[ Haris_Ba @ 16.11.2018. 12:45 ] @
U startu da kazem da nisam profesionalac, varim iskljucivo iz hobija.

1. Varim vani, dakle nikako zatvoren prostor. Dva puta nedeljno maksimum. Da li postoje neke maske za zastitu od udisanja prasine koja nastaje rezanjem brusilicom i varenjem? Nesto sam nasao ali nije prakticno jer mi odmah zamagle zastitne naocare.

2. Da li se deblji materijali mogu uspjesno zavariti pomocu tanjih elektroda? Npr. ako hocu da zavarim dva parceta flaha debljine 5mm, sirine 30mm, da li je to moguce koristeci elektrodu debljine 2mm ili debljine 2.5mm? Ja bih na osnovu licnog iskustva rekao da nije moguce ali nisam siguran da sam u pravu. Pomocu elektrode debljine 3.2mm podesavajuci struju na malo vise od 100A, ta dva flaha bez problema zavarim. Logicno, veci intenzitet struje znaci lakse topljenje materijala. Ali ako je tacna konstatacija da se deblji materijali ne mogu variti tanjim elektrodama, tom logikom materijali debljine npr 1cm ili vise se nikako ne bi mogli zavariti jer toliko debele elektrode ne postoje koliko je meni poznato. Debljina elektrode od 3.2mm je uporediva sa debljinom flaha 5mm pa uspijevam to da zavarim ali ako elektrodom od 2mm ne moze da se zavare flahovi 5mm, onda ni 3.2mm elektroda ne bi mogla da zavari neke materijale debljine 1cm ili vise.

3. Probao sam da izvedem tako da kazem vertikalni var na visini. Posto sam imao osjecaj da bi usled sile zemljine teze topljeni materijal padao, nisam se usudio da varim vertikalno "u komadu" nego malo po malo. Znaci varim odozgo prema dolje par milimetara, pa sacekam par sekundi da se malo ohladi var, pa opet varim par milimetara ka dolje pa cekam itd. Da li var u ovom slucaju moze da se izvede u jednom komadu da kazem, kao sto se vari na ravnom? Ako moze, je li se u tu svrhu koristi neki poseban tip elektroda? Ja sam dosad koristio Bohler rutilne elektrode, oznaka cini mi se 6013, 2mm 2.5mm i 3.2mm

4. A varenje iznad glave, pod uglom od 90 stepeni? Da bi razumjeli na sta mislim, u prostoriji dje se nalazite vidite liniju dje se spajaju zid i plafon. Da po toj liniji treba da se vari, koja bi bila najbolja tehnika za to? Ovo se nisam ni usudio da probam.



[Ovu poruku je menjao Haris_Ba dana 16.11.2018. u 14:08 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao Haris_Ba dana 16.11.2018. u 14:09 GMT+1]

[Ovu poruku je menjao Haris_Ba dana 16.11.2018. u 14:28 GMT+1]
[ welding-i @ 16.11.2018. 22:32 ] @
Citat:
1. Varim vani, dakle nikako zatvoren prostor. Dva puta nedeljno maksimum. Da li postoje neke maske za zastitu od udisanja prasine koja nastaje rezanjem brusilicom i varenjem? Nesto sam nasao ali nije prakticno jer mi odmah zamagle zastitne naocare.


Ima svakojakih, najjeftinije i najlakše za nabaviti su tzv kofil maske ili neke od 3M ili sličnih. Ukucaj u google "kofil maske" i "3M maske za prašinu", pa ćeš videti o čemu se radi. Inače ne mora da bude 3M proizvođač, ima i drugih, ali su na taj fazon.

Citat:
2. Da li se deblji materijali mogu uspjesno zavariti pomocu tanjih elektroda? Npr. ako hocu da zavarim dva parceta flaha debljine 5mm, sirine 30mm, da li je to moguce koristeci elektrodu debljine 2mm ili debljine 2.5mm? Ja bih na osnovu licnog iskustva rekao da nije moguce ali nisam siguran da sam u pravu. Pomocu elektrode debljine 3.2mm podesavajuci struju na malo vise od 100A, ta dva flaha bez problema zavarim. Logicno, veci intenzitet struje znaci lakse topljenje materijala. Ali ako je tacna konstatacija da se deblji materijali ne mogu variti tanjim elektrodama, tom logikom materijali debljine npr 1cm ili vise se nikako ne bi mogli zavariti jer toliko debele elektrode ne postoje koliko je meni poznato. Debljina elektrode od 3.2mm je uporediva sa debljinom flaha 5mm pa uspijevam to da zavarim ali ako elektrodom od 2mm ne moze da se zavare flahovi 5mm, onda ni 3.2mm elektroda ne bi mogla da zavari neke materijale debljine 1cm ili vise.


Mogu se deblji preseci variti i tanjim elektrodama ali je besmisleno. Potrebno je prvo zagrejati brenerom ili na neki drugi način materijal a onda variti jako dugo sa tankim elektrodama. Kada variš sa tankom elektrodom, "naplavljivost" je mala. Ono što uradiš za sat vremena sa 3,2 mm elektrodom, uradiš za 2 sata sa 2,5 mm elektrodom. A cena sata varioca je najskuplji deo priče. A ako lično radiš, čisto gubljenje vremena.

