Tarifni broj se ne dobija oni su vec dodeljeni.
Vas proizvod se klasifikijue u odredjenu grupu tj. imenuje tarifni broj u odredjenoj glavi/pod glavi carinske tarife!
Sve tarifne brojeve po grupama i pod-grupama imate na sajtu carine cini mi se u PDF/Doc formatu.
Za svaki tarifni broj postoji dodatno sta je sve potrebno obezbediti od dokumentacije prilikom uvoza/izvoza.
Evo jedan deo informacija o tarifi odakle mozete da vidite cisto informativno kako sta ide da znate kada je u pitanju uvoz/izvoz:
http://www.carina.rs/lat/Poslo...a/Stranice/Carinskatarifa.aspx
Evo i dokumenta CU oko izvoza zvanicno:
Klasican konacan izvoz
http://www.carina.rs/lat/Zakon...ZA%20KONACNI%20IZVOZ%20lat.pdf
Izvoz ekspresnih posiljki
http://www.carina.rs/lat/Zakon...e%20%20bez%20porekla%20lat.pdf
Harmonizovane tarife sa EU
http://www.carina.rs/lat/Zakon...ljeno%20u%20SGRS-od%202012.pdf
---
Mislim da je taj koji vam je pricao oko sastavnice, ustvari mislio na deklaraciju proizvoda i carinsku deklaraciju proizvoda koja treba da prati vas proizvod koji izvozite.
Na osnovnu vaseg finalnog proizvoda i deklaracije koja prati proizvod se vrsi klasifikacija tj. odredjivanje tarifnog broja koji vec postoji u katalogu. To radi spediter (i predlaze cariniku), carink uvek ima diskreciono pravo da to preinaci. Na primer, obicna postavljena platnena torba za speditera je neka kesa po tarifi ali za carinika je to bio mobilni rucni rashladni frizider ili kako vec te tako carinska tarifa sa 2% je otisla u ovom slucaju 8% da je moralo da se plati.
Atest, sertifikate i sl. radite cisto eto da bi vi kada nastupate na trzistu pokazali da je vas proizvod usaglasen sa istim! Recimo IP65, IP66 i IP67 sertifikati - vodootpornost proizvoda.
Svi sertifikati i atesti kostaju i u zavisnosti od istih imaju tacnu proceduru i uslove koje morate da ispunite da bi iste dobili. Isti dobijeni sertifikati se takodje zanavljaju posle odredjenog perioda tj. na svakom tom sertifikatu pise od kad do kad vazi.
To za krajnjeg kupca nije presudno vec samo dolazi do izrazaju u slucaju da je izricto naglaseno u zemlji gde se vas proizvod uvozi DA MORA DA IMA TAJ I TAJ SERTIFIKAT! Recimo FDA sertifikat u US je vecinom potreban kada se uvozi hrana i sl. u US ili HALALA sertifikat za neke druge zemlje zbog specificnog nacina ishrane.
Kupac inace moze da insistira na standardu kvaliteta a to je nista drugo nego ovi atesti.
Jednostavno mogu da kazu, mi hocemo da kupimo od vas ALI da imate taj i taj sertifikat ILI pak da ih za to nije briga ako im zavrsava posao - da uprostim!
E sad, kad vi imate validne ateste i sertifikate koji su internacionalni onda, slanjem vaseg izvoda, kupac iste nije potrebno da vadi vec samo prilaze uz dokumentaciju prilikom uvoz i carinjenja ALI to ne znaci da njemu mozda carina nece traziti neke druge papire - kao sto kod nas kazu e po JIS standanradu mora da imas papir da je usaglasen!
Da iste niste radili onda bi kupac to radio za vas proizvod ako hoce ili mu je potrebno ili zahteva carina (citaj zemlja u koju se izvozi).
(kad vi uvozite u SR) Kod nas postoji i nas standard i onda se na istom insistira da roba mora da bude usaglasena i sa nasim standardima iako je recimo prisutna CE i RoHos i tako redom... Time se se drzava, u ovom slucaju nasa, stiti i stiti domace traziste (ali to kod nas sad vise nije slucaj posto samo sluzi za punjenje budzeta jer JIS tj SR IS - SIS je mozda prevazidjen).
Ono sto je jos bitno razlikujte tkz. prodaju direktno krajnjem korisniku i nekoj firmi/dobavljacu/zastupniku van SR!
Kad je u pitanju licna upotreba (krajnji korisnik) kao dirketna prodaja onda je skraceni postupak carinjenja! Tu carina moze da bude 0% ili >0% + fiksna carinska stopa do odredjenog iznosa.
Kod nas je fiksna carinska stopa za fizicka lica 10% do iznosa od 2000e ili 3000e (zaboravio sam tacno). Sve preko tog iznosa se gleda kojoj carinskoj tarifi pripada proizvod.
Na primer za SR (uvek slozeniji i problematicnij primer posto je van SR sve ovo brze i mekse):
>> Primer 1:
Ako je fakturna ALI I PROCENJENA VREDNOST OD STRANE CARINE BRUTO VREDNOST 100e
Bruto vrednost = fakturna vrednost proizvoda + troskovi dostave
Osnova za carinjenje - 100e
Carina 10% - 10e
Ukupan iznos za obracun PDV = 110e
PDV 20% = 22e
Ukupan iznos 132e
Posto ste vec platili prodavcu 100e, ostali trosak koji u ovom slucaju ostaje za placanje u SR je 132e - 100e = 32e
>> Primer 2:
Ako je fakturna ALI I PROCENJENA VREDNOST OD STRANE CARINE BRUTO VREDNOST 3100e
Bruto vrednost = fakturna vrednost proizvoda + troskovi dostave
Osnova za carinjenje - 3,100e
Carina 1% - 31e
Ukupan iznos za obracun PDV = 3,131e
PDV 20% = 626.20e
Ukupan iznos 3,757.20e
Posto ste vec platili prodavcu 3100e, preostali trosak koji se u ovom slucaju placa u SR je 3,757.20e - 3,100e = 657.20e
(na ovo se takodje primenjuju izuzetci za one bas sitne posiljke koje mogu ali i ne moraju da vaze jer carinik uvek ima diskreciono pravo! Takodje moze doci i do dodatnih troskova kao na primer lokalna isporuka, troskovi otvaranja posiljke i sl.)
Ovde sto se tice obaveza uvek glavnu pricu imaju spediter i njegovo 'umece' sa carinom tj. carinicima kada je u pitanju uvoz!
Izvoz uvek treba da interesuje kupca a ne vas!
Ako sam negde malo 'pojeo' neka slova ili ima falinki, izvinjavam se...
p.s. Na primer, ne bas tako skoro je jedna nasa firm u SR, monitore uvozila kao display-je :) i tako je imala ustede na ime carinske tarife, cini mi se 5%. Na kolicine i stalni uvoz u SR to je lepa usteda.