Varijanta 1: moraš da ideš preko nekog izvoznika koji će ti srediti papire, ne možeš da izvoziš direktno ako nemaš adekvatne papire za to (dozvole i sl.)

Varijanta 2: da ta strana firma završi svu papirologiju, kao što recimo ruski prevoznici dolaze za jabuke i drugo voće i kupuju na licu mesta, a papirologija ne znam kako se završava, ali valjda idu na neki sanitarni i carinski pregled pa se hladnjača plombira.
Ali, pošto je mašina, moralo bi malo drugačije, ti prvo moraš biti registrovan za takvu delatnost da bi sredio papirologiju, potom mašina mora proći neka ispitivanja i sl. A ne znam ni taj nemac, ako je pravno lice, kako će da pravda kupovinu te mašine za koju ne postoje odgovarajući papiri.


Vidiš npr. za auto prikolice. Čini se prosto, sanduk, ruda i jedna osovina sa 2 točka. A ono, ljudi ostali bez mogućnosti da regustruju prikolicu i to pošto su već nekoliko godina tu istu prikolicu registrovali, a jer je utvrđeno da Zastava Inpro ima problem sa atestom za te prikolice. Prikolice su u redu, ali papir nije bio u redu.

Dakle, u Srbiji je bitno da imaš validan papir, mada ima još neki "faktora" koji mogu uticati na to da li će ti atest važiti normalno ili će neko da pronađe neku rupu u proceduri pa će ti atest odjednom postati nevalidan iako si odradio sva potrebna ispitivanja.

Hvala ti Mladene što si se uključio u temu !
Kao što sam rekao idemo polako i temeljno.

Za sada bih preskočio mogućnost varijante 1 i 2 koju si predložio i pokušao da sagledam ono što bih trebao ispuniti kao direktni izvoznik.
Jer čak i angažovanjem neke EXPORT-IMPORT firme opet verovatno moram imatu potrebnu dokumentaciju, CE znak , normative za dobijanje tarifnog broja i ostalo ...

Za početak, koja reč o registraciji privrednog subjekta kod nas.
Koliko sam ja shvatio, i preduzetnici i DOO imaju pravo na spoljnotrgovinski promet.
Ja sam STZR, što znaći da imam registrovanu trgovinu i proizvodnju u odgovarajućoj delatnosti.
Treba li da doregistrujem neku delatnost za spoljnotrgovinski promet ?

U Intesi već imam otvoren devizni račun i dobio sam papir sa SWIFT instrukcijama.

Dalje,
Svestan sam da mašinu mora pratiti odredjena dokumentacija.
Bilo bi veoma poželjno napraviti tačan spisak svih potrebnih dokumenata (verovatno neke od njih mogu i sam uraditi)

Inače radi se o mašinama manje vrednosti, namenjene individualnim korisnicima - znači o profesionalnoj nameni nema ni govora.

Pozz

U sustini vi ako hocete bilo sta da izvozite, dovoljno je da organizujete tkz. pustanje posiljke za isporuku preko firme/ljudi koji rade spediciju i transport a za racun kupca.

Dodatno da bi bilo profesionalniji mozete da odradite za taj vas proizvod odredjene atesti i sertifikacije - ali to je opcija.

U zavisnosti od zemlje u koju se uvozi vas proizvod, mozda ce biti potrebno i obezbediti sertifikate ISO, HASAP, atesti, IP-n standardne i sl. kao i pojedine standarde za taj proizvod za tu zemljo nesto kao nas JIS.

U vezi prethodne recenice, obicno teret sertfikacije za (kupce) zemlje koje uvoze vas proizvod pada na teret kupca a ne vas!


Na primer kako je u kontra smeru (kada vi kupujete masine van SR):

Zemlja porekla: Japan
Zemlja odakle se kupuje i salje: Japan
Zemlja gde se isporucuje: Srbija
Zemlja gde se koristi: Srbija
Roba nije u tranzitu.

- Masina stize od prodavca u nasu zemlju.

- Carina po sluzbenoj duznosti vas obavestava da vam je stigla posiljka (masina) i daje odredjeni rok do kada morate da zapocnete proces carinjenja preko speditera.

- U obavestenju, vam naglasavaju da roba koju zelite da preuzmete podleze klasicnom postupku carinjenja gde je potrebno odraditi atest o usglasenosti da bi ste istu masinu ocarinili.

- Da bi ste robu preuzeli, istu prvo morate da ocarinite.

- Da bi ste robu ocarinili, radi se privremeni uvoz, koji predstavlja odredjeni vremenski period koji je potreban da se odradi sertifikacija masine tj. dobije potvrda o usaglasenosti.

- Nakon dobijanja papira o usaglasenosti tj. potrebne potvrde, sertifikati i sl., nastavlja se postupak carnjenja.

- Nakon utvrdjenog iznosa carine, naplacuje se i porez i ostali moguci prateci troskovi.

- Vi sami kao fizicko i/ili pravno lice postupak pred carinom nemate mogucnosti da sami radite osim ako niste registrovani za spediterske usluge.

- Sve te usluge, vam spediter zavrsava i naplacuje te usluge dodatno zajedno sa carinom i porezom.

- Sertifikacija u ovom slucaju je naknadni trosak koji placate obicno pre postupka carinjenja ako nema vec vazece usglasenosti da je neko vec pre vas to isto uvozio u Srbiju. Ako jeste onda se uzima potvrda od regulatornog tela, na primer ako je mobilni telefon i sl. onda od RATEL-a.

- Sertifikacija se radi jednom i dok traje izdati sertifikat ili potvrda o usaglasnosti masine moguce je istu masinu/opremu uvoziti. U zavinosti od tipa i sta je u pitanju moze da traje od par meseci pa do par godina. Nakon isteka, radi se zanavljanje.

Sve ovo kako sam vam naveo za nasu zemlju kad uvozite masinu isto (samo mnogo brze) vazi i kad izvozite s' tim sto umesto da vi to radite radi vas kupac u njegovoj zemlji.

Za ovakve stvari mozete recimo da koristite usluge DHL, TNT, UPS (cene njihovih usluga su skuplje) i sl. koji kompletnu spediciju i podrsku rade za vas racun.

Najbolje bi bilo da se obradite spediteru odnosno na primer gore pomenutim kurirma koji vrse internacionalni transport i spediciju (informativno) posto uglavnom je krajnji korisnik ustvari u obavezi da se raspita za svoju zemlju i kompletnu proceduru uvoza odnosno izvoza u vasem slucaju.


Nadam se da nisam bio konfuzan i da sam malo doprineo razjasnjenju.

p.s. vrednost masine nije bitna vec svrha i namena tj. tarfini broj koju odredjuje spediter odnosno carinik prilikom pregleda posiljke!

Hvala @bokinet

Ako sam te dobro razumeo, - ako je kupac voljan da sredjuje svu nephodnu dokumentaciju ja preko špeditera
mogu da pošaljem mašinu samo uz račun - otpremnicu bez ikakvih dodatnih dokumenata, usaglašenosti, sertifikacija itd .. ?!?

Potpuno mi je jasno da se špediter mora angažovati, odnosno da ne mogu samosatlno ( ili kupac ) nastupati pred carinom.

Što se tiče tarifnog broja, koliko se sećam jednom prilikom mi je čovek koji ima export import firmu rekao da moram
napraviti normativ utroška kompletnog materijala i rada na mašini kao i svih ostalih troškova (struja,voda ...) u iznosu 100% cene mašine i na osnovu
tog normativa i namene ću dobiti tarifni broj. Treba li ovo ako (citiram tvoj tekst): tarfini broj koju odredjuje spediter odnosno carinik prilikom pregleda posiljke!

Ja bih se u svakom slučaju opredelio za kompletiranje sve dokumentacije, atesta, sertifikata koje budem u mogućnosti da finansiram.

Pozz

Tarifni broj se ne dobija oni su vec dodeljeni.

Vas proizvod se klasifikijue u odredjenu grupu tj. imenuje tarifni broj u odredjenoj glavi/pod glavi carinske tarife!

Sve tarifne brojeve po grupama i pod-grupama imate na sajtu carine cini mi se u PDF/Doc formatu.

Za svaki tarifni broj postoji dodatno sta je sve potrebno obezbediti od dokumentacije prilikom uvoza/izvoza.

Evo jedan deo informacija o tarifi odakle mozete da vidite cisto informativno kako sta ide da znate kada je u pitanju uvoz/izvoz:
http://www.carina.rs/lat/Poslo...a/Stranice/Carinskatarifa.aspx

Evo i dokumenta CU oko izvoza zvanicno:

Klasican konacan izvoz
http://www.carina.rs/lat/Zakon...ZA%20KONACNI%20IZVOZ%20lat.pdf

Izvoz ekspresnih posiljki
http://www.carina.rs/lat/Zakon...e%20%20bez%20porekla%20lat.pdf

Harmonizovane tarife sa EU
http://www.carina.rs/lat/Zakon...ljeno%20u%20SGRS-od%202012.pdf

---

Mislim da je taj koji vam je pricao oko sastavnice, ustvari mislio na deklaraciju proizvoda i carinsku deklaraciju proizvoda koja treba da prati vas proizvod koji izvozite.

Na osnovnu vaseg finalnog proizvoda i deklaracije koja prati proizvod se vrsi klasifikacija tj. odredjivanje tarifnog broja koji vec postoji u katalogu. To radi spediter (i predlaze cariniku), carink uvek ima diskreciono pravo da to preinaci. Na primer, obicna postavljena platnena torba za speditera je neka kesa po tarifi ali za carinika je to bio mobilni rucni rashladni frizider ili kako vec te tako carinska tarifa sa 2% je otisla u ovom slucaju 8% da je moralo da se plati.

Atest, sertifikate i sl. radite cisto eto da bi vi kada nastupate na trzistu pokazali da je vas proizvod usaglasen sa istim! Recimo IP65, IP66 i IP67 sertifikati - vodootpornost proizvoda.

Svi sertifikati i atesti kostaju i u zavisnosti od istih imaju tacnu proceduru i uslove koje morate da ispunite da bi iste dobili. Isti dobijeni sertifikati se takodje zanavljaju posle odredjenog perioda tj. na svakom tom sertifikatu pise od kad do kad vazi.

To za krajnjeg kupca nije presudno vec samo dolazi do izrazaju u slucaju da je izricto naglaseno u zemlji gde se vas proizvod uvozi DA MORA DA IMA TAJ I TAJ SERTIFIKAT! Recimo FDA sertifikat u US je vecinom potreban kada se uvozi hrana i sl. u US ili HALALA sertifikat za neke druge zemlje zbog specificnog nacina ishrane.

Kupac inace moze da insistira na standardu kvaliteta a to je nista drugo nego ovi atesti.

Jednostavno mogu da kazu, mi hocemo da kupimo od vas ALI da imate taj i taj sertifikat ILI pak da ih za to nije briga ako im zavrsava posao - da uprostim!

E sad, kad vi imate validne ateste i sertifikate koji su internacionalni onda, slanjem vaseg izvoda, kupac iste nije potrebno da vadi vec samo prilaze uz dokumentaciju prilikom uvoz i carinjenja ALI to ne znaci da njemu mozda carina nece traziti neke druge papire - kao sto kod nas kazu e po JIS standanradu mora da imas papir da je usaglasen!

Da iste niste radili onda bi kupac to radio za vas proizvod ako hoce ili mu je potrebno ili zahteva carina (citaj zemlja u koju se izvozi).

(kad vi uvozite u SR) Kod nas postoji i nas standard i onda se na istom insistira da roba mora da bude usaglasena i sa nasim standardima iako je recimo prisutna CE i RoHos i tako redom... Time se se drzava, u ovom slucaju nasa, stiti i stiti domace traziste (ali to kod nas sad vise nije slucaj posto samo sluzi za punjenje budzeta jer JIS tj SR IS - SIS je mozda prevazidjen).


Ono sto je jos bitno razlikujte tkz. prodaju direktno krajnjem korisniku i nekoj firmi/dobavljacu/zastupniku van SR!

Kad je u pitanju licna upotreba (krajnji korisnik) kao dirketna prodaja onda je skraceni postupak carinjenja! Tu carina moze da bude 0% ili >0% + fiksna carinska stopa do odredjenog iznosa.

Kod nas je fiksna carinska stopa za fizicka lica 10% do iznosa od 2000e ili 3000e (zaboravio sam tacno). Sve preko tog iznosa se gleda kojoj carinskoj tarifi pripada proizvod.

Na primer za SR (uvek slozeniji i problematicnij primer posto je van SR sve ovo brze i mekse):


>> Primer 1:

Ako je fakturna ALI I PROCENJENA VREDNOST OD STRANE CARINE BRUTO VREDNOST 100e

Bruto vrednost = fakturna vrednost proizvoda + troskovi dostave

Osnova za carinjenje - 100e
Carina 10% - 10e
Ukupan iznos za obracun PDV = 110e
PDV 20% = 22e
Ukupan iznos 132e

Posto ste vec platili prodavcu 100e, ostali trosak koji u ovom slucaju ostaje za placanje u SR je 132e - 100e = 32e

>> Primer 2:

Ako je fakturna ALI I PROCENJENA VREDNOST OD STRANE CARINE BRUTO VREDNOST 3100e

Bruto vrednost = fakturna vrednost proizvoda + troskovi dostave

Osnova za carinjenje - 3,100e
Carina 1% - 31e
Ukupan iznos za obracun PDV = 3,131e
PDV 20% = 626.20e
Ukupan iznos 3,757.20e

Posto ste vec platili prodavcu 3100e, preostali trosak koji se u ovom slucaju placa u SR je 3,757.20e - 3,100e = 657.20e

(na ovo se takodje primenjuju izuzetci za one bas sitne posiljke koje mogu ali i ne moraju da vaze jer carinik uvek ima diskreciono pravo! Takodje moze doci i do dodatnih troskova kao na primer lokalna isporuka, troskovi otvaranja posiljke i sl.)


Ovde sto se tice obaveza uvek glavnu pricu imaju spediter i njegovo 'umece' sa carinom tj. carinicima kada je u pitanju uvoz!

Izvoz uvek treba da interesuje kupca a ne vas!

Ako sam negde malo 'pojeo' neka slova ili ima falinki, izvinjavam se...


p.s. Na primer, ne bas tako skoro je jedna nasa firm u SR, monitore uvozila kao display-je :) i tako je imala ustede na ime carinske tarife, cini mi se 5%. Na kolicine i stalni uvoz u SR to je lepa usteda.

To za šteditere je maltene obavezno. Znam kad je nemac kupovao ovde auto (neka nabudžena i sređena Fića), moralo je da ide preko špeditera, inače sami nikad ne bi mogli da odrade papirologiju.

Firma A i Firma B se nalaze u Srbiji i prave identičnu mašinu.
Firma A je pravi samo za plasman u Srbiji, dok firma B samo za izvoz
Znači li to da firma A mora da ispoštuje sve potrebne ateste,sertifikate, usaglašenosti i ostalo
što se zahteva u Srbiji,da bi prodavala svoj proizvod na Srpskom tržištu,
dok firma B ne mora ništa od toga jer samo izvozi, i ono što bude trebalo u odredišnoj zemlji morati da uradi kupac o svom trošku.

Jesam li dobro shvatio ?

Ne, obrnuto. Firma A izda samo fakturu, a firma B ima da rodi mecku prikupljajuci dokumentaciju. Lepo zvuci da kupac odradi atest, ali se to u praksi ne radi, osim ako neces imati vise od jednog kupca. Zasto? Pa zato ako jedan atest kosta naprimer 500 evra, a ti imas 20 kupaca, ako ti radis atest to ce biti 25 evra po kupcu, a ako oni rade onda ce svaki morati da iskesira po 500 evra. Najmanje sto ce ti traziti na carini je da dokazujes poreklo, kojekakvim izjavama, normativima, racunima i kalkulacijama troskova. Ako je 51% vrednost uvoznog porekla, onda proizvod ima drugaciju proceduru carinjenja u odnosu na onaj koji je domaci. Standard kvaliteta ne moze da se dobije za proizvod, ako taj standard kvaliteta nema proizvodjac i svi sa kojima on saradjuje - kupuje materijal, koristi usluge itd. Izvoz je komplikovan i vecina preduzeca ne ume da ga odradi, dok je uvoz neuporedivo jednostavniji, to moze i moja baba da radi. Pitanje je koliko mi na forumu uopste imamo iskustva sa time. Ja sam izvozio ponesto, pa ipak kad god sam mogao isao sam preko posrednika, firme koja vec ispunjava sve standarde kvaliteta i moze do dokumentacije za proizvod doci gotovo besplatno, dok bi uvodjenje standarda kvaliteta u moju firmu kostalo red velicine 10.000 evra. Pitanje je da li je insistiranje na izvozu bez posrednika uopste razumno i ekonomski opravdano.

Iz ugla carinskog postupka svuda moze biti za

1. licne potrebe i za

2. potrebe dalje prodaje/plasmana/upotrebe i za potrebe kao poluproizvod/sirovina i sl.

Zakon svake zemlje ove 2 vrste tretira u skladu sa svojom ekonomijom i industrijom.

@Zelja - Firma A, Firma B deo

Firma A koja pravi za SR ako Zakon SR propisuje regulativu da mora onda mora a ako Zakon nije izricit onda moze i ali i nije moranje!

Firma B je isto sto i Firma A sa mogucim izuzetcima u smislu da se trazi misljenje da li treba da se primenjuje Zakonska regulativa kao za firmu A :)

(Razlog: Pravite proizvod cija je proizvodnja stetna po zdravlje radnika, ljudi i okolinu, onda treba da imate odredjene standarde za proizvodni proces kako bi obezbedili bezbednu proizvodnju proizvoda koja nema uticaj na radnike i okruzenje - sto bi onda izuzetak bila Firma B u ovom slucaju? Proizvod si napravio pomocu procesa koji u skladu sa nekim standardom koji takav procesi normalizuje da primenom istog nije opasan ili svodi rizik na minimalni nivo, nakon toga si te proizvedene proizvode spustio na magacin, pa spustio u carinski magacin (opiciono) i preko speditera izvezao na veliko klijentu van zemlje...).

Sertifikati samo obezbedjuju i otvaraju vrata na regulisana trzista koja su izricita da moraju da se poseduju sertifikati ili koja gledaju proizvode sa sertifikatima i samo takve hoce da kupuju dobavljaci odnosno krajnji kupci! Znaci ako nije izricito onda nije i obaveze!

Ako u Zakonu neke zemlje (u ovom slucaju i Srbije) gde se proizvodi ili prodaje ili uvozi ili izvozi nije obaveza onda nije i moranje!

KUPAC kao neko ko nabavlja robu koja NIJE ZA LICNU UPOTREBU I GDE KOLICINA (BROJ KOMADA) NIJE ZA LICNU UPOTREBE podleze STANDARDNOM CARINSKOM POSTUPKU bilo da je u pitanju UVOZ ili IZVOZ u/iz SR!

Nemoj da mesate SERTIFIKATE I USAGLASAVANJE SA CARINSKIM POSTUPKOM!

Carina samo evidentira da je nesto uslo/izaslo i u kojoj kolicini po tarifnom broju sa ostalom pratecom dokumentacijom koja je propisana TARIFOM i ZAKONOM DRZAVE u koju/iz koje se uvozi/izvozi!

Na primer, supstance za lekove da bi uvezao/izvezao treba ti pored propisanog skladista i zvanicna dozvola od Ministrastva zajedno sa ostalom pratecom dokumentacijom gde je i obavezna deklaracija tj. na primer baza supstance, rastvor, hemijski sastav i sl. Za pojedine isto i organizovana pratnja od strane organa reda - od momenta ulaza/izlaza do momenta izlaza/ulaza tj. do odredista.


Kada je roba ZA LICNU UPOTREBU do odredjenog iznosa VRSI SE SKRACENI CARINSKI POSTUPAK!


Primer isto, na vestima cesto imate da je nekome oduzet sat cija je vrednost 10.000e posto isti nije prijavio za carinjenje.

Da je prijavio onda bi se vodio REGULARNI CARNSKI POSTUPAK - na procenjenu vrednost ide carina po tarifnom broju + PDV 20%

Ako je sat procenjen na iznos do 2000/3000e (koliko je to propisano - treba samo proveriti koji je tacan limit) onda se racuna jedinstven carinska stopa od 10% + PDV 20%

Kako je kod nas u SR tako slicno i vani samo sto je vani to brze i efikasnije!

p.s. Carina ima i svoj katalog proizvoda sa cenama i uvek ako to hoce, posto imaju diskreciono pravo, da pogledaju koliko sta koste i da preinace i vrednost ali i carinsku tarifu robe kao i da li je kolicina robe u koletu/koletima za licne potrebe ili ne.

Primetio sam da ljudi koji prvi put ulaze u ovako nešto angažuju špeditera da im sve uradi (skupo ali se bar završi) i onda vide šta i kako treba pa procene da li mogu to ubuduće sami da rade.

Moze ali opet carina (tj. carinik) (moze i po nepisanom pravilu) insistira da bude lice koje je registrovano za spediterske usluge i zna carinski postupak koji opet moze da bude prosta procedura ali i komplikovana (u nas ovde, u SR - nazalost).

Hvala pctel i Predrag Supurovic.
Tema je izgleda živnula što mi je jako drago :)


@pctel
Mislim da mogu dokazati da je moj proizvod preferencijalnog porekla, ali otom potom - da ne zatrpamo temu sa puno informacija odjedanput.
Koilko sam ja upućen, mnogi koji izvoze neke mašine imaju kao opciju (koju kupac naknadno plaća) za "ostalu dokumentaciju".

Koliko sam ja upućen u zemlje EU ne može ući proizvod bez CE znaka, u brošurama-informatorima za dobijanje CE znaka lepo piše
da taj znak predstavlja PASOŠ za ulazak robe u zemlje EU.

Dajem primer sa jednog domaćeg sajta. Ta firma pravi mašine i izvozi ih u zemlje okruženja. Evo šta kažu:
https://www.bestcoprodavnica.com/page--izvoz

@bokinet
Potpuno mi je jasno šta je roba za ličnu upotrebu kod fizičkih lica, kao i limiti i procedure koje tu zakon propisuje.
i drago mi je što sve objašnjavaš sa primerima :)

**************

Pitanje;
Da li zakon različito tretira robu koje pravno lice uvozi, odnosno postoji li tu kategorija "lične upotrebe"
Konkretno: Neka firma želi kupiti mašinu za sopstvenu upotrebu ( nema dalje prodaje )
Recimo, neki zemljoradnik želi kupiti plug za traktor i briga ga ima li taj plug sve ono što bi trebao imati kada bi taj isti
plug neko u njegovoj zemlji uvezao samo zbog dalje prodaje.

Mogu li pravna lica uvesti robu po skraćenom carinskom postupku ?

Pozdrav svima.

Zavisi od zemlje do zemlje da li je firmi omogucena olaksica u vidu skracenog postupka.

Recimo ako je Srbija u pitanju onda se za firmu sprovodi standardan carinski postupak bilo da je jedan ili komada.

U svakom slucaju to vas kao PRODAVCA ne bi trebalo da opterecujete jer to vas KUPAC treba da radi i da se raspita za njega!

Sto se tice CE sertifikata - ako je obavezan onda morate da radite usaglasavanje vaseg proizvoda sa CE kako bi dobili sertifikat tj. papir za to!

(To sam vam vec nagovestio - ako je izricito onda mora a ako nije onda nije potrebno - znaci u vasem slucaju za EU je obaveza!)

Šta mi predlažeete ?
Koliko god pažljivo čitam (više puta) sve odgovore još uvek nemam jasnu sliku kako da počnem ...
Bio bih jako zahvalan bar za smernice (ne mora baš opširno, da vam ne uzimam puno vremena) , redom korak po korak ...

1. ...
2. ...
3. ...

Ili da odem kod najbližeg špeditera i kažem mu:
Želim izvesti manju mašinu u BiH ili Crnu Goru, ali nemam nikakve papire osim računa-otpremnice. Možete li mi završiti takav izvoz ?
Nešto se bojim da će me ljudi samo pogledati onako ispod oka ...

****

Sasvim drugo pitanje odnosi se na sledeće:

Za vrednosti ispod 1000 eura i robu sa preferencijalnim poreklom možda je najbolja opcija PostExport.
Pošta tada po službenoj dužnosti obavlja špediciju i radi pojednostavljen carinski postupak.

Ima li ko iskustva sa izvozom preko pošte.
Mogu li primaci biti i fizička lica i postoji li tada mogućnost da fizičko lice plati robu prilikom preuzimanja.

Pozz

-- 1 --

Prvi nacin bi recimo bio:

- Kontaktirate kupca

- Zaomilite kupca da on za svoju zemlju proveri sta mu je sve potrebno od papira sto se tice sertifikata, uverenja i sl.

- Vrati vam povratnu informaciju koji sve sertifikati su vam potrebni;

- Odradite sertifikate, ateste tj. sva usaglasavanja;

- Obavestite kupca da ste odradili sve to i da je moguc izvoz tj. sa njegove strane uvoz;

- Vi njemu fakturu sa/bez stavke dostave nekom sluzbom za dostavu, on vama pusti novac;

- Nakon priliva sredstava, zovete sluzbu za dostavu koja je ujedno i spedicija i transport;

- Spediter vam organizuje transport i sve ostalo sto ide oko carinskog postupka za izvoz (gde prilazete i one gore atestes, sertifikate i usaglasenosti);

- Spediter odradi transport franko zemlja izvoza;

- Kupac posle angazuje svog ili koristi vaseg speditera ako spediter moze i u toj zemlji da vrsi, sad uvoz ali za njegov racun ne vas.

Na primer vi mozete da kazete kupcu da on organizuje transport i da zakaze termin kada ce kurir da dodje (slucaj DHL, UPS i sl.) te onda u vasoj fakturi on vama placa neto iznos proizvoda (gde bi vi isto predvideli interne troskove za spediciju do momenta izlaza robe ako imaju troskovi u te namene).

Svi troskovi isporuke idu na teret kupca.


-- 2 --

Druga nacin bi recimo bio,

- pozovite DHL Srbija kontakt centar.

- Kazete ja sam taj i taj, firma ta i ta;

- Zelim da izvez sopstveni proizvod, za te i te namene

- u Zemlju tu i tu, na adresi kupca tu i tu;

- Sta mi je sve potrebno od tehnicke dokumentacije kako bih izvrsio izvoz i isporuku svog proizvoda koristice vase usluge dostave i spedicije.

(u ovom slucaju moze da se desi da MOZDA nemaju preciznu i tacnu informaciju da li je potreban neki dodatni papir u vezi usaglasenosti za zemlju u koju se salje)

Na dhl.rs bi trebalo da imate kontakt podatke.

Ova varijanta 2 je malo skuplja ali manje vas boli glava. Takodje mozete da vidite i da se raspitate za nekog bas naseg domaceg speditera koji ce sve to da radi za vas i da vam da okvirne troskove ako ih ima na vasoj stranu a sto nisu troskovi atesta, sertifikata i usaglasenosti.

Hvala @bokinet i ostalima

Pokušaću se obratiti špediteru pa ću videti šta će mi odgovoriti.
Za sada ne bih postavljao dodatna pitanja dok ne dobijem odgovor od špeditera.

To ne znači da ukoliko bilo ko od vas ima šta da kaže i doda - to i ne uradi :)

Pozz