Citat:
3. Probao sam da izvedem tako da kazem vertikalni var na visini. Posto sam imao osjecaj da bi usled sile zemljine teze topljeni materijal padao, nisam se usudio da varim vertikalno "u komadu" nego malo po malo. Znaci varim odozgo prema dolje par milimetara, pa sacekam par sekundi da se malo ohladi var, pa opet varim par milimetara ka dolje pa cekam itd. Da li var u ovom slucaju moze da se izvede u jednom komadu da kazem, kao sto se vari na ravnom? Ako moze, je li se u tu svrhu koristi neki poseban tip elektroda? Ja sam dosad koristio Bohler rutilne elektrode, oznaka cini mi se 6013, 2mm 2.5mm i 3.2mm


Vertikala se vari iz jednog cuga, to pali-gasi nije ozbiljno zavarivanje. Pogledaj etiketu elektroda, one su klasifikovane po standardu. Pa ako vidiš oznaku "RC", to ti znači rutilno-celulozna elektroda i ona je namenjena za zavarivanje vertikalno nadole, ali samo tankih limova. Ceo var odjednom naravno. Ako ti ne ide, moraš malo da uvežbaš. Ali takav var je slabašan, zato se koristi samo za tanke limove, kutijaste profile tankog zida i slično. A kada se rade deblji preseci, radi se pre svega bazičnim elektrodama, vertikalno naviše, naravno bez prekidanja.

Nije tehnika teška, ako ne možeš sam, neka ti neko pokaže.

Citat:
4. A varenje iznad glave, pod uglom od 90 stepeni? Da bi razumjeli na sta mislim, u prostoriji dje se nalazite vidite liniju dje se spajaju zid i plafon. Da po toj liniji treba da se vari, koja bi bila najbolja tehnika za to? Ovo se nisam ni usudio da probam.


U "struci" se taj položaj zove PD i prilično je lak, verovao ili ne. Radi se kao i horizontala, jedino uz malo kraći luk nego u horizontali.
[ Haris_Ba @ 16.11.2018. 23:37 ] @
Hvala na odgovorima. Mislio sam da je PD polozaj tezi od vertikalnog vara pa nisam ni pokusavao. Vjezbacu imajuci u vidu savjete...
Oko 250e sam platio Telwin Inverter 170 i DeWalt brusilicu, ne sjecam se tacno modela. Stekao sam neko iskustvo, mislim da za hobistu nije lose. Ovdje varioci nisu jeftini tako da mi se vec isplatio ulozeni novac u alat kroz dosadasnje majstorluke :)
U pocetku sam koristio elektrode od 2 i 2.5mm jer sam samo vario kutije debljine 2 ili 3mm. Problem je nastao kad je trebalo da zavarim parce rebraste armature 12ice sa kutijom. Spoj je bio katastrofalan. Sa 3.2mm kad sam prvi put probao, probio sam kutiju:) Brzo sam uvjezbao da toplotu skoncentrisem na deblji materijal (armaturu) tako da sam savladao to spajanje tanjih i debljih materijala.
Klijesta za masu koja imam su standardna. Kada varim cijevi, ne mogu da ih zakacim ako je precnik cijevi veliki (a ako je cijev zatvorena sa obije strane ne mogu da ih zakacim na zid cijevi) pa koristim neku stolarsku stegu, pritegnem je sto jace za cijev da se ostvari sto bolji kontakt i onda zakacim klijesta na stegu. Postoje li klijesta sa nekim magnetom tako da se lagano ostvari kontakt nezavisno od oblika materijala?
[ welding-i @ 17.11.2018. 00:34 ] @
Citat:
Kada varim cijevi, ne mogu da ih zakacim ako je precnik cijevi veliki (a ako je cijev zatvorena sa obije strane ne mogu da ih zakacim na zid cijevi) pa koristim neku stolarsku stegu, pritegnem je sto jace za cijev da se ostvari sto bolji kontakt i onda zakacim klijesta na stegu. Postoje li klijesta sa nekim magnetom tako da se lagano ostvari kontakt nezavisno od oblika materijala?


Da, postoji masa sa magnetom, jedino je onako poskupa. Baš se i često koriste pri zavarivanju cevi velikih prečnika. Nisu klješta, ukucaj na google termin "magnetic earth clamp", pa vidi kako izgledaju, danas već ima puno tipova.

Druga varijanta tipa "snađi se", je da na cev privariš parče flaha poprečno, pa klješta za masu stegni na taj flah, a posle zavarivanja, odvari i obrusi to mesto gde je bio flah.
[ Haris_Ba @ 17.11.2018. 11:48 ] @
Ovo je izuzetno prakticno. Definitivno cu kupiti ovo, samo ako nadjem u mom gradu.
Dosad sam improvizovao koristecu ovakvu stegu https://www.rzav.rs/wp-content.../02/356751-stegastolarksa1.jpg , pritegnem cijev i samo zakacim klijesta na stegu.
Ovo je jedan od mojih projekata, tzv. polarmount za satelitsku antenu. Nije bilo previse varenja ali to sto je vareno je moralo da bude hiruski precizno. Radi maksimalne preciznosti, koristio sam digitalni uglomjer za podesavanje uglova izmedju profila koje je trebalo zavariti a kasnije i za montazu citave konstrukcije. Sve mora da bude vrhunski precizno ako se zeli maksimalna jacina signala po satelitima... Antena je celicna, 1.2m, mase 20ak kg, po slobodnoj procjeni.