno 1.000x boljim performansama kupis za pola cene tog Pentiuma I, a Golf 7 koji sve i da ima 1.000x bolje performanse i opremu od Golfa IV moras da platis 2x vise?!

Odakle takav ekonomski fenomen da jedan prosecan nov racunar kosta 1.000 evra sa tendencijom smanjenja vec 20 godina, a jedan prosecan nov automobil ne mozes vise da kupis za toliko novcanih jedinica za koliko si mogao prosecan nov pre 20 godina?

Evo grafikoni potvrdjuju da moj me insekt nikad ne vara...
Prvi grafikon pokazuje kretanje prosecne cene novih PC-a tokom perioda 2005-2015 godine

Dok drugi grafikon prikazuje tendenciju kretanja prosecne cene novog automobila.


I u jednom i u drugom slucaju postoji jasan trend kretanja cene - u slucaju PC cene su u konstantnom padu, a u slucaju automobila cene su u konstantnom porastu. Moje pitanje je - da li je neko naisao na neko objasnjenje ovog fenomena, ili mozda sam moze da objasni?

_{[Ovu poruku je menjao Darko Nedeljković dana 07.09.2018. u 21:36 GMT+1]}

Pa razlika u radu izmedju pentiuma 1 i i7 je uglavnom samo u brzini rada, da li je razlika izmedju golfa 1 i golfa 7 samo u brzini?
Druga stvar je sto mehanika ne moze da bude visokointegrisana na viseslojnu stampanu plocu.

Da... kod racunara se povecala samo pisljiva brzina, koga to uopste interesuje... dok je razlika izmedju Golfa V i Golfa VII u drugacijem izgledu prednje maske, a to je vec nesto

E svašta. Nije samo razlika u maski, tu su razni ekološki standardi koje treba ispuniti, nekad Euro2, danas je Euro6 ili koji već, bezbednosni - nekad si ima samo pojas, danas ima 10 vazdušnih jastuka i čitavo čudo elektronike, nekad je Zastava 101 trošila 11 litara u gradu, danas auto od 250 konja ne troši toliko i tako bliže i tako dalje.

pa kolika je razlika u ceni izmedju golfa 5 i golfa 7?

Tema je samo na prvi pogled zanimljiva, ali uopšte nije tako kada se malo bolje pogleda.

Prvo, pitanje je da li je teza o trendovima tačna, a drugo, čak i da je tačna, rekao bih da nije iznenađujuća. Ni grafikoni koji su prikazani ne pokazuju eksponencijalni rast ili pad, već prilično blag.

Trebalo bi uzeti u obzir mnogo faktora kao što su razvoj tehnologije, potrebe tržišta, obučenost radne snage, cenu rada itdisl. Kada sam nedavno kupovao toplap, iznenadio sam se rasponom cena, kvaliteta i performansi koje se nude na svetskom tržištu, pa sam došao i do zaključka da cene toplapova uopšte ne padaju, nego se pomera lestvica naviše. Dalje, mobilni telefoni i potrošačka elektronika onako kako je vidimo danas su relativno nova stvar koja okupira naše živote negde od polovine osamdesetih. Automobili su masovno ušli u upotrebu posle drugog svetskog rata, ali je tehnologija u suštini ostala ista(sagorevanje smeše u cilindru) takoreći čitav vek. Postoji još jedan faktor, automobil je kapitalno dobro, ne poseduje ga svako, a kupovina se planira prilično dugo. Takođe, troškovi održavanja i eksploatacije nisu mali. S druge strane, mobilni telefon danas ima svako od ranog detinjstva. Na kraju, da je tehnologija sus motora i uopšte izrade automobila napredovala kao industrija štampanih kola, danas bi prosečan automobil trošio pola litra na sto kilometara i imao maksimalnu brzinu 500km/h.

Kad već pominješ SUS motore.

Prva mašina sa unutrašnjim sagorevanjem proizvedena je negde 1791. Razvoj SUS motora je praktično dosegao teorijski prag. Izvući nešto više košta "kao svetog petra kajgana".
Kraće rešeno SUS motori su blizu gornjeg limita mogućih performansi. Sve skupa 230 godina usavršavanja.

Prvi mikroprocesor je proizveden 1971. Iako je radni takt sve bliži gornjoj granici teorijskih mogućnosti, konstruktorima su na raspolaganju rešenja sa više jezgara odnosno procesora.
Kad se pogleda koliko jedna grafička kartica ima GPU nije teško zaključiti da i u CPU može još jezgara da se ugura.
Procesori se razvijaji samo 50 godina što je za 180 godina manje nego koliko traje razvoj SUS motora. Gledano iz te perspektive nema razloga da i procesori napreduju bar još 180 godina pre nego što dostignu svoj plafon.

Da rezimiramo: trenutni trend razvoja CPU (memorija i ostalih komponenti računara) ima veći (pozitivan) nagib nego trend razvoja SUS motora i komponenti za automobile.
Brži razvoj je verovatno povezan sa nižim troškovima razvoja a istovremeno rasu perfomanse.
Kod automobila jednostano nema tog "mladalačkog" zanosa, razvoj je sve skuplji a sve više se insistira na bezbednosti i zaštiti prirodnog okruženja što povećava troškove.

Tu negde verovatno treba tražiti razloge za razliku u rastu cena.

Neverovatno da se složimo na jednoj temi. Da, tehnologija je dostigla zrelost, nema dalje.

Koliko sam pratio racunare, do pre koju godinu, nekakva ciljna cena za racunar srednje jacine je bila 2000$. I to se odrzavalo duzi period.
Mozda je samo masprodukcija i sve masovnije koriscenje, dovelo do pada cena low level uredjaja.
Ozbiljne masine i dalje ozbiljno kostaju, istina znacajno su jace, ali nemam utisak da top modelima cena pada.

Automobili su znacajno jaci, slozeniji i bezbedniji, mozda imaju manje lima, ali svakako imaju vise detalja. Mada se i tu primenjuju neka trzisna usmerenja, da automobil srednje klase treba da kosta godisnju platu srednje ekonomski razvijene zemlje. zona izmedju 12 i 20k evra.

Mada je opsti utisak, da se ovih dana ozbiljan kvalitet znacajno vise placa nego pre. Kao neki specijalan luksuz.

Ovde deluju jednostavni osnovni zakoni ponude i traznje !

Auto industrija , kao masovni proizvod postoji oko 100 godina , kompjuteri kao predmet masovne proizvodnje , namenjeni pojedincima su industrija stara oko 40 godina . Smart telefoni , su masovna industrija nekih 11-12 godina , i kao takva tek sada dostize neku vrsu zrelosti , i ne moze se uvrstiti u ovaj tip poredjenja . Za nekih 5- 10 godina , mozemo i o tome razgovarati .

Znaci da se vratimo na automobile i kompjutere . Prodaja automobila raste , prodaja kompjutera svih oblika , desktop , laptop , i tableta opada . S tim sto su tableti jos mladja industrija od smart telefona , pa bi i to trebalo izostaviti iz poredjenja .

https://www.statista.com/stati...omobile-production-since-2000/

https://www.statista.com/stati...blets-laptops-and-desktop-pcs/

Znaci dokle god prodaja automobila raste , tu ima i rezona dizati cenu , dokle god prodaja kompjutera opada , padace i cena do nekog dna .

Ajd daj linkove gde si pokupio ove grafikone. Na njima ne piše da imaju bilo kakve veze sa PC ili automobilima :)

Golf 1 je u SAD 1979. godine koštao 4500$, a Golf 7 košta nešto preko 20000$. GTI verzija je u UK koštala 4700 funti, a koliko danas košta novi Golf u UK?
Ne radi se o rastu cena, već o inflaciji i padu vrednosti valuta.


Cene računara su pale, jer su pale cene komponenti, a te cene su pale jer je proizvodnja usavršavana i postajala jeftinija (veći "prinos" procesora na vaferu, kao i veći broj procesora i drugih čipova po jednom vaferu zbog smanjenja, masovnija proizvodnja zbog veće prodaje).

Međutim, ne bih se složio da su telefoni sve jeftiniji. Pogledajte cene top modela u zadnjih 10 godina, svaka sledeća generacija je "malo" skuplja u odnosu na prethodnu.

https://www.dollartimes.com/in....php?amount=4500&year=1979

http://www.autoportal.rs/novi-...en-golf-vii-1-2-tsi-85-ks.html

Krece mu cena od "srednje klase" 17000 evra u radnji, ali su cene razvucene paketima opreme.

Inflecija plus bezbednost plus tehnologija izrade, objektivno je pojeftinio, sam prema sebi, inace je bio i tada i sada preplacen

Auto industrija je najveca industrija na svetu, pride traje vekovima, i okupira preko milijardu ljudi, poslom, zaradom, koriscenjem. Ostvaruje basnoslovnu zaradu...i uz sve to, cene su takve akve su.

Industrija racunara i pametnih telefona su mlade industrije, naslonjene na visoku tehnologiju i autmatizam proizvodnje, pride uz novi robovlasnicki trend jeftinih manuelaca, automatizam razvoja i jeftinoca masprodukcije male mase proizvoda je proizvela lakocu pojeftinjenja.

@vladd

U principu, investicija u novi Iphone X ili ASUS ROG laptop se isplati kao i investicija u Ferrari/Lamborghini/Porsche. Za nekoliko godina sve je to djubre, sem ako se ne koristi i cuva da se za pedeset godina proda kolekcionarima.

Problem je sto se gleda apsolutna vrednost, a ne relativna u skladu sa trzistem. Iphone X je za telefon ono sto je neki od gorenavedenih superautomobila na auto trzistu, no kako je to za prosecnog Srbina mala suma, pokazuje svoje "bogatstvo" takvim stvarima, a ne moze u Ferrari.

Grafikoni su preuzeti sa sledecih lokacija:
https://www.statista.com/stati...ng-price-in-the-united-states/
https://www.statista.com/stati...rice-of-desktop-pcs-worldwide/

A sada dodatno dajem link i za mobilne telefone za one koji imaju subjektivni osecaj da cene istih rastu:
https://www.statista.com/stati...age-selling-price-smartphones/

Generalno isti trend vazi za bilo koji industrijski proizvod osim automobila, svemu ostalom vremenom rastu performanse, a prosecna prodajna cena pada. Na ovom forumu kad god se pomene Fiat Kragujevac, uvek je tu prica kako oni muku muce da prikriju dobit i da je minimizuju polulegalnim putevima za izvlacenje novca, dakle sudeci po tome razvoj i proizvodnja nisu skupi, vec naprotiv, donose ogroman profit pa tu ima mesta za smanjenje prodajne cene, ali... Ali ko je lud to da radi ako ne mora? Ako marketing timovi autoindustrije uspevaju da ubede kupca kako cena treba vremenom da raste jer rastu performanse - kako to da se marketing timovi ostalih grana industrije nisu toga setili? Ako su se setili, ali konkurencija obara cenu - kako to da konkurencija u industriji automobila ne obara cenu?

Darko Nedeljkovic

Automobili moraju da prodju izvesne standarde bezbednosti koji za kompjutere i mobilne nisu potrebni, osim ako isti ne kontrolisu neki industrijski proces, ili saobracajno sredstvo, pa otkaz moze da izazove gubitak zivota ili veliku materijalnu stetu/stetu po sredinu. To ne moze da se outsourcuje u Indiju ili Kinu tek tako.

Ako softver treba da zadovolji standarde za "safety critical" upotrebu u industriji ili saobracajnim sredstvima, vise nije jeftin, i ne moze da se bazira na Linuxu, vec na VxWorks ili slicnim RTOS za takve namene, i cena developmenta skace enormno, jer ti treba tim sa iskustvom u takvim stvarima.

Drugim recima, zivot ti ne zavisi od kompa ili telefona, ali od aviona ili automobila u kome si, itekako.

Setili su se. Cene memorije su danas vise nego duplo vece nego pre nekoliko godina. Najnovija nvidijina kartica ce kostati skoro duplo u odnosu na 1080 itd.

Kad Bojan pomenu avione, sad citam da ako narucis iole ozbiljnu kolicinu Boeinga ili Airbusa, bez problema dobijes popust od 60% na redovnu prodajnu cenu. (Izvor: https://en.wikipedia.org/wiki/...tion_between_Airbus_and_Boeing).

Tako da znaci tu cena svih tih standarda bezbednosti, razvoja, materijala i proizvodnje igra sekundarnu ulogu u odnosu na troskove marketinga. Vidim takodje po statistikama da je automobilska industrija prva na listi troskova marketinga. Logicno, nije lako ubediti kupce da automobili vrede koliko vrede i da je normalno da im cena jos raste.

Darko Nedeljkovic

U nekim granama privrede marze su ogromne, dok drugde imas poslovanje na ivici noza. Svaka roba vredi ono sto kupac hoce da plati za nju, pa tako i neki Ferrari/Lamborghini/Porsche superauto. Da li je isplativo kupiti ga? Pa ne znam, to je i statusni simbol, i ima ljudi koji ce goleme pare da daju za jedan.

Sto se aviona tice, tu nema rezona da Boeing ili Airbus snizavaju cene, ako im prodaja ide. Kupac uvek hoce da prodje sto jeftinije, a prodavac da proda sto skuplje, uvek bilo i bice.

Marže proizvođača velikoserijskih automobila su veoma male, Škoda i Huyndai 2-3%, VW 7-8%, Audi, BMW 12-15%, Mercedes 15-17%, Porše oko 30%.

Nakon sto izvuku sve sto mogu fiktivnim fakturama kao Fiat? Ili Fiat nekim cudom bolje posluje? Ili su price o izvlacenju para glupost, a Fiat jedva prezivljava? Dva-tri posto izgubis ili dobijes na promeni kursa dok stignu pare... Da su ulozili pare u SP500 imali bi blizu 10% godisnje, ovako zlopate se sa proizvodnjom za mnogo manje od toga?

Ne ulazim u kafanske priče oko Fiata, to je u svakom smislu propala firma i ne zavređuje komentar. A naročito smešni Fiat iz Kragujevca ne treba mešati u ovo jer to nema veze sa ozbiljnom proizvodnjom na ekonomskim temeljima.

Procente koje sam naveo pročitao sam više puta i odnose se na ozbiljne svetske proizvođače.

Negde sam naišao i na to da najveću maržu ima Ferari, 60-70%.


_{[Ovu poruku je menjao Nebojsa Milanovic dana 08.09.2018. u 14:42 GMT+1]}

Tek kasnije videh da se priča o PROSEČNIM cenama mobilnih telefona, automobila...

Oni najjeftiniji su postali daleko jeftiniji, a oni najskuplji su postali daleko skuplji. Važi i za telefone i za automobile.
Nekad je običan Jugo koštao 6-7000DEM, kolega priča da je oko 1990. godine Golf 2 platio 25000DEM (da li GTI ili koji već, ne sećam se), a sada imate Fabiju za 8500€.

Međutim, koliko se u Evropi proda tih jeftinih automobila, a koliko se proda ovih "premium" čije početne cene kreću od 25k evra pa naviše? Naravno da prosečne cene rastu.

Darko

Tek sada vidim na šta ti u stvari ciljaš. Ne, nema nikakve zavere, to je samo tržište i njegovi mehanizmi, ni manje ni više. Uzgred, veoma je zanimljivo da na onoj čuvenoj temi o malinarima zastupaš potpuno suprotnu tezu: kupci bi trebalo da plate onoliko koliko prodavac želi. Ako već želiš da se igraš makroekonomije, onda bar budi pošten pa plati klot klio sto hiljada evra, a porše 911 milion evra.

DakleM, ako je tako kako ti ovde pokušavaš da predstaviš stvari, šta te sprečava da pokreneš novi brend sportskih automobila, minimalno spustiš profitne margine, uništiš konkurenciju i pride se usereš od para. U ferariju, poršeu i meklarenu će moći samo da plaču. Nemaš znanje, kapital, resurse? Tvoj problem.

Na svetu ima sasvim dovoljno kapitala koji želi da se oplodi i svojim vlasnicima donese još, malo je gadljvih na pare, ako shvataš šta želim reći. Avaj, konkurencija je žestoka, a svako želi da zaradi što više može. Da li ti kada prodaješ nešto svoje, spuštaš cenu ispod one koju je tržište spremno da plati? Ne? Vrlo zanimljivo.

Takođe ne treba zaboraviti ni da se računari i mobilni telefoni u najvećem delu prave u Kini, dok se automobili i dalje proizvode u Nemačkoj, Francuskoj, Engleskoj, SAD, Japanu, Italiji itd, te da radni sat u Volfsburgu i npr. u Šenženu nisu ni blizu slični.

Kako to utice Miroslave - prave se u kini, prosle godine su se isto pravili u kini, prave se u nemackoj, prosle godine su se isto pravili u nemackoj, hoces da kazes da su plate u kini u konstantnom padu, a plate u nemackoj u konstantnom porastu? Ili da je produktivnost u kini u stalnom porastu, a u nemackoj u stalnom padu? Razumem ja da si kao objasnjenje naveo da su neki delovi prosle godine proizvodjeni u evropi, a ove autsorsovani u kinu, ali ti to tvrdis ili ne tvrdis?

Bradzorf012, evo mislim da Tesla ide putem koji ti preporucujes. Za samo 15 godina po mnogo cemu su postali prvi na listi medju mocnom konkurencijom koja postoji vec 150 godina, naprimer kad puste novi model za 10 dana rasprodaju kolicinu koju niko drugi ne moze. Kazu da im je profitna margina oko 20% i da ce svaki sledeci model biti jeftiniji od prethodnog, a podrazumeva se bolji po performansama i opremi.

Ne vidim šta hoćeš da kažeš, cene nisu bitno drugačije zadnjih nekoliko godina, bar koliko se sećam cenovnika lokalnih dilera kod nas. Plus što nije uvek isto na papiru i u praksi, ti ne možeš da odeš u Winwin i da tražiš i7 procesor za manje para ili da ti daju džabe 8 giga rama, ali kad odeš kod dilera, možeš da razgovaraš o popustu ili da ti ubace neku dodatnu opremu gratis, imaš redovno sajamske popuste i tako dalje.

U principu, odgovor se vecim delom krije u trzistu, sa svim njegovim varijacijama, deo u standardima a deo u neophodnim resursima, koji su za auto industriju dramaticno veci, kabastiji, veci je promet mase, pride i servisne obaveze..

Nije bitno sta ja hocu da kazem, vec sta ti hoces da kazes - otprilike si gore tvrdio da su cene rada u Kini iy godine u godinu sve nize, pa to rezultira padom cene njihovih proizvoda, dok su cene rada u Nemačkoj, Francuskoj, Engleskoj, SAD, Japanu, Italiji itd sve vise, pa t reyultira rastom cene njihovih proizvoda?! Ja mislim da si se ti negde kod te tvrdnje pogubio i da to nije tacno, vec cena rada svuda ide na gore, pa nema uzrocno-posledicne veze iizmedju cinjenice da se racunari prave u kini (vec par decenija) i da su ybog toga iz godine u godinu sve jeftiniji. A gore su navedeni grafikoni koji pokazuju da cene padaju, moze biti iz raznih razloga, ali objasnjenje da je to zbog kine ne pije vodu.

Mislim da je 90. godine jugo koštao 10.000 DM. To je danas oko 15.000 €. Za te pare možeš već da kupiš auto iz c klase.

U Kini prosecna plata linearno raste. 2016 je bila 850$ a 1994 je bila 50$.

Darko, imaš puno grešaka u postavkama. Na neke sam ti već ukazao, evo npr. još jedne

Procenti koje sam dao odnose se na dobit po proizvedenom autu, a ne na godišnju dobit.

Pošto je ciklus proizvodnje automobila daleko kraći od godinu dana, za to vreme se uloženi novac puno puta obrne, i zato poređenje sa SP500 nema nikakvog smisla.

Prema tome, i sa tako malim procentima, auto industrija zarađuje svakako puno više od SP500.

Evo, racunam nesto, prosecan trosak reklamiranja je oko $300 dolara po prodatom automobilu, a google kaze da se svaki $ vraca kao 2$, sto znaci da je svaki kupac platio $600-$700 za gledanje reklama

Pa nije se uvek sve pravilo u Kini, iphone se ranije pravio u SAD, dosta elektronike je stizalo iz Japana i slično.

Pa jeste... ali ne može da se poredi danasnji kvalitet sa onim nekada...

^ Hoćeš da kažeš da je jugo 55 bio kvalitetniji nego Toyota, Škoda, VW danas?

Razmisli još jednom.

Zaboravih da stavim u sarkazam tagove tu recenicu...

Jbga, bar da ima smajli trollface da dodam...

Ipak i dalje mislim da je nov Jugo koštao nešto oko 7000DEM, nikako 10 i više (možda, ako su oko 2000. počeli da ugrađuju Pežoov motor sa direktnim ubrizgavanjem), znam da je Florisa 1990. godine koštala 13.500 do 15.000DEM.
Stvar je u tome što je bio drastično ograničen uvoz strani automobila, pa su ovi domaći krševi koštali koliko su koštali, jer narod nije mogao da kupi bolje, pošto su i strana vozila sklapana u Srbiji (VW, Citroen, Renault, Opel) koštala poprilično više.


Sad za 10k evra može da se kupi koliko-toliko bolji auto, a jedan Punto Classic/Zastava 10 je koštao 6800€ (doduše, bez klime i ABS-a), što je u onoj varijanti davanja nekog krša na otpad za 1000€ bilo 5800€, kolika je i realna vrednost takvog auta. Sad, uporedite taj auto i Jugo koji je koštao otprilike toliko kad se prešlo na evro (doduše sa malo boljim motorom, dubokim branicima...).

Koliko se sećam yugo florida se u USA prodavao za oko $4000 (u početku, posle se pollanjao uz auto). Tako da bi cena od 7000 DEM mogla biti u SFRJ pre nego 10000 DEM.

Što se tiče kvaliteta?
Pa gledajte to ovako: ondašnji yugo bi polomio sve te novotarije kao čačkalice jer je pravljen od čelika a danas se automobili prave poprilično od plastike.
Da li bi ste radije nosili "demode" odeću od pamuka iz 1980-tih ili "moderni dizajn 2020" ali od kineskog lastiža?

Ne govorimo o švedskom čeliku.
Ipak mislim da je reč o nekoj vrsti čelika jer je bio sklon rdjanju a plastika ne rdja (mada i plastika korodira).

Evo proveren podatak: cena Yugo 1985. u USA je bila $3990. Posle 1990. se poklanjao uz kadilak a 1992. Yugo-Florida je bankrotirala.

Cena juga u americi je bila subvencionisana, jer je SFRJ podsticala izvoz. Na svu sreću Ameri nisu kupovali pa nismo puno izgubili. Za cenu juga iz 90. sam siguran da je bila 10k DM (jedino ne znam koji model) jer smo se dvoumili da li da kupimo novog juga, i kupili za iste pare polovnog golfa. Posle, 90-ih, je prodavan jeftinije, ali je tada bio lošijeg kvaliteta.


Pa vozi se ondašnji jugo i danas. U nesrećama toliko lomi te novotarije da putnici juga uglavnom ne prežive nesreću, dok vozači modernih automobila izađu ugruvani.

Šta znam, nikad nisam bio toliki patriota da kupim Yugo. Ugradi vazdušni jastuk pa onda uporedi.

Da, to je sada mnogo jasnije, nego koliko realno traje ciklus od kad novac pretvoris u sirovine i poluproizvode, sklopis sve to, transportujes gde treba, nadjes kupca, naplatis od istog i time zatvoris krug novac-novac? Ja mislim da to nije vise od 3-4 puta godisnje, i!i se mozda varam? Drugo pitanje koje mi zapalo za oko - prosecna cena koju kupac platu u USA je $32k, a kad podelis godisnji prihod proizvodjaca sa brojem proizvedenih komada automobila, obicno dodjes do rezultata od $15k za najprodavanije proizvodjace, tojotu, gm, ford i vw. Gde se izgubi 17k? Ili mozda vise od polovine proizvedenih vozila proizvodjaci doniraju/sami voze/uniste/nikada ne naplate?

Ako ti je želja bila da se našališ i da se zezaš onda si uspio... ali ako ovo pišeš ozbiljno onda si budala.

BTW, jugo 55 je '90 u Jugoslaviji koštao 10.000 DM.
Nešto malo neznatno jeftinije se mogao kupiti jugo 45.
Postojale su i one komunjarske varijante popusta "preko veze" bez licitacije za blago "oštećena vozila" koja su ispala sa trake za izvoz itd i tome slučno...

Budala je onaj ko ne prepoznaje zahebanciju.
Uostalom, već sam napisao. Čim sam kupovinu doveo u vezu sa patriotizmom sve je jasno.

Jugic 55 1989, sa sve registracijom, kljuc u ruke je bio sitnis ispod 12500 DM

Kada su krenule inflacije, cena je bilaoko 8-9000DM, ali ko je mogao da macne povlasceni kredit banke, nakon par godina je ukupna cena bila ispod 3000DM. Tu sad ima velikih varijacija, posto su bukvalno meseci odlucivali o drasticnosti pada cene.

Ali je to nebitno, cena Yuga i uopste domaca patrijotska krs industrija nisu imali veze sa svetskum tokovima, vec sa tokovima mungosa kroz povlascene pozicije.

Pa ne poredi se tadašnji Jugo po čvrstini karoserije sa današnjim vozilima, već sa vozilima iz tog vremena.
Sada se vozila konstruišu tako da se što veći deo energije sudara potroši na deformacije, ali da kabina ostane maltene netaknuta.

Pa ako baš ozbiljno treba kritikovati postavlja se pitanje
kako se Yugo još uvek održava na putevima?
Prodje 30+ godina ali Yugo je još uvek tu.
Da je bio loš auto - jeste. Medjutim da se sastojao samo od minusa ne bi ga bilo više a uskoro će verovatno i nestatei, ipak ostario je.

Mnogi su Yugom 1980-tih vozili na letovanje u Grčku, obilazili Barselonu, a put u Austriju ili Minhen je bio vikend akcija. Ne bi to mogao da je goli minus, mora da ipak ima i neku pozitivu.

Samo sto je morala da ide slep sluzba iza....

Ja se ne sećam kad sam poslednji put video Yugo u saobraćaju.

https://www.google.com/search?q=yugo+45



Potrošnja pri brzini od 90 km/h 5.9 l/100km

Ljudi sada voze automobile koji su 90% u Srbiji prešli preko 300k kilometara, a da vidim Juga koji je toliko prešao, a bez nekoliko generalki?
Ima onaj vic/anegdota da svim vozilima ljudi smanjuju kilometražu kad ih prodaju, samo Jugu dodaju! Valjda to ima veze sa nekom pričom da je bilo sasvim uobičajno da se na 40k kilometara radi generalka, a ako pređe tu kilometražu bez problema, onda može da ide i do 200k km bez takvih intervencija, samo što su takvi primerci bili retki. Druga je stvar što je pre 15 godina za Juga generalka koštala 250-300€, a za strane automobile i do 1000€ (zavisi da li je specijala ili se menjaju hilzne/stubline i dali se radila takođe radilica i glava).
Moj ujak je imao Jugo 45, svakog meseca je ponešto morao da menja, jeste da je svaki taj trošak bio reda 500 do 1000 dinara, ali koje je to cimanje da svakog meseca juriš neke sitnice...

Ovi jugići koji se još voze u Srbiji, ili su primerci od 2000. i neke godine, ili se voze tipa jednom sedmično.

Zar nisu poslednjih dodina ugradjivani motori od pezoa 106? Da li i oni moraju nekoliko puta na generalku do 300k?

Problem Yuga nije bio u motoru, koliko u losem ili neadekvatnom odrzavanju. Jednostavno nije trpeo stednju i zapostavljanje. Pride sto nije trpeo izivljavanje sa preopterecivanjem.
Sada je za nijansu poboljsan tehnicki mentalitet, pride su automobili visestruko skuplji za odrzavanje, pa se i vlasnici znacajno brinu da ne upadnu u tezak kvar.

Ja nisam sbas ubedjen da bi neko smeo da krene na put a da je prebacio termin velikog servisa.

Pride, drugacija je tehnologija izrade delova, limovi su zasticeni pre ugradnje, ima dosta spojeva zalivenih uretanom, dosta zona je zaasticeno od sakupljanja vode, karoserije su cvrsce po pitanju geometrije, pa je manji zamor materijala, motori jesu preciznije uradjeni, ali su na povisenoj radnoj temperaturi i pride sa vise nego duplo KS, zahtevaju specijalna ulja itd...
Sipaj u Jugica sintetiku i ne stavljati deset dzakova cementa, preci ce i on 500kkm, ali to nije bila ideja vlasnika, kada su delovi jeftini, generalka manje od 500 dm...sto bi razmisljali...

A i sklapanje bilo... znamo da se pri skidanju i vraćanju glave motora brezoni zatežu isključivo moment ključem podešenim na odgovarajući moment i tačno redosledom navedenim od strane proizvođača. Da li su i za Zastavina vozila tako sklapani motori, ili je zavisilo od raspoloženja radnika, jer plata mu je bila ista bez obzira kako radi (bar su oni tako mislili, a i bilo je tako dok ih je država štitila ograničenjem uvoza)?
Potom, svaki deo koji se šrafi, od nosača motora do delova trapa, majstor negde stegne šraf više, a negde manje, negde zašrafi rukom pa ga mrzi da uzima ključ... Pa se tu i tamo dešavalo svašta, da se recimo čoveku na novom Jugu otkači motor.

I onda reći da takav auto, uz pravilno održavanje, može da pređe 300k km. Može, ali kad se kupi Jugo pa se odveze kod dobrog majstora da sve proveri i dotegne ili popusti šrafove po potrebi, pregleda kablove, itd.

Meni samo nije jasno da posle ekspedicije na Kilimandžaro dođe novi direktor koji, umesto da ta vozila koristi za promociju firme i povećanje prodaje u inostranstvu, gurne ih u neku garažu da propadaju... Trebalo je Zastavu prodati još 70-ih godina, dok je koliko-toliko vredela, ali ne Fiatu, već VW-u. Znam samo da su se rukovodioci Zastave smejali kad je VW kupio Škodu, kao uzeli su ih zbog tržišta, a firmu će da ugase (pre toga je VW bio zainteresovan za preuzimanje Zastave, što je odbijeno, jer bi otpustili većinu neradnika).

Nije trebalo prodati nikome, vec su nasi vrli organizatori posla, pod ruku sa inzenjercicima, trebali da prate trendove. Imali su trziste, ogrmno, i mogli su da ponude svakakvu poluozbiljnu opciju.
Uglavnom, sva rukovodstva nasih industrijskih preduzeca, posle 70-e, su bili iskljucivo diletanti podobni savezu i korupciji.

VW je vec imao Vogoscu, i sa njima nije znao sta ce. VW je sa druge strane, mocna drzavna firma iza koje stoji svetski mocna drzava...sa njima nije lak posao saradjivati, a skloni su kojekakvim trzisnim kristijanijama..

Prosečan srpski seljak se razume u sve, a naročito u sir i vojnu muziku. DakleM, autoindustrija je suviše kompleksan i zahtevan posao za mnogo bogatije i razvijenije zemlje.

Imamo li kapital? Ne. Ljudske resurse? Ne. Tehničku tradiciju i kulturu? Ne. Tehnologiju koja je danas relativno lako dostupna? Ne. Zašto bi Srbija proizvodila automobile? Da se tek tako kaže kako mi učestvujemo u tome?

Zemlja koja ima manje od pedesetak miliona stanovnika nema nikakve šanse da samostalno razvije i proizvodi automobil pristojnog kvaliteta koji bi bio ekonomski isplativ. Nema nikakve šanse. Tačka. Ende. Kraj. Zašto ne bismo razvijali svemirski program? Kad mogu rusi, kinezi i amerikanci, zašto ne i mi? Ne znam da li je megalomanija ili nešto drugo u pitanju, simptom nekog nedostatka, nepoznavanja sveta i sopstvenog mesta u njemu svakako jeste. Ima li u Srbiji inženjera(mašinskih i elektro) koji bi mogli da rade u jednom bmw-u, tojoti ili fordu? Juniora ili sa iskustvom? Dizajnera? Teško, malobrojni pojedinci ne mogu da odnesu prevagu. Ima li Srbija stogodišnje iskustvo u proizvodnji automobila? Nema. Imamo li pare? Nemamo. Nemamo ništa.

Danas u svetu, automobile prave: Japanci, Kinezi, Koreanci, Nemci i Amerikanci. Tačka.

Rusi su za vreme sssr-a bili previše orijentisani na vojnu i kosmičku industriju(mada to nije jedini razlog), tako da danas ne mogu da nadoknade zaostatak, bez obzira što imaju sve. Zato lada može da prođe samo na njihovom tržištu, teško negde van i zato imaju vagenove i renoove pogone. Koji je stepen finalizacije, da li prave i važnije sklopove ili imaju samo šrafciger industriju ne znam, ali mi se čini da je to neuporedivo više nego kod nas u slučaju fiata. Kako bilo, sigurno u tome imaju ekonomski interes, ali to ne znači da imaju samostalnu i sopstvenu autoindustriju.

Švedska je jedina zemlja koja je do pre deceniju dve imala samostalnu auto industriju, a da nema pedesetak miliona stanovnika. Jedina. Sab više ne postoji ili se jedva drži, volvo su kupili kinezi.

Australijski holden kao ogranak gm-a je puko, nema ga više. Japanci više ne prave kola u australiji, ne isplati im se.

Italijani više nemaju auto industriju, tj. ista je u dronjcima. Da pokojni Markione nije napravio fuziju sa krajslerom fijat, alfa, lanča teško da bi danas postojali, mada im ni sada ne ide bog zna kako. Dukati i lamborgini su kupili nemci.

Francuzi su pukli. Kinezi su uložili u psa, pa se još uvek nekako drže, ali sumnjam da će biti u stanju da opstanu na tržištu. Smeše im se kinezi i njihove investicije. Reno se još uvek dobro drži jer je u alijansi sa nisanom. Jedna francuska nije u stanju da održi sopstvenu auto industriju, ali eto sada ćemo mi da im pokažemo kako se to radi. Da nije žalosno, bilo bi smešno.

Britanci? Pa oni više nemaju ništa svoje, ništa. Jaguar su kupili indusi, rr i bentli nemci. Znam da prave sivik, sigurno imaju razvojne centre, kvalifikovane i sposobne radnike i inženjere, ali to više nije britanska autoindustrija. Nije. Sad će srbin da im objasni kako se to radi.

Amerikanci? Ogromno unutrašnje tržište još uvek nekako odoleva naletima, ali se jedino krajsler sa svojim suv segmentom nekako drži, kao i ford koji je globalna marka. Ševrolet je nedavno napustio evropu, a nedugo zatim prodali su opel.

Česi. Sklapaju vagen i lepe nalepnicu škode na haubu.

Japanci i nemci razbijaju. Kako u segmentu automobila za narod, tako i u luksuznom segmentu. Ne može im niko ništa, bar za sada, mada su nemci već načeti dizelgejtom i uplivom kineskog kapitala u merc. Koreanci uleću klizeći i jednima i drugima i dišu im za vratom.

Zaboravio sam kineze. Možda nemaju vrhunski kvalitet, ali imaju ogromno untrašnje tržište, pride kupuju po svetu tehnološke kompanije ko blesavi. Za sada nisu napravili proboj na svetsko tržište, ali izgleda da i to polako kreće. Šta će biti videćemo.

Jesam li nešto izostavio?

E sad jedno glupo pitanje? Zašto bi se Srbija petljala u društvo u kojem joj očigledno nije mesto? Da se pravimo važni? Ok može, ali bi onda trebalo neko to i da plati, tu zabavu. Zašto ne bismo pravili raketne motore ili razvijali avio industriju?

Meni kao građaninu je apsolutno nebitno ko i kako ulaže u Srbiju, sve dok poštuje ekološke standarde, radno zakonodavstvo i unosi novac u zemlju, bez obzira da li je u pitanju auto industrija ili nešto drugo. Ne zato što ću biti ponosni vlasnik srBskog auta, nego zato što to povećava zaposlenost i standard građana, pa samim tim povećava i kvalitet mog života. Ostale trice i kučine me ne zanimaju, jer niti imam novca da ulažem u takve poslove, niti vidim cent profita od prethodno pomenutih. Zašto bih se ja Bradzorf pekar, brinuo za profit Pere mesara? Zabole me, ako on propadne pojaviće se drugi, ljudi očigledno još uvek jedu belo, batak ili šnicle.

Zaboravio si hinduse (Tata motors), još jedan dokaz da je domaće tržište ogroman zamajac, pa makar imao svoju proizvodnju čačkalica umesto da ih uvoziš, a vremenom ćeš stići i do svemirske tehnologije (nevezano za Tata motors, mislim generalno na domaću industriju).

Ja i ne pričam da razvijamo NAŠ auto, već da je Zastavu davno trebalo prodati nekoj ozbiljnoj kompaniji koja bi ozbiljno upravljala proizvodnjom, za projektovanje nismo nikad imali resurse i kadar, pa ni danas, i to je bilo ogromno bacanje para.

Omasio si poentu. Ekonomska nauka kaze da se sve ovo lako nadje ako imamo trziste. Narednim recenicama si se malo ispravio, kad si pomenuo male zemlje, ali to nije zato sto nemaju radnike, inzenjere i kapital, sve se to donese odakle ima ako treba, pod uslovom da posle lako umes i mozes da prodas.

Autoindustrijom se ne bave zemlje, vec firme i pojedinci. Evo, primer Tesla, nista oni revolucionarno nisu izmislili. Nasao se i kapital nekako. Od onoga sto prodaju, 90% kupe gotovo, samo 10% prodaju, ali su nasli upraznjeno mesto na trzistu i imaju kome da prodaju, to je sustina. A ako nemas strucnjake za marketing, a ne zelis ni da ih dovedes, nego tu moras da angazujes malog od kuma sefa stranke, onda od tog posla nema nista.

Ekonomska nauka tvrdi da ti ili ja bez problema kroz neko vreme mozemo razviti proizvodnju svemirskih brodova, nikakav problem nije to sto se nikada time nismo bavili, nemamo potrebna znanja i kapital, ukoliko imamo obezbedjen plasman kompletne proizvodnje po dobroj ceni, sve drugo cemo lako naci i doneti tamo gde mi hocemo. Drugar, elektroinzenjer, radi u Daimleru. Mnogi drugi poznanici razisli se po bukvalno SVIM kontinentima, bez preskakanja Azije i Afrike. Totalna je glupost odvaliti da fabrika moze da se otvori samo u onom selu u kom zivi dovoljno inzenjera. Kada su radnici potrebni, granice prakticno ne postoje. Medjutim, blizu si poente, male drzave, narocito bivse socijalisticke, imaju losu reputaciju, sto im umanjuje mogucnost uspeha na trzistu, pa kad hoce da naprave auto mnogo bolje sanse imaju ako se kriju iza nemaca ili makar italijana.


Francuzi, Italijani, Indijci? Spanci? Meksikanci? Kanadjani? Brazilci?
Nego, imam utisak da se previse vezujes za nacionalnu pripadnost vlasnika, umesto lokaciju fabrike i proizvodnih radnika. Po mom misljenju, prilicno je nebitno gde je vlasnik rodjen i koji mu je trenutni izbor nacionalne pripadnosti, da ne govorimo o drzavljanstvu, ko ima mnogo novca do sutra moze dobiti pocasni pasos i drzavljanstvo najmanje 50 drzava. Fiat Automobili Kragujevac je srpska firma, registrovana u srpskoj agenciji za privredne registre, radi po srpskim zakonima i placa porez drzavi srbiji. Pretpostavljam da svaki Fiat iz Kragujevca moze dobiti zvanicnu potvrdu o domacem poreklu od institucija drzave Srbije i samim tim nije italijanski auto. Sto se mene licno tice, vlasnistvo nad kapitalom moze da bude i anonimno, to mi je totalno nebitno.

Sta podrazumevas pod Srbija?! Ako mislis da ista osnuje drzavno preduzece za proizvodju automobila, to je vec godinama/decenijama zakonom zabranjeno, pa zasto bi o tome diskutovali? Ako pitas da li oni koji se izjasnjavaju kao srbi treba da rade u autoindustriji, treba i oni vec rade sirom sveta. Ako pitas da li neki covek, grupa ili organizacija treba da se bavi autoindustrijom na teritoriji Srbije, ako pomenuti imaju ekonomski interes za to onda itekako treba. Bez dodatnog objasnjenja tvoje pitanje nema nekog smisla.

Ekonomija nije nauka, vec skup metaforicnih prica kojima se opravdavaju nasilne manipulacije. Nije tema.

Propustna prilika je dok smo IMALI trziste, i to ne ovo musavo koje je zinulo na zapadnjacki sjaj, vec na sirotilju afrike, koja je svojom srednjom klasom bila dovoljno brojna i Jugo im je bio prihvatljiv kao jeftin auto i za voznju i odrzavanje.
Uostalom, VW je u Juznoj africi proizvodio Golfa 2 do 2008-e, zasto, zato sto nisu imali noviji model, ili JAR nije imao internet i novine da se informise da postoji golf4? Trziste je bilo pogodno. U Keniji se pezo 504 pravio sigurno 1996, bio i video nove u salonu, 90% taksija ga je koristilo, opak auto, dokle to ne znam, samo znam da je u Evropi bio zaboravljen...niti ga se seca pola diskutanata.

Elem, uparlozeni babuni nase privrede su blejali otvorenih usta u ono sto rade imperijalne i kolonijalne sile, a nije im se svideo njihov "B" posao, posto smo mi zeleli da pravimo Bentlije valjda, pa da malo iznesemo delova iz fabrike i milina...

E sada se u urbanoj Africi, znacajno bolje zivi, ljudi identicnog obrazovanja bolje zive tamo nego ovde. Oni nisu propustali prilike, oni nisu imali previse prilika, ali svaku koju su dobili su maksimalno istrpeli.
Ali smo mi "pametniji"

Yugo .... znam coveka koji je kupio nov, Uzeo auto iz Kragujevca, i pred Jagodinom mu se pokvario :D Nije uspeo ni do kuce da stigne :D

Sto se tice automobila, Pre 20 godina, npr. GOlf 4 u osnovnoj opremi nije imao klimu, nije imao el. podizace, koliko je jastuka imao nisam siguran, ali sigurno ne vise od 2, nije imao ESP, itd. dolazio je sa prostim 1.4 atmo motorom. Danas, klima u osnovnoj opremi, 4x el podizaca, gomila jastuka, esp, i jos mnogo toga, na sve to turbo motor, auspuh sa 3 katalizatora, karoserija izradjena od drugacijih materijala, mnogo cvrsca, itd. Ok to mozda ne kosat toliko koliki je skok cene, ali kosta.

Kolega sa posla kupio Skodu Yeti, uspeo da dodje kuci, ali sutra nije uspeo da vozi. Sedela u servisu 8 meseci, dobio cak i zamensko vozilo. Kada je kao sredjen, te softver, te ovo, te ono, prodao i kupio Mazdu.
Isto kao sa Yugom

Desavale su se aljkavosti, zato sto je sistem takav, bahat, kupac nezasticen, ali to nije primer za primer. Ko zna i sta je bilo tom motoru, koji je prost kao pasulj, a "stao". Koliki je procenat onih koji su uopste znali kako da razrade auto, ili je odmah uprezan da radi ili da jurca?

ali ne, licne greske se kriju, cist element mentaliteta.
Po meni, taj kojem je Jugo stao je cist balvan, ako se ne razume, neka se druzi sa nekim ko razume tehniku.

BTW, cesto je razvodna ruka znala da pravi problem, posto su domace fabrike pravile za domacu fabriku, kontrole su bile fus najveci fuseraj. To je moglo da bude problem iznenadnog zaustavljanja, ali to povezivati sa brendom vozila je posebno blesavo. Bilo koji kooperativni proizvod sa bilo kojom firmom.
A to se desava i VW-u i Toyoti, pa se smenjuju na poziciji No1 i 2 proizvodjaca na planeti...

Ranije se mnogo toga radilo ručno, presa napravi "otisak" za vrata, onda dva radnika taj komad premeste dalje na obradu, a sad je sve to automatizovano, a maltene celu karoseriju (osim delova koja se montiraju, kao vrata) vare roboti na automatizovanoj liniji. Da li je to jeftinije ne znam, košta mnogo da se ti roboti kupe i košta mnogo da ih inženjeri podese i isprogramiraju za određeni zadatak, ali onda mogu da štancuju maltene neprekidno, uz adekvatno održavanje